Сећање на припаднике РВ и ПВО погинуле у НАТО агресији

[obi-wan]

Mucenik Bandic, uzivo sam ga vidjao dok sam sluzio redovni rok. Bog da mu prosti grehe i useli ga u naselja pravednika...

[Милан Ракић]

1. јун

In Memoriam

Божидар Пејчић

пуковник Божидар Пејчић (1959-1999)

Божидар је рођен 18. септембра 1959. године у селу Рсовци код Пирота. Завршио је Војну академију РВ и ПВО и Командно штабну академију РВ и ПВО. Био је изузетан стручњак у области АРЈ ПВО и службовао је у многим ПВО гарнизонима широм земље. Крајем 90-их, а пред НАТО агресију на нашу земљу, Божидар је обављао командне дужности у Сектору за РВ и ПВО Генералштаба Војске Југославије.

На дан 1. јуна 1999. године Божидар је био у делегацији Генералштаба-Сектор РВ и ПВО која је у склопу обилазака јединица на терену, дошла и на ватрени положај једне батерије 310. срп у рејону села Омољица код Панчева. Управо тада је на тај положај противрадарским пројектилима дејствовала НАТО авијација и ти су пројектили погодили радарску станицу за осматрање и навођење и на лицу места усмртили Божидара, као и генерала Величковића и мајора Трифуновића.

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остали синови Небојша и Љубомир. 

[Милан Ракић]

1. јун

In Memoriam

Љубиша Величковић

генерал пуковник Љубиша Величковић (1946-1999)

Љубиша Величковић је рођен 1. марта 1946. године у селу Црљенац код Пожаревца. Након осмогодишње школе одлази у Ваздохопловну војну гимназију "Маршал Тито" у Мостару, а потом наставља школовање на Ваздухопловној војној академији у Задру. У Совјетском Савезу завршава преобуку за МиГ-21, а након повратака и Командно-штабну школу РВ и ПВО. Обављао је дужност пилота у јединици, наставника летења, командира ескадриле и Команданта ловачког пука. Крајем 80-их поново одлази у СССР, овога пута предводећи групу наших пилота и техничара који су упућени на преобуку за ловац МиГ-29.

По повратку из СССР-а, завршава и Командно-штабну школу оператике, а потом опет бива послат на двогодишње школовање у СССР у Генералштабну војну академију "Ворошилов", коју са успехом завршава. Током распада земље, обављао је низ одговорних дужности у склопу нашег ваздухопловства, да би 1993. године био постављен за Команданта РВ и ПВО. Крајем 90-их прелази на дужност заменика Савезног министра за одбрану, а током НАТО агресије обављао је дужност Начелника Штаба Врховне команде ВЈ за РВ и ПВО. Био је један од наших најбољих пилота. Носилац је Златног летачког знака и звања инструктора летења за ловачку авијацију.

На дан 1. јуна 1999. године, генерал Величковић је у склопу обилазака јединица наше РВ и ПВО, посетио и једну ПВО батерију која се налазила на ватреном положају код села Омољица. Пола сата након поноћи, батерија је покушала да изврши гађање непријатељских летелица које су дејствовале по Панчеву. Тих неколико секунди док су `тражили` непријатеља је било довољно да овај открије њихов положај и да дејствује по њима противрадарским пројектилима. Директан погодак једног пројектила, усмртио је генерала Величковића, пуковника Пејчића и мајора Трифуновића. Сахрањен је 3. јуна у родном селу.

Постхумно је одликован Орденом ратне заставе првог степена. Иза њега су остале кћерке Ангелина и Радмила.

Гроб Љубише Величковића у Црљенцу

[Милан Ракић]

Као што и рекох у уводном тексту ове теме, њоме сам хтео само да вас, које је ова тема интересовала и који сте ју пратили, подсетим на 44 припадника стратегијске групације РВ и ПВО који су изгубили своје животе током агресије НАТО пакта на нашу земљу, без да улазим у неке политичке приче гледе бомбрадовања, јер смо о томе писали на неким другим темама, а ова нека остане као подсећање на ове храбре људе...

Нека им је вечна слава и хвала и нека им Бог души опрости!

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животборним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

 

[Милан Ракић]

 

4. мај

In Memoriam

 

Миленко Павловић

 

пуковник авијације Миленко Павловић (1959-1999)

 

Миленко Павловић је рођен у селу Горње Црниљево код Осечине, 5. октобра 1959. године. Након основне школе завршене у родном месту и у Осечини, одлази у Мостар у Ваздухопловну војну Гимназију "Маршал Тито", а потом у Ваздухопловну војну академију у Задар. Као питомац 31. класе ове високошколске установе наше војске, на основу успеха и физичких предиспозиција бива одређен за ловачку авијацију и ловачку обуку завршава у деташману ове школе у Пули. Прво место службовања му је био ловачки пук у Батајници у који ступа као потпоручник 1982. године. Својим радом и залагањем током службе, два пута је ванредно унапређиван и то у мајорски и чин пуковника. Летео је на авионима Л-17 (МиГ-21) и Л-18 (МиГ-29). Са успехом је завршио и Генералштабну школу наше војске. НАТО агресија на нашу земљу га је затекла на дужности Команданта 204. ловачког пука на аеродрому Батајница.

 

http://www.youtube.com/watch?v=83V-2AEG9to

 

У рано јутро 4. маја, наређена је приправност број 1, за две наше 29-ке и то једну која је била на Батајници и једну на аеродрому Сурчин. На Сурчину је "чекао" мајор Љубомир Ђурђевић, док је мајор Иван Ситар био у приправности на батајничком аеродрому. У 11 сати дошло је до смене на летелици, када је Ситара заменио мајор Драган Владисављевић. Сат времена касније, у 12 сати и 7 минута, са командног места Корпуса ПВО је стигла наредба да Владисављевић полети. Међутим, њему на полетању отказује радио-веза и он бива приморан да замени летелицу. У међувремену, са командног места пука пристиже пуковник Павловић и седа у једну исправну летелицу и полеће у 12 сати и 37 минута. Достиже висину од 3000 метара и наша ВОЈИН га усмерава у рејон Ваљева где су непријатељске летелице вршиле дејства по фабрици "Крушик" и складишту убојних средстава у селу Причевић. Дошавши у рејон Ваљева, отказује му генератор наизменичне струје, а самим тим и радар. Ипак, пуковник "улази" у неравноправну борбу против, како сами НАТО подаци кажу да је у том тренутку изнад Ваљева било 16 непријатељских летелица. У неравноправној борби, без радара, убрзо бива погођен са чак три ракете испаљене по свему судећи са холандских ловаца Ф-16. Остаци Миленкове летелице су пали у рејон села Петница.

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена и Злазним летачким знаком. Сахрањен је на Ђурђевдан на Бежанијском гробљу. Иза њега су остали синови Срђан и Немања и супруга Славица. У селу Батајница, од центра насеља до аеродрома, улица носи име по овом храбром пуковнику. На месту пада летелице, у атару села Петница и Бујачић, налази се спомен обележје...

 

 

У центру Ваљева је постављено спомен обележје посвећено овом храбром пилоту...

 

 

У његовом родном месту, Горњем Црниљеву код Осечине, направљен је спомен комплекс који су мештани посветили храбром земљаку и мајору Александру Стефановићу, који је био родом из истог краја, а који је погинуо 1991. године у Славонији. У склопу комплекса се налази спомен-чесма са делом репних површина Миленковог авиона, један авион Г-2, ловачки спомен-дом "Миленко Павловић-пилот", игралиште фудбалског клуба који носи име по овом часном сину Подгорине, као и црква Обновљења  храма светог Георгија са парохијским домом...

