Људи и разочарење

[Интегра]

zato sto puno ocekujemo od njih.od njih ne treba ocekivati nista dobro,samo lose.neprijatelj je zakon uvjek bio,bar znas cemu da se nadas od njega,od bliznjih ili prijatelja ocekuj nista,cast izuzecima kojih je malo.

Ово јесте концентровано, али са слажем.

Зато што не умемо да волимо ни себе ни њих. Оно што ми називамо љубављу често је посесивност, себичан и некакав трговачки однос... Зато што нисмо научили да се жртвујемо него најпре тражимо кривце по целом свету а тек на крају (можда) у себи самима...

 

Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: Како вољети оне који нас не воле

(http://www.svetigora.com/node/10923)

Ех...

[Arsenija]

Samo sticemo takav utisak...nije bas uvek tako . Ponekad mogu da nas povrede i drugi koji nam nisu bliznji,a ponekad niko ne moze da nas povredi,tada smo dovoljno povredjeni da smo otupeli za sve druge boli. Najvise boli kada te bliznji povredi,jer ga volis i ne ocekujes da ti nanese bol,da te razocara itd...

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[Џуманџи]

ја се прва веома обрадујем (да не кажем''одушевим'') када упознам фину, културну, паметну, пријатну, дружељубиву и уз то још и верујућу особу....када смо сличних сензибилтета и интересовања.....а наравно да ме заболи када је неко (без икаквог разлога) непријатан, груб, прост, виче, вређа и сл.

Pa, i fora je da se sve to desava bez razloga, mislim, coveku ne treba razlog da padne (u greh), vec da ustane.

[Maslacak_]

"Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama cinjenica da je takva nada mogla da postoji vrijedi toliko da nije suvise skupo placena jednim razocarenjem, pa ma kako tesko ono bilo." Ivo Andric 

 

Od kad sam ovo procitala, time se tjesim  

[Arsenija]

 

 

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/736x/cb/1d/ae/cb1dae924438761b964bca8a0883b57e.jpg

[Никола Поповић]

Морам да испричам један свој проблем. Почиње чак и да ме мало мучи.

 

Људи када ме упознају и када ме виде, генерално ме доживљавају као неку високоумну особу, интелигентну, која све разуме и све држи у својим рукама. Далеко од тога да ћу да пљујем по себи, али чини ми се да људи из неких својих побуда врло рано ми препишу неке одлике које ја, или не поседујем, или нисам свестан да поседујем.

Тако је од како знам за себе. Као клинац носио сам наочаре и сви су мислили због начина како смело некога погледам у очи, а онда и наочара како сам ја најпаметније дете. Уствари, био сам врло лењ и мало сам пружао отпор према школи и сви су били увек "непријатно изненађени".

 

Ово се провлачи и кроз основну, средњу, а можда највише добија снагу на факултету када мене професори још на почетку доживљају као неког ко све зна и ко много обећава - а ја, ниђе везе + лењост и отпор па буде још горе и онда буду разочарани.

 

Када сам почињао да радим, опет иста прича - ја одличан, ја све могу - а ја врло неискусан и врло јасно то и говорим. А они опет - разочарани.

 

Океј, јасно је да можда постоји нека моја подсвесна манипулација да задивим некога својим ставом, али људи моји говоримо о ставу. Такође, ја сам данас свега тога врло свестан и себе чак и дајем на кашичицу да људи не би после рекли - а ти си се поставио/рекао/показао да можеш много више.

 

Данас, радим тест за прву помоћ, докторка гледа само мене и још ми каже како сам јој познат итд, итд. Имао сам две грешке на том тесту и она сва онако не 

може да верује да сам имао грешке - као, Никола, па ви сте погрешили! Значи кад ми није дошло да изађем напоље!

 

Да, јесам погрешио, аман, ја грешим! И не, нисам глуп. И не, нисам натпросечно интелигентант, чак то не желим ни да будем. 

[Џуманџи]

Ш'о се нервираш? Нисмо одговорни за туђе (добре или лоше) процене, шта сад... Ако ништа друго, уче људи да не верују себи толико, што је опет одлична ствар. Промени угао гледања; живот и јесте разбијање предрасуда

[Никола Поповић]

Ш'о се нервираш? Нисмо одговорни за туђе (добре или лоше) процене, шта сад... Ако ништа друго, уче људи да не верују себи толико, што је опет одлична ствар. Промени угао гледања; живот и јесте разбијање предрасуда

 

Свакако си у праву, него ми се чини да бих се много лакше изборио са оним - он то не може, па ја то да урадим, него овако, он свашта може, а ја онда нешто не урадим - ијаооо. Па ти то ниси урадио. Па ти грешиш. Ма немој! Уме да буде мало незгодно, поготову за гордељивца

[kordun]

Морам да испричам један свој проблем. Почиње чак и да ме мало мучи.

 

Људи када ме упознају и када ме виде, генерално ме доживљавају као неку високоумну особу, интелигентну, која све разуме и све држи у својим рукама. Далеко од тога да ћу да пљујем по себи, али чини ми се да људи из неких својих побуда врло рано ми препишу неке одлике које ја, или не поседујем, или нисам свестан да поседујем.

Тако је од како знам за себе. Као клинац носио сам наочаре и сви су мислили због начина како смело некога погледам у очи, а онда и наочара како сам ја најпаметније дете. Уствари, био сам врло лењ и мало сам пружао отпор према школи и сви су били увек "непријатно изненађени".

 

Ово се провлачи и кроз основну, средњу, а можда највише добија снагу на факултету када мене професори још на почетку доживљају као неког ко све зна и ко много обећава - а ја, ниђе везе + лењост и отпор па буде још горе и онда буду разочарани.

 

Када сам почињао да радим, опет иста прича - ја одличан, ја све могу - а ја врло неискусан и врло јасно то и говорим. А они опет - разочарани.

 

Океј, јасно је да можда постоји нека моја подсвесна манипулација да задивим некога својим ставом, али људи моји говоримо о ставу. Такође, ја сам данас свега тога врло свестан и себе чак и дајем на кашичицу да људи не би после рекли - а ти си се поставио/рекао/показао да можеш много више.

 

Данас, радим тест за прву помоћ, докторка гледа само мене и још ми каже како сам јој познат итд, итд. Имао сам две грешке на том тесту и она сва онако не 

може да верује да сам имао грешке - као, Никола, па ви сте погрешили! Значи кад ми није дошло да изађем напоље!

 

Да, јесам погрешио, аман, ја грешим! И не, нисам глуп. И не, нисам натпросечно интелигентант, чак то не желим ни да будем. 

ja sam tebe odma provalio, ostalima daj malo vremena da skontaju kako ne valjas

[Никола Поповић]

ja sam tebe odma provalio, ostalima daj malo vremena da skontaju kako ne valjas

 

зато сам се ја одмах у тебе заљубио... да... то је било то. Видео си ме.   

[Џуманџи]

Свакако си у праву, него ми се чини да бих се много лакше изборио са оним - он то не може, па ја то да урадим, него овако, он свашта може, а ја онда нешто не урадим - ијаооо. Па ти то ниси урадио. Па ти грешиш. Ма немој! Уме да буде мало незгодно, поготову за гордељивца

Амин; гле, заиста се (ми, људи) узајамно "калимо".

[Плутон]

Морам да испричам један свој проблем. Почиње чак и да ме мало мучи.

 

Људи када ме упознају и када ме виде, генерално ме доживљавају као неку високоумну особу, интелигентну, која све разуме и све држи у својим рукама. Далеко од тога да ћу да пљујем по себи, али чини ми се да људи из неких својих побуда врло рано ми препