Jump to content

Живот и поуке старца Тадеја

Оцени ову тему


Препоручена порука

d39oznlmigu11j9bt9i7.jpg

 

-Још једна мироточива слика Оца Тадеја, друга, ова мироточи испод стакла.
Свето миро је са портрета Оца Тадеја лило на псалтир и акатист,

но, овога пута на празник Светог Цара Константина и Царице Јелене :)

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Lično poznajem jednu gospodju kojoj se isto desilo na ikoni.Ne sjecam se o kojoj je ikoni riječ,ali kod nje se te suze na ikoni javljaju kao ulje.Sveštenik joj je rekao da je to neki lijep znak i blagoslov.A inače,dosta je pobožna i religiozna.

I lupi mi šamar onaj najjači, kad počnem da kukam nad životom i kad počnem da žalim sebe. Pokaži mi ono što imam,pokaži mi one koji to nemaju.Ne tražim ništa ,samo me podsjeti da dišem, i podsjeti me da ima i onih, ,koji ne dišu više..




 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
  • Гости

%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86.%D1

 

 

Људи су променљиви као ветар. Данас су за тебе, сутра су против тебе. Ко може ветар да заустави, и ко може свету угодити? Ако сваком гледаш да учиниш на вољу, сигурно ћеш себи учинити невољу. Јеванђеље каже: Премудрост простима. Будимо пред светом ништа, да бисмо пред Богом били ишта. Истина је вечна и ко се држи истине, истина ће и да га чува у његовом животу, јер је Господ сам рекао: "Ја сам Пут и Истина и Живот". Исак Сирин каже у 10. веку: "Једва да се нађе нека племенита душа која искрено љуби Господа." Будимо искрени према Господу као према себи. Као што се и ми не можемо одрећи себе, тако се и Господ не може одрећи нас, јер смо ми Његова творевина. Молимо се Господу макар колико се људи нама моле да им чинимо добро, и чинимо добро другима колико желимо да они нама чине добро. Не везујмо се за земљу, него се везујмо за Небо. Земља остаје, а Небо вечно траје и за вечни живот који не пролази, свако треба духом да се преобрази.

Боље сами себе да осудимо да нас Господ не осуди. Ако сами себе осудимо, онда се зна да смо се покајали и да нећемо више грешити. Не судимо другима да се не би судило нама. Праштајмо да би се и нама праштало. Мени је Бог све, Бог је биће моје… Душа моја љуби и благодари и хвали непрестано Господа. Бог се никоме не свети. Бог нас кажњава да би нас привукао себи, зато што нас љуби и чека наш повратак. Сваки човек се мора претопити као што се злато топи, из зла у добро, из лењости у рад, из незнања у знање, из немудрости у мудрост. Заједница са Богом јесте живот и светлост и наслада свима добрима. А оне који одступају од Њега Он отпушта, јер су то они сами изабрали. Ко Бога неће, Бог се ником не намеће. Који Њему хоће, тај ће брати рајско воће. Удаљење од светлости јесте тама, удаљење од Бога јесте смрт. Без Бога ни преко прага, са Богом и преко мора. 


( Отац Тадеј Витовнички )

 

 

Преузето са блога манастира Глоговац



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Divni otac Tadej :) "Meni je Bog sve, Bog je biće moje. . .Duša moja ljubi i blagodari i hvali neprestano Gospoda."

I can't go back to yesterday because I was a different person then.  Alice in Wonderland

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако сваком гледаш да учиниш на вољу, сигурно ћеш себи учинити невољу

 

 

Јел су те невоље онда на корист спасења нашег ил на лудост?....било их је много

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Cini mi se da je otac Tadej rekao : Kad pomislim na onu veru kad sam bio mlad i na ovu veru koju sad imam mogu slobodno da kazem da je ona prva bila nevera.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Брига није добра
Тело се храни храном, а дух мислима.
Најважнија (за човека) су мир и радост!
Мир као смиреност духа, мирна опуштеност и веселост.
То се манифестује и као добро расположење.
Брига није добра, јер не само да троши нашу енерегију већ нас многоструко уплиће у клупко саможивости, гордости и неверја.

994166_480467425356192_632587560_n.jpg

"Покаткад ми Бог даје тренутке савршеног мира. У тим тренуцима ја љубим и верујем да и мене љубе. У тим тренуцима ја сам формулисао своје Вјерују сасвим просто. Ево њега: "ја верујем да нема ништа љупкије,дубље,симпатичније и савршеније од Христа. Са суревњивом љубављу говорим себи: не само нема Њему слична,него и не може бити." Ја шта више изјављујем:када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине,и када би збиља истина искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом,а не са истином".

Достојевски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Има у данашњем свету пуно депресивног света, људи који изгубе веру. Оптерећује човек себе мислима које му нису потребне и не може ништа учинити, он може размислити добро, али учинити добро опет без Бога не може, добро можемо учинити само Божанском енергијом, јер једино Бог је добар. Хвала Богу што је свуда присутан и помаже сваком, и оним слабим и оним јаким. Свима је помоћ потребна. Када вас ухвати туга не треба се много секирати ни бринути се. Шта ће бити са нама, како ће бити, ако би то мислили не би имали мира. Бог се брине. Како буде воља Божија тако ће бити, не вреди мислити, ако се бавите добрим мислима имаћете мир. Ако мислите биће ово, биће оно, онда сами себи погоршавате расположење, немате ни мир ни спокој. Доста нам је свакодневних невоља јер не знам колико да је човек физички здрав, ипак има недостатке. Ниједно биће није савршено, са Богом можемо бити савршени а без њега не можемо. Али пошто је он Љубав, кад му се обратимо срцем, ево нам помоћи одмах.

"Покаткад ми Бог даје тренутке савршеног мира. У тим тренуцима ја љубим и верујем да и мене љубе. У тим тренуцима ја сам формулисао своје Вјерују сасвим просто. Ево њега: "ја верујем да нема ништа љупкије,дубље,симпатичније и савршеније од Христа. Са суревњивом љубављу говорим себи: не само нема Њему слична,него и не може бити." Ја шта више изјављујем:када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине,и када би збиља истина искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом,а не са истином".

Достојевски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Cini mi se da je otac Tadej rekao : Kad pomislim na onu veru kad sam bio mlad i na ovu veru koju sad imam mogu slobodno da kazem da je ona prva bila nevera.

Нису то Тадејеве речи,у питању је св владика Николај жички и охридски... :nene:

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јел су те невоље онда на корист спасења нашег ил на лудост?....било их је много

"Треба да смо мирни. Боље је трпети увреду, него нанети увреду. Ако претрпимо увреду, Господ ће нам дати снагу и мир. Ако не претрпимо увреду, савест нам неће дати мира. Савест је Божански суд. "

"Покаткад ми Бог даје тренутке савршеног мира. У тим тренуцима ја љубим и верујем да и мене љубе. У тим тренуцима ја сам формулисао своје Вјерују сасвим просто. Ево њега: "ја верујем да нема ништа љупкије,дубље,симпатичније и савршеније од Христа. Са суревњивом љубављу говорим себи: не само нема Њему слична,него и не може бити." Ја шта више изјављујем:када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине,и када би збиља истина искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом,а не са истином".

Достојевски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • Гости
ЈЕДИНИ ОСЛОНАЦ ЈЕ ГОСПОД
  • printButton.png
  • emailButton.png

Jedini%20oslonac%20je%20Gospod.jpg        

 

 

Господ Исус Христос каже: ''Ако је људски број као морски песак, спашће се само шачица". Свако је позван. Много је позваних, али мало одабраних. Да се молимо Господу да будемо у реду Његових одабраних. Да нас не остави, јер ми смо слаби. Ми смо тако заљубљиве природе у овом свету. Нисмо као Анђели. Анђели се не заљубљују у твари. А ми, што год видимо да је згодно и по нашем укусу, одмах бисмо хтели за себе да придобијемо.

 

И чим придобијемо, ми брзо изгустирамо ту ствар. И само за кратко, и одмах прелазимо на други предмет. Желели бисмо нешто друго. А кад смо ми такви, шта да очекујемо од ближњих, кад смо и ми такви превртљивци? Час једно, час друго, час треће... Значи, треба да се запечатимо тамо где је оно што је непоколебљиво. Ми тражимо ослонац овде на земљи, а сваки ослонац нам се измакне. Немамо тог ослонца који ће да буде неизмењив, постојан. Једини такав ослонац је Господ. Он је неизменљив, исти у векове. И ко се нада у Њега, неће бити постиђен.

 

 

         Ми упорно тражимо ослонац на земљи зато што смо слаби. Ми смо деца. А кад смо деца Небеског Оца, онда треба да тражимо ослонца од Родитеља. Да! Ми смо рођени телесно од земаљских родитеља, па тражимо од телесних родитеља ослонца. Али, они имају брига, нису ни они имуни на бриге. Њих спопадају невоље и тешкоће, тако да ми гледамо у њих, а они не гледају на нас. Кажу: „Имаш главу, па размисли. Сад си зрео." А Отац Небески то никад не избегава. Он нас стално гледа, стално нас води, ако нам је срце сједињено са Њим. А ако ми тражимо ослонца у овом свету. Дете тражи, али, овде у свету, тешко га је наћи. Много је тешко наћи једномишљеника у животу. Свети Оци кажу: „Ако си нашао једномишљеника у животу, нашао си спасење." А то је врло тешко наћи.

 

 

         Ја сам у животу наишао на две особе које су свој живот у браку провели најидеалније и најбоље... Пре неколико година наишао сам на још једнога. Причао сам вам за тог брата. Упокојио се. Интересантно како је Господ сјединио њега и жену. Преко тридесет година су били у браку. И каже он: „Ја и моја жена још ниједном нисмо имали оштру реч међу собом. Што ја хоћу, хоће и она. Што хоће она хоћу и ја." А био је жустре природе и имао је тешко послушање овде на земљи, био је милиционер. Долазио је у додир са разним лошим карактерима и особинама људи, и тамо (на послу) поквари расположење, дође нерасположен кући, а жена је увек умела да чека, тако да би се он одмах опуштао. Њихов је кутак био рај.

 

 

         Сетимо се како је Свети Симеон говорио о себи: „Ја нисам имао дуготрајних постова, нити сам проводио ноћи без сна. Нисам спавао на голој земљи, нити сам друге трудове извршавао. Него сам гледао само на своје немоћи и унижавао сам себе, и Господ ме је спасао."

 

 

 

                                                   Преузето из књиге: ''ПОУКЕ СТАРЦА ТАДЕЈА''

 

Jedini%20oslonac%20je%20Gospod%20%281%29

 

 

 

 

Манастир Клисина



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Старац Тадеј је био познат по кротости, по смирењу, по љубави, он је истински волео све, тепао свакој животињи. Старац Тадеј није делио људе по нацијама, вери, да ли је неко муслиман, православац, није питао ни да ли верујете у Бога. Као неко ко је позван да сведочи у Христу, он је сваког волео као непоновљиву личност, као икону Божију, безусловном љубављу, свеобухватном."

Извор

"Покаткад ми Бог даје тренутке савршеног мира. У тим тренуцима ја љубим и верујем да и мене љубе. У тим тренуцима ја сам формулисао своје Вјерују сасвим просто. Ево њега: "ја верујем да нема ништа љупкије,дубље,симпатичније и савршеније од Христа. Са суревњивом љубављу говорим себи: не само нема Њему слична,него и не може бити." Ја шта више изјављујем:када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине,и када би збиља истина искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом,а не са истином".

Достојевски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...