Претражи Живе Речи Утехе

Институт за студије културе и хришћанства и Дом омладине Београда Савремена читања Откривења Сала „Американа“ Дома омладине Београда, 17. септембар 2021. Програм скупа 09.30-09.40 Отварање Сергеј Беук, Данијела Марковић Панел 1 (на енглеском језику) Модератор: Давор Џалто 09.40-10.10 The End of Revelation (Revelation 22:1-5) Margaret Barker 10.10-10.30 Is Revelation a Christian text? Hugh Doyle 10.30-11.00 Дискусија 11.00-11.40 Пауза Панел 2 Модератор: Данијела Марковић 11.40-12.00 Откривење и откривења Владан Таталовић 12.00-12.20 Бивање и виђење: онтологија Јовановог Откривења кроз призму хипостатичке философије Горазд Коцијанчић 12.20-13.00 Дискусија 13.00-14.30 Пауза за ручак Панел 3 Модератор: Сергеј Беук 14.30-14.50 Чињенице и митови на почетку ере Горан Гоцић 14.50-15.10 Између града и врта: одјеци визије Новог Јерусалима у дистопијској књижевности и модерном урбанизму Моња Јовић 15.10-15.30 Апокалипса у роману ,,Пут” Кормака Макартија Кристијан Олах 15.30-16.00 Дискусија 16.00-16-15 Затварање скупа

Смештена на брду између луке Скале и престонице острва Хоре, Пећина Откривења једна је од знаменитости не само острва Патмоса, већ и хришћанства у целом свету. Ова пећина била је боравиште Христовог Љубљеног ученика Јована, из 95. године, када га је цар Домицијан протерао на острво Патмос, казнивши га због проповеди Речи Божје у Ефесу. Међутим, како сам Јован сведочи, он није стигао на Патмос као прогнани или политички затвореник у тешким временима, већ као изгнаник „у духовној служби“, настављајући да шири Реч Божју. Његов верни ученик Прохор пратио га је у овој духовној служби. Према хришћанском предању, за време Јовановог боравка у пећини, стена је напукла, а кроз три уска отвора, који символишу Свету Тројицу, чуо се Глас Божји који је диктирао Јовану књигу Светог писма Откривење. Вероватно је да је у истој пећини записано и четврто јеванђеље, Јованово. Од 17. века црква Свете Ане, коју је саградио преподобни Христодул у знак поштовања Богородице Дјеве Марије, а и своје мајке које се звала Ана, као и мајке цара Алексија Комнина, припојена је поред свете пећине. Десно од цркве налази се Пећина Откривења, унутар које се налази храм Светог Јована Богослова. Данас је Пећина Откривења претворена у богослужбено место, где је поклоницима дата могућност да виде место где је написано Откривење, да додирну троструку пукотину у стени, уђу до места на којем се Јеванђелист одмарао и додирне шупљине на стени које су му помогле да устане. Такође, ту је и Прохоров налоњ (*држач за читање), направљен на висини човека. Пећина Откривења је освештано место, где поклоници могу бити прожети лепотом и страхопоштовањем у тишини, додиром, молитвом и увидом, јер очима могу да опазе тај осећај који настаје из овог величанственог светилишта. 1999. године УНЕСКО је Пећину Откривења уврстио у међу споменике Светског наслеђа, а тиме и манастир Светог Јована Богослова. Са енглеског превела Сања Симић де Граф Извор: Инфо-служба СПЦ

У суботу 19. јануара 2019. године, на празник Богојављења, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету Литургију у храму Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу. Преосвећеном владики су саслуживали: протојереји-ставрофори Бранислав Цинцаревић и Ненад Микић, протојереји Миодраг Павловић, Борислав Стаменковић и Владица Савић, јеромонах Нектарије (Ђурић), протођакон Стеван Кричка, ђакони Владимир Стевановић и Ђорђе Филиповић, уз прелепо одговарање хора "Бранко". У току Литургије у чин презвитера рукоположен је ђакон Владимир Стевановић. Након заамовне молитве, испред храма, уследио је чин Великог освећења воде. Звучни запис беседе Извор: Епархија нишка