Размена мишљења о разним животно-психолошким темама

[Срђан Шијакињић]

Стисак руке, односно одсуство истог. Не доносим никакав закључак ан основу тога, али то прво приметим.

[Плутон]

Углавном осмех, што каже Срђан - онај искрени. Још ако је у питању нека млада и лепа девојка, то је дефинитивно осмех. Мада немам ништа устаљено, углавном то више зависи од особе са којом се упознајем. Неко има леп глас, неко очи, неко има неки карактеристичан поздрав итд.

 

Ипак, ако бих одабрао само једно, то би била та енергија о којој је прозборио Драшко. Има један стари професор који ми је предавао музичко у средњој школи (ваљда у другој години). Он сваког зове мили моји (чак и ако те први пут види), увек је насмејан, добро расположен, увек каже нешто лепо и ведро, милина је када га сретнеш.

[Srdjan Kotur]

Uglavnom primetim da li mi se devojka dopada ili ne.

Nekad posmatram devojke koje me fizički ne privlače i pitam se kako one doživljavaju svet oko sebe.

[С.И.]

Cipele u mom slučaju.... :0203_cool:

[JESSY]

  On 23. 9. 2013. at 21:27, Srdjan Kotur рече

Uglavnom primetim da li mi se devojka dopada ili ne.

а шта је то конкретно Срки?

[Срђан Шијакињић]

  On 23. 9. 2013. at 21:27, Srdjan Kotur рече

Nekad posmatram devojke koje me fizički ne privlače i pitam se kako one doživljavaju svet oko sebe.

 

По неком правилу, обично све девојке које су ми се свиђале физички нису мислиле за себе да су иначе привлачне (или су се фолирале ) и обрнуто.  

 

Иначе, доста људи прича о енергији а мени се чини да се то да уочити једино код релативно ретких људи који изразито зраче, или позитивно или негативно. Код већине људе ја бар не стичем никакав утисак о некој посебној енергији. Можда немам развијене антенице за те ствари.

[JESSY]

  On 23. 9. 2013. at 21:34, Срђан Шијакињић рече

  Можда немам развијене антенице за те ствари.

не мора да значи....

[Срђан Шијакињић]

  On 23. 9. 2013. at 21:37, JESSY рече

не мора да значи....

 

Ма нема везе и ако их немам... Узећу од Аце Радовановића онај шлем против Харпа... Посудиће то колега мени.

[ZarkoZ]

Pa kod zena ruke i usmerenost pogleda....a kod muskarca (posto smo manje-vise slicno odevene) sta prvo privuce paznju, jesu cipele i sat. Kada je u pitanju upoznavanje neko rece stisak ruke. I donosim vrv. pogresno zakljucak na osnovu njega da li je jak, slab, mlohav... , da li je saka u supinaciji, da li sa iskorakom ....itd....itd

[srkidb]

прво примећујем стисак руке, то много говори о личности особе.

 

а један савет за све који заборављају имена, приликом упознавања нпр са неким увек поновите његово/њено име
 

нпр.

здраво ја сам Срђан

ја сам Милица

Милице, драго ми је да се упознајемо

 

име увек ставите на почетак реченице и сигурно ће вам име остати у глави и нећете га заборавити.

прво испадате и културни и имате корист јер може бити веома непријатно ако заборавите име особе, а после треба да нешто споменете

[Баба]

Колико човек лаже, не да ли лаже, него колико...

[dragisa]

kroz godine koje sam nakarikao shvatio sam i dozvolio sebi taj luksuz da su mi sada sve devojke lepe. dakle svaki "tip" devojke moze da mi se dopadne iz razliciog razloga, mozda zvuci smesno ali tom "sirokom vidu" zenskog roda u mnogome mogu da zahvalim upravo veri. sa druge strane neke stvari koje su bile u prvom planu su sada u drugom ali ne mogu reci niti da su iscezle niti da su prelomne.

 

npr. pre su mi oci bile kao rengen, dakle odma se znalo da li je to taj struk kuk ruka noga itd... sada je to samo jedna od informacija koja je doduse ostala kao i pre na jednom rekao bih skoro nesvesnom intutitivnom nivou ali sada ona nikako ne opredeljuje dalji razvoj dogadjaja dok je pre to bilo uslov bilo kakve moje zainteresovanosti.

 

jedino sto znam pouzdano jeste da mi nikad nije bila bitna lepota lica i kojekakvi obimi. drugo uvek su mi bile privlacnije crnokose nego plavuse. nekako su mi ove druge kao lutke dok su prve nekako hmmm...moj tip.

[Oglo]

bravo Dragiša stari borče, skoro u potpunosti sam saglasan sa tobom osim nekih sitnih detalja. Čak koliko sinoć sam pričao o ovome jednoj dragoj osobi.

Ja bih dodao, da prvo što zapazim kod osobe je ono što ona nosi u sebi, dakle onaj "dobri dio". I onda posmatram osobu tim očima.

Naravno pravim grešku uvijek sa takvim načinom, jer ljudi ne shvataju, da u drugima vidiš sebe, i onda počnnu da smatraju, da su oni takvi, a da si ti naivan jer im vjeruješ da su takvi . I onda počnu da lažu i da te prave budalom jer lažu, i onda moraš da ih razočaraš.

Međutim ne odustajem od ljudi, kakvi su da su moji su.

[Биљана]

Вјеровали или не, на прво упознавање не примијетим апсолутно ништа осим боје гласа, што је неминовно, јел' те!  

Касније кроз разговор ја откривам очи, али не боју него поглед, покрет, осмијех, енергију коју особа емитује и онда то остаје урезано за вијеке вијекова

[Никола Поповић]

Код мене зависи од расположења и то да ли ћу укључити све своје сензоре када некога упознајем или ћу бити само фин и наставити да боравим у својим мислима.  

Све је битно, стисак руке, да ли та особа гледа у очи, да ли је осмех искрен или само куртоазан, да ли нешто препознајем у тој особи или не...

 

Шта је прво?.. силуета те особе са којом се упознајем. Признајем, не видим ни очи, ни главу, ни тело, само чујем глас и видим силуету. Онда већ зависи од много фактора.