Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче, да ли се изговара ријеч„ Амин" када се прекрстимо? Опростите

 

Реч Амин означава нашу потврду, сагласност на крају одређене молитве.

[Кратос]

Hvala o.Savo na sveobuhvatnom odgovoru ali mene je interesovalo nešto drugo.Kada Lucifer postaje Satana?Da li se to desilo pre stvaranja Adama i Eve jer je Satana od samog starta tu i navodi najpre Evu na greh kušanja ploda?Logično bi bilo da jeste ali ako jeste kako to da Bog sarađuje sa Satanom bićem koje želi da uništi ono što je On stvorio?Na primer u priči o Jovu.Tamo vidimo sabor sinova božijih i satanu među njima i Bog mu se obraća tipa gde si šta radiš ovih dana.

[Архимандрит Сава Јањић]

Hvala o.Savo na sveobuhvatnom odgovoru ali mene je interesovalo nešto drugo.Kada Lucifer postaje Satana?Da li se to desilo pre stvaranja Adama i Eve jer je Satana od samog starta tu i navodi najpre Evu na greh kušanja ploda?Logično bi bilo da jeste ali ako jeste kako to da Bog sarađuje sa Satanom bićem koje želi da uništi ono što je On stvorio?Na primer u priči o Jovu.Tamo vidimo sabor sinova božijih i satanu među njima i Bog mu se obraća tipa gde si šta radiš ovih dana.

 

По свему судећи јесте јер, "У почетку Бог створи небо (духовни свет) и земљу (материјални свет)". Веома је тешко говорити о ономе што се дешава у анђелском свету јер о томе имамо врло мало сведочанстава. Јасно је само да Сатана није створен као зао, већ је сам слободно изабрао пут супротстављања Богу, што значи да су анђели слободна бића, али неки од њих су пали и постали демони. 

[Dijasporka]

Pomaze Bog, oce Savo. Jedno prosto i direktno pitanjce: sta nam je ciniti kad nas zaustave Jehovini svedoci? U gimnaziji nam je veroucitelj govorio da bezimo od njih i da niposto ne uzimamo od njih materijal, i ako nam ga tutnu u ruke da ga odmah bacimo. E, uglavnom sam se tako i ponasala, medjutim pre par dana su me opet zaustavili i odlucila sam da popricam s njima (od gimnazije me sad vec deli koja godinica ), nekako mi je uvek bilo neprijatno kad pobegnem. Sat vremena sam pricala sa jednim od njih, procitala pamflet koji mi je ostavio i u sebi sam osecala neki trijumf sto sam mu parirala u raspravi i postavila pitanja na koja nije umeo da mi odgovori. Medjutim, vec kasnije tog dana sam pocela da osecam neku tugu i zalost zbog tog coveka, a i zbog tog bezveznog osecaja trijumfa jer mi je do kraja ipak izgledalo kao da sam izgubila tih sat vremena u nekoj vrsti sujetne mentalne gimnastike pritom ne pomogavsi ni tom coveku ni sebi. Elem, pitanje je da li da se drzim saveta veroucitelja i da opet bezim ili da i drugi put pricam s njima-ali bratski, nelicemerno i nesujetno?

[Архимандрит Сава Јањић]

Pomaze Bog i blagoslovite, oce!

 

Da li je istina da postoji nacin da se dusa krstenog Pravoslavca, ali nedelatnog, koji se nikada nije ispovedio, ni pricestio, koji je ziveo u grehovima, kao i svi ljudi, moze spasiti posle smrti na taj nacin sto ce neko ostavljati cetrdeset liturgija prilog za tu dusu i ime te preminule osobe?

 

На нама је да се молимо Богу, а на Богу да суди. За свакога се треба молити, посебно за крштене православне хришћане без обзира како су живели јер молитвом и бригом за оне који су отишли држимо их у памјати Цркве и надамо се Божију милост.

[.............]

Помаже Бог, оче!

Први пут Вам постављам питање, иако редовно читам Ваше текстове на ЖРУ.

Имам недоумицу по питању једног начина монашког подвига, а то су столпници и њима слични монаси. Будући да аматерски пишем поучне и духовне приче, ово питање је подстакла кратка поучна прича објављена на ФБ профилу ЖРУ.  Поуку, искрен да будем, нисам разумео јер ми је сам позив столпника по себи чудан. Наиме, један монах је у причи поменуо да 15 година није изашао из своје келије и да је то његов гроб, те да не може помоћи брату којем се во заглибио у блато. Где је ту хришћанско учење о заједници? Зар "подвиг" столпника не представља својеврсно мучење сопственог тела и здравља - зарад чега? Жртва зарад жртве? Зар то не улази у прелесништво, ако подвиг узимамо на себе само зарад подвига, а не зарад Христа? Подвиг без смисла, без пуноће односа, остаје пука медитација, мантра, обично самокажњавање. Зар ће се поменути спасити тиме што се затворио у келију и само се моли, избегавши да из келије изађе да помогне брату у невољи? Такво хришћанство ми је страно и не разумем га.  

У Дечанима постоје осликани столпници, чини ми се, и веома су поштовани у нашем народу, па су и крсно име, али ни у  богословији ни на теолошком факултету нисам чуо ваљано објашњење овог позива. Опростићете на горепоменутом начину изражавања, тиме нисам желео да икога ко чита ове редове саблазним, нити да омаловажим подвиг нити личности ових светитеља, само сам показао какве све недоумице имам по питању њиховог подвига. А вера која се не пита, не тражи, не вапије за смислом, остаје замаскирана невера.

Унапред Вам хвала на издвојеном времену и појашњењу.

Благословите.

[Guest]

Драги Оче Саво, Вама и братији желим срећну и Богом благословену славу, да Вас Свети Краљ Стефан и даље крепи и чува, да будете стуб Православља на светој и страдалној земљи Косову и Метохији.

[Поуке.орг инфо]

Срећну славу нашем оцу и духовнику жели Админ-тим сајта Поуке.орг

[Grizzly Adams]

Срећна слава!

 

Оче, када имаш мало времена напиши нам нешто о свакодневном животу код вас. Има ли неког напретка за све ове године?

[Драгана Милошевић]

Срећна слава, Вама и братству манастира!

[Kaludjerovic Sreten]

Srecnu slavu zelim Ocu Savi i  bratiji manastira!

[snebivljivi maslacak]

Srecna slava oce Savo vama i vasoj bratiji.

 

Oce Savo imam tri pitanja.

 

Mozete li da mi kazete postoji li razlika izmedju monaha svestenika i obicnog svestenika koji nije monah? Jesu li oni na neki nacin, sem prava na brak i djecu, isto sto i monasi?

 

Da li je isto kada se covjek moli u sebi i kada se moli naglas. Procitalam sam da je bolje proiznositi molitvu naglas, ali sta recimo ako nisamo u prilici a zelimo da citamo Psalme. Je li bolje moliti se u sebi ili ostaviti kad bude bio pogodan trenutak da se cita naglas?

 

I ako mozete da mi objasnite, ako na to ima odgovora, s obzirom da Marija Egipcanka zivjeci u pustinji nije ugledala nikad ljudsko bice i na kraju joj je i odjeca koju je imala ovjestala, i nije se pricescivala, znaci li to da nije nikako za sve te godine, bar na neki cudesan nacin, bila na Liturgiji?

 

Hvala vam unaprijed na odgovorima

[Arsenija]

Srecna Slava bratstvu manastira Visoki Decani ! Primetila sam da ispred Manastira imate lep travnjak , ali bas nigde nisam videla cvece ... Da li u manastiru ima cveca ? Eto, to je neko moje pitanje , mozda malo neobicno , ali je prakticno ... Svako dobro .

[Архимандрит Сава Јањић]

@@Архимандрит Сава Јањић,

 

Оче Саво, покренула се на форуму расправа о питању: Који је савремени теолошки поглед на локацију "Небеса"?

 

Приметио сам да је главна црта у једној тврдњи, да небеса, у смислу онога где анђели живе, заправо нису посебна створена суштина. Небеса се изједначавају са Божијим Бићем, а створена суштина се ограничава на земаљску, евентуално на земаљско-небеску, али опет веома чудно - као да творевина припада већ нечем нествореном.

 

Приметио сам да велику упорност - у таквим схватањима - имају они који иначе негирају стварно постојање посебне категорије коју називамо душом. Занима ме колико је питање о овоме, о ,,небесима'', битно за саму теологију у егзистенцијалном смислу? Да ли је ирелевантно шта ко мисли о небесима или је ипак битно како то питање схватамо?

 

 

Овде можете погледати расправу:

https://www.pouke.org/forum/topic/41032-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4-%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83/

 

Дуго сам био одсутан са форума па нисам стигао да одговорим на питања. Погледао сам тему на ово питање али мислим да се исувише развукла и изашла ван оквира теме, без обзира што су многи коментари јако занимљиви.

У вези небеса, знамо да је Бог у почетку створио небеса и земљу (1 Мој 1.1.), при чему се најчешће у тумачењима ово разуме као материјални и духовни свет, односно тачније, видљиви и невидљиви свет (пошто су оба створена ни из чега, само су различита по својим својствима). Невидљиви свет надилази наше појмове простора и времена, иако, наравно, није сам по себи вечан и не представља по себи есхатолошку стварност, већ је и он призван у вечност. Човек својим психофизичким саставом, али пре свега као личност и врхунац Божије творевине представља биће које синтеза између та два света. Зато је Бог и постао човек. И видљиви и невидљиви свет ипостазирани кроз Христа Богочовека улазе у вечно постојање, у есхатон.

Обично када говоримо о небесима говоримо о Царству небеском или Царству Божијем које пре свега означава заједницу са Богом и живот у његовом присуству, које је у нама, али чија ће пуноћа бити остварена тек након свеопштег васкрсења и краја овог света и века. О овоме сам већ писао раније на овом форуму http://goo.gl/3v0KT4

[Архимандрит Сава Јањић]

Pomaze Bog, oce Savo. Jedno prosto i direktno pitanjce: sta nam je ciniti kad nas zaustave Jehovini svedoci? U gimnaziji nam je veroucitelj govorio da bezimo od njih i da niposto ne uzimamo od njih materijal, i ako nam ga tutnu u ruke da ga odmah bacimo. E, uglavnom sam se tako i ponasala, medjutim pre par dana su me opet zaustavili i odlucila sam da popricam s njima (od gimnazije me sad vec deli koja godinica ), nekako mi je uvek bilo neprijatno kad pobegnem. Sat vremena sam pricala sa jednim od njih, procitala pamflet koji mi je ostavio i u sebi sam osecala neki trijumf sto sam mu parirala u raspravi i postavila pitanja na koja nije umeo da mi odgovori. Medjutim, vec kasnije tog dana sam pocela da osecam neku tugu i zalost zbog tog coveka, a i zbog tog bezveznog osecaja trijumfa jer mi je do kraja ipak izgledalo kao da sam izgubila tih sat vremena u nekoj vrsti sujetne mentalne gimnastike pritom ne pomogavsi ni tom coveku ni sebi. Elem, pitanje je da li da se drzim saveta veroucitelja i da opet bezim ili da i drugi put pricam s njima-ali bratski, nelicemerno i nesujetno?

 

Мислим да треба бити јако опрезан са секташима. Најбоље је придржавати се савета из посланице Титу "Човека јеретика после првог и другог саветовања избегавај, знајући да се такав изопачио и да греши, те сам на себе навлачи осуду." Титу 3.10-11. Свако даље улажење у дискусију није корисно. Веома је важно да се према њима односимо с љубављу и да избегавамо препирање, да нас не би победио дух сујете и поткрао нашу веру, јер онога који је у погрешној вери нећемо исправити силом наше мудрости, већ једино благодаћу Божијом која почива пре свега у безазлености и смирењу.

 

Сетимо се евенђелске приче: "Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје. А он им рече: Видех сатану где паде са неба као муња. Eвo вам дајем власт да стајете на змије и шкорпије и на сву силу вpaжију, и ништа вам неће наудити. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. У тај час обрадова се духом Исус u рече: Хвалим те Оче, Господе неба и земље, што си oвo сакрио од мудрих и разборит их, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља Tвoja" Лк 10, 17-21