Праштање – ментално и физичко здравље

[Дијана.]

  On 13. 10. 2012. at 14:43, Partibrejkers рече

Један ми је пријатељ свештеник скоро рекао једну занимљиву мисао: Ко те увреди никада ти то неће опростити. И заиста с ким год сам имао проблема на парохији , ко ме је клеветао и нападао на правди Бога то не може да ми опрости тј. иако ја хоћу са њима да остварим контакт и заиста им праштам од срца све, када се сретнемо и јавим им се они окрену главу. После ме још више нападају. Просто невероватно, сад да ли их иритира то што нећу да се свађам, бијем, већ што се правим као да се ништа није десило али незнам, просто ако имамо у себи мира њих тај мир нервира и узбуркава њихов немир. Господе помилуј.

Mislim, da je tu odgovor u onome "koliko do vas stoji, budite u miru sa svim ljudima". O. Tadej je rekao da nas tudji nemir moze povrijediti samo ako razrusi nas mir, tj. nesto u tom smislu. U ovakvim slucajevima je ispit nase 'ljubavi i molitve za neprijatelje'. Ne mora se sve reci i manifestovati u realnom odnosu s ljudima, pa ni oprostaj, tj. prihvatanje oprostaja; nekad samo izmirenje s njima pred Bogom, i molitva za njih, na cudesan nacin dovodi do poboljsanja stvarnog odnosa... treba da ljudi dozvole da im oprostimo, jer je to ponizavajuce, da nam neko oprasta, i mi znamo da smo skrivili, pa ako nismo sagorjeli ego i podaleko smo od jevandjelske ljubavi (sto je uglavnom istina), naravno da nam to ne prija. mozda je u tvom slucaju dovoljno da ti njima zaista oprastas, zaista im ne zamjeras, ne cinis nista lose zauzvrat, ne osjecas nista lose, i nije potrebno da cinis nista vise. ti njima oprosti, i moli se za njih, i cekaj vrijeme, doci ce svve na svoje...

ali tesko mi mozemo reci ono ''i ne dopusti da propadne zbog nas gresnih'', zaista od srca... tvrdog smo srca.

[JESSY]

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)

[JESSY]

Želiš li nekog čovjeka promijeniti, popraviti, pomoći mu da se izliječi, tada mu najprije oprosti. Time ga stavljaš u Božje ruke i tada ga Bog liječi, ozdravlja, popravlja i vraća natrag iscijeljenoga. Želiš li da te Bog učini boljim, znaj oprostiti samom sebi. Želiš li da Bog vječno bude tvoj prijatelj, tada znaj prihvatiti sve ono što ti on nudi u životu, makar ti se to čini neprihvatljivim. Oprosti Bogu što te ne pita hoćeš li samo dobro ili ćeš primiti i ono naoko bolno. Opraštanje, drugim riječima, donosi čovjeku svemoć Božju. To nebo silazi na zemlju. To kraljevstvo Božje ulazi u naša područja i ostvaruje ono za čim vape naše čežnje. Opraštajući zapravo liječimo sebe i druge, popravljamo sebe i društvo. Zato se čitav pakao urotio protiv mogućnosti da opraštamo. Zato nas na sve načine uvjerava da se treba osvećivati, a ne opraštati.

http://www.blagoslov.com/t4.htm

[Ljubičasta]

  On 3. 1. 2013. at 20:13, JESSY рече

Želiš li nekog čovjeka promijeniti, popraviti, pomoći mu da se izliječi, tada mu najprije oprosti. Time ga stavljaš u Božje ruke i tada ga Bog liječi, ozdravlja, popravlja i vraća natrag iscijeljenoga. Želiš li da te Bog učini boljim, znaj oprostiti samom sebi. Želiš li da Bog vječno bude tvoj prijatelj, tada znaj prihvatiti sve ono što ti on nudi u životu, makar ti se to čini neprihvatljivim. Oprosti Bogu što te ne pita hoćeš li samo dobro ili ćeš primiti i ono naoko bolno. Opraštanje, drugim riječima, donosi čovjeku svemoć Božju. To nebo silazi na zemlju. To kraljevstvo Božje ulazi u naša područja i ostvaruje ono za čim vape naše čežnje. Opraštajući zapravo liječimo sebe i druge, popravljamo sebe i društvo. Zato se čitav pakao urotio protiv mogućnosti da opraštamo. Zato nas na sve načine uvjerava da se treba osvećivati, a ne opraštati.

http://www.blagoslov.com/t4.htm

 Дивно.Хвала ти много што си ово подијелила са нама.Много хвала. srcee

[JESSY]

