Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Александар Милојков]

Да.

[Sherlock H.]

Aлександре,Бог је истерао Адама И Еву из Рајског врта зато да њихово "болесно" стање у којем је род људски након Пада не би постало вечно,једењем плодова са Дрвета Живота.Али,зар није Бог(Који је Свемогућ)могао на неки други начин да спречи људе да једу са Дрвета Живота,него је истеривање било неизбежно?

[Александар Милојков]

Aлександре,Бог је истерао Адама И Еву из Рајског врта зато да њихово "болесно" стање у којем је род људски након Пада не би постало вечно,једењем плодова са Дрвета Живота.Али,зар није Бог(Који је Свемогућ)могао на неки други начин да спречи људе да једу са Дрвета Живота,него је истеривање било неизбежно?

Не треба ту причу схватати буквално. Дрво Живота није ништа друго до заједница са Богом, напајање Његовим живототворним енергијама. Човек је одбио ту заједницу, те је на тај начин "истеран" из раја, што ће рећи, да није изашао из неког прелепог острва, већ је променио начин постојања. Постао је рањив, подложан болу, страстима и смрти. Но, све је то плод његове воље, а Бог је то само констатовао и ипак није одустао од своје воље да човек постоји вечно.

Бог му је услед те нове ситуације "сашио кожне хаљине". Те кожне хаљине оци тумаче управо као прилагођавање наше природе новој ситуацији (природа, наше тело, постала је грубља, попримила јеособености бесловесних животиња). Те "хаљине" су оно животињско у нама, па и сама смртност, како учи, рецимо, свети Григорије Ниски. Међутим, "кожне хаљине" свети Григорије Ниски одређује као "пролазно лишће овог материјалног живота, које смо, када смо стргли наше одговарајуће, бљештаве хаљине, заједно сашили за нас на зли начин." Нису те "хаљине" сурова казна, већ Божија благодат да човек некако преживи у овом стању одвојености од Бога (нпр. полно сједињење, оци тумаче да га није било пре пада, већ да је то део наше природе након облачења "кожних хаљина", а све у циљу да људски род преживи).

Што се тиче "дрвета", њега треба схватати као причу о поступно, стрпљивом следовању вољи Божијој. Човек је створен да постане бог, али постепено напредујући, слушајући Божије заповести. Свети Иринеј Лионски то предивно објашњава овако:

"Човек, пак, нејпре је требао да буде рођен, а кад се роди да расте, па кад одрасте да сазри, па кад сазри да се размножава, па кад се намножи да се оснажи, па кас се оснажи да се прослави, а кад се прослави да види свога Владику."

Нажалост, човек је изабрао неку своју "пречицу" да оствари задати циљи, да постане бог. Отуда је и ова Божија интервенција, али не као казна већ као благодат, снисходљива Божија љубав која човеку помаже да се врати на прави пут. Тиме је човеку омогућено да не буде вечан онако како ће ђаво бити вечан, већ да буде вечан онако како је Бог вечан - да буде личност и да себе оставрује у слободној, љубавној заједници са Богом.

[Sherlock H.]

Хвала Александре. 0104_cheesy 0104_cheesy 0104_cheesy

[Александар Милојков]

Једна интересантна мисао светог Исака Сирина:

"Не називај Бога праведним, јер се Његова праведност не види у Његовим делима...Где је праведност Божија? Јер, благ је, веле, према злима и безбожнима."

Ово много говори о православном схватању љубави, слободе и личносног постојања. Ако ово правилно схватимо, схватили смо и саму суштину вере Православне. Нажалост, многи мисле да је Православље само пуко моралисање и, још горе, вредновање и суђење људима по њиховим моралним квалитетима.

[Иван]

Aлександре,

Читајући текстове који говоре о личностима и светитељима у време христолошких спорова, често наилазим на израз ''Блажени Теодорит Кирски''.

Да ли је Теодорит Кирски заиста светитељ у Православној Цркви?

[Solomon Kane]

Aлександре,

Читајући текстове који говоре о личностима и светитељима у време христолошких спорова, често наилазим на израз ''Блажени Теодорит Кирски''.

Да ли је Теодорит Кирски заиста светитељ у Православној Цркви?

Јес да нисам Александр,али пошто он није тренутно ту,ја ћу ти одговорити...јесте.

[Иван]

Aлександре,

Читајући текстове који говоре о личностима и светитељима у време христолошких спорова, често наилазим на израз ''Блажени Теодорит Кирски''.

Да ли је Теодорит Кирски заиста светитељ у Православној Цркви?

Јес да нисам Александр,али пошто он није тренутно ту,ја ћу ти одговорити...јесте.

У који дан се слави?

п.с. он би онда био једини светитељ чија су нека од догматских дела анатемисана на сабору који је васељенског ранга

[Solomon Kane]

Не знам када се слави,требао би да потражим.

Како год,он се слави у Цркви као "блажен".

[Иван]

Не знам када се слави,требао би да потражим.

Како год,он се слави у Цркви као "блажен".