 

 

 

 

 

 

 

 

У продукцији РТС, 2006. године је снимљен документарни филм "Лет у смрт", посвећен Миленку...

 

http://www.youtube.com/watch?v=H8AAp2Jr5sY

 

 

Последња жеља

 

Угаси се живот, пре последње жеље,

сувише смо смртни да би вечни били,

окреће се жрвањ, немилосно меље,

заспале су очи на посмртној свили.

 

Одлепрша душа на крилима птице,

да загрли вечност, досегне висине,

запути се тело уз рајске литице,

без снаге да поглед према небу вине.

 

Проломи се јаук две челичне птице,

отвори се небо, сручише се сузе,

да оплачу хероја, лију немилице,

није умро Витез, вечност нам га узе!

 

Љутомир Љутко Рундић-NAVIGARE

 

Милан Бојовић, Чачак

[Млађони]

Брате Милане морам да кажем ти си по мени прави патриота.

А не неки по форуму и међу света, који се сете нато жртва само када причају о спољној политиц Србије.

[Милан Ракић]

24. марта 1999. године у 19:50, дејством крстарећим ракетама по инсталацијама ВОЈИН на Копаонику и дејством ловачке авијације по циљевима на Космету и широм Србије, започела је агресија земаља чланица НАТО пакта на тадашњу СРЈ. 

 

Током 78 дана бомбардовања у склопу операције "Савезничка сила", како је гласило званично име које је подједнако бесмислено као и имена које је америчка и српска власт сервирала својим јавностима (у Америци су је звали "Племенити наковањ", а нама је сервирано име "Милосрдни анђео"), погинуло је преко 2500 људи (припадника војске, МУП-а и цивила), а рањено је преко 5000 људи.

 

НАТО авијација је за 78 дана извршила 26100 авио полетања испаливши 415000 пројектила различите врсте и намене укупне масе преко 22000 тона, које су нанеле поред људских жртава и велике материјалне губитке.

 

Највећи удар је примила стратегијска групација нашег РВ и ПВО, где дејство на поменути вид наше војске није престајало свих 78 дана агресије.

 

Наша ловачка авијација је извршила 12 борбених летова. Три ради маневра, а девет (седам појединачно и два у пару) ради супростављању непријатељским авионима. Изгубљено је 6 авиона МиГ-29 и један је тешко оштећен. Два пилота су погинула. 

 

Ловачко-бомбардерска авијација је дејствовала у склопу ваздушне подршке јединицама Треће армије на Космету је извела укупно 24 лета успешно извршивши дејства по 11 објеката ОВК. Један пилот је погинуо и један авион је изгубљен.

 

Хеликоптерске јединице и транспортна авијација су за време трајања агресије извршили 179 летова превожења рањених и превожења материјалних средстава. У склопу те бројке извршено је 6 летова у циљу спасавања наших оборених пилота и пет летова у циљу проналажења непријатељских летача. Ова групација нашег РВ и ПВО није имала губитке у људству и техници.

 

Јединице ВОЈИН (Ваздушно осматрање јављање и навођење), иако су претрпеле први удар, тактичким маневрима током свих 78 дана некако су успевале да прикупљају информације о покрету непријатељских летелица. Извршиле су и командним јединицама РВ предале око 35000 информација о покрету НАТО авиона. Имале су губитке у људству и техници.

 

Јединице ПВО у склопу стратегијске групације (јер је вршено ПВО дејство и из састава копнене војске на терену) укупно су извршиле 555 ватрених дејстава. При томе су испалиле 363 ракетна пројектила различитих намена и преко 100000 противваздушне муниције различитог калибра. Својим дејством су уништиле 2 авиона, 27 беспилотних летелица и 45 крстарећих ракета. Поред тога, погодиле су и оштетиле још 36 авиона и два хеликоптера НАТО пакта. Имали су људских и материјалних губитака...

 

Тактичким маневром јединица РВ и ПВО на терену и постављањем лажних мета, избегнути су још већи губици...

 

Укупно је погинуло 39 припадника стратегијске групације РВ и ПВО и (2+3) припадника овог вида у склопу КОВ, односно припадника КОВ у саставу нашег вида.

 

На овој теми желим, не улазећи у политичку димензију бомбардовања (да ли је могло да се избегне, да ли се требало супроставити или не или већ шта је о овој теми писано или се пише на овом и многим другим форумима), да се подсетимо свих погинулих припадника РВ и ПВО, који су своје животе дали током 78 дана агресије НАТО пакта на нашу земљу...

 

 

Тужно подсећање на управо ове тренутке, када је пре 15 година почела НАТО агресија на нашу земљу....

[Милан Ракић]

 

4. април

In Memoriam

 

Дејан Манчић

 

војник у резерви Дејан Манчић (1975-1999)

 

Дејан Манчић је рођен у Нишу 21. јуна 1975. године. Након завршене Средње економске школе, уписао је право. Поред студија, активно се бавио фудбалом у Радничком и ФК Слога. Поред тога, бавио се и фотографијом, новинарством и сликарством, а био је талентован за рецитовање и глуму. Писао је песме...

 

За време НАТО агресије, као резервни припадник наше војске, био је мобилисан у 230. самоходни ракетни пук, на дужности послужиоца средстава везе. На данашњи дан пре 14 година, Дејанова јединица се налазила на ватреном положају недалеко од села Гребник код Клине. У једном налету, непријатељска летелица је дејствовала касетним бомбама по положају на којем се налазила Дејанова јединица и он је тада изгубио живот. Сахрањен је два дана касније на нишком Новом гробљу.

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Није био ожењен и није имао деце.

Споменик Дејану и његовим колегама настрадалим у бомбардовању у касарни 230. самоходног ракетног пука у Нишу

 

У издању нишке "Просвете", објављена је постхумно, збирка његових песама "Без сутра за сутра", а на иницијативу његове породице и уз благослов тада епископа нишког г. Иринеја,  јуна месеца 2000. године основан је Фонд "Дејан Манчић" ради очувања успомене на његово уметничко стваралаштво, хуманост, храброст и родољубље, чији је задатак (фонда), да открива и помаже младе ствараоце у области поезије, сликарства, уметничке фотографије и других видова стваралаштва. Тако, већ традиционално од свог оснивања 21. јуна 2000., Фонд расписује конкурс за прву збирку песама младих аутора. Конкурс се расписује 4. априла, на дан Дејановог страдања, радови се прикупљају до 10. маја, жири објављује победника 21. јуна , на дан Дејановог рођендана, а књига се објављује и промовише 30. септембра на дан АРЈ ПВО. Фонд, такође, сваке године додељује награду најмлађем аутору на међународној изложби уметничке фотографије у Нишу, која се одвија под покровитељством града Ниша, поред тога Фонд помаже и самосталне изложбе младих чланова Фото клуба ФОН, а предвиђене су и активности у циљу подстицања младих сликара. Фонд "Дејан Манчић" је један од покровитеља такмичења у беседништву Правног факултета у Нишу, додељује и посебну награду најмлађем учеснику Међународног такмичења у беседништву.

 

У издању Фонда "Дејан Манчић", 2009. године је објављена књига "Посвете Дејану Манчићу", коју можете преузети овде.

 

 

У склопу данашње изложбе отворене у Команди В и ПВО у Земуну, постављени су и неки ликовни радови Дејана Манчића са коментарима...

 

Знам да су моје фотографије лошег квалитета, али вреди се мало помучити и прочитати коментаре на Дејанове слике... Да се најежиш....

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Милан Ракић]

[Милан Ракић]

Ево сад и у ПДФ-у

 

http://udruzenjepvlps.org/portal/images/Prezentacije/natozrtve.pdf

[Милан Ракић]

 

5. април

In Memoriam

 

Небојша Тепавац

 

мајор Небојша Тепавац (1961-1999)

 

Небојша Тепавац је рођен у Шапцу, 27. марта 1961. године. Основну школу је завршио у Београду, а потом одлази у Мостар, где постаје питомац Ваздухопловне војне Гимназије "Маршал Тито". Након тога наставља студије на Војној Академији РВ и ПВО у Рајловцу, смер ПВО. Као млад офицр, службовао је у Сиску, где је деведесетих година, његова јединица била у вишемесечном окружењу, али је Небојша успео да извуче људе и технику из обруча у Бања Луку. Након Хрватске, службовао је у ракетним дивизионима у Обреновцу и Младеновцу у оквиру 250. ракетне бригаде.

 

За време НАТО агресије, дивизион у којем се Небојша налазио, био је у рејону села Вукићевица код Обреновца. Небојша је обављао дужност командира батерије за вођење ракета. На њихов положај је дејствовано антирадарском ракетом, која је директно погодила возило у којем се налазио овај честити официр наше војске. Сахрањен је на данашњи дан на Новом бежанијском гробљу.

 

Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена и унапређен у чин мајора. Био је ожењен.

 

Спомен обележје Небојши и његовом колегама испред Команде 250. ракетне бригаде на Бањици

 

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА ПОГИБИЈЕ МАЈОРА НЕБОЈШЕ ТЕПАВЦА

 

У обреновачком селу Вукићевица, у суботу 5. априла, обележена је петнaеста годишњица смрти мајора Небојше Тепавца који је погинуо од дејства противрадарске ракете по положају Осмог ракетног дивизиона из састава 250. ракетне бригaде, током НАТО агресије. Том приликом пет припадника јединице је рањено.

 

За заслуге у одбрани земље Небојша Тепавац је постхумно унапређен у чин мајора и одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности  I степена.

 

Већ петнаест година 250. ракетна бригада, родбина мајора Тепавца, резервни састав јединице из 1999. године, представници општине Обреновац и мештани Вукићевице окупљају се на овај дан да одају пошту храбром официру и сете са тешких ратних дана. Овај пут, пре скупа на спомен обележју подигнутом на месту страдања, обишли су једну од обреновачких улица која од прошле године носи назив по мајору Небојши Тепавцу. 

 

Обраћајући се пријатељима јединице окупљеним око спомен обележја командант  Другог ракетног дивизиона за ПВД мајор Дејан Миленковић захвалио им се за све што су учинили да се међу становништвом Обреновца не угаси успомена на војнике страдале у овом али и свим претходним ратовима.

 

250. ракетна бригада за противваздухопловна дејства чува успомену на двадесет осам припадника ракетних јединица који су погинули током одбране земље 1999. године.

[Милан Ракић]

 

6. април

In Memoriam

 

Синиша Радић

 

поручник Синиша Радић (1976-1999)

 

Синиша је био дете Крајине. Рођен је у Книну 30. јуна 1976. године. Завршио је Војну Академију, смер ПВО и прво место службовања му је била 126. бригада Ваздушног осматрања, јављања и навођења. Као официр за навођење био је распоређен у 31. батаљон те бригаде.

 

На данашњи дан пре 14 година, Синиша је са својом јединицом био на радарском положају на планини Маљен. Једна од вођених авио-бомби је директно погодила радарску станицу у којој се млади потпоручник налазио са једним колегом. Синиша је остао на месту мртав, као и његов колега Жељко Савичић.

 

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности и унапређен у чин поручника. Једна улица у Нишу носи име овог официра наше војске. Није био ожењен и није имао деце.

Спомен обележје на планини Маљен, на месту где су погинули млади поручници

 

Спомен плоча на зиду храма Светог Пантелејмона на Дивчибарама, постављена у знак сећања на младе официре

 

Спомен обележје настрадалим поручницима у касарни  31. батаљона ВОЈИН

 

Спомен плоча настрадалим поручницима покрај споменика 126. бригаде ВОЈИН

 

 

 

6. април

In Memoriam

 

Жељко Савичић

 

поручник Жељко Савичић (1975-1999)

 

Жељко је рођен у Земуну 10. јула 1975. године. Након завршене Војне Академије, смер ПВО, бива распоређен у 31. батаљон 126. бригаде Ваздушног осматрања, јављања и навођења.

 

На данашњи дан 1999. године, његова јединица се налазила на борбеном положају на планини Маљен. Заједно са колегом Синишом Радићем, као официри за навођење авијације, налазили су се у радарској станици на дужности, када је то место директно погодила вођена авио бомба. Два млада официра су остала на месту мртва.

 

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности и унапређен у чин поручника. Једна улица у Јакову носи име овог официра наше војске. Није био ожењен и није имао деце.

Спомен обележје на планини Маљен, на месту где су погинули млади поручници

 

Спомен плоча на зиду храма Светог Пантелејмона на Дивчибарама, постављена у знак сећања на младе официре

 

Спомен плоча на споменику настрадалим поручницима у касарни  31. батаљона ВОЈИН

 

Спомен плоча настрадалим поручницима покрај споменика 126. бригаде ВОЈИН

 

Са једног од помена настрадалим официрима на планини Маљен. Парастос је служио протојереј ставрофор Стојадин Павловић 

 

 

СЕЋАЊЕ НА ПОГИНУЛЕ ПРИПАДНИКЕ 126.БРИГАДЕ ВОЈИН

 

На Краљевом столу, једном од врхова планине Маљен, у непосредној близини Дивчибара, јуче је обележена петнаеста годишњица погибије двојице младих официра херојске 126. бригаде ВОЈИН, Синише Радића и Жељка Савичића.

 

Они су обављајући своју дужност на радару, 6. априла 1999. године страдали од дејства НАТО авијације. 

 

Након полагања венаца на споменик погинулим Жељку и Синиши, у присуству породица погинулих, припадника 126. бригаде ВОЈИН, представника Команде Ваздухопловства и противваздухопловне одбране и СУБНОР-а Чукарице и Сурчина, помен је служио, његово преосвештенство Епископ Ваљевски господин Милутин у пратњи хора Епархије Ваљевске. 

 

- Ми, припадници 126. бригаде ВОЈИН не можемо умањити бол породицама Савичић и Радић, али знајте да дубоко саосећамо са Вама. Они су нам показали и обавезали нас куда и како даље. Све док постоји наша бригада ми ћемо сваког 6. априла долазити овде да се поклонимо сенима и њихово херојство преносимо долазећим генерацијама војиноваца — поручио је заменик команданта 126. бригаде ВОЈИН пуковник Драган Радовановић.

 

Владика Милутин је истакао да Епархија Ваљевска има обавезу да сачува успомену на те храбре људе и дао је благослов да се на овом месту, у наредном периоду крене са планом изградње цркве, која ће чувати успомену на младост и херојство.

[Милан Ракић]

На данашњи дан пре 16 година, "сређеним" нападом у 19  и 50 сати на полустрво Луштица и касарну у Прокупљу, започела је највећа операција НАТО снага на територију једне независне државе,,

 

НАТО агресија, под именом "Савезничка сила" за 78 дана колико је трајала, била је усмерена првенствено на неутралисање снага српске ПВО...

 

И поред свега, за тих 78 дана, НАТО агрсор је извео 26100 авио полетања и на териториј СРЈ је кроз 415000 пројектила, ангажовао 22000 тона убојних средстава...

 

Војска Југославије се супроставила агресору како је могла... И смела...

[Милан Ракић]

Помен погинулим припадницима Војске Југославије током НАТО агресије

 

http://udruzenjepvlps.org/portal/images/Prezentacije/natozrtve.pdf

[dzo ni]

Помен погинулим припадницима Војске Југославије током НАТО агресије

СЛАВА ИМ. [emoji20] и вечно памћење