Свакодневна читања

[JESSY]

Субота трећа Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

Јев. 325 (10:32-38)

Браћо, сјећајте се првих дана, у које, тек просвијетљени, поднијесте многе подвиге страдања, 33. Изложени, с једне стране, поругама и невољама, а са друге, поставши састрадалници онима који то исто доживљавају. 34. Јер сте и оковима мојим саосећали, и с радошћу подносили отимање имовине ваше, знајући да ви имате боље и непролазно имање на небесима. 35. Не губите, дакле, поуздање своје, које доноси велику награду. 36. Јер вам је трпљење потребно, да пошто извршите вољу Божију, примите оно што је обећано. 37. Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити. 38. А праведник ће од вјере живјети; ако ли одступи, неће бити по вољи души мојој.

1.Сол. 270 (4:13-17)

Браћо, нећемо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Мк. 8 (2:14-17)

У вријеме оно, Исус пролазећи видје Левија Алфејева гдје седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим. 15. И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, многи цариници и грјешници сјеђаху с њим и са ученицима његовим, јер их бијаше много који иђаху за њим. 16. А књижевници и фарисеји, видјевши га гдје једе са цариницима и грјешницима, говораху учсницима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима једе и пије? 17. И чувши Исус рече им: Не требају здрави љекара него болесни. Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грјешнике.

Јн. 16 (5:24-30)

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. 26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. 28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, 29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. 30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; Како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грешнике (Мк.2,17). Устима (старозаветне) Премудрости призивао је Господ к себи безумне. И сам је, странствујући на земљи, призивао грешнике. Ни гордим разумницима, ни својевољним праведницима код Њега нема места. Нека се радује умна и наравствена немоћ! А сила умна и делатна нека се удаљи! Свестрана немоћ која је себе свесна, и која са вером прибегава Господу (као немоћна лекару и као оскудна Ономе који све испуњава) постаје снажнија и умом и нарави, настављајући једнако да признаје оскудност свог ума и рђавост нарави. Делујући у немоћи под тим привидом неугледности, сила Божија невидљиво зида нову личност, светлу умом и нарави, која ће у своје време - понекад још овде, а свакако тамо - постати очигледна за све. Ето шта је сакривено од премудрих и разумних, и шта се открива само деци!

[JESSY]

Недеља трећа Поста - Крстопоклона Свето Писмо - читање за данас

Јев. 311 (4:14-5:6)

Браћо, имајући, Првосвештеника великога, који је прошао небеса, Исуса Сина Божијега, треба да се држимо чврсто вјере коју исповиједамо. 15. Јер немамо првосвештеника који не би могао састрадати немоћима нашим, него Првосвештеника који је у свему кушан као и ми, али без гријеха. 16. Стога приступајмо смјело пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за благовремену помоћ. 1. Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за гријехе, 2. Који може да саосјећа са онима који су у незнању и заблуди; јер је и сам подложан слабостима, 3. И због тога је дужан, како за народ, тако и за самога себе да приноси жртве за гријехе. 4. И нико сам себи не присваја ту част, него призван од Бога, као и Арон. 5. Тако и Христос не даде сам себи славу да буде првосвештеник, него Онај који му рече: Син мој јеси ти, ја те данас родих. 6. Као што и на другом мјесту вели: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.

Мк. 37 (8:34-9:1)

Рече Господ: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде. 35. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати. 36. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? 37. Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? 38. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима. 1. И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде (Мк.6,34). За Господом крстоносцем није могуће ићи без крста. Сви који за Њим иду, нужно иду са крстом. А шта је тај крст? Неприлике, тешкоће и жалости сваке врсте, које се срећу и изван и унутра, на путу савесног испуњавања Господњих заповести, у животу по духу Његових наредаба и захтева. Такав крст је срастао са Хришћанином: тамо где је Хришћанин, тамо је тај крст, а где нема тог крста - нема ни Хришћанина. Олакшице сваке врсте и живот у утехама не приличе истинском Хришћанину. Јер, његов задатак је да се очисти и исправи. Он је као болесник на коме треба да се врше час операције, час превијања. Зар се то може без бола? Он хоће да се истргне из заробљеништва снажнога непријатеља: зар је то могуће без борбе и рана? Он је дужан да иде насупрот свих поредака који га окружују: како то извршити без неприлика и тескоба? Радуј се што осећаш крст на себи, јер поседујеш знак да идеш за Господом путем спасења, у рај. Потрпи мало. Јер, брзо ће крај, а за њим - венци!

Свети Николај Охридски и Жички - Омилије

Јеванђеље о крсту и спасењу душе

Велика је сила Истине, и ништа у свету не може одолети тој сили.

Велика је лековитост Истине, и нема никакве муке ни немоћи у свету, од које Истина није лек.

У својој муци и немоћи болесници траже лекара који ће им дати лек од муке и немоћи. Нико не тражи лекара који би давао што слаће лекове, него свак тражи лекара који зна поуздан лек, без обзира да ли је тај лек сладак, или горак, или безукусан. И што горчији лек један лекар преписује болеснику, и што тежи начин лечења, то, изгледа, болесници више вере имају у таквога лекара.

Зашто људи само из руку Божјих не подносе горак лек? Зашто траже и очекују само посластице из руку Божјих? Зато што не осећају тежину своје болести од греха, те мисле да се само посластицама могу излечити.

О, кад би се људи запитали: зашто су сви лекови за телесне болести тако горки? Дух Свети би им одговорио: зато да буду слика и изображење горчине лекова духовних. Јер као што су телесне болести слика и изображење болести духовних, тако су и телесни лекови слика и изображење лекова духовних.

Нису ли болести духа, ове главне и праузрочне болести, много теже од болести телесних? Како онда да лекови за дух не буду горчији од лекова за тело?

Брижни су и многобрижни људи за своје тело; те кад се тело уболести, они не жале ни труда, ни времена, ни богатства, само да поврате здравље телу. Тада им никакав лекар није скуп, никаква бања далека, никакав лек горак; нарочито када им се још наговести блискост смрти телесне. О, кад би људи били тако брижни и многобрижни за своју душу! Кад би тако ревносно тражили души својој лека и лекара! Тешко је босоногу ићи по трњу. Но ако босоноги умире од жећи, а с оне стране трња налази се извор воде, неће ли се босоноги пре решити да наступи на трње, да се искрвави и израњави само да дође до воде радије него да с ове стране трња на мекој трави умре од жећи?

Немогуће нам је узети тако горак лек говоре многи раслабљени од греха. Зато је човекољубиви Лекар људи прво сам узео горак лек, најгорчији лек, и ако је био здрав, само да покаже болесницима да то није немогуће. О, колико је теже здравоме узети и прогутати болеснички лек него болесноме! Но Он је узео да би га узели и они који су смртно болесни.

Немогуће нам је босоногим прећи њиву трња, ма колико да смо жедни и ма колико да је бујан и свеж извор воде с оне стране! говоре опет раслабљени од греха. За то је човекољубиви Господ сам прешао бос њиву трња, и сад од оне стране виче и призива жедне ка извору живе воде. Могуће је - довикује Он, Ја сам прошао по најоштријем трњу и Својим стопама га затупио; ходите, дакле!

Ако је крст лек, немогуће нам је узети тај лек! И ако је крст пут, немогуће нам је поћи тим путем! Тако говоре болесни од греха. Зато је човекољубиви Господ узео најтежи крст на Себе, да покаже да је то могуће.

Данашњим Јеванђељем Господ препоручује крст, ово горко лекарство, свакоме ко жели да се спасе смрти.

Рече Господ: ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде. Не гони Господ људе пред Собом на крст него их позива да следују Њему, Крстоносцу. Јер пре него је учинио овај позив Он је предсказао Своје мучење, наиме: да ће га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати (Марк. 7, 31). Он је зато и дошао, да буде Пут. Дошао је да буде први у мукама и први у слави. Дошао је да покаже да је могуће, и да учини могућим, све оно што су људи држали немогућим.

Он не гони људе и не приморава, но предлаже и препоручује. Ко хоће! По својој слободној вољи људи су пали у болест греха, по својој слободној вољи људи треба да се лече и оздраве од греха. Он не крије да је лек горак, прегорак, но Он олакшава људима да га узму на тај начин што га Он први узима, и ако здрав, и показује његово сјајно дејство. Нека се одрече себе. И први човек, Адам, одрекао се себе онда када је пао у грех, но он се одрекао правога и истинитога себе. Тражећи сада од људи да се одрекну себе Господ тражи, да се они одрекну лажнога себе. Простије речено: Адам се одрекао Истине и прилепио се лажи; сада Господ тражи од Адамових потомака, да се одрекну лажи и прилепе опет Истини, од које су и отпали. Отуда: одреци се себе значи: одреци се варљивога небића, које ти се наметнуло на место бића твога које је од Бога. Одреци се земљаности која ти је потиснула духовност, и страсти која ти је потиснула добродетељ; и ропскога страха који је потамнео образ синовства Божјег у теби; и роптања против Бога које ти је умртвило дух послушности према Богу. Одреци се злих мисли, злих жеља, и злих дела. Одреци се идолопоклоничког поштовања природе и свога тела. Речју, одреци се свега онога што ти сматраш да си ти, а у самој ствари ниси ти него ђаво, и грех, и трулеж, и обмана, и смрт. Авај, одреци се злих навика које су ти постале друга природа; имено: те друге природе одреци се; јер то није природа како ју је Бог створио него нагомилана и отврднула обмана и самообмана у теби - олицетворена лаж која ходи под твојим именом, и ти под њеним.

Шта значи узети крст свој? Значи драговољно примити из руку Провиђења сваку лековиту горчину која се пружа. Наиђу ли велике катастрофе, буди послушан вољи Божјој као Ноје. Тражи ли се од тебе пожртвовање, подај га са онаквом вером у Бога с каквом је Аврам хтео принети свога сина на жртву. Пропадне ли имовина, помру ли ти деца изненадно, и стегне ли љута болест, све подноси са стрпљењем не удаљујући свога срца од Бога као Јов. Оставе ли те пријатељи и окруже ли те сами непријатељи, сноси све без роптања а с надом у скору помоћ Божју, као што су чинили апостоли. Изведу ли те на губилиште за Христа, буди благодаран Богу за такву част слично хиљадама хришћанских мученика и мученица. Од тебе се не тражи да учиниш нешто што никад нико пре тебе није учинио, но да следујеш многим примерима других који су испунили вољу Христову: апостолима, светитељима, исповедницима и мученицима. Треба знати још, да тражећи наше распеће на крсту Господ тражи само распеће старог човека, то јест човека састављеног од злих навика и од службе греху. Јер тим распећем умртвљује се тај стари скотоподобни човек у нама и оживљује нови, богоподобни, бесмртни. Као што и говори апостол: стари наш човек распе се, и одмах објашњава зашто се разапе - да више не би смо служили греху (Рим. 6, 6). Крст је тежак староме, телесноме човеку, тежак је телу са сластима и жељама (Гал. 5, 24) но није тежак човеку духовном. Крст је лудост онима који гину, а нама који се спасавамо јесте сила Божја (I Кор. 1, 18). Зато се ми хвалимо Крстом Христовим; и хвалимо се крстом својим ради Христа. Господ не тражи од нас да узмемо Крст Његов него крст свој. Његов Крст је најтежи. Он се није распео на Крст због Својих грехова него због наших; зато је Његов Крст најтежи. Ми се распињемо због својих сопствених грехова; зато је крст наш лакши. И кад највише страдамо, не треба да говоримо да страдамо сувише, и преко мере. Господ је жив, и Он зна меру страдања наших и не допушта да страдамо више него што можемо. Мера наших страдања није мање одређена и срачуната него ли мера између дана и ноћи, или мера у кретању звезда. Повећава ли се наше страдање, отежава ли се наш крст, то се повећава и моћ Божја, као што и говори апостол: јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа (II Кор. 1, 5).

Пре свега велика је утеха наша у томе што нас Господ позива да идемо за Њим. И нека за мном иде! говори Господ. Зашто Господ тако призива оне који узму на себе крст свој? Прво зато да не би пали и сломили се под крстом. Тако је жалосна слабост људског бића, да је и најјачем човеку претежак и најлакши крст, ако га носи без небесне помоћи. Погледајте како очајни постају неверници при најмањем удару! Како се буне против неба и земље при једном убоду игле! Како се беспомоћно повијају лево и десно тражећи ослонца и заштите у празнини овога света, и ако сматрају да им свет не може дати ослонца и заштите, и да је сав свет једна очајна празнина! Зато Господ позива да за Њим идемо. Јер само за Њим идући ми ћемо се моћи одржати под крстом својим. У Њему ћемо наћи снагу, храброст и утеху. Он ће нам бити светлост на тамноме путу, здравље у болести, друг у самоћи, радост у муци и богатство у беди. Код телесног болесника оставља се светлост да гори по сву ноћ. И у ноћи овога живота нама је потребна неугасива светлост Христова, која ће нам олакшавати болове и одржавати наду у свитање дана.

Други разлог због чега Господ захтева да се иде за Њим исто је тако важан као и први, и тиче се циља драговољног одрицања себе и узимања крста на себе. И многи су се привидно одрицали себе да би се још више истакли у овоме свету. Многи су налагали на себе безбројна паштења и мучења само зато да би им се људи дивили и славили их. Многи су то чинили, и дан данас чине махом у незнабожачким народима, да би кроз то задобили у себи неку чаролијску и мађионичарску моћ, да би кроз исту могли владати људима, шкодити једнима а користити другима, све из пустог личног славољубља и користољубља. Овакво самоодрицање није никакво самоодрицање но самовозношење, и овакав крст не води васкрсењу и спасењу но потпуној пропасти и предаји ђаволу у руке. Онај пак ко са својим крстом ходи за Христом слободан је од сваке охолости, сваког превозношења над другим људима, и од сваке жеље за светском славом и коришћу. Као што један болесник узима горак лек не зато да би показао како он може да прогута тако горак лек, него зато да би оздравио, тако и прави хришћанин одриче се себе, то јест гнуша се свог болесног бића, узима крст свој на себе као горак но спасоносан лек, и иде за Христом, својим Лекаром и Спаситељем, не зато да га хвале и славе људи него да спасе своју душу од смртне лудости у овом животу и од црвоточног огња у оном.

Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља, тај ће је спасти. Ево речи оштрих и неумитних! Ево огња који хоће да сагори старог човека до самог корена, и с кореном! Христос Господ није дошао да само поправи свет него да га прествори, да га препороди: да старо гвожђе баци у огањ и салије све ново. Он није поправљач него Створитељ, Он није крпач него ткач. Ко хоће да сачува једно старо црвљиво дрво, изгубиће га. Може се он споља трудити колико хоће око дрвета - залевати га, гладити га, ограђивати га, чувати га - црви ће разгристи дрво изнутра, и дрво ће неминовно иструлети и пропасти. Ко посече црвљиво дрво, и заједно с црвима баци га у огањ, па обрати пажњу на младе изданке, те ове сачува од црви, тај ће сачувати дрво. Ко хоће да сачува своју стару адамовску душу, разгрижену и сатрулелу од греха, изгубиће је; јер такву душу Бог неће пустити пред лице Своје, а што год не изиђе пред лице Божје биће као и да га нема. Ко пак изгуби ову своју стару душу, тај ће спасти душу нову, поново рођену од Духа (Јов. 3, 6), и с Христом венчану душу. Душа управо и сачињава наш живот, зато се у неким преводима Светога писма каже: Ко хоће живот свој да спасе; и: ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га спасти. Тумачење је у оба случаја истоветно. Јер ко хоће да сачува свој смртни живот пошто пото, тај ће изгубити оба живота: и смртни и бесмртни; смртни због тога што ма колико успео да продужи свој живот на земљи, најзад га смрћу мора изгубити, а бесмртни због тога што се око овога није ни трудио и паштио. Ко се пак труди да задобије бесмртни живот кроз Христа, тај ће га задобити и сачувати у вечности, мада ће изгубити овај времени смртни живот. Овај времени и смртни живот човек може изгубити ради Христа и Јеванђеља или онда када га у потребном случају жртвује и мученички умре за Христа и Његово свето Јеванђеље, или пак онда када презре овај свој живот као грешан и недостојан и пружи се свим срцем, свом душом и свом снагом својом ка Христу стављајући се Њему у службу, дајући Њему све, и надајући се од Њега свему. Може неко изгубити душу своју, односно живот свој, било самоубиством, било жртвовањем за неку неправедну ствар, било у свађи и раздору. Таквоме се не обећава да ће сачувати душу своју, односно живот свој. Јер се каже: мене ради и јеванђеља. Само Христос и јеванђеље несравњиво су бољи од душе наше. То је највеће благо у времену и у вечности, и ниједан човек не треба да оклева да жртвује све ради тога непропадљивог добра. Но зашто Господ додаје и јеванђеље! Није ли довољно само рећи мене ради? Није ли довољно рећи само: мене ради: Није довољно. Господ вели: мене ради и јеванђеља, да би тиме раширио разлоге умирања себи и живљења Богу, а кроз то опет повећао и број оних који се спасавају. Спасава се, дакле, онај ко изгуби живот свој ради Христа живога и бесмртнога. Но спасава се и онај ко изгуби живот свој ради дела Христовог у свету и његове свете науке. Најзад спасава се и онај ко изгуби живот свој ради једне једине заповести Христове, или једне једине речи Његове. Господ је уставотворац живота; ко се жртвује за уставотворца жртвовао се и за Његов устав, и обратно, ко се жртвује за Његов устав жртвовао се за Њега. Истоветујући Себе са Својим делом и Својом науком Господ тиме шири могућност спасавања многих.

Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а душу своју оштети? Или какав ће откуп дати човек за душу своју! Овим речима се у многоме расветљују претходне речи. Из њих се види да Господ цени душу човечју више од целога света. Из њих се види такође, какву душу човек треба да изгуби да би душу сачувао: душу оштећену, душу поронулу у свет, обремењену светом, и заробљену светом. Изгуби ли човек такву назови душу, спашће праву душу своју; одбаци ли лажан живот, задобиће прави живот свој.

Шта помаже задобити сав свет, кад је свет намењен пропасти, а оштетити душу, намењену бесмртности? Свет се примиче своме крају, и најзад ће се одбацити као овештала и ислужена хаљина. Истините душе, христољубиве душе, полетеће тада у царство бесмртне младости. Свршетак света почетак је новог живота душа. Каква је корист, дакле, човеку од свега света, кад се он ускоро мора раставити од свега света и кад се и сав свет, у недалеком времену, мора раставити од бића и ишчезнути као одсањани сан? Шта ће му помоћи беспомоћни мртвац? И какав ће откуп дати за душу своју? Гле, и сав свет да је његов, Бог не би примио свет место душе. Али и свет не припада човеку него Богу; Бог га је саздао и дао човеку на привремену послугу ради једног више добра, вишег и драгоценијег од света. Главни дар који је Бог даровао човеку јесте богообразна душа. И тај главни дар Бог ће у своје време тражити натраг. Ништа човек не може вратити Богу на место душе. Душа је цар, а све остало је роб. Неће примити Бог роба место цара, нити ишта времено место бесмртнога. О, какав ће откуп дати грешник за душу своју? Још док је човек у телу у овоме свету он се заноси многим вредностима света; но када се одвоји од тела, тада увиђа - авај да не буде позно! да осим Бога и душе не постоје никакве друге вредности. Тада му неће моћи доћи ни помисао о ма каквом откупу и замени душе. О, како је језив положај грешне душе кад се покидају сви њени конци са светом и Богом, и кад се она нага пренага, сиромашна пресиромашна, нађе у свету духовном! Кога ће да викне у помоћ? Чије ће име да помене? За чиј скут да се ухвати падајући у понор без краја - вечно падајући у понор без краја? Блажени су пак они који су се у овоме животу приљубили уз Христа, и који су привикли Његово име призивати дан и ноћ, нераздвојно од дисања и од откуцаја срца свога. Они ће над понором знати, кога ће викнути у помоћ. Они ће знати, чије ће име споменути. Они ће знати, за чиј ће се скут ухватити. Ваистину, они ће бити ван опасности под окриљем љубљенога Господа.

Но ево главнога страха за све оне који у овом животу немају страха од греха - Господ говори: јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном и син ће се човечји постидети њега кад дође у слави оца свога с ангелима светима. Чујте ово сви верни, и не рачунајте преко мере на милосрђе Божје. Заиста, на непокајане богохулитеље изливаће се милост Божја само у овом животу, а на Страшном Суду правда ће заменити милост. Чујте ово сви ви који се сваки дан ближите неизбежној смрти, чујте и уздрхтите душом и срцем. Ове речи није изговорио непријатељ ваш но највећи Пријатељ. Она иста уста која су и с Крста опростила непријатељима, исказала су и ове страшне но праведне речи. Ко се постиди Христа у овоме свету, постидеће се и Христос њега на крају овога света. Ко се постиди Христа пред грешницима, постидеће се и Христос њега пред ангелима светим. Чиме ћеш се поносити, човече, ако ћеш се Христа стидети? Ако ћеш се стидети живота, значи поносићеш се смрћу! ако ли истине, значи поносићеш се лажи! ако ли милосрђа, значи поносићеш се злобом! ако ли правде, значи поносићеш се неправдом! ако ли страдања на Крсту, значи поносићеш се идолском гнусобом! ако ли бесмртности, значи поносићеш се смртном трулежи гробним смрадом! И пред ким најзад имаш да се стидиш Христа? Да ли пред неким бољим од Христа? Не; пошто нема никога бољега од Христа. Значи да се ти стидиш Христа пред неким горим од Христа. Да ли се син стиди свога оца пред медведом, или ћерка своје мајке пред лисицом? Зашто би се ти, дакле, стидео Најбољега пред злим, Најчистијег пред нечистим, Најмоћнијег пред ништавним, Најмудријег пред тупавим? Зашто би се стидео величанственог Господа пред родом прељуботворним и грешним? Је ли зато што ти овај род непрестано игра пред очима а Господ се не види? Но још мало мало, и Господ ће се појавити у слави, на облацима од многих ангела, и род ће овај ишчезнути испред Његових ногу као прашина испред силног ветра. Ваистину, онда се нећеш стидети Господа славе него самога себе, али стид твој биће тада бескористан. Боље се стидети сада докле још стид помаже, стидети се свега пред Христом а не Христа пред свим. Зашто Господ каже мене и мојих рени? Ко се постиди мене значи: ко посумња у Моје божанство, и у Моје божанско ваплоћење од Пречисте Деве, и у Моје муке на Крсту, и у Моје васкрсење, и ко се застиди Моје сиромаштине у свету, Моје љубави према грешницима. Ко се постиди мојих речи значи: ко посумња у Јеванђеље, или ко се одрекне моје науке, или ко изврне моје учење и кроз јерес унесе немир и раздор мећу верне, или ко се погорди над Мојим откривењем и покуша да га замени неком другом, својом, науком, или ко намерно скрије и прећути Моје речи пред силним и моћним овога света стидећи се Мене и страшећи се за себе. Речи Христове су животворни тестамент свету исто као и Његове муке, Његово тело, и крв Његова. Господ не двоји Своје речи од Себе, нити њима придаје мању вредност него Својој личности. Његова реч је нераздвојна од Њега. Његова реч има силу као и Његова личност. Зато рече својим ученицима: ви сте већ очишћени речју коју вам говорих (Јов. 15, 3). Он је речју Својом чистио душе, лечио болеснике, прогонио духове, васкрсавао мртве. Његова реч је творачка, очистителна, животворна. Какво је то чудо уосталом кад се у Јеванђељу каже и Бог беше реч (Јов. 1,1)?

Овај род назива Господ прељуботворним у ширем смислу, слично старим пророцима који су и поклоњење другим боговима називали прељубом (Јез. 23, 37). Прељуботворан је сваки онај ко заборави своју жену и пође за туђом, но прељуботворан је и сваки онај ко заборави Бога Живога и почне се клањати створеноме свету. Ко напусти веру у Господа и поверује у људе, и ко љубав према Богу остави и пренесе је на људе или ствари, тај прељубу твори. Једном речју, сви греси којима се твоја душа удаљава од Бога и везује с неким или нечим ван Бога могу се назвати једним општим именом - прељуба, јер сви они имају особине прељубе мужа или жене. Ко се, дакле, постиди Христа Господа, Женика душе људске, пред оваквим прељуботворним родом, заиста личи на невесту која се пред распутним људима постиди вереника свога. Господ не каже само грешним родом него прељуботворним и грешним. Зашто? Зато да би нарочито изобличио прељуботворство. Под прељуботворством пак овде се разумеју сви најтежи грехови, отровни и смртоносни, који највише човека одвраћају од следовања за Христом, од самоодрицања, од крста и препорођаја.

Но, гле, како је чудан завршетак данашњег јеванђеља: И рече им: заиста вам кажем: има неких међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде царство Божје да дође у сили. Рекао би човек на први поглед, да ове речи немају везе са оним што је претходно речено. Међутим веза је та јасна, и завршетак је диван. Господ неће да остави Своје верне без утехе. Позвавши их да узму свој крст, да се одрекну и саме душе своје, и запретивши им страшном казном ако се постиде Њега и Његових речи, Господ сада поставља дугу на небу после буре. Он хита да објави и награду онима који Њега послушају и пођу за Њим са својим крстом. Та награда ће некима стићи и пре краја света и Страшнога Суда, чак и пре краја њиховог живота, овде на земљи. Они неће окусити смрти док не виде царство Божје да дође у сили. Како је премудар Господ у беседама Својим! Он никад не говори о осуди не поменувши и награду; нити изобличава а да и не похваљује; нити наводи људе на трновит пут а да не спомене и радости на крају пута; нити изговара претње а да не да и утеху. Он не оставља небо застрто тамним облацима а да убрзо не покаже сјај сунца и красоту дуге.

Но који су то који неће окусити смрти док не виде царство Божје у сили? Господ говори пред гомилом народа и ученика Својих, па каже: има неких међу овима што стоје овде. На кога то, дакле, Господ мисли? На првом месту на све оне који буду испунили заповест Његову о ношењу крста и самоодрицању. Они ће још у овом животу осетити на себи силу царства Божјега. На њих ће сићи Дух Божји, који ће их очистити и просветити и отворити им врата тајни небесних, као што је то био случај доцније с апостолима и с архиђаконом Стефаном. Нису ли апостоли у дан Педесетнице видели царство Божје у сили, онда кад им је била послата сила с висине? А Стефан будући пун Духа Светога погледа на небо и виде славу Божју (Дела Ап. 7, 55). Па јеванђелист Јован не виде ли царство Божје пре своје телесне смрти? Па апостол Павле не диже ли се у треће небо пре него што окуси смрт? Но оставимо апостоле. Ко зна колико и колико је њих од оних који су у време ове проповеди Христове стајали овде осетили силу Духа Светога и видели царство Божје где долази пре растанка с овим светом?

Но осим овога тумачења неки свештени тумачи Јеванђеља дају горњим речима Христовим и једно друго. Наиме, они односе горње речи Спаситељеве на тројицу ученика, Петра, Јакова и Јована, који су убрзо после ове проповеди видели на Тавору Господа Преображење у друштву са Мојсејем и Илијом. Нема сумње да је ово тумачење тачно, но оно не искључује ни оно прво тумачење. Тројица апостола видели су истини царство Божје у сили на гори Таворској, када се Господ Исус показао у небесном сјају Своме, и када су се из онога света показали видљиви Мојсеј и Илија, један с једне други с друге стране Господа Славе. Но никако не треба мислити, да је то једини случај где су смртни људи видели царство Божје, како долази у сили. Тај случај на Тавору уистини је величанствен и на свој начин изузетан, али тај случај не искључује и безбројне друге случајеве где су смртни људи видели у овоме животу, мада и на други начин, царство Божје у сили и слави.

Ако хоћемо и ми можемо видети царство Божје где долази у сили пре него ли смрт окусимо. Под каквим условима се то открива, данашње Јеванђеље јасно говори. Узмимо драговољно крст свој и последујмо Господу. Постарајмо се да изгубимо своју стару душу, свој грешни живот, и научимо се да је важније за човека спасти душу него ли цео свет задобити. Тако ћемо се и ми удостојити, по милости Божјој, да видимо царство Божје, велико у сили и несравњиво у слави, где ангели са светитељима даноноћно прослављају Живога Бога, Оца и Сина и Светога Духа - Тројицу једнобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност - Амин.

[JESSY]

Понедељак четврте седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. XIV, 24-32.

Тако говори Господ над војскама: Доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се. 25. Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њихових скинуће се. 26. То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе. 27. Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? И Његову руку подигнуту ко ће одвратити? 28. Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме: 29. Немој се радовати, земљо филистејска сваколика, што се сломи прут оног који те је био; јер ће из корена змијског никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати. 30. И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу корен уморити глађу, и остатак твој он ће побити. 31. Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо филистејска, јер са севера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовим. 32. И шта ће се одговорити посланицима народним? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утецати невољници народа Његовог.

На веч.:

Пост. VIII, 21 - IX, 7.

Рече Господ Бог: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних. 22. Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи. 1. И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу; 2. И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. 3. Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву. 4. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв. 5. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију. 6. Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека. 7. Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.

Прич. XI, 19 - XII, 6.

Син праведно рађа се у живот; а ко иде за злом, на смрт му је. 20. Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу. 21. Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се. 22. Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи. 23. Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев. 24. Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији. 25. Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен. 26. Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом. 27. Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га. 28. Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети. 29. Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром. 30. Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе. 31. Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику? 1. Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд. 2. Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује. 3. Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи. 4. Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима. 5. Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара. 6. Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.

[JESSY]

Уторак четврте седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. XXV, 1-9.

Господе, Ти си Бог мој, узвишаваћу Те, славићу име Твоје, јер си учинио чудеса; намере Твоје од старине вера су и истина. 2. Јер си од града начинио гомилу, и од тврдог града зидине; од града двор за странце, довека се неће саградити. 3. Зато ће Те славити народ силан, град страшних народа бојаће Те се. 4. Јер си био крепост убогом, крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гнев насилнички као поплава која обаљује зид. 5. Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на сувом месту; као припека сеном од облака, тако се певање насилника прекиде. 6. И Господ ће над војскама учинити свим народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чистог вина, од претилог меса с можданима, од вина без талога. 7. И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи. 8. Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са сваког лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече. 9. И рећи ће се у оно време: Гле, ово је Бог наш, Њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, Њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење Његово.

На веч.:

Пост. IX, 8-17.

Рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: 9. А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, 10. И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским. 11. Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. 12. И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века: 13. Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље. 14. Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, 15. И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело. 16. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи. 17. И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.

Прич. XII, 8-22.

Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се. 9. Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема. 10. Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво. 11. Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је. 12. Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је. 13. Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе. 14. Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек. 15. Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је. 16. Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту. 17. Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару. 18. Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек. 19. Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час. 20. Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир. 21. Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла. 22. Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Крштење је, по апостолу Петру, обећање добре савести (1.Пт.3,21). Крштени даје обећање да ће убудуће живети у чистој савести, а и у свој ширини Господњих заповести, које је примио у савест. Чистота нарави је ознака крштенога. Апостол Павле светлост свога живота поистовећује са светлошћу васкрслога Господа. Као што, вели он, Христос уста из мртвих славом Очевом, тако и ми треба да ходимо у новом животу (Рим.6,4). У крштењу умире стари грехољубиви човек, а устаје нови, који је ревнитељ добрих дела. И тако, крштени, сматрајте... да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем. Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га не слушате у похотама његовим, нити дајте удове своје греху за оружје неправде; него предајте себе Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде. Јер грех неће вама овладати (Рим.6,11-14).

[JESSY]

Среда четврте седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. XXVI, 21 - XXVII, 9.

Гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје. 1. Тада ће Господ покарати мачем својим љутим и великим и јаким левијатана, пругу змију, и левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја који је у мору. 2. Тада певајте о винограду који рађа црвено вино: 3. Ја Господ чувам га, у свако доба заливаћу га, дан ноћ чуваћу га да га ко не оштети. 4. Нема гнева у мене; ко ће ставити у бој насупрот мени чкаљ и трње? Ја ћу погазити и спалити све. 5. Или нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном. 6. Једном ће се укоренити Јаков, процветаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиљену плодом. 7. Је ли га ударио онако како је ударио оне који њега удараше? Је ли га убио онако како су убијени они које је убио? 8. С мером га је карао, кад га је одбацио, кад га је однео силним ветром својим источним. 9. Зато ће се тиме очистити безакоње Јаковљево и то ће бити сва корист што ће се узети грех његов кад све камење олтарно разметне као раздробљено кречно камење и не буде више гајева ни сунчаних ликова.

На веч.:

Пост. IX, 18 - X, 1.

Беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. 19. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. 20. А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. 21. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог. 22. А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу. 23. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог. 24. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, 25. И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје! 26. И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! 27. Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга! 28. И поживе Ноје после потопа триста педесет година. 29. А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре. 1. А ово су племена синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа.

Прич. XII, 23 - XIII, 9.

Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље. 24. Рука радљива господариће, а лена ће давати данак. 25. Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава. 26. Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов. 27. Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено. 28. На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти. 1. Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре. 2. Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље. 3. Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада. 4. Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се. 5. На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти. 6. Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника. 7. Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо. 8. Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње. 9. Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.

[JESSY]

Четвртак четврте седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. XXVIII, 14-22.

Овако говори Господ: слушајте реч Господњу, људи подсмевачи, који владате народом што је у Јерусалиму. 15. Што рекосте: Ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се; 16. Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд; ко верује неће се плашити. 17. И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон. 18. И вера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас. 19. Чим зађе, однеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх. 20. Јер ће одар бити кратак да се човек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати. 21. Јер ће Господ устати као на гори Ферасиму, разгневиће се као у долу гаваонском, да учини дело своје, необично дело своје, да сврши посао свој, необичан посао свој. 22. Немојте се дакле више подсмевати да не постану јачи окови ваши, јер чух од Господа Господа над војскама погибао одређену свој земљи.

На веч.:

Пост. X, 32 - XI, 9.

32. То су породице синова Нојевих по племенима својим, у народима својим; и од њих се разделише народи по земљи после потопа. 1. А беше на целој земљи један језик и једнаке речи. 2. А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде. 3. Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча. 4. После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи. 5. А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији. 6. И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили. 7. Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре. 8. Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града. 9. Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

Прич. XIII, 20 - XIV, 6.

Жеље благочастивих наслађују душу, дела нечастивих су далеко од разуме. Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори. 21. Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро. 22. Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику. 23. Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе. 24. Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена. 25. Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста. 1. Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава. 2. Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га. 3. У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова. 4. Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске. 5. Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж. 6. Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Ко жали прут, мрзи сина свога; а ко га љуби, кара га за времена (Прич.13,24). Оставимо децу, и погледајмо на себе. У односу према сваком, то значи: не штеди себе, него се кажњавај на време. Самосажаљење је корен свих наших саплитања у грех. Онај ко не снисходи себи, увек је утврђен у добру. Изнад свега је потребно да се тело држи у строгој дисциплини, будући да је слуга без разума. Када га море, оно је мирно, а чим му се да само мала олакшица - одмах показује канџе и сева очима похоте. Ипак, добро је што барем не говори. Али, телу се ипак много придаје и измишљају му се свакакве угодности. Чак и наука не може без тога. Но, каква ми је то само наука?

[JESSY]

Петак четврте седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. XXIX, 13-23.

Овако говори Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени, 14. Зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрих његових погинуће и разум разумних нестаће. 15. Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна? 16. Наопаке мисли ваше нису ли као као лончарски? Говори ли дело за оног који га је начинио: Није ме начинио? И лонац говори ли за оног који га је начинио: Не разуме? 17. Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму? 18. И у тај ће дан глуви чути речи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слепих. 19. И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са Свеца Израиљевог. 20. Јер насилника неће бити, и нестаће подсмевача, и истребиће се сви који гледају да чине безакоње, 21. Који окривљују човека за реч, и мећу замку оном који кара на вратима, и обарају праведног лажју. 22. Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице побледети. 23. Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће Свеца Јаковљевог и бојаће се Бога Израиљевог.

На веч.:

Пост. XII, 1-7.

Рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати. 2. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов. 3. Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи. 4. Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана. 5. И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу. 6. И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи. 7. И јави се Господ Авраму и рече: Твом семену даћу земљу ову. И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.

Прич. XIV, 15-26.

Простодушан верује свакој речи, а опрезан се премишља. 16. Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман, уздајући се у себе, меша се са безакоњем. 17. Нагао човек поступа непромишљено, а мудар човек много подноси. 18. Безуман учествује у злу, а опрезан задржава чулност. 19. Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног. 20. Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља. 21. Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему. 22. Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро. 23. У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. 24. Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље. 25. Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару. 26. У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Господ је рекао Аврааму: Иди из земље своје и од рода свога и из дома оца свога у земљу коју ћу ти ја показати (Пост.12,1). То је очигледан праобраз промене срца која се дешава код истиноверујућих - када искрено узму на себе крст свој и крену за Христом. Остављају они оца свога - сопственост, распињући се самоодрицањем; остављају род свој - своје личне греховне склоности, страсти и навике, распињући их решеношћу да непоколебиво у свему следују страстоубиственим заповестима Господњим; остављају и земљу своју - сву област своју, свет, са свим његовим прохтевима, распињући их решеношћу да им буду туђи, па макар због тога било неопходно не само да изгубе имање и друштвени престиж, већ и саму смрт да претрпе.

[JESSY]

   

•  
•  

24. март 2012. 00:20 Категорија: СВЕТО ПИСМО Субота четврта Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

Јев. 313 (6:9-12)

Љубљени, што се тиче вас, убијеђени смо да ствари стоје боље и да воде спасењу. 10. Јер Бог није неправедан па да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте за Име његово, послуживши и служећи светима. 11. А желимо да сваки од вас покаже ту исту ревност ради остварења наде све до краја. 12. Да не будете лијени, него да подражавате оне који вјером и истрајношћу насљеђују обећања.

1.Кор. 163 (15:47-57)

Браћо, први човјек је од земље, земљан; други човјек је Господ са неба. 48. Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески. 49. И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога. 50. А ово кажем, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити Царства Божијега, нити распадљивост насљеђује нераспадљивост. 51. Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помријети, а сви ћемо се промијенити, 52. Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити. 53. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. 54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она ријеч што је написана: Побједа прождрије смрт. 55. Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа? 56. А халац је смрти гријех, а сила је гријеха закон. 57. А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.

Мк. 31 (7:31-37)

У вријеме оно, изиђе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море Галилејско кроз крајеве декапољске. 32. И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њега руку. 33. И узевши га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дотаче се језика његова; 34. И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест, отвори се! 35. И одмах му се отвори слух, и раздријеши се свеза језика његова, и говораше правилно. 36. И забрани им да никоме не казују; али што им више забрањиваше то они већма разглашаваху. 37. И веома много се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.

Јн. 16 (5:24-30)

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. 26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. 28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, 29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. 30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; Како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.

 Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Тело и крв не могу наследити Царства Божијега (1.Кор.15, 50). Из тога следи да се ради задобијања Царства Божијег треба обестелесити и обескрвити, тј. утврдити у начину живота у којем као да тело и крв не постоје. То се постиже савршеним одрицањем од телесних и крвних дела. А позната су дела тела, која су: Прељуба, блуд, нечистота; бесрамност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гнев, пркоси, раздори, јереси, зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима. Набројавши све ово, апостол додаје: За која вам унапред казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наследити Царства Божијега (Гал.5,19-21). Ко има уши да чује, нека чује.

[JESSY]

Недеља четврта Великог Поста - спомен преподобног Јована Лествичника Свето Писмо - читање за данас

Јев. 314 (6:13-20)

Браћо, кад Бог даде обећање Аврааму, немајући ни у кога већега да се закуне, закле се самим собом, 14. Говорећи: Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити. 15. И тако Авраам стрпљиво чекајући дочека обећање. 16. Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва као јемство. 17. Зато и Бог, желећи да насљедницима обећања што поузданије покаже неизмјенивост своје одлуке, послужи се заклетвом, 18. Да бисмо у двјема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утјеху ми који смо прибјегли да се држимо наде која је пред нама; 19. Њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завјесе, 20. Гдје као претеча за нас уђе Исус, поставши Првосвештеник вавијек по чину Мелхиседекову.

Еф. 229 (5:9-19)

Браћо, плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини. 10. Истражујте што је угодно Господу. 11. И немојте узимати учешћа у бесплодним дјелима таме, него их још разоткривајте. 12. Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине. 13. А све што се разоткрива свјетлошћу се објелодањује; јер све што је објелодањено излази на свјетлост. 14. Зато вели: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос. 15. Дакле, пазите добро како живите, не као немудри. него као мудри, 16. Користећи вријеме, јер су дани зли. 17. Згог тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. 18. И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом, 19. Говорећи међу собом у псалмима и химнама и пјесмама духовним, пјевајући и појући Господу у срцу своме;

Мк. 40 (9:17-31)

У вријеме оно, човјек неки приђе Исусу клањајући се и рече: Учитељу, доведох теби сина својега у коме је дух нијеми. 18. И кад год га ухвати ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истјерају; и не могоше. 19. А он одговарајући рече: О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети? Доведите га к мени. 20. И доведоше га њему; и кад га видје дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пјену. 21. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из дјетињства. 22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас. 23. А Исус му рече: Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује. 24. И одмах повикавши отац дјетета са сузама говораше: Вјерујем, Господе, помози мојему невјерју! 25. А Исус видјевши да се стјече народ, запријети духу нечистоме говорећи му: Душе нијеми и глухи, ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега! 26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умрије. 27. А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде. 28. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истјерати? 29. И рече им: Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом. 30. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтједе да ко дозна, 31. Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човјечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.

Мт. 10 (4:25-5:12)

У вријеме оно, за Исусом иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје и испреко Јордана. 1. А кад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови. 2. И отворивши уста своја учаше их говорећи: 3. Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско; 4. Блажени који плачу, јер ће се утјешити; 5. Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу; 6. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; 7. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани; 8. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети; 9. Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати; 10. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. 11. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене. 12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке прије вас.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

У својој речи о блаженствима Господ оцртава рајско срце (Мт.5,1-12). У његово расположење улазе: смирење, плач и скрушеност, кротост и безгневље, пуна правдољубивост, савршена милостивост, чистота срца, мирољубивост и миротворност, трпљење мука, клевета и гоњења за веру и хришћански живот. Ако хоћеш рај - буди такав. Тако ћеш још овде стећи предукус раја, у који ћеш спремно да ступиш по смрти, као унапрад изабрани наследник.

[JESSY]

Понедељак пете седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. XXXVII, 33 - XXXVIII, 6.

Овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега. 34. Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ. 35. Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог. 36. Тада изађе анђео Господњи и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. 37. Те се подиже Сенахирим цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. 38. И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов. 1. У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив. 2. А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу, 3. И рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома. 4. Тада дође реч Господња Исаији говорећи: 5. Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година. 6. И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.

На веч.:

Пост. XIII, 12-18.

Аврам живљаше у земљи хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премештајући своје шаторе до Содома. 13. А људи у Содому беху неваљали, и грешаху Господу веома. 14. А Господ рече Авраму, пошто се Лот одели од њега: Подигни сада очи своје, па погледај с места где си на север и на југ и на исток и на запад. 15. Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века. 16. И учинићу да семена твог буде као праха на земљи; ако ко узможе избројати прах на земљи, моћи ће избројати и семе твоје. 17. Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати. 18. И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници мамријској, која је код Хеврона, и онде начини жртвеник Господу.

Прич. XIV, 27 - XV, 4.

Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних. 28. У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу. 29. Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост. 30. Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима. 31. Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху. 32. За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти. 33. Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се. 34. Правда подиже народ, а грех је срамота народима. 35. Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се. 1. Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу. 2. Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље. 3. Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре. 4. Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Очи су Господње на сваком месту, гледајући зле и добре (Прич.15,13). О, кад би се овога увек сећала разумна твар! Тада не би смела не само грешити јавно и предавати се телесним излишностима, већ ни у унутрашњости, у покретима срца, не би допустила ништа што Богу није угодно. Стајала би она тада као војник пред царем на бојном пољу, са свом пажњом и строгошћу према себи, како не би испало да зна своју дужност и како због тога не би потпала под гнев и казну цареву. Дужности су њене заповести Божије, које одређују начин мишљења који јој је својствен, а и то каква је дужна да буде у својим осећањима и расположењима. У свему томе била би она тада у потпуности исправна.

[JESSY]

Уторак пете седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. XL, 18-31.

Овако говори Господ: С ким ћете дакле изједначити Бога? И коме ћете Га уподобити? 19. Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије. 20. А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вештог уметника да начини резан лик, који се не помиче. 21. Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских? 22. Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан. 23. Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина. 24. Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их. 25. С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели Свети. 26. Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно? 27. Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог? 28. Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере. 29. Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост. 30. Деца се море и сустају, и младићи падају; 31. Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.

На веч.:

Пост. XV, 1-15.

Дође Авраму реч Господња у виђењу ноћном, говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика. 2. А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин? 3. Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник. 4. А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник. 5. Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје. 6. И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду. 7. И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја. 8. А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја? 9. И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче. 10. И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице. 11. А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише. 12. А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га. 13. И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година. 14. Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом. 15. А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

Прич. XV, 7-19.

Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако. 8. Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је. 9. Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби. 10. Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће. 11. Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. 12. Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима. 13. Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух. 14. Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем. 15. Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако. 16. Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром. 17. Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња. 18. Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу. 19. Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Пакао и погибао су [откривени] пред Господом, а камоли срца синова човечијих (Прич.15,11). А грешник мисли да га нико не види и, сакривајући се од људских очију ноћном тамом или пустим местом, сматра да га нико не примећује. Но, око Божије је све видело; и анђео хранитељ и савест су били сведоци. Једног дана ћеш стати на Суд и тада ће се све сакривено изнети на видело. Биће изведени непоткупљиви сведоци - и ти ћеш умукнути. Приговори неће моћи да се стављају. Једино средство да се избегне таква крајња опасност јесте - покајање. А врата ка њему су увек отворена. Пожури да уђеш док још није дошао час, време чијег доласка је неизвесно, и који ће означити крај твојим гресима и свакој нади на помиловање.

[JESSY]

Среда пете седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. XLI, 4-14.

Овако говори Господ: Ја, Господ, први и последњи, ја исти. 5. Видеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше. 6. Један другом помагаше, и брату свом говораше: Буди храбар. 7. Дрводеља храбраше златара: који клепље храбраше оног који кује на наковњу, говорећи: Добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче. 8. Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, кога изабрах, семе Аврама пријатеља мог; 9. Ти, кога узех с крајева земаљских, и између изабраних њених дозвах те, и рекох ти: Ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе; 10. Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје. 11. Гле, постидеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји. 12. Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их. 13. Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: Не бој се, ја ћу ти помагати. 14. Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и Избавитељ твој, Светац Израиљев.

На веч.:

Пост. XVII, 1-9.

Кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен. 2. И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити. 3. А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече: 4. Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима. 5. Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа; 6. Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе. 7. А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе; 8. И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог. 9. И рече Бог Аврааму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена.

Прич. XV, 20 - XVI, 9.

Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју. 21. Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право. 22. Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника. 23. Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра! 24. Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. 25. Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује. 26. Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су. 27. Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити. 28. Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло. 29. Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује. 30. Вид очни весели срце, добар глас гоји кости. 31. Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима. 32. Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман. 33. Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност. 1. Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити. 2. Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове. 3. Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје. 4. Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан. 5. Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ. 6. Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла. 7. Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове. 8. Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом. 9. Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Пут к животу иде горе разумноме, да се сачува од пакла оздо (Прич.15,24). Свима је познато шта је пакао, и да у њега свако може допасти због својих дела. Међутим, не сећају се сви тога и не живе исправно у тој мери да би била видна њихова брига о избављењу од пакла. Многи живе на срећу, мислећи: "Може бити да ћемо некако избећи пакао". Но, где је ту наш разум? У појединачним земаљским делима још се може и бацати коцка. Међутим, коцкање у тако одлучујућем делу, које се у векове векова више не може изменити, показује неразумност у највишем степену. Не надимај се разуме својом разумношћу кад се тога не сећаш и кад нам не нудиш мисли о животу којима бисмо се, уклонивши се од ада, спасли.

[JESSY]

Четвртак пете седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. XLII, 5-16.

Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој: 6. Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима; 7. Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами. 8. Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним. 9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам. 10. Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима. 11. Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора. 12. Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима. 13. Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје. 14. Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити. 15. Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити. 16. И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

На веч.:

Пост. XVIII, 20-33.

Рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан. 21. Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам. 22. И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Авраам још стајаше пред Господом, 23. И приступив Авраам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним? 24. Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему? 25. Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право? 26. И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради. 27. А Авраам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео. 28. Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет. 29. И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет. 30. Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет. 31. Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет. 32. Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет. 33. И Господ отиде свршивши разговор са Авраамом; а Авраам се врати на своје место.

Прич. XVI, 17 - XVII, 17.

Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој. 18. Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст. 19. Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима. 20. Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему. 21. Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку. 22. Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је. 23. Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим. 24. Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима. 25. Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти. 26. Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова. 27. Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали. 28. Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље. 29. Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар; 30. Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло. 31. Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном. 32. Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град. 33. Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази. 1. Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом. 2. Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство. 3. Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ. 4. Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан. 5. Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара. 6. Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови. 7. Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа. 8. Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује. 9. Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље. 10. Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца. 11. Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ. 12. Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу. 13. Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове. 14. Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре. 15. Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу. 16. На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост? [Ко високим твори дом свој, иште да се скрши; ко се уклања од учења, упада у невоље. 17. У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Охолост долази пред погибао (Прич.16,18). Дакле, ради се о томе да треба да одбијамо зле мисли, ако не желимо да падамо. Међутим, о чему се води најмања брига? Баш о мислима. Њима се дозвољава да се пропињу колико и како хоће. Нико не мисли да их треба укротити и усмерити ка неком корисном и разумном занимању. И тако се у тој унутрашњој гужви прикрада ђаво и полаже у срце зло, обмањује га и подстиче на рђавштину. И сам не примећујући како, човек постаје спреман на зло. И њему остаје - или да испуни зло које је сковано у срцу, или да се бори. Но, тешко нама што се овог другог готово нико не лаћа, него [готово] сви, као везани, иду ка злу.

[JESSY]

Петак пете седмице Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

На 6-м часу:

Ис. XLV, 11-17.

Овако вели Господ Светац Израиљев и Творац његов: Питајте ме шта ће бити; за синове моје и за дело руку мојих наређујте ми. 12. Ја сам начинио земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест. 13. Ја га подигох у правди, и све путеве његове поравнићу; он ће сазидати мој град и робље моје отпустиће, не за новце ни за дарове, вели Господ над војскама. 14. Овако вели Господ: Труд мисирски и трговина етиопска и Саваца људи високог раста доћи ће к теби и бити твоја; за тобом ће пристати, у оковима ће ићи, и теби ће се клањати, теби ће се молити говорећи: Доиста, Бог је у теби, и нема другог Бога. 15. Да, ти си Бог, који се кријеш, Бог Израиљев, Спаситељ. 16. Они ће се сви постидети и посрамити, отићи ће са срамотом свиколики који граде ликове. 17. А Израиља ће спасти Господ спасењем вечним, нећете се постидети нити ћете се осрамотити довека.

На веч.:

Пост. XXII, 1-18.

После тога хтеде Бог окушати Авраама, па му рече: Аврааме! А он одговори: Ево ме. 2. И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати. 3. И сутрадан рано уставши Авраам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог. 4. Трећи дан подигавши очи своје Авраам угледа место из далека. 5. И рече Авраам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама. 6. И узевши Авраам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно. 7. Тада рече Исак Аврааму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву? 8. А Авраам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно. 9. А кад дођоше на место које му Бог каза, Авраам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва; 10. И измахну Авраам руком својом и узе нож да закоље сина свог. 11. Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Аврааме! Аврааме! А он рече: Ево ме. 12. А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради. 13. И Авраам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Авраам узе овна и спали га на жртву место сина свог. 14. И назва Авраам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати. 15. И анђео Господњи опет викну с неба Авраама. 16. И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог, 17. Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих; 18. И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.

Прич. XVII, 17 - XVIII, 5.

У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи. 18. Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог. 19. Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао. 20. Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло. 21. Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога. 22. Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости. 23. Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди. 24. Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље. 25. Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој. 26. Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право. 27. Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман. 28. И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје. 1. Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта. 2. Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово. 3. Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом. 4. Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива. 5. Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години.

Душе праведника су у руци Божијој (Прем.Сол.3,1). А у чијој су руци душе грешника? Спаситељ је говорио апостолима да их сатана иска како би их вијао као пшеницу, тј. како би их скренуо са правога пута, узео у своје руке и чинио са њима шта хоће. Због тога су сви који се удаљују од Господа у рукама сатане и он их вије и ковитла куда хоће. Грешницима се стално врти у глави јер им ђаво, мотајући их тамо и овамо, не да да дођу к себи. Чим само примети да је неко почео да се премишља о свом стању, он још јаче почиње да га тресе како би му се опет смутило у глави и мисли му се расејале.

[JESSY]

   

•  
•  

31. март 2012. 00:48 Категорија: СВЕТО ПИСМО Субота пета Великог Поста Свето Писмо - читање за данас

Јев. 322 (9:24-28)

Браћо, Христос не уђе у рукотворену Светињу, која је предобразац истинске, него у само Небо, да се сада појави пред лицем Божијим ради нас; 25. Нити улази много пута да приноси самога себе, као што првосвештеник улази у Светињу сваке године са туђом крвљу; 26. Иначе би Он морао много пута страдати почев од постања свијета; а сада на свршетку вијекова јави се једном за свагда, да својом жртвом уништи гријех. 27. И као што људима предстоји једанпут умријети, а потом суд (Божији), 28. Тако и Христос једанпут принесе себе на жртву да понесе гријехе многих. А други пут ће се појавити не због гријеха него за спасење оних који га чекају.

Јев. 320 (9:1-7)

Браћо, имала је, додуше, и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску. 2. Јер бјеше уређен први дио скиније, у њему свијетњак и трпеза и постављени хљебови, и то се зове Светиња. 3. А иза друге завјесе дио скиније, назван Светиња над светињама, 4. Која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме бјеше златни сасуд са маном, и процвјетали штап Аронов, и плоче Завјета, 5. А над њим херувими славе, који осјењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно. 6. А пошто ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију; 7. А у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне гријехе из незнања.

Мк. 35 (8:27-31)

У вријеме оно, изиђе Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Шта говоре људи, ко сам ја? 28. А они одговорише: Јован Крститељ; а други: Илија; а други: Неки од пророка. 29. А он им рече: А ви шта велите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: Ти си Христос. 30. И забрани им да ником не говоре о њему. 31. И поче их учити да Син Човјечији треба много да пострада, и да ће га одбацити старјешине и првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће послије три дана васкрснути.

Лк. 54 (10:38-42,11:27-28)

У вријеме оно, уђе Исус у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. 41. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. А само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети. 27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! 28. А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.