Видиш, то ми је мало интригантно. Јер, ово су озбиљне ствари:

13. Ако неко штити Теодоритове нечасне списе против истините вере на светом првом Ефеском сабору и дванаест глава Светог Кирила, и све што је он писао о Теодору и Несторију, и о другим његовим списима овде поменутим и мудровањима Теодоровим и Несторијевим као и оне који прихватају њихово безбожништво и назива нечасним учитеље Цркве који признају и исповедају ипостасно сједињење Бога Логоса. Ако неко не проклиње (анатемише) речене нечасне списе и оне који су слично мудровали или мудрују, а све оне који су писали против православне вере или, међу светима, Кирила и његових дванаест глава, и буде у овом безбожништву истрајавао, нека буде анатема.

Можда ја лоше претражујем, али нисам успео да нађем датум када славимо његов спомен.

Још када бих питао за постојање тропара њему, испао бих баш напоран.  whackado

[Александар Милојков]

Не знам у који дан се прославља Теодорит Кирски. Осуда неких његових писанија на Петом Васељенском Сабору, јесте више политика неголи догматика. То је било попуштање монофизитима. Јустинијану је то тада итекако требало, због ратова које је водио.

Теодорит Кирски је полемисао са светим Кирилом Александријским, који је био веома поштован међу монофизитима у Александрији. Нажалост, свети Кирило је имао веома непрецизну терминологију када је у питању христологија. Тако, његова христолошка формула "миа фисис тоу тхеу логу сесаркомени" (једна природа оваплоћеног Бога Логоса) је код монофизита управо тако и схваћена: Христос има само једну природу - божанску. Међутим, свети Кирило врло лако синонимно користио термине "фисис", "усиа", "ипостас", тако да је лако доћи у заблуду ако се његоаб мисао темељно не истражи. Наравно, његова христологија је православна, али му је терминологија непрецизна (у поменутом случају је под "фисис" подразумевао "идентитет", "личност" или "ипостас", што се види из његовог укупног писања).

[Solomon Kane]

Брате,ја ти рекох по српски...човек се слави као блажен и то је то.Да се сад упуштамо у историјско-христолошке расправе,разговоре и догађања из 5 века,нема смисла.Претпостављам да знаш и сам да је помирење између њега и Кирила Великог постојало,да је Теорит осудио Несторија,да је прихватио назив "Богородица",да је рехабилитован у Халкидону где су признали његову ортодоксију и поред накнадне осуде његових анатема бачених на Кирила од стране 5.васељ.Сабора.Слави се као блажен и то је то,понављам....видим ја да ти симпатишеш монофизите. whackado

[Александар Милојков]

whackado

[Иван]

Брате,ја ти рекох по српски...човек се слави као блажен и то је то.Да се сад упуштамо у историјско-христолошке расправе,разговоре и догађања из 5 века,нема смисла.Претпостављам да знаш и сам да је помирење између њега и Кирила Великог постојало,да је Теорит осудио Несторија,да је прихватио назив "Богородица",да је рехабилитован у Халкидону где су признали његову ортодоксију и поред накнадне осуде његових анатема бачених на Кирила од стране 5.васељ.Сабора.Слави се као блажен и то је то,понављам....видим ја да ти симпатишеш монофизите. Hristos vaskrse

Најпре, Соломоне, ја уопште не симпатишем ни једну јерес, а тиме ни монофиситство. Посебно је питање да ли је то што подразумеваш под монофиситством заиста вера Копта, Јермена и осталих нехалкидонаца, који се уобиучајено називају "монофизити"

Што се тиче одговора о датуму слављења Теодорита Кирског, хајде да оставимо за касније. Ако нађете тај датум, поставите га. Радо бих прочитао његово житије и тропар.

Што се тиче помирења између њега и св.Кирила, искрен да будем, то први пут чујем.

Кад је убрзо и сам Кирил 444. године преминуо, на Истоку су његову смрт дочекали са олакшањем.

Почело је да кружи једно писмо које је сачинио бла‐ жени Теодорит Кирски: „Најзад, ево

најзад, умро је тај зли човек! Његов одлазак ће обрадовати живе, а огорчити мртве. Треба

се плашити да нам га они, имајући муке с њим, не врате назад. Можда је потребно да његов

гроб притиснемо што тежим каменом, како га поново не бисмо видели Антон Карташов, Васељенски Сабори 1.том, страна 325

Не знам шта да ти кажем за упуштање у христолошке расправе. Не знам колико бих могао да расправљам, више је ствар да имам нека питања која ме јако збуњују. Па пошто на теми о Коптима готово нико жели да разговара, помислио сам да би тема која у наслову садржи позив на разговор о догматским темама била прикладна за постављање тих питања.

[Solomon Kane]

Знам за ту реченицу код Карташева,не брини се...ја ти причам о формално-теолошком помирењу (обострано формалном) и о томе да је од стране Цркве и њене свести која пребива у Духу Светом он рехабилитован,проглашен светим и то је то...знам твоја писанија на форуму "Верујем",Дионисије...нису ми непозната.

Ајд,лаку ноћ,морам сутра рано да устајем,па ћемо други пут разговарати. Hristos vaskrse