Милан Ракић Написано Април 6, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 6, 2013 5. април In Memoriam Драган Николов војник у резерви Драган Николов (1967-1999) Драган је рођен у Тетову 8. децембра 1967. године. У Нишу је завршио браварски занат, након којег одлази у Нови Сад на одслужење војног рока у ракетни дивизион АРЈ ПВО. Када је почело бомбардовање НАТО-а, Драган се као војник у резерви одазвао позиву јединице и обрео се у 230. самоходном ракетном пуку, на дужности послужиоца противавионског топа. Рејон села Гребник код Клине, где се налазила Драганова јединица, 4. априла је надлетела непријатељска авијација, при томе избацивши на њихов положај две касетне бомбе (тада су на лицу места настрадали војник Дејан Манчић и мајор Шандор Нађ). Драган је тешко повређен пребачен у КБЦ Приштина, али је 5. априла нажалост, подлегао повредама. Сахрањен је сутрадан на нишком Новом гробљу. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце. Споменик Драгану и његовим колегама настрадалим у бомбардовању у касарни 230. самоходног ракетног пука у Нишу Rašo, Данче*, verum est in beer and 2 осталих је реаговао/ла на ово 5 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 6, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 6, 2013 5. април In Memoriam Небојша Тепавац мајор Небојша Тепавац (1961-1999) Небојша Тепавац је рођен у Шапцу, 27. марта 1961. године. Основну школу је завршио у Београду, а потом одлази у Мостар, где постаје питомац Ваздухопловне војне Гимназије "Маршал Тито". Након тога наставља студије на Војној Академији РВ и ПВО у Рајловцу, смер ПВО. Као млад офицр, службовао је у Сиску, где је деведесетих година, његова јединица била у вишемесечном окружењу, али је Небојша успео да извуче људе и технику из обруча у Бања Луку. Након Хрватске, службовао је у ракетним дивизионима у Обреновцу и Младеновцу у оквиру 250. ракетне бригаде. За време НАТО агресије, дивизион у којем се Небојша налазио, био је у рејону села Вукићевица код Обреновца. Небојша је обављао дужност командира батерије за вођење ракета. На њихов положај је дејствовано антирадарском ракетом, која је директно погодила возило у којем се налазио овај честити официр наше војске. Сахрањен је на Новом бежанијском гробљу. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена и унапређен у чин мајора. Био је ожењен. Спомен обележје Небојши и његовом колегама испред Команде 250. ракетне бригаде на Бањици verum est in beer, Sudija, Данче* and 3 осталих је реаговао/ла на ово 6 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 6, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 6, 2013 6. април In Memoriam Синиша Радић поручник Синиша Радић (1976-1999) Синиша је био дете Крајине. Рођен је у Книну 30. јуна 1976. године. Завршио је Војну Академију, смер ПВО и прво место службовања му је била 126. бригада Ваздушног осматрања, јављања и навођења. Као официр за навођење био је распоређен у 31. батаљон те бригаде. На данашњи дан пре 14 година, Синиша је са својом јединицом био на радарском положају на планини Маљен. Једна од вођених авио-бомби је директно погодила радарску станицу у којој се млади потпоручник налазио са једним колегом. Синиша је остао на месту мртав, као и његов колега Жељко Савичић. Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности и унапређен у чин поручника. Једна улица у Нишу носи име овог официра наше војске. Није био ожењен и није имао децe. Спомен обележје на планини Маљен, на месту где су погинули млади поручници Спомен плоча на зиду храма Светог Пантелејмона на Дивчибарама, постављена у знак сећања на младе официре Спомен обележје настрадалим поручницима у касарни 31. батаљона ВОЈИН Спомен плоча настрадалим поручницима покрај споменика 126. бригаде ВОЈИН Sudija, verum est in beer, obi-wan and 1 члан је реаговао/ла на ово 4 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 6, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 6, 2013 6. април In Memoriam Жељко Савичић поручник Жељко Савичић (1975-1999) Жељко је рођен у Земуну 10. јула 1975. године. Након завршене Војне Академије, смер ПВО, бива распоређен у 31. батаљон 126. бригаде Ваздушног осматрања, јављања и навођења. На данашњи дан 1999. године, његова јединица се налазила на борбеном положају на планини Маљен. Заједно са колегом Синишом Радићем, као официри за навођење авијације, налазили су се у радарској станици на дужности, када је то место директно погодила вођена авио бомба. Два млада официра су остала на месту мртва. Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности и унапређен у чин поручника. Једна улица у Јакову носи име овог официра наше војске. Није био ожењен и није имао деце. Спомен плоча на споменику настрадалим поручницима у касарни 31. батаљона ВОЈИН Спомен плоча настрадалим поручницима покрај споменика 126. бригаде ВОЈИН verum est in beer, Sudija, Данче* and 1 члан је реаговао/ла на ово 4 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 9, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 9, 2013 9. април In Memoriam Душан Иванчевић војник Душан Иванчевић (1978-1999) Душан је рођен 29. јануара 1978. године у Београду. Након завршене Средње школе од септембра 1998. године се налазио на одслужењу војног рока у 240. самоходном ракетном пуку у Новом Саду. Након завршене обуке је прекомандован у Крагујевац у 310. самоходни ракетни пук. Био је обучен за радиофонисту-планшетисту, а у Крагујевцу је завршио и обуку за оператора на радару. НАТО бомбардовање га је затекло на борбеном положају у селу Табановић код Шапца. У вечерњим сатима, док је одржавао везу на командном месту пука, противрадарска ракета је погодила радарску станицу у којој се Душан налазио и на месту га усмртила. Сахрањен је два дана касније на гробљу у Старој Пазови. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце. Спомен обележје Душану и његовим настрадалим колегама у касарни 310. срп у Крагујевцу Данче*, obi-wan and verum est in beer је реаговао/ла на ово 3 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 14, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 14, 2013 14. април In Memoriam Зоран Виријевић војник у резерви Зоран Виријевић (1968-1999) Рођен је у Крагујевцу 7. марта 1968. године. Након завршене Средње школе, служи војни рок у ракетним јединицама ЈНА. Уочи НАТО агресије, мобилисан је и распоређен у 310. самоходни ракетни пук ПВО у Крагујевцу. Током самог бомбардовања део пука у којем се налазио и Зоран, налазио се на борбеном положају код села Дебрц у близини Владимираца. Зоран је обављао дужност возача радарске станице за осматрање и навођење, када је једна антирадарска ракета директно погодила возило у којем се Зоран налазио. Сдахрањен је два дана касније на гробљу Корићани у Крагујевцу. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце. Спомен обележје Зорану и његовим настрадалим колегама у касарни 310. срп у Крагујевцу Sudija, Данче*, verum est in beer and 1 члан је реаговао/ла на ово 4 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 14, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 14, 2013 14. април In Memoriam Зоран Гуџић старији водник Зоран Гуџић (1962-1999) Зоран се родио у селу Добротин код Липљана 17. октобра 1962. године. У Липљању је завршио Средњу машинску школу, а онда је ступио у Школски центар РВ и ПВО у Рајловцу, где је током 1987. године завршио Курс за подофицире по уговору у ваздухопловнотехничкој служби (ВТСл). Од тада па до НАТО агресије, Зоран је радио као руковалац у магацину убојних средстава 492. ваздухопловне базе на аеродрому Слатина код Приштине. На данашњи дан пре 14. година, Зоран је био у саставу комисије Команде РВ и ПВО, која је прегледала стање убојних средстава у магацину. Изненада је аеродром напала непријатељска авијација, која је дејствовала по ширем рејону аеродрома. Људи затечени у магацинском објекту су након првих детонација хтели да промене место и да пређу у сигурнији укопан заклон. Нажалост, претрчавајући до заклона једна бомба је експлодирала у непосредној Зорановој близини и усмртила га. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остали синови Урош и Марко и кћерка Јована. obi-wan, verum est in beer, Данче* and 1 члан је реаговао/ла на ово 4 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 15, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 15, 2013 15. април In Memoriam Мирослав Божовић водник I класе по уговору Мирослав Божовић (1964-1999) Мирослав Божовић је рођен 22. јула 1964. године у Никшићу. У нашој војсци је радио као подофицир по уговору на дужности командира минобацачког одељења и четног старешине у борбеном батаљону 423. ваздухопловне базе, аеродром Голубовци (Подгорица). На данашњи дан пре 14 година, Мирослав се налазио у близини објекта "Шипчаник" на подгоричком аеродрому, када је НАТО авијација дејствовала у том рејону. Од дејства ударног таласа и гелера експлодиране бомбе, Мирослав је изгубио живот. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности трећег степена. Иза њега су остале кћерке Даница и Марија. Sudija, obi-wan, Данче* and 1 члан је реаговао/ла на ово 4 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 18, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 18, 2013 18. април In Memoriam Горан Гајић војник у резерви Горан Гајић (1971-1999) Горан Гајић је рођен у 12. јануара 1971. године у Београду. Након завршене Средње биротехничке школе, 1991. године одлази на одслужење војног рока у Задар и тамо бива обучен за оператора на осматрачком радару П-15 ракетног система Нева. Уочи почетка НАТО агресије на нашу земљу, Горан је приводио крају студије на Правном факултету БУ. Одазвавши се на позив за мобилизацију, Горан бива распоређен у 250. бригаду ПВО управо на дужност за коју се обучио током служења војног рока осам година раније. На данашњи дан пре 14 година, његова јединица се налазила на борбеном положају код села Петровчић у Срему. Горан је био у радарској станици и обављао своју дужност-праћење и откривање непријатељских летелица. У 2 сата и 25 минута је на заслону радарског екрана уочио налет летелица и тренутак лансирања противрадарске ракете. Није стигао да напусти возило... Директан погодак ракете у радарску станицу му је одузео живот. Сахрањен је на гробљу Лешће 20. априла. Постхумно је одликован Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце. Спомен обележје Горану и његовим колегама испред Команде 250. Ракетне бригаде ПВО на Бањици verum est in beer, Данче*, Sudija and 1 члан је реаговао/ла на ово 4 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 18, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 18, 2013 18. април In Memoriam Слободан Смиљић старији водник Слободан Смиљић (1974-1999) Слободан Смиљић је рођен 29. јуна 1974. године у Београду. Након основне школе, одлази на школовање у Средњу војну школу РВ и ПВО на аеродрому Рајловац крај Сарајева, где завршава ПВО смер. Након завршетка школе, 1993. године започиње војничку каријеру на осматрачком радару П-15 у 5. ракетном дивизиону. Пет година касније, 1998. године прелази у командну батерију 250. ракетне бригаде ПВО и бива постављен на дужност командира одељења у тој јединици. На тој дужности га је затекла и НАТО агресија на нашу земљу. На данашњи дан пре 14 година, Слободан се са својом јединицом налазио на борбеном положају код села Петровчић у Срему. Са војником Гораном Гајићем обављао је смену на радарској станици, када су у 2 сата и 25 минута непријатељске летелице напале њихове положаје. Директан погодак антирадарске ракете у радарску кабину, усмртио је Слободана Смиљића и војника Горана Гајића који је са њим био на дужности. Сахрањен је два дана касније на гробљу Орловача у Београду. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце. Спомен обележје Слободану и његовим колегама испред Команде 250. Ракетне бригаде ПВО на Бањици obi-wan, Данче*, verum est in beer and 4 осталих је реаговао/ла на ово 7 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 19, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 19, 2013 19. април In Memoriam Бобан Радош војник Бобан Радош (1979-1999) Бобан је рођен на Божић, 7. јануара 1979. године. Након завршене Средње школе, ступио је у војску на одслужење војног рока, где је био обучен за дужност оператора на склапању и расклапању ракета у ракетно-техничкој батерији 311. самоходног ракетног пука ПВО. На тој дужности и током служења војног рока, затекло га је НАТО бомбардовање наше земље. На данашњи дан пре 14 година Бобан је са својом јединицом био на ватреном положају код војног објекта "Белаћевац" крај Приштине. Бобан се налазио у бункеру тог објекта, када је један пројектил испаљен са непријатељске летелице директно погодио бункер. Сахрањен је 22. априла на гробљу Лешће у Београду. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце. Спомен обележје Бобану и његови друговима испре команде 311. срп Лидија Миленковић, verum est in beer, Grizzly Adams and 4 осталих је реаговао/ла на ово 7 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 19, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 19, 2013 19. април In Memoriam Роберт Лајчак капетан I класе Роберт Лајчак (1968-1999) Роберт Лајчак је рођен 19. јануара 1968. године у Новом Кнежевцу. Након Основне школе, ступио је у ваздухопловство и завршио Средњу војну школу РВ и ПВО, а након тога и Војну академију РВ и ПВО. Официрску каријеру је започео у 6. ракетном дивизиону ПВО у Смедереву на дужности командира батерије у оквиру тог дивизиона. На данашњи дан 1999. године, његова јединица се налазила на ватреном положају у рејону села Липе код Смедерева. Роберт се налазио у кабини за вођење која је чак била и укопана, али је директан погодак авио-бомбе на ту позицију одузео Роберту живот. Сахрањен је 20. априла на Новом гробљу у Смедереву. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остале кћерке Јована и Ана. Спомен обележје Роберту и његовим колегама испред Команде 250. ракетне бригаде на Бањици verum est in beer, obi-wan, Grizzly Adams and 3 осталих је реаговао/ла на ово 6 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 19, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 19, 2013 19. април In Memoriam Благоја Радић потпуковник Благоја Радић (1961-1999) Благоја је рођен 20. новембра 1961. године у селу Шпионица код Сребреника у БиХ. По завршетку основне школе уписује Ваздухопловну војну Гимназију "Маршал Тито" у Мостару, а потом завршава и Војну академију РВ и ПВО. У 250. ракетној бригади ПВО, обављао је дужност командира батерије за вођење ракета, уједно и заменика Команданта 6. ракетног дивизиона у Смедереву. На данашњи дан, 19. априла 1999. године његов 6. ракетни дивизион се налазио на ватреном положају у рејону села Липе код Смедерева. Око 1:30 НАТО авијација је снажно дејствовала по размештајној просторији дивизиона и од дејства једне бомбе која је експлодирала у његовој непосредној близини, Благоја је тешко рањен. Одмах је превезен на ВМА, али је осам сати касније подлегао повредама. Сахрањен је 21. априла на Новом гробљу у Смедереву. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остали син Перица и кћерка Данка. Спомен обележје Благоји и његовим саборцима испред зграде Команде 250. ракетне бригаде на Бањици Sudija, verum est in beer, Лидија Миленковић and 3 осталих је реаговао/ла на ово 6 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 23, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 23, 2013 23. април In Memoriam Небојша Мијић војник Небојша Мијић (1978-1999) Небојша Мијић је рођен у питомој Мачви, баш оном селу где је кућа најпознатијег Мачванина-Јанка Веселиновића. Рођен је у Совљаку 10. фебруара 1978. године. Аутомеханичарски занат је завршио у Мачванској средњој школи у Богатићу, да би потом отишао на одслужење војног рока. У оквиру 311. самоходног ракетног пука је прошао обуку и радио на дужности возача. На данашњи дан 1999. године, Небојша је са својом јединицом био на ватреном положају на Газиместану. У једном налету, непријатељски авиони су испалили антирадарске ракете, које су погодиле положај самоходног пука. Од ударног дејства, Небојша је тешко рањен, хитно је пребачен у КБЦ Приштина, али је нажалост, у току поподневних сати подлегао повредама. Сахрањен је два дана касније у родном селу. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце. Годину дана након Небојшине погибије, од 2000. године, у његовом родном селу се одржава Меморијални фудбалски турнир, популаран и ван граница Мачве, а од 2003. године једна улица у Совљаку носи име Небојше Мијића. Спомен обележје Небојши и његовим колегама испред Команде 311. самоходног ракетног пука Данче*, Лидија Миленковић, verum est in beer and 3 осталих је реаговао/ла на ово 6 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Ракић Написано Април 28, 2013 Аутор Пријави Подели Написано Април 28, 2013 28. април In Memoriam Славиша Симић војник у резерви Славиша Симић (1972-1999) Славиша је рођен у Косовској Митровици 23. децембра 1972. године. Као дечак је остао без оца Слободана, којег су убили албански иредентисти почетком 80-их. Сестру Слађану и њега подиже мајка Десанка. У родном месту је завршио Средњу електротехничку школу и одмах је добио посао у Трепчи. За време војног рока 90-их година је обучен за послужиоца на радару. Као добровољац је учествовао и борбама у Источној Славонији и Западном Срему почетком 90-их. Таман кад је стао мало на ноге, када је успео да се "отргне" од сиротињског живота, и када је хтео да заснује породицу, почетком марта је стигао позив у Трепчу да се Славиша мобилише у 311. самоходни ракетни пук. На данашњи дан пре 14 година Славиша се са својом јединицом налазио у рејону села Горње Радево код Приштине. Непријатељска авијација је дејствовала по њиховим положајима и један гелер од антирадарске ракете је био кобан за Славишу. Сахрањен је сутрадан у селу Горњи Суви До код Косовске Митровице. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце. Спомен обележје Славиши и његови друговима испред команде 311. срп verum est in beer, obi-wan, Sudija and 4 осталих је реаговао/ла на ово 7 Тко вриједи лети, тко лети вриједи, тко не лети не вриједи... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука