Свакодневна читања

[JESSY]

[JESSY]

Понедељак тридесет први по Педесетници Свето Писмо - данашње читање

Јев. 329 (11:17-23, 27-31)

Браћо, вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања, 18. Коме бјеше казано: У Исаку ће ти се назвати сјеме, 19. Јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику. 20. Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава. 21. Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје. 22. Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје. 23. Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве. 27. Вјером он остави Египат, не побојавши се јарости цареве, јер се чврсто држаше Невидљивога, као да га види. 28. Вјером обави пасху и кропљење крвљу, да се онај који убијаше првенце не дотакне њих. 29. Вјером пријеђоше Црвено море као по суху; а када то покушаше Египћани, потопише се. 30. Вјером падоше зидови јерихонски, када се око њих обилазило седам дана. 31. Вјером Рава блудница не погибе с невјерницима, јер прими уходе с миром.

Мк. 42 (9:42-10,1)

Рече Господ: И који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море. 43. И ако те рука твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обје руке отићи у пакао, у огањ неугасиви, 44. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси. 45. И ако те нога твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, неголи с двије ноге да те баце у пакао, у огањ неугасиви, 46. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси. 47. И ако те око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у Царство Божије, неголи са два ока да будеш бачен у пакао огњени. 48. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси. 49. Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити. 50. Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ће се осолити? Имајте соли у себи, и мир имајте међу собом. 1. И уставши оданде дође у крајеве Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему: и као што обичај имаше, опет их учаше.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити (Мк.9,49). Нешто пре овога Господ је говорио о томе да је неопходно бити спреман на жртве сваке врсте и на свакојака дела самоодрицања, са циљем да се истраје на добром путу. Жртве треба принети без размишљања, па макар биле драгоцене, као око, или неопходне, као десна рука. Јер, ако будеш жалио да принесеш такву жртву, и услед тога скренеш са правог пута на криви, бићеш принуђен да у будућем животу страдаш вечно. И тако, приноси жртву - мучну и жалосну овде, како би тамо избегао мучење. Без овдашњег огњеног очишћења није могуће спасти се од вечног огња. Свако ко жели да се спасе дужан је да буде посољен огњем, да прође кроз огњено очишћење. Сви смо ми, по закону стварања, дужни да себе принесемо на жртву Богу. Међутим, сви смо ми нечисти. Због тога треба најпре да се очистимо, како бисмо постали жртва пријатна Богу. Међутим, онај ко почне да се чисти, да из душе одстрањује страсти, осећа бол као од жежења огњем. Дејство унутрашњег самоочишћења је слично дејству огња којим се чисти метал. Метал нема осећања. Кад би их имао, осећао би истовремено и чишћење и жежење. Исто то се дешава и са човеком који сам себе чисти. Чистећи се, он као да сав бива жежен огњем. Очишћавајући огањ пролази кроз све његове делове, као што со продире у сољено тело. И само онај ко се очишћује, бива права богоугодна жртва. Због тога је неопходно да свако буде посољен огњем, слично као што се у Старом Завету свака жртва солила пре приношења на свеспаљивање.

[JESSY]

Навечерје Рождества Христовог - Литургија Свето Писмо - данашње читање

Јев. 303 (1:1-12)

Браћо, Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, 2. У ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио; 3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном ријечју својом, пошто сам взврши очишћење гријехова наших, сједе са десне стране Величанства на висинама, 4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наслиједио него они. 5. Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син. 6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне сви анђели Божији. 7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним. 8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је жезал Царства твојега. 9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје. 10. И опет: Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело, 12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути.

Лк. 5 (2:1-20)

У дане оне, изиђе заповијест од ћесара Августа да се попише сва васељена. 2. Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом. 3. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град. 4. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова, 5. Да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која бјеше трудна. 6. И кад ондје бијаху, испунише се дани да она роди. 7. И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици. 8. И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега. 9. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим. 10. И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. 11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. 12. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама. 13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи: 14. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. 15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ. 16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама. 17. А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете. 18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири. 19. А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему. 20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.

[JESSY]

Сабор Пресвете Богородице Свето Писмо - данашње читање

 

Јев. 306 зач. II, 11-18.

Браћо, и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: 12. Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора пјесмом ћу те величати. 13. И опет: Ја ћу се уздати у Њега. И опет: Ево ја и дјеца коју ми даде Бог. 14. А пошто та дјеца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удјела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, 15. И да избави оне који из страха од смрти цијелога живота бијаху кривци за своје робовање. 16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини сјемену Авраамову. 17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и вјеран првосвештеник у служби Богу, како би очистио гријехе народа. 18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.

Мт. 4 зач. II, 13-23.

Кад отидоше мудраци, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби. 14. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат. 15. И би тамо до смрти Иродове - да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега. 16. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца. 17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи: 18. Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема. 19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту. 20. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета. 21. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву. 22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске. 23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.

[JESSY]

Свети Архиђакон и Првомученик Стефан

Свето Писмо - данашње читање

Дап. 17 (6:8-7:5,7:47-60)

У дане оне, Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика у народу. 9. Тада устадоше неки из синагоге која се зове Либертинска, Киринска и Александријска и од оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном, 10. И не могаху противстати мудрости и духу којим говораше. 11. Тада подметнуше људе који рекоше: Чули смо га да говори хулне ријечи на Мојсеја и на Бога. 12. И побунише народ и старјешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше пред Синедрион, 13. Па изведоше лажне свједоке који говораху: Овај човјек не престаје да хули на ово свето мјесто и на Закон. 14. Јер смо га чули гдје говори: Овај Исус Назарећанин разориће ово мјесто и измијениће обичаје које нам предаде Мојсеј. 15. И погледавши на њега сви који сјеђаху у Синедриону, видјеше лице његово као лице анђела. 1. А првосвештеник рече: Је ли то тако? 2. А он рече: Људи браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад бјеше у Месопотамији, прије него се досели у Харан. 3. И рече му: Изиђи из земље своје и од рода својега и из дома оца својега, и дођи у земљу коју ћу ти показати. 4. Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан: и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сада живите. 5. И не даде му насљедства у њој ни стопе. 47. А Соломон му сазида дом. 48. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк: 49. Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је мјесто за почивање моје? 50. Није ли рука моја створила све ово? 51. Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви. 52. Којега од пророка не протјераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, којега сада ви издајници и убице постадосте, 53. Ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте. 54. Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега. 55. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и видје славу Божију и Исуса гдје стоји с десне стране Богу, 56. И рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човјечијега гдје стоји с десне стране Богу. 57. А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега, 58. Па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А свједоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла, 59. И каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој! 60. Онда клече на кољена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им гријех овај! И ово рекавши, усну.

Мт. 87 (21:33-42)

Рече Господ причу ову: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде. 34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове. 35. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. 36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто. 37. А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега. 38. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово. 39. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише. 40. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним? 41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме. 42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.

[JESSY]

Субота по Рождеству Христовом Свето Писмо - читање за данас

1 Тим. 288 зач. VI, 11-16.

Чедо Тимотеју, иди за правдом, побожношћу, вјером, љубављу, трпљењем и кротошћу. 12. Бори се добрим подвигом вјере, хватај се за живот вјечни у који си и позван, и исповједио си добро исповиједање пред многим свједоцима. 13. Заповиједам ти пред Богом који свему живот даје и пред Христом Исусом који посвједочи пред Понтијем Пилатом добро исповиједање: 14. Да одржиш заповијест чисту и беспрекорну до јављања Господа нашега Исуса Христа, 15. Које ће у своје вријеме показати блажени и једини Владар, Цар царева и Господар господара, 16. Он који једини има бесмртност и живи у свјетлости неприступној, Кога нико од људи не видје нити може видјети; Њему част и сила вјечна. Амин.

Мт. 46 зач. (од пола) XII, 15-21.

У вријеме оно, за Исусом иђаше народ многи, и исцијели их све, 16. И запријети им да га не разглашују; 17. Да се испуни што је речено преко Исаије пророка. који говори: 18. Гле, слуга мој, којега изабрах, Љубљени мој, који је по вољи душе моје: метнућу Дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће. 19. Неће се свађати ни викати, нити ће ко чути по трговима гласа његова. 20. Трску стучену неће преломити и жижак тињајући неће угасити докле не доведе правду до побједе. 21. И у име његово уздаће се народи.

[JESSY]

Недеља по Рождеству Христовом - Св. Богоотаца Свето Писмо - читање за данас

Гал. 200 (1:11-19)

Браћо, дајем вам на знање, да јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека; 12. Нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа. 13. Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је. 14. И напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања. 15. А када благоволи Бог, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом, 16. Да објави Сина својега у мени, да га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви, 17. Нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск. 18. А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох код њега петнаест дана. 19. А другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега.

Мт. 4 (2:13-23)

Кад отидоше мудраци, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби. 14. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат. 15. И би тамо до смрти Иродове - да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега. 16. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца. 17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи: 18. Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема. 19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту. 20. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета. 21. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву. 22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске. 23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.

[Toma]

Праведном Јосифу се анђео Господњи

(минимум) четири пута јављао у сну.
Размишљам ... да ли му је била 'фрка'

свако вече када је ишао на спавање? 

[JESSY]

Понедељак тридесет други по Педесетници Свето Писмо - данашње читање

Јак. 53 (2:14-26)

Браћо моја, каква је корист, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти? 15. Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудијевају у свакодневној храни, 16. И рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тијело, каква је корист? 17. Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи. 18. Но неко ће рећи: Ти имаш вјеру, а ја имам дјела. Покажи ми вјеру твоју без дјела твојих, а ја ћу теби показати вјеру моју из дјела мојих. 19. Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дрхте. 20. Али хоћеш ли да знаш, о човјече сујетни, да је вјера без дјела мртва? 21. Авраам, отац наш, не оправда ли се дјелима кад принесе Исака сина својега на жртвеник? 22. Видиш ли како је вјера садјејствовала дјелима његовим, и кроз дјела усавршила се вјера? 23. И испуни се Писмо које говори: Авраам повјерова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божији назва се. 24. Видите ли, дакле, да се дјелима оправдава човјек, а не само вјером? 25. А слично и Рава блудница не оправда ли се дјелима када прими уходе, и изведе их другим путем? 26. Јер као што је тијело без духа мртво, тако је и вјера без дјела мртва.

Мк. 48 (10:46-52)

У вријеме оно, кад излажаше Исус из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута, просећи. 47. И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме! 48. И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме! 49. И зауставивши се Исус рече: Позовите га! И зовнуше слијепога говорећи му: Не бој се, устани, зове те. 50. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу. 51. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слијепи му рече: Учитељу, да прогледам. 52. А Исус му рече: Иди, вјера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти? (Јак.2,14). Пут ка вери је покајање. А у покајању шта треба говорити? "Сагреших, али нећу више. Heћy више да грешим, нeгo ћy да живим по заповестима". Као што са стицањем вере покајање не престаје, већ је прати до краја, тако и решење - живети по заповестима - остаје на снази и при вери. Због чега онај који верује, уколико је вери пришао правим путем, тј. путем покајања, бива ревностан у испуњавању заповести и вршењу добрих дела? Па, вера му даје снажне побуде: она му пружа и благодатне силе кроз Свете Тајне. Тако вера садејствује делима (Јак.2,22). Опет, и дела усавршавају веру. Јер, док неко на делу не учини оно у шта је поверовао, дотле вера као да није вера. Она постаје очигледна само на делу. И не само очигледна, него постаје и снажнија. Дела дејствују повратно на веру и учвршћују је.

[JESSY]

Уторак тридесет други по Педесетници Свето Писмо - читање за данас

Јак. 54 (3:1-10)

Браћо моја, не будите многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени, 2. Јер сви много гријешимо. Ако неко у ријечи не гријеши, тај је савршен човјек, моћан је зауздати и све тијело. 3. Гле, коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, и све тијело њихово окрећемо. 4. Ето и лађе, иако су велике и силни их вјетрови гоне, окрећу се малим кормилом онамо куда хоће онај који управља. 5. Тако је и језик мали уд, а хвали се да је велики. Гле, малена ватра, како велике ствари запали! 6. И језик је ватра, свијет неправде. Тако се и језик налази међу нашим удима, прљајући све тијело, и палећи ток живота нашега, и запаљујући се од пакла. 7. Јер сваки род звјериња и птица, и гмизаваца и риба, припитомљава се и припитомио се роду човјечијему, 8. А језик нико од људи не може укротити; то немирно зло, пуно отрова смртоноснога. 9. Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме проклињемо људе створене по подобију Божију. 10. Из истих уста излази благослов и клетва. Не ваља, браћо моја, да ово тако бива.

Мк. 50 (11:11-23)

У вријеме оно, уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом. 12. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње. 13. И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава. 14. И проговоривши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици његови. 15. И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове. 16. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. 17. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку. 18. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој. 19. И кад би увече, изиђе изван града. 20. А ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се осушила из коријена. 21. И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се. 22. И одговарајући Исус рече му: Имајте вјеру у Бога. 23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Смокви која је била богата лишћем али није имала плода, Господ је одузео благослов - и, она се осушила (Мк.11,13-20). То је поука делом. Под смоквом се подразумевају људи који су наизглед исправни, док су по суштини својих дела недостојни одобравања. Ко су ти људи? То су они који знају да красно разговарају о вери, али немају саму веру. Они појмове вере имају само у своме уму. Такви су и они који су исправни само по спољашњем понашању, док су по својим осећањима и расположењима врло неисправни. Они праведна дела показују само дотле док нису у стању да сакрију своју неисправност; чим је, пак, то мoгyћe - они их не чине. На пример, они дају милостињу када неко проси у присуству људи; уколико, пак, просјак буде сам, они га чак и изгрде. Они иду у цркву да се моле Богу; на очиглед свих се моле, а и код куће се моле да се не би осрамотили пред домаћима. Међутим, чим су сами - нeћe ни да се прекрсте. О мисаоном и срдачном обраћању Богу нису ни чули. Ми се, пак, помолимо да Бог не допусти да и сами будемо такви. Јер, у том случају не бисмо могли да избегнемо суд изречен над смоквом.

[JESSY]

Четвртак тридесет други по Педесетници Свето Писмо - данашње читање

Јак. 56 (4:7-5:9)

Браћо, покорите се Богу, а успротивите се ђаволу, и побјећи ће од вас. 8. Приближите се Богу, и Он ће се приближити вама. Очистите руке, грјешници, поправите срца ваша, дводушни. 9. Трпите и тугујте и плачите: смијех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост. 10. Понизите се пред Господом, и уздигнуће вас. 11. Не оговарајте један другога, браћо; јер ко оговара брата или осуђује брата својега, оговара закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси вршилац закона него судија. 12. Један је Законодавац и Судија, који може спасти и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш? 13. Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и боравићемо ондје једну годину, и трговаћемо и зарадићемо; 14. Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је живот ваш? Он је пара, која се за мало покаже, а потом је нестане. 15. Умјесто да говорите: Ако Господ хоће, и живи будемо, учинићемо ово или оно. 16. А сад се хвалите својом надменошћу. Свака таква хвала је зла. 17. Онај, дакле, који зна добро чинити а не чини, гријех му је. 1. Ходите сад богаташи, плачите и ридајте због невоља својих које долазе. 2. Богатство ваше иструну, а одијело ваше поједоше мољци; 3. Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће свједочанство против вас, и изјешће тијела ваша, као огањ. Нагомиласте благо у посљедње дане. 4. Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота. 5. Наслађивасте се на земљи, и живјесте раскалашно; ухранисте срца ваша, као на дан заклања. 6. Осудисте, убисте праведника, и он вам се не успротиви. 7. Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, ратар ишчекује драгоцјени плод земље, стрпљиво га чекајући док не прими дажд рани и позни. 8. Будите, дакле, и ви стрпљиви, утврдите срца ваша, јер се долазак Господњи приближи. 9. Не јадикујте један на другога, браћо, да не будете осуђени: гле, Судија стоји пред вратима.

Мк. 52 (11:27-33)

У вријеме оно, дође Исус у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старјешине, 28. И рекоше му: Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш? 29. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом власти ово чиним. 30. Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми. 31. И помишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му, дакле, не вјеровасте? 32. А да речемо: од људи? — бојаху се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше. 33. И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. А Исус одговарајући рече им: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

[JESSY]

Петак тридесет други по Педесетници Свето Писмо - данашње читање

1. Пт. 58 (1:1-2,10-12, 2:6-10)

Петар, апостол Исуса Христа, изабранима који странствују у расијању по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији: 2. По предзнању Бога Оца, освећењем Духа за послушање и кропљење крвљу Исуса Христа: Благодат и мир да вам се умножи. 10. О којем спасењу испитиваше и истраживаше пророци, који прорицаше о вама подареној благодати; 11. Испитујући у које или какво вријеме јављаше Дух Христов који бјеше у њима, унапријед свједочећи за Христова страдања и за славе послије тога. 12. Њима се откри да не себи, него вама служаху у оном што вам се сад јави преко оних који вам проповједаше јеванђеље Духом Светим посланим с неба, у што анђели желе завирити. 6. Јер стоји у Писму: Ево полажем у Сиону Камен крајеугаони, изабрани, драгоцјени; и ко у њега вјерује неће се постидјети. 7. Вама је, дакле, који вјерујете част; а онима који се противе, камен који одбацише зидари он постаде глава од угла, и би Камен спотицања и Стијена саблазни; 8. Који се и спотичу о њега противећи се ријечи, на што су и опредијељени. 9. А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну свјетлост своју; 10. Који некад не бијасте народ, а сада сте народ Божији; који не бијасте помиловани, а сада сте помиловани.

Мк. 53 (12:1-12)

Рече Господ причу ову: Посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, па отиде. 2. И када дође вријеме, посла виноградарима слугу да прими од виноградара рода виноградскога. 3. А они га ухватише, избише и послаше празних руку. 4. И опет им посла другога слугу; и онога нападоше камењем, и разбише му главу, и послаше га осрамоћена. 5. И опет посла другога, и њега убише; и многе друге, једне избише а друге побише. 6. А он имаше још јединога сина свога, вољенога, па им најзад посла и њега, говорећи: Постидјеће се сина мојега. 7. А виноградари они рекоше међу собом: Ово је насљедник, ходите да га убијемо, и наше ће бити насљедство. 8. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. 9. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. 10. Зар нисте читали у Писму ово: Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла; 11. То би од Господа и дивно је у очима нашим. 12. И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.

[Sanja Т.]

СУБОТА ПО РОЖДЕСТВУ ХРИСТОВОМ

СВЕТО ПИСМО - ЧИТАЊЕ ЗА ДАНАС

1 Тим. 288 зач. VI, 11-16.

Чедо Тимотеју, иди за правдом, побожношћу, вјером, љубављу, трпљењем и кротошћу. 12. Бори се добрим подвигом вјере, хватај се за живот вјечни у који си и позван, и исповједио си добро исповиједање пред многим свједоцима. 13. Заповиједам ти пред Богом који свему живот даје и пред Христом Исусом који посвједочи пред Понтијем Пилатом добро исповиједање: 14. Да одржиш заповијест чисту и беспрекорну до јављања Господа нашега Исуса Христа, 15. Које ће у своје вријеме показати блажени и једини Владар, Цар царева и Господар господара, 16. Он који једини има бесмртност и живи у свјетлости неприступној, Кога нико од људи не видје нити може видјети; Њему част и сила вјечна. Амин.

Мт. 46 зач. (од пола) XII, 15-21.

У вријеме оно, за Исусом иђаше народ многи, и исцијели их све, 16. И запријети им да га не разглашују; 17. Да се испуни што је речено преко Исаије пророка. који говори: 18. Гле, слуга мој, којега изабрах, Љубљени мој, који је по вољи душе моје: метнућу Дух свој на њега, и суд незнабошцима јавиће. 19. Неће се свађати ни викати, нити ће ко чути по трговима гласа његова. 20. Трску стучену неће преломити и жижак тињајући неће угасити докле не доведе правду до побједе. 21. И у име његово уздаће се народи.

[JESSY]

Свето Богојављење - Крштење Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа Свето Писмо - читање за данас

на јутр.:

Мк. 2 (1:9-11)

У вријеме оно, дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану. 10. И одмах излазећи из воде видје небеса гдје се отварају и Дух као голуб силази на њега. 11. И глас дође с неба: Ти си Син мој љубљени који је по мојој вољи. 12. И одмах га Дух изведе у пустињу. 13. И би ондје у пустињи дана четрдесет, кушан од сатане, и би са звјерињем, и анђели му служаху. 14. А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповиједајући јеванђеље о Царству Божијему. 15. И говорећи: Испунило се вријеме и приближило се Царство Божије; покајте се и вјерујте у јеванђеље.

на Литургији:

Тит. 302 (2:11-14, 3:4-7)

Чедо Тите, јави се благодат Божија спасоносна свима људима, 12. Која нас учи да се одречемо безбожности и земаљских пожуда, и да поживимо разборито, праведно и побожно у садашњем вијеку, 13. Очекујући блажену наду и јављање славе великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа, 14. Који даде себе за нас да би нас искупио од свакога безакоња, и да очисти за себе народ изабрани који ревнује у добрим дјелима. 4. А када се јави доброта и човекољубље Бога, Спаситеља нашега, 5. Не за дјела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом новога рођења и обновљења Духом Светим, 6. Којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашега, 7. Да бисмо, оправдани његовом благодаћу, постали насљедници живота вјечнога као што се надамо.

Мт. 6 (3:13-17)

У вријеме оно, дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крсти. 14. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени? 15. А Исус одговори и рече му: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада га остави. 16. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијега гдје силази као голуб и долази на њега. 17. И гле, глас са небеса који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.

На освећењу воде:

1 Кор. 143 (10:1-4)

Браћо, нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бијаху, и сви кроз море прођоше, 2. И сви се у Мојсеја крстише у облаку и мору; 3. И сви исто јело духовно једоше; 4. И сви исто пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стијене која их је слиједила, а стијена бјеше Христос.

Мк. 2 (1:9-11)

У вријеме оно, дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану. 10. И одмах излазећи из воде видје небеса гдје се отварају и Дух као голуб силази на њега. 11. И глас дође с неба: Ти си Син мој љубљени који је по мојој вољи. 12. И одмах га Дух изведе у пустињу. 13. И би ондје у пустињи дана четрдесет, кушан од сатане, и би са звјерињем, и анђели му служаху. 14. А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповиједајући јеванђеље о Царству Божијему. 15. И говорећи: Испунило се вријеме и приближило се Царство Божије; покајте се и вјерујте у јеванђеље.

Свети Теофан Затворник

Крштење Господа је названо Богојављењем зато што је у њему тако очигледно јавио себе једини истинити Бог, у Тројици прослављани: Бог Отац - гласом са неба, Бог Син оваплоћени - крштењем, Бог Дух Свети - силаском на Крштаваног. Ту је објављена и тајна односа Лица Прасвете Тројице. Бог Дух Свети од Оца исходи и на Сину почива, премда и не исходи од Њега. Овде је показано да је Оваплоћење, као домострој спасења, извршено оваплоћеним Богом Сином, уз саприсуство Духа Светог и Бога Оца. Објављено је да је спасење могуће једино у Господу Исусу Христу, благодаћу Светог Духа, по благовољењу Оца. Све хришћанске тајне сијају овде својом божанственом светлошћу и просвећују умове и срца оних који са вером проводе овај велики празник. Приђите, потецимо умом горе и погрузимо се у сагледавање тајни нашег спасења певајући: "Док си се крштавао у Јордану, Господе, јавило се прослављење Тројице, јавило се спасење наше од Тројице устројено, које нас тројично спасава".

Омилије Светог Николаја Охридског и Жичког

И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети. Јер уста Господња (тако) говорише (Ис. 40, 5).

У давна времена Господ је обећао јавити се у слави великој. Људи чули, па заборавили. Но Господ није заборавио реч Своју. Јер су речи Господње као куле камене, које се не руше. Господ је обећао доћи, но Он није дошао онда кад нам је најмање потребан, него онда кад нам је највише потребан. Док год је Господа могао заменити пророк, или ангел, дотле је Господ слао пророке и ангеле место Себе. Но када је порасло зло у свету тако, да га ни ангел није могао својом светлошћу сагорети, нити пророк својом речју умањити, тада је Господ испунио Своје давнашње обећање и јавио се на земљи. Но како се јавио Господ у слави? У неописаној смирености и послушности. Тако, да су ангели Његови изгледали светлији и пророци Његови већи од Њега. Кад су се на Јордану показали пророк и Господар, пророк је више падао у очи него Господар. Јован Претеча изгледао је чуднији и већи него Христос Господ. Са две тешке завесе заклонио је био Христос Своју славу и величину: са телом човечјим и са смиреношћу. Зато Га људи нису ни приметили нити познали, док су очи свих небеских сила биле упрте у Њега више него у сав створени свет. Обучен у истинско тело и у истинску смиреност Господ Исус дође из Галилеје на Јордан ка Јовану, да се крсти од њега.

Диван је Бог у делима Својим! Кроз сва Своја дела Он нас учи смирености и послушности. Он се крије иза дела Својих, као сунце ноћу иза звезданог сјаја, као славуј у жбуну иза песме своје.

Он позајмљује светлост своју сунцу, и сунце светли као својом сопственом светлошћу, док светлост Божја остаје скривена.

Он позајмљује глас Свој грому и ветровима, и ови се чују, а Он се не чује.

Он позајмљује красоту Своју планинама и пољима, и планине и поља блистају красотом као својом, док красота Божја остаје у тајности.

Он позајмљује убавост и мирис цвећу пољскоме, и убаво цвеће мирише као својим сопственим мирисом, док мирис Божји остаје неопажен.

Он позајмљује снагу свакоме створењу, и сва створења диче се једно пред другим снагом као својом, док безмерна снага Божја нити виче нити се дичи.

Он позајмљује човеку од ума Својега, и човек умује и мисли као својим умом, док ум Божји стоји у затишју од ларме и у заклону од похвале света.

Тако нас Господ учи смирености. Јер све то што чини, Он чини колико по самој природи Својој, толико и ради човека. Да би се човек застидео и тронуо од глупе охолости. Да се не би човек хвалисао самим собом, не имајући никаквих добрих дела, него да би пуштао напред дела своја, а он ходио позади њих, као Бог позади дела Својих. једва чујан и једва видан, као пастир иза многобројног стада.

Диван је Бог када нас учи смирености. Но диван је Бог наш и када нас учи послушности. Никад човек не може бити тако послушан као Бог. Човек баца семе у њиву и оставља га Богу. За један дан човек баци семе у њиву, а Бог стоји код семена стотину дана, те га чува, и греје, и оживотворава, и поступно извлачи из земље као траву, и поступно пуни траву зрном, и поступно чини те семе сазрева, док човек опет не уђе у њиву, да за дан два сабере зрно и однесе у житнице.

Гавран излеже тиће, и напусти их, и не брине ништа више о њима. А Бог прима бригу на Себе и послушно дан и ноћ бди над младунцима. Рибе баце икру и оду, а Бог остаје, да из икре излеже мале рибе и да се постара о њиховој исхрани и развитку. Безбројна сирочад, и људска и животињска, пропала би, када Бог не би о њима бринуо. Даноноћно бди Бог над свима Својим створењима, ослушкује њихове жеље и задовољава њихове потребе.

Бог слуша молбе и молитве људи и испуњује их; испуњује их послушно увек, кад год те молбе и молитве нису везане са грехом. Молитве пак, које хоће Бога да увуку у грех и да Га учине саучесником људскога греха, - те молитве Бог одбија и не слуша их. А од свих молитава Бог најрадије слуша скрушене молитве покајника, који моле за опроштај грехова. Јер ништа у свету није корисније за човека од опроштаја греха, од ослобођења од греха. С тиме човек постаје нова твар, тиме он почиње нови живот, живот сина на место живота слуге. Зато су сви пророци од увек тражили од људи покајање. Зато и Свети Јован Претеча не само проповеда покајање, него врши и крштење покајања, да би људи видљиво запечатили своје покајање. Што год веће покајање, то већа одрешеност од света и привезаност Богу; да, то бржа и послушност Божја према молитвама људи.

И тако никад човек не може бити ни тако смирен као Бог, нити тако послушан као Бог. Кроз сва своја створења на небу и на земљи Бог учи људе смирености и послушности. Ту поруку Бог нуди људима из Своје превелике љубави према човеку и из Своје пламене жеље, да се сви људи спасу и да ниједан не погине.

Но све ове поуке о смирености и послушности Бог је давао људима посредно, или кроз створену природу, или кроз Своје пророке и избранике и ангеле. Тек у лицу Господа Исуса Бог даје ову поуку људима непосредно, кроз Самога Себе, обученог у тело. У сваком тренутку Свога земаљскога живота, од рођења у пећини до распећа на крсту, Господ Исус је једна жива поука људима у смирености и послушности. Таква жива поука је Он и у своме крштењу на Јордану.

Јован је био јунак дана. Христа није нико ни познавао. Па и кад су Га познали, грешни људи сматрали су Јована већим од Њега. Јовану врви народ са свих страна, неуки и учени, сиромашни и богати. Јован је много падао у очи, како својом спољашношћу, тако и својим пустињачким и испосничким животом, а тако исто и својим чудним речима. Нису толико људи врвели ка Јовану из осећања своје грешности, нити из чежње за покајање, колико из радозналости, да виде и чују једног необичног човека. Пуста радозналост! Колико нам она драгоцена времена одузме, не дајући нам зато ништа, осим пролазне људске сладуњавости, која се брзо обраћа у горчину! Колико нас она умрежава у своје мреже и колико одлаже и одлаже наше покајање и с тим и наше спасење!

Христос не изазива радозналост. У маси народа Он лагано корача ка Јордану. Он ничим не пада у очи народу,нити ико обраћа пажње на Њега. Његов изглед није тако необичан као Јованов, нити је Његова одећа тако чудна, нити је Његов живот тако сурово испоснички.

Он се умешао у гомилу, и гомила се кретала с Њим из Галилеје ка Јордану, једући и пијући с Њим и разговарајући као и са сваким другим човеком из те исте гомиле. Велики Исаија унапред је то предочио и провидео рекавши: и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели (Ис. 53, 2).

Али у целом скупу на Јордану беше један човек, један једини, који Га познаде, и то истински познаде. То беше сам Јован Крститељ. И засветлише очи у оштрога пустињика, и замукнуше за час громовита уста његова, и заборави Јован на сву осталу гомилу људи, у води и око воде, па указујући прстом на Исуса умилно рече: гле јагње Божје (Јов. 1, 29)!

Јагње Божје! Са ове две речи изразио је Претеча смиреност и послушност Господа Исуса. Он је смирен као јагње, и Он је послушан као јагње. И то смирен пред Богом и послушан Богу. Зато и каже: јагње Божје. Као јагње Он ходи кротко и смерно. И као што јагње ходи и на пашу и на кланицу са истом преданошћу своме пастиру, тако и Христос ходи тамо куда Га Отац небески упућује: на рођење у пећини, на крштење у Јордану, на распеће на крсту, вазда са истом готовошћу и истом преданошћу.

Но уз речи јагње Божје Јован додаје још и ове речи: које узе на се грехе света. Како узе Христос грехе света на се? Својом љубављу и Својом жртвом, што је једно од другог нераздвојно; јер нити има праве љубави без жртве, нити се чини права жртва без љубави. По Својој љубави Христос сиђе у овај телесни свет и обуче се у слабо људско тело. Овај свет није онако чист и красан и мио какав је био пре греха Адамова. Од греха је свет овај навукао на себе тамну и дебелу телесну образину, какву сада носи. Свет прозрачни постао је свет дебелости и таме; свет чисти постао је свет нечисти; свет красни - свет наказни и ругоба; свет мили - свет сурови. У тај свет спустио се Најпрозрачнији, Најчистији, Најкраснији и Најмилији. Тиме је Он већ узео на Себе грехе света, - тиме што се јавио у свету у телу света, које је грубо и које се храни грубом храном. Прво тиме, дакле, што је примио на Себе тело, какво је тело постало после првородног греха.

Друго и тиме, што је из љубави снисходио, да испуни све законе, који су дати људима после греха. Сам, немајући потребе у овим законима, Он је снисходио, да их све испуни, све - како законе дате природи, тако и законе дате људима. Зато је се подвргао и глади и жеђи и умору и болу сваке врсте, као и остали смртни људи; и зато је морао да лагано расте, као и све што се рађа. кроз пуних тридесет година, пре него ли отпочне Своју јавну службу. Најзад зато је и обрезан био; зато се и крстио; зато је и у храм ходио на молитву; зато је плаћао порез ћесару. Све законе после првородног греха Он је примио на Себе и испунио их. Зато се и каже: Он узе на се грехе света. Наиме, Он узе на се испуњење свих закона, и то са онолико послушности и лакоће, са колико су непослушности и тешкоће људи и те законе испуњавали.

И најзад треће тиме, што принесе Себе на жртву за грехе света. Својим добровољним распећем на крсту; тиме што би заклан као јагње и проли Своју невину крв за грехе многих. Истина, цео је Његов земаљски живот жртва, као што је цео Његов живот уопште љубав. Жртва је и то што је Он примио тело на Себе; жртва је и то што је Он примио закон на Себе. Но на крсту Он је крвљу запечатио Своју жртву и раздрао са свим рукописаније наших грехова. На крсту Он показа како сав ужас људског греха, тако и сву љубав Божју, која иде до саможртвовања.

И тако Христос узе на Себе грехе света на три начина:

прво, примивши тело на Себе,

друго, примивши закон на Себе и

треће, примивши жртву на Себе.

Онда када се Господ појавио у свет, обучен у тело, и као телесан подчинио се закону, тај догађај пропраћен је једном чудном природном појавом - појавом звезде на Истоку; затим још и слетањем ангела на земљу; па радовањем пастира витлејемских; па поклоњењем простих пастира и мудрих звездара Њему, божанском Младенцу. Но томе догађају следовало је Иродово клање деце и бекство Спаситеља у таму египатску испред још црње таме - јерусалимске.

Онда када се Господ јавно и јасно подчинио закону људском и примио крштење на Јордану, и тај догађај опет пропраћен је једном чудном природном појавом - по доцнијем сазнању Божјих светитеља - наиме: заустављањем воде у реци Јордану уступањем мора назад. Море видје и побјеже, Јордан возвратисја вспјат. Затим, небо се отворило, глас се чуо Оца небеског и видео се Дух Свети у виду голуба. Род човечји је то осетио и видео кроз свога представника, Светог Јована Крститеља. Но томе догађају следовао је четрдесетодневни пост Христов и мрак и ужас сатанског искушења. А потом појава ангела, који Му служаху.

Па и онда када је Господ све своје страдање у телу на земљи запечатио мукама и крвљу на крсту, и тај догађај пропратила је природа страшним појавама: потресом земље, помрачењем сунца, распрскавањем камења и отварањем гробова. Живи и мртви осетили су страховиту величину божанске жртве на Голготи: разбојници и незнабошци поверовали су у Сина Божјег, а мртви су се појавили на улицама јерусалимским. И томе догађају следовала је тама, тама ван гроба и тама у гробу; после чега је дошло коначно свануће, коначна победа и коначно - васкрсење. И опет појава ангела!

И тако ова три догађаја у животу Христовом дају нам најјаснију и најнепосреднију поуку божанског смирења и божанске послушности. Небесна радост и узвишеност свакога од њих преплиће се са ужасом људског злочина и сатанске саблазни. Но у сва три случаја Христос је изишао као сјајан победилац: над човеком Иродом, после Свога рођења; над сатаном, после Свога крштења и над удруженим људима и сатаном, после Своје смрти. А крштење на Јордану божанствени Матеј овако описује:

У време оно дође Исус из Галилеје на Јордан ка Јовану, да се крсти од њега. А Јован Му се опираше говорећи: ја треба да будем од тебе крштен, а ти ли долазиш к мени? Јован је познао Христа, али није познао Његов план спасења. И сад се открива јединствена сцена у историји људској: да се Бог надмеће у смирењу са човеком! Јован крштава грешнике ради покајања. Међутим, њему прилази безгрешни, који нема за шта да се каје и захтева да се и Он крсти. Јован, јачи духовном силом од свих смртних људи око себе, наједанпут познаје у Христу Јачега од себе. И, пре него што Га је видео, Јован је већ знао, да је Он дошао на земљу и да је међу људима. Међу вама стоји кога ви не знате (Јов. 1, 26). Но тек када је стао лицем с Њим, он Га је познао и указао људима прстом на Њега: гле, јагње Божје! Чим Га је свети Јован видео, Он је могао мислити, да је његова улога као Претече завршена, и рећи, као негда праведни Симеон: сад отпусти с миром слугу свога Господе (Лк. 2, 29), или као што је сам Јован доцније једном приликом рекао: Он треба да расте а ја да се умањујем (Јов. 3, 30). Али не; место да се деси то што Јован мисли и очекује, њему Христос задаје један неочекиван задатак. Увршћен мећу грешне људе, безгрешни Христос тражи од Јована, да овај учини с Њим што је чинио и с другима, то јест, да Га крсти у реци као што је крштавао и друге. Јованово опирање томе сасвим је разумљиво смртним људима. Ах, страшно је, браћо, увести у воду чистијег од воде! Страшно и престрашно створењу спустити руку своју на главу Створитеља. Како ће се усудити човек од праха и пепела ставити руку на Онога коме су херувими подножје ногама Његовим!

Но Христос брзо завршава разговор са Јованом једном кратком али одлучном реченицом: остави (то) сад јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави Га. Тиме Господ хоће да каже: прекини за сад реч о моме и твоме достојанству, и о томе ко је од нас двојице већи и јачи. Данашњи дан није зато одређен, но за нешто друго. Доћи ће време, кад ће се јавити и то што ти говориш. Не можемо ми људе научити ничему, што не будемо ми претходно сами извршили. Ко ће нам иначе веровати? И у чему би се ми иначе разликовали од законика и књижевника јерусалимских, који уче а не творе? Сав закон ми морамо извршити, да би свему закону дали један виши, духовни смисао и значај. И ја треба да се прво крстим водом, да бих потом крштавао Духом Светим и огњем. План спасења објављује се самим својим извођењем. Што ти је сад нејасно, биће ти ускоро јасно. Небеса ће се открити и оправдати ово, што Ја захтевам од тебе.

Колико је Јован у први мах био устрашен, да изврши крштење над Христом, толико је сада био послушан заповести Месије. И небеса су заиста похитала да оправдају и благослове чин Претечених руку. ("Тројаки је узрок био, да Спаситељ прими крштење од Јована. Прво, да би тако, пошто се већ родио као човек, испунио сваку правду и смирење пред законом. Друго, да би Својим крштењем утврдио значај Јованова крштења. Треће, да би освећујући воду Јорданску показао кроз слетање голуба силазак Духа Светога у часу крштавања верних", Јероним).

Христос се погружава у воду, не да Себе очисти, него да символички потопи старога човека. Својим погружењем у воду Он мислено понавља потоп света у време Ноја, и понавља потоп Фараона и његове египатске војске у Црвеном Мору. У светском потопу потопило се грешно човечанство, у црвеном Мору потопио се Фараон, непријатељ Бога живога. Христос је узео грехе људи на Себе. Добровољно Он је пристао, да се Он потопи на место грешног човечанства; драговољно Он је примио на Себе судбу потопљеног Фараона, непријатеља Бога живога. Он погружава у воду Своје тело, као да га сахрањује у гроб. Он се погружава у воду за тренутак, а потом се уздиже и излази из воде. Тиме Он понавља ону страховиту лекцију, коју је Бог пружио људима потопом грешника у време Ноја, и потопом Фараона у Црвеном Мору. Тиме Он на видљив начин но ћутке казује оно што је доцније казао речима ученоме кнезу Никодиму, наиме: ако се ко наново не роди, не може видети царства Божјега (Јов. 3, 1). Но наново се може родити још у овоме животу ко умре староме човеку, или друкчије речено: у коме умре стари. грешни човек. Ко се погрузи са својим грехом, а уздигне се чист од греха. Ко се погрузи телом као телесан човек, а уздигне духом као духован човек. Ко закопа себе с Христом крштењем као у гроб (Колос. 2, 12). Ко потопи гордост, непослушност, себичност и сваку нечистоту старога, грешнога човека, а он уздигне смирење и кротост, послушност и љубав. Ко умре себи, а оживи Богу (Рим. 6). Једном речју: ко себе сахрани као грешник и поново се роди као праведник, - тај ће остварити онај пример, који му је дао Христос Својим Крштењем у води Јорданској. "Пре него ли отпочне други живот, треба са првим окончати", говори Василије Велики. О, како је многозначајно и како многопоучно Христово крштење погружењем Његова светог тела у воду! Само безгранична мудрост Божја могла је устројити толико корисно и поучно за људе крштење на Јордану. Само та безгранична мудрост, која види прошлост и будућност као и садашњост, могла је да веже почетке са крајевима људске историје и да доведе у везу потопе грешног човечанства са погружавањем Христа у воду. Само та неисказана мудрост може једном сликом, једним чином, једним знаком да каже више него сви људски језици на земљи. Јер, гле, цео начин нашега спасења казан је чином Христовог крштења у Јордану.

И крстивши се Исус изиђе одмах из воде. И гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјега где силази као голуб и дође на Њега. И гле, глас с неба који говори: ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи. Није Дух сишао на Христа док је био погружен у води, него кад је изишао из воде. Тиме Мудрост Божја хоће да нам покаже, да на старога човека, који је жив греху а мртав Богу, Дух Божји не силази. Него Дух Божји силази само на човека наново рођена, духовно препорођена, који је умро греху и оживео Богу.

Дух сиђе на Христа у виду голуба ("Голуб се спустио над главу Исусову, да нико не би помислио, да је глас Оца управљен био Јовану а не Господу" Јероним), не оваплоћен у голуба, као што је Христос оваплоћен у човека, него само у виду голуба, као голуб. То значи, да се Дух може јавити и у неком другом виду. И заиста Он се јавио доцније апостолима у виду огњених језика и као духање силнога ветра (Дела Ап. 2, 2). У књизи постања за Духа се вели: И Дух Божји носаше се над водом (1, 2). Дух Божји се, дакле, јавља у разним видовима, сходно догађајима, које Он освећује или покреће. Но сваки Његов вид показује Га као нешто делателно, покретно и чисто, што Собом проузрокује топлоту, покрет и чистоћу. При крштењу водом на Јордану Дух се јавио у виду кротког голуба, а при крштењу апостола Духом Светим и огњем у Педесетници; Он се јавио у виду силнога ветра и пламена. Тиме је показана разлика између крштења Јованова и крштења Христова. Крштење Јованово, или крштење водом, чини људе кротким и чистим као голубове, а крштење Христово, или крштење духом, чини људе силним и пламеним ("Пошто се човек састоји из две части: из душе и тела, то је и очишћење двојако: бестелесно за оно што је бестелесно, и телесно за тело. Вода очишћава тело, а Дух (очишћава и) запечаћава душу", Кирил Јерусалимски, Огласителное поучение III). Силазак Духа у виду голуба - као што и Свети Оци тумаче - напомиње голуба, кога је Ноје три пута пуштао из своје лађе, да њиме испита, да ли се земља осушила. И голуб му се вратио са маслиновим листом у кљуну. Маслинов пак лист означава мир; мир међу Богом и човеком. И сада, после Христовог изласка из воде, после символског потопљења старога човека у води, јавља се над главом Христовом Дух у виду голуба, да покаже, да је по овом престао, и да је мир завладао међу Богом и новим човеком. Зашто овај голуб не носи маслинов лист у кљуну, као знак мира? Зато што је ту, место маслиновог листа, сам Господ Христос, најсавршенији знак мира међу Богом и човеком. међу небом и земљом. Он је маслинов лист у Новоме Стварању. Зато голуб, летећи над Христом, нема потребе да држи други знак мира, други маслинов лист. Христос је крај потопа и почетак мира.

И гле, глас с неба! Небо отворено, Дух у виду голуба, и још уз то гле, глас с неба! Тако је многозначајно крштење Христово, да се при истом не јављају само ангели, него сама Света Тројица: Отац, Син и Дух Свети; Отац у виду гласа с неба, Дух у виду голуба, и Син као нови и савршени човек, као Богочовек.

Ово је син Мој љубазни, који је по Мојој вољи! Тим речима Бог Отац објављује Сина Свога Исуса. У тим речима и сопственим гласом и речима и речи моћнога архангела Гаврила, изречене пресветој Деви Марији: и назваће се син Највишега (Лука 1, 32), и још: и назваће се Син Божји (1, 35). Сада Га уистини Бог Отац и назива Сином Својим, Сином љубазним. Јер Христос је једини Син Божји по рођењу и вечности, и једини Син Божји по рођењу и времену. Бог Отац не назива све људе Својим синовима но само Христа. Јер остали људи могу се назвати синовима Божјим по усиновљењу од Бога, и то због Христа и у име Христа. И кад Христос доцније говори људима: један је Отац ваш на небесима, Он тиме не мисли да каже нешто друго, него да су људи само по усиновљењу синови Божји. Само превелика љубав Божја може називати Своја створења синовима. Но Христос је једини и истински Син Божји и по љубави и по бићу.

Зато се и каже: Син Мој љубазни, који је по Мојој вољи. Овим двема реченицама појачава се израз Очеве љубави и Очевог благовољења према Сину Своме. Вечна веза, коју има Отац са Сином, није ослабила нити се Њихова међусобна љубав охладила тиме што је Син сишао у грешни свет, обучен у слабо тело човечје.

И тако, крштење Христово у Јордану везано је са откровењем Свете Тројице човечанству. Од тога откровења нема већега. Јер тиме нам је показана тајна тројединог бића Божјег. Спаситељ је отпечатио на Јордану и ту највишу тајну на небу и на земљи. Велимо - и на земљи, јер тројичношћу Божјег бића објашњава и најдубље тајне самога човека човекова тројичност, јер је речено још на самом почетку Светога писма, да је Бог створио човека по Своме обличју (Постање 1, 26). Зато се празник Христовог крштења и назива Богојављењем. Јер се Бог јавио на реци Јордану онакав какав је, уколико је то јављање приступачно човеку у телу. Још се овај празник назива и Просвећењем. Јер се њиме дух човеков озарава познањем најдубље божанске тајне. Он се назива Просвећењем још и зато, што крштење Христово погружавањем у води просвећује наш разум, чисти наше срце и облагорођава нашу душу познањем начина нашега спасења који се састоји у сахрањивању старога човека и рођењу новога, или другим речима: у смрти свега нашег грешнога и смртнога јестества и оживљењу безгрешнога и бесмртнога.

Све што се догодило при крштењу Христовом, догађа се и при крштењу свакога од нас. ("Господ, који управља животом нашим, установио нам је завет крштења, које има у себи слику смрти и живота... вода има слику смрти, која прима тело на погребење, а Дух улева животворну силу, која обнавља живот душе наше од смрти греховне у првашњи живот", Василије Велики, О крштењу). Погружавањем у воду ми умиремо с Христом, дизањем из воде ми се сједињавамо са живим Христом. Кротки Дух Божји као голуб лепрша се над нама, надахњујући нас Својом свемоћном благодаћу. А Отац нас кроз љубав Исуса Христа усиновљава и проглашује то усиновљење Својим гласом. Ко може знати, шта се у часу крштења дешава у души свакога младенца? Помрачени и утучени доцнијим грехом ми заборављамо највећу небесну тајну, која нам се при крштењу открива. Јер крштењем ми се чистимо од свакога греха, али после нашег крштења долазе сатанска искушења, којима Христос није подлегао, но којима ми подлежемо. Но они од нас, који се брину о спасењу своме дан и ноћ, са потпуним смирењем и послушношћу према Богу, могу се удостојити откривења превелике тајне божанске, која се показала на Јордану, као што су се удостојили овога виђења многи светитељи и мученици за Христа. Мучеништво за Христа пак сматра се трећим крштењем; пошто је прво Јованово крштење, крштење водом, а друго Христово, крштење, Духом Светим и огњем. Ово треће крштење, крштење мученичко, назива се крштењем крвљу. Мученици Христови, који су крштени проливањем крви своје за Христа, обично су виђали много од Јорданске тајне, откривене при крштењу Христа. Најпознатији пример овога видовитог крштења крвљу јесте смрт првомученика Христовог, архиђакона Стефана. Где стоји о томе написано. А Стефан будући пун Духа Светога погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Бога. Ту је, дакле, показан и Дух. и Син, и Отац. И повика Стефан: ево видим небеса отворена и Сина човечјега где стоји с десне стране Богу. И би засут камењем од Јевреја (Дела Ап. 7, 55-60).

Постарајмо се и ми, да јаком вером, добрим делима и братским саучешћем у радости и страдању наших ближњих, а све у смирењу и послушности према живоме Богу, повратимо безгрешну чистоту, у коју смо обучени крштењем, па ћемо се и ми удостојити славе, радости и вечне красоте Божјих светитеља и мученика. Тако ћемо се и ми просветити, небо ће се над нама отворити, и Бог ће нам се јавити - Отац, Син и Дух Свети, Тројица једнобитна и неразделна, којој нека је слава, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

[JESSY]

Сабор Светог Јована Крститеља Свето Писмо - читање за данас

Дап. 42 (19:1-8 )

У дане оне, догоди се, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике, 2. Рече им: Јесте ли примили Духа Светога када сте повјеровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети. 3. А он им рече: У шта се, дакле, крстите? А они рекоше: У крштење Јованово. 4. А Павле рече: Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да вјерују у Онога који долази за њим, то јест у Христа Исуса. 5. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. 6. И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху. 7. А бијаше људи свега око дванаест. 8. И уђе у синагогу и говораше смјело три мјесеца, расправљајући и увјеравајући о Царству Божијем.

Јн. 3 (1:29-34)

У вријеме оно, видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета! 30. Ово је онај за кога ја рекох: За мном долази човјек који преда мном би, јер прије мене бјеше. 31. И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом. 32. И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему. 33. И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на ње-му то је онај који крштава Духом Светим. 34. И ја сам видио и засвједочио да је он Син Божији.

Свети Теофан Затворник

Свети Јован је сведочио о Христу Исусу да је заиста Јагње Божије, које узима на се грехе света (Јн.1,29), да је обећани Избавитељ, очекиван од свих. Слушали су то они који су били поред њега, те вероваху. Од њих је ово сведочанство прешло на народ и сви су прихватили да Онај за кога Јован сведочи није обичан човек. И Спаситељ је на ово указао када је у последње дане црквеним старешинама у храму поставио питање: "Одакле је крштење Јованово, с неба или од људи?" (Мк.11,30). Они су, међутим, избегли да одговоре, премда је било немогуће не видети да Јован није сам од себе дошао да крсти водом. Међутим, да су то признали, били би одмах дужни да признају и његово сведочанство, тј. да пред њима стоји Обећани, и да се покоре Његовом учењу. А то они нису хтели, и то не из било каквих оправданих разлога, него једино из предубеђења. Но, њихова тврдоглавост ниуколико не умањује силу сведочанства светог Јована. Оно је и сада онолико поуздано колико је то било и онда када је изашло из његових уста. И ми светог Јована Крститеља слушамо као оног који нам указује на истинитог Избавитеља, оживљавајући своју веру опипљивим доказима.