Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[SpiritWalker]

1. Zasto je Bog dopustio Satani da kusa Evu?

 

2. Ako je coveku dao slobodu, gde mu je sloboda od zmije? Satana bi kad tad slomio Adama psihicki, tako da se postavlja pitanje da li je Adam ikad imao sansu da ostane cist?

 

3. Zasto Djavo nije u paklu nego gnjavi ljude po Zemlji?

 

4. Zasto Bog dopusta demonima da ulaze u ljude i da ih kusaju?

 

5. Prema mom vidjenju samo 2 tipa coveka odlaze u pakao. Jedan je u zabludi (zdrav), drugi je bolestan (opet u zabludi). Ni jedan ni drugi ne bi hteli u pakao. Cemu coveku sloboda, kad ga vodi u pakao? Zar je sloboda coveku dar? Pre bih rekao da je prokletstvo, jer covek ionako mora da radi sve sto mu Bog kaze, inace ide u pakao (bolje da se nije ni rodio).

[Висибаба]

Оче, када човек неће да отвори срце Богу (по својој слободи како га је Бог и створио), онда, 

како сам схватио из Светог Писама, Бог допушта да се у њега усели ђаво. Да ли је тачно да

су такви људи насеобина једног или више демона и да ли је тачно да смо ми сви поприлично

пуни демона, а нарочито демоном гордости, а да нисмо ни свесни те чињенице. Да ли је тачно

да многи људи који су у Цркви и који се формално придржавају свих правила као фарисеји, а са 

друге стране имају демоне различите врсте у себи, а да се о томе мало говори народу.

о томе говори у Цркви. На интернету о овоме говори отац Рафаило из Подмаина, па ето

користим прилику да људи сазнају за оца Рафаила ако већ нису  https://sites.google.com/site/otacrafailo/ .

[Crnokosa]

Hvala na odgovoru, oce. Svako dobro.

[Архимандрит Сава Јањић]

1. Zasto je Bog dopustio Satani da kusa Evu?

 

2. Ako je coveku dao slobodu, gde mu je sloboda od zmije? Satana bi kad tad slomio Adama psihicki, tako da se postavlja pitanje da li je Adam ikad imao sansu da ostane cist?

 

3. Zasto Djavo nije u paklu nego gnjavi ljude po Zemlji?

 

4. Zasto Bog dopusta demonima da ulaze u ljude i da ih kusaju?

 

5. Prema mom vidjenju samo 2 tipa coveka odlaze u pakao. Jedan je u zabludi (zdrav), drugi je bolestan (opet u zabludi). Ni jedan ni drugi ne bi hteli u pakao. Cemu coveku sloboda, kad ga vodi u pakao? Zar je sloboda coveku dar? Pre bih rekao da je prokletstvo, jer covek ionako mora da radi sve sto mu Bog kaze, inace ide u pakao (bolje da se nije ni rodio).

 

Много питања, која, по начину како сте их поставили, показују тежњу да људском логиком проникнете у тајне Божије. Треба знати да је Бог човека створио слободног и да би му помогао да изрази своју слободу као љубав према свом Творцу дао му је заповест. Адам и Ева су од Бога имали благодатни дар да остану у љубави и заједници са својим Творцем али су своју слободу погрешно изразили прихвативши савет змијин, односно пожелевши да сами постану Богови и заснују своје постојање на својој природи. Наравно, последица је била губитак заједнице са Богом, не зато што је Бог желео да их казни, већ зато што су се сами својом вољом суновратили у амбис непостојања и смрти. Адам је могао да не прихвати нечастиви савет, али само да се поуздао у Бога. Нови Адам, Христос, је у човечијој природи победио искушења у пустињи само зато што се поуздао у Бога и што је своју човечију вољу стално саображавао са божанском вољом (сетимо се само његове молитве у Гетсиманије - "Да не буде моја воља него твоја". Зато је Нови Адам остварио онај план спасења који стари Адам није успео. Зато нам је Нови Адам открио богочовечански начин постојања који ми остварујемо живећи у Цркви као Тело Христово и на тај начин и ми одбијамо искушење змијино и са Христом и кроз Христа улазимо у вечно постојање.

 

Пали анђели су сами одбацили заједницу Божију и Бог им је у својој неизмерној љубави допустио да живе по свом избору. Ђаво никада не може да нас победи и сурва у пропаст уколико смо ми чврсто сједињени са Богом. Ђаво ипак може да делује на људе уколико му се за то остави простора. Они који нису сједињени са Христом св. Крштењем и другим св. Тајнама више су подложни дејству нечастивога јер он на њих делује и споља и изнутра. На оне који су крштени ђаво може да делује само споља и то уколико му се отворе врата срца нашим погрешним избором, грехом и животом у страстима. Грех разбија заједницу са Богом и без Бога човек не може да се одупре лукавству демонском и прихвата га као своју сопствену логику, баш као стари Адам. 

 

Св. Оци нас уверавају да у пакао, односно у демонски начин постојања нико не одлази противно својој вољи и свом избору и да ће Бог свакога који не жели да прихвати овај начин постојања и ко се сјединио са Богом сачувати у вечности у својој благодатној заједници и љубави.

 

Што се тиче пакла, већ смо могли да чујемо од Св. Отаца да пакао није простор већ начин постојања. Човек који живи по Богу удаљен је од пакла и демонског зла, али онај који је сопственим избором себе потчинио страстима и греху обитава у једном пакленом стању и стално је у општењу са демонским силама. То се може видети на много примера у свакодневном животу, посебно у нашем времену. Пакао односно безбожни и безблагодатни начин постојања "постоји" управо зато што постоји слобода избора. Погледајте једноставан пример. Сви људи знају да су дуван или још горе наркотици штетни за здравље и опет људи их користе. Тако је и са страстима и грехом, сви смо свесни да они носе смрт али опет они овладавају нама. Како је то могуће када ће свако да каже да воли Бога и да неће живот у болу и мучењу. Једноставно, зато што иако многи кажу да воле Бога ипак некога воле више од њега - самог себе. Самољубље је пут ка самообожењу и бирајући слободно да сами себи будемо богови бирамо начин постојања који неопходно повлачи за собом духовну смрт.  Зато слобода не води у пакао ако се манифестује на природан и исправан начин, тј. афирмативно према Богу и Божијој љубави. Слобода исто тако није проклетство јер правилно изражена слобода не држи човека под неком Божијом диктатуром већ човеку даје Божије достојанство. Бог је постао човек, да би људе учинио боговима (по благодати). Слобода ће наставити да постоји и након свеопштег васкрсења али ће се она код оних који су изабрали заједницу са Богом манифестовати као стално узрастање у љубави Божијој, а код оних који су изабрали супротно као стално пропадање у дубине очајања са никада неиспуњивом жељом да се заувек нестане. То ће бити само два различита стања, али, како нас учи Св. Јован Дамаскин, не и два различита простора јер ће Бог бити свуда и у свему, а његову љубав једни ће доживљавати као вечну радост, а други као бол и шкргут зуба.

 

Погледајте и претходне одговоре на ову тему јер је већ доста о томе говорено.

[Stanoje Stankovic]

драги оче Саво,

 

да ли имате можда у плану да објавите и преостала Тумачења Јеванђеља од Блаженог Теофилакта на српски - од Луке и Јована?

 

Било би сјајно када бисмо имали и те књиге.

 

хвала Вам за Тумачења Јеванђеља од Матеја и Марка.

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче, када човек неће да отвори срце Богу (по својој слободи како га је Бог и створио), онда, 

како сам схватио из Светог Писама, Бог допушта да се у њега усели ђаво. Да ли је тачно да

су такви људи насеобина једног или више демона и да ли је тачно да смо ми сви поприлично

пуни демона, а нарочито демоном гордости, а да нисмо ни свесни те чињенице. Да ли је тачно

да многи људи који су у Цркви и који се формално придржавају свих правила као фарисеји, а са 

друге стране имају демоне различите врсте у себи, а да се о томе мало говори народу.

о томе говори у Цркви. На интернету о овоме говори отац Рафаило из Подмаина, па ето

користим прилику да људи сазнају за оца Рафаила ако већ нису  https://sites.google.com/site/otacrafailo/ .

 

Човек који не отвори своје срце за Господа и који не живи евхаристијским начином живота у великој је опасности да постане жртва демона. Зато је веома важно да живимо активним хришћанским животом, у молитви и редовним постовима и да редовно приступамо Св. Тајнама. Који тако чини у смирењу и благодарности Богу неће му моћи наудити демони и пребиваће у Божијој благодати. Веома је важно да наше срце и наш ум стално буду усмерени ка Богу и позитивним мислима и да се клонимо свега онога што може да нас од тога одвоји. Око нас је много духовних опасности. Можемо да их победимо само благодаћу Божијом. Од нас се зато не тражи да директно улазимо у сукоб са силама поднебесја, нити да размишљамо о њима и њиховим лукавствима, јер тиме улазимо у ризик коминикације са њима. Потребно је само да пребивамо у смирењу (у сталној свести о нашој бескрајној слабости) и да се стално ослањамо молитвено на Господа и његову божанску свемо. А Он ће нас сачувати од сваког искушења злога.

[ЈелисаветаЖурка011]

Oce recite mi,
U prvobitnom raju, Adam i Eva poznavali su Boga, dakle nisu imali dilemu postoji li Tvorac ili ne, tako i nakon drugog dolaska Hristovog, kada oni koji se spasu i odu u raj, nece imati takvu dilemu. Ali, cak i u prvobitnom raju, pre nego je covek zgresio i bio proteran iz raja, on je imao SLOBODU IZBORA da zgresi. Hoce li onda ljudi opet imati slobodu izbora da zgrese i nakon Strasnog suda? Hoce li se ciklus ponavljati?

 

Nadam se da sam uspela dobro da formulisem ono sto me zanima. Cak i malo obimniji odgovor ne bi bio na odmet.

Unapred hvala!

[Архимандрит Сава Јањић]

Oce recite mi,

U prvobitnom raju, Adam i Eva poznavali su Boga, dakle nisu imali dilemu postoji li Tvorac ili ne, tako i nakon drugog dolaska Hristovog, kada oni koji se spasu i odu u raj, nece imati takvu dilemu. Ali, cak i u prvobitnom raju, pre nego je covek zgresio i bio proteran iz raja, on je imao SLOBODU IZBORA da zgresi. Hoce li onda ljudi opet imati slobodu izbora da zgrese i nakon Strasnog suda? Hoce li se ciklus ponavljati?

 

Nadam se da sam uspela dobro da formulisem ono sto me zanima. Cak i malo obimniji odgovor ne bi bio na odmet.

Unapred hvala!

 

На основу расуђивања Светих Отаца неће бити дилеме после свеопштег васкрсења јер је слободна воља везана за време и простор овога света и века. Након Свеопштег Васркрсења наступа вечност, односно потпуно другачији начин постојања, изнад времена и простора који су нам познати. Они који су прихватили у овоме животу љубав Божију и изразили своју веру евхаристијским животом у Христу заувек ће живети у заједници Божијој, узрастајући бесконачно у вери, нади и љубави. Они који су изабрали да живе по пропадљивој природи, утемељујући своје постојање на себи, без заједнице са Богом, наставиће тако да "постоје" у вечности, али то "постојање" ће бити вечно умирање без краја, односно оно што се у Св. Писму назива "плачом и шкргутом зуби". Након свеопштег Васкрсења неће бити нових "циклуса постојања" јер о томе не говоре ни Св. Писмо ни Св. Оци. Другим речима, слобода човекова након Свеопштег Васкрсења биће изражена као вечни пристанак на заједницу и љубав Божију, тако што ће радост Царства небеског свако доживљавати по мери колико је у овоме свету и веку себе отворио за љубав Божију. 

[Архимандрит Сава Јањић]

драги оче Саво,

 

да ли имате можда у плану да објавите и преостала Тумачења Јеванђеља од Блаженог Теофилакта на српски - од Луке и Јована?

 

Било би сјајно када бисмо имали и те књиге.

 

хвала Вам за Тумачења Јеванђеља од Матеја и Марка.

 

Ако Бог да, трудићу се да у предстојећим месецима више порадим на преостала два тумачења Еванђеља. Претходних година било је веома тешко да то остварим због бројних обавеза. 

[Ivan Andjelkovic]

POSTOVANJE,ne znam da l ste culi za tragediju koja se dogodila.U POZARU su nastradala deca,jedno od 4,drugo od 3 i trece od 2 godine.MENE zanima zasto je to BOG DOZVOLIO.STA SU TA DECA SKRIVILA I KOJE GREHE ONI MOGU DA MAJU?pomozite m molim VAS da to shvatim sa verske strane.HVALA UNAPRED.

[Архимандрит Сава Јањић]

POSTOVANJE,ne znam da l ste culi za tragediju koja se dogodila.U POZARU su nastradala deca,jedno od 4,drugo od 3 i trece od 2 godine.MENE zanima zasto je to BOG DOZVOLIO.STA SU TA DECA SKRIVILA I KOJE GREHE ONI MOGU DA MAJU?pomozite m molim VAS da to shvatim sa verske strane.HVALA UNAPRED.

 

И ову и многе друге трагедије у којима страдају невини, посебно деца, тешко је објаснити људском логиком. Ми верујемо у Бога који је Бог живих, а не мртвих и дубоко верујемо да Господ љуби пострадалу децу и све невине жртве, као уосталом и све људе и васцелу твар. Зато се молимо за упокојене и односимо се према њима као према онима који су и даље живи у Господу и који чекају васкрсење из мртвих. Проблем са овоземаљском људском логиком је у томе што све гледамо из перспективе нашег времена и, наравно, ту нема смисла нити га може бити. Веома је важно да се страдање не посматра моралистички као неопходна последица личних грехова. У животу видимо да ту често нема логике јер злочинци неретко доживе дубоку старост и избегавају казну у овом животу, а добри и честити људи често се пате и страдају и поред свих добрих дела која чине. Свет из такве перспективе изгледа крајње неправедан, несавршен. Како наћи смисао у тој свеопштој неправди и бесмислу?

 

Један начин јесте да се препустимо морализму и да пројектујемо овоземаљску правду на Бога објашњавајући и правдајући његове поступке нашом логиком. Али Бог не суди по правди, већ по љубави јер само Он познаје срце сваког човека. Зато ти хришћански моралистички системи пре или касније воде у разочарење или се у њима вера у живог Бога претвара у људску религију и сујеверје. 

 

Првородним грехом Адам је увео смрт у људску природу и са њом страдање и патње који обележавају историју људског рода. Будући да ми носимо ту људску природу, и сами смо подложни страдању и пропадљивости. Христос, Богочовек, победио је смрт својом смрћу на крсту јер смрт није могла држати у својој власти Животодавца. Зато смрти више суштински нема силу над нама. Физички феномен умирања и страдања и даље се наставља до свеопштег Васкрсења, али они који живе у Христу настављају да живе и живеће вечно. То нам је потврђено самим Христовим страдањем и васкрсењем и зато је ова тајна извор наше велике радости и наде. "Где ти је смрти жалац? Где ти је аде победа." (1Кор. 15,55). 

 

Хришћани су од историјског почетка Цркве Христове живели у овој сталној свести тријумфа живота над смрћу и за њих је физичка смрт била пре нови почетак него крај живота. Зато у прогонима и страдањима хришћани благосиљају своје прогонитеље, а мученици нису посматрани као трагичне жртве нечовечних прогонитеља, већ као хероји и победници који су овенчани славом Божијом. Читајући ране хришћанске списе о мученицима просто се некада зачудимо одсуству "природних емоција" - мајке са радошћу гледају страдање своје деце и благодаре Богу (сетимо се само римске мученице Св. Феликите и њених седам синова, слави се 1. фебруара). Ово није био фанатизам, већ жива вера да они који страдају у Христу и даље живе. Отуда са толиком радошћу Црква прославља празник Васкрсења Христовог. 

 

Кроз ову тајну можемо да разумемо да је овај свет савршен и савршено је створен од Бога. Сва несавршенства не долазе од Бога, већ од палог човека који је злоупотребио своју слободу и кроз кога је смрт ушла у свет. Као што је смрт ушла у постојање преко старог Адама, смрт је коначно побеђена Новим Адамом - Христом и људској природи је враћено достојанство - она је узнесена у ипостасној заједници са божанском природом Бога Логоса и обитава вечно "с десне стране Бога Оца". Хришћани зато не мењају свет споља, у хришћанству нема револуције, већ колико до њих стоји заквашују време и простор кроз које путују ка вечности живећи еванђелским животом и вршећи заповести Господње. Насупрот овој еванђелској филоСофији (љубомудрију) живота је демонска филоЗофија (мракољубље). Пали анђели покушавају да убеде човека да је Бог неправедан, да је све погрешно саздано и да човек уз њихову помоћ треба да ПРЕСТВОРИ овај свет на своју слику и прилику (тј. на слику и прилику палог и огреховљеног човека, а заправо на слику самих палих анђела). Читава историја људског рода непрестано нам показује настојања да се револуцијама исправе "Божије грешке" што доводи на крају до тога да се Бог потпуно поништи или релативизује. Ми живимо у тим последњим временима у којима је такав поглед на свет и Бога толико присутан око нас, да ће многи, како нас учи последња књига Откровења, на крају прихватити сина безакоња и погибли као Христа и Бога. Наравно, последња победа је Божија и како ће се то све издешавати остаје тајна. Наше је да чврсто верујемо Богу и да у нашем путешествију кроз време идемо ка вечности у постојаној вери, нади и љубави.

 

Зато, уместо да се мучимо да људском логиком овога света објашњавамо неправде и страдања која нас окружују, треба још више да молитвено и евхаристијски пониремо у тајну Христовог страдања и васкрсења и непосредније живимо у перспективи Царства небеског које долази и које ће се у својој пуноћи пројавити након Другог доласка Господњег и Свеопштег Васкрсења.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Иван Недић]

Ово је право хришћанство! Хвала Вам, оче, што сте га изразили на овако леп начин.

[Банатски деран]

Оче Саво да ли сте прочитали књигу Архимандрита Тихона "Несвети а свети" и какви су ваши утисци ако јесте? Хвала унапред!

[НиколајСвесрпски]

Помаже Бог Оче Саво, благословите.
Живим  у средини у којој има више религија. Често ми се поставља питање је ли грех бити са муслиманом. Молим за одговор на ово питање. Свако добро од Бога вама и братији.

[Лапис Лазули]

Помаже Бог оче Саво.Интересује ме став православне цркве према светитељима које прославља католичка црква а нарочито став православне цркве према светој Јованки Орлеанки.Да ли их признаје за светитеље само их не прославља или их и не признаје ни за макар добар пример живота по Богу?Хвала пуно,унапред.