Ako ne praštamo, sami sebe osuđujemo na konflikt koji ima tendenciju bujanja sa nesagledivim posledicama. Čin nepraštanja predstavlja teret odgovornosti za produžavanje  sukoba. Na mojoj odgovornosti leži odluka da li ću ili neću prihvatiti izazov koji mi neko upućuje da se sukobimo.Čim se odlučimo da učestvujemo u sukobu postaje manje bitno ko ga je prvi započeo. Često nam prvenstvo započinjanja sukoba dobro dođe kao alibi da mirne savesti iskalimo svoj bes ili mržnju prema neprijatelju. To je providna strategija ponašanja, možda ne za aktere sukoba, ali za nepristrasne posmatrače u svakom slučaju. Šta mi vredi što kao noj zagnjurim glavu u pesak pred opasnošću pa mi se čini da opasnosti više nema. Isto tako šta mi vredi opravdanje što je neko prvi započeo sukob ako sam ga ja oberučke prihvatio. Ubedio sam sebe, ali ne i pravedne svedoke moje mizerije, odnosno svedoke pada u stanje nedostojno čoveka. Spremnost da se prihvati sukob krije u sebi još jednu nezdravu klicu ili tamnu stranu nečije ličnosti. Znate li za onu Budinu izreku – ko na dlanu nema ranu može da drži i otrov na dlanu? Ako smo napadnuti, u smislu emocionalno povređeni, razočarani, ogorčeni, besni, omalovaženi, ismejani ili na neki drugi način obezvređeni to znači da je neprijateljska namera pala na pogodno tle. Jeste da me je neko pokušao diskvalifikovati, ali ja sam se osećam inferiornim, neuspešnim ili jadnim. Neko me je samo podsetio kakav sam zauzeo odnos prema samom sebi. Tuđa, zlonamerna strela je samo isprovocirala staru ranu nesamopoštovanja koja ponovo počinje da flisuje.

https://sites.google.com/site/sreckolazic/religija/oprastanje

[Sudija]

Volim da vratim milo za drago,šta da radim.Ali kad vratim uvek potsetim zašto sam vratio milo za drago stadaradim

Uglavnom kad vratim milo za drago tad i oprostim,ali ne zaboravim.

[Ljubičasta]

  On 4. 1. 2013. at 20:45, Sudija рече

Volim da vratim milo za drago,šta da radim.Ali kad vratim uvek potsetim zašto sam vratio milo za drago stadaradim

Uglavnom kad vratim milo za drago tad i oprostim,ali ne zaboravim.

 

 

I ja ovo nekad pomislim,u momentima najvece slabosti...al srecom,uz molitvu me to osjecanje prodje nekako...nekako to ide ovako...prvo osjetim bijes,pa zelju da vratim milo za drago,pa kad to ne ucinim u sebi drzim ogorcenje,ali upornom i iskrenom molitvom svaka boljka moze da se izlijeci...kad je Bog s nama i kada dise i zivi kroz nase bice svaka bol je mala i izlijeciva i tada srce lakse prasta i prije moze da se izdigne iznad iznad situacije.Samo Boze pomiluj nas gresne...jer ne postoji na ovom svijetu ko se nekad nije ogrijesio od nekoga svijesno ili nesvijesno.Zato nam valja prastati da bi i Bog nama oprostio nase grijehe.Jeste nekad tesko...ali uz molitvu mozemo to prevazici.I takodje,kada se odreknemo ega i sujete...kao sto ona lijepa misao kaze "Kad napustis ego i zelje ega dopustas necem vecem da te vodi." ...

[Toma]

Neko je rekao "Jedino što možeš da uradiš sam i za šta ti ne treba ničija pomoć

je - da odeš u Pakao; za sve drugo ti treba pomoć bližnjeg"!

 

Osim banalnih primera, verujem da je ovo istina. Velika istina!

 

Elem, radi lakšeg opraštanja korisno je družiti se sa ljudima

koji su urodjeno ili stečeno 'lako-opraštavači' a poznaju se

po ne-ogovaranju, ne-zlopamćenju, ne-osvetoljubivosti...

Takvi ljudi se najčešće lako šale na svoj račun i kada

prepričavaju neke dogadjaje iz svoje prošlosti,

primetna je doza samokritičnosti....

 

Setih se sada, kada sam odlučio da se uz Božiju pomoć

oslobodim pušenja, pomoglo mi je to što sam najčešće

bio u okruženju nepušača. I premda sam kod sebe imao

i cigare i upaljač (pa i rezervni, 'backup'!) umeo sam satima

da ne pripalim što iz zaborava a i što da ne smetam njima.

 

I isceli me Bog!

[Sudija]

  On 5. 1. 2013. at 12:19, Sanja87 рече

I ja ovo nekad pomislim,u momentima najvece slabosti...al srecom,uz molitvu me to osjecanje prodje nekako...nekako to ide ovako...prvo osjetim bijes,pa zelju da vratim milo za drago,pa kad to ne ucinim u sebi drzim ogorcenje,ali upornom i iskrenom molitvom svaka boljka moze da se izlijeci...kad je Bog s nama i kada dise i zivi kroz nase bice svaka bol je mala i izlijeciva i tada srce lakse prasta i prije moze da se izdigne iznad iznad situacije.Samo Boze pomiluj nas gresne...jer ne postoji na ovom svijetu ko se nekad nije ogrijesio od nekoga svijesno ili nesvijesno.Zato nam valja prastati da bi i Bog nama oprostio nase grijehe.Jeste nekad tesko...ali uz molitvu mozemo to prevazici.I takodje,kada se odreknemo ega i sujete...kao sto ona lijepa misao kaze "Kad napustis ego i zelje ega dopustas necem vecem da te vodi." ...

Ah,ne.Ne vraćam milo za drago zbog svoje slabosti već zbog toga što smatram,iz svog iskustva,da je to način edukacije drugih koji misle da mogu nekažnjeno da prođu za svoja nedela.Čim se neko provuče nekažnjen za svoje nedelo njemu naglo poraste ego i on počinje da misli kako je ustvari dobar u tome i što se više provlači nekažnjeno on sve više i više tu svoju  osobinu posmatra kao talanat ustvari i on ide kroz život nekažnjen izvlačeći korist,ili neku drugu bolesnu satisfakciju,To su nedela tipa,laž iz koristi,krađa,manipulacija,ogovaranje itd.To treba kazniti odmah ili zapamtiti pa vrati i posle toga napomenuti zbog čega je taj dobio ono što je zaslužio.Ja tako radim.

[Ljubičasta]

  On 5. 1. 2013. at 15:44, Sudija рече

Ah,ne.Ne vraćam milo za drago zbog svoje slabosti već zbog toga što smatram,iz svog iskustva,da je to način edukacije drugih koji misle da mogu nekažnjeno da prođu za svoja nedela.Čim se neko provuče nekažnjen za svoje nedelo njemu naglo poraste ego i on počinje da misli kako je ustvari dobar u tome i što se više provlači nekažnjeno on sve više i više tu svoju  osobinu posmatra kao talanat ustvari i on ide kroz život nekažnjen izvlačeći korist,ili neku drugu bolesnu satisfakciju,To su nedela tipa,laž iz koristi,krađa,manipulacija,ogovaranje itd.To treba kazniti odmah ili zapamtiti pa vrati i posle toga napomenuti zbog čega je taj dobio ono što je zaslužio.Ja tako radim.

 

 

Ma skroz ja tebe razumijem...ali ne odobravam takav stav.Svi mi treba da naucimo da se izdignemo iznad naseg bola,povredjenosti...samo tada necemo biti isti kao oni koji su nas povrijedili.Samo na taj nacin mozemo da "naucimo pameti" onog sa druge strane,licnim primjerom mu pokazati da se neke stvari mogu i "drugacije" da odrade,ljepse,svrsishodnije,plemenitije ali da pritom budes svijestan toga da nikad ja ili ti ne mozemo nekoga nauciti pameti kao sto ce to Bog da ucini...Za takve ljude se treba moliti,da im Bog procisti srce i ozivi njegovu savjest.Jer je ona jedino i pravo mjerilo necije krivice.Tek tada covjek koji nas je povrijedio moze da se pokaje...i izvuce pouku iz svega sto je ucinio.Lijep pozdrav za tebe

[Mironosica]

da li prastanje boli ?

[nana]

  On 6. 1. 2013. at 11:14, Mironosica рече

da li prastanje boli ?

Не, напротив,  опраштање ми донесе неизрецив  мир у души  (могу рећи олакшање и радост).

 

Кад у мени сазри тренутак да сам заиста опростила неком нешто, на даље га почињем гледати као неку нову особу,коју сам тек упознала.

Не ретко,а то може болети, праштању ми предходи  присећање да сам и ја многима неку неправду нанела а и то да је та особа била у стању да покаже много пута  и пуну своју љубав  (према мени или неком другом...све једно).

[Баба]

Навићи се на опраштање тако да се човеку опрости чим нам нешто нажао учини.

Дакле већ следећег момента као да нам није ништа ни учинио.

 

Међутим ја имам други проблем, праштање ми није проблем, проблем ми је тај што су ме људи сморили. Нарочито они који су се поуздавали у моје праштање. Временом се човек умори од људи... то је неминовно.

[Милан Б]

Кад праштамо, да ли то ми радимо или то чини Xристос у нама?

[nana]

  On 6. 1. 2013. at 13:45, Жељко рече

Навићи се на опраштање тако да се човеку опрости чим нам нешто нажао учини.

Дакле већ следећег момента као да нам није ништа ни учинио.

Свака част ко је толико стигао, ја сам тек научила "да не скачем на прву лопту", да не узвратим и да ме уопште или што мање дотакне увреда   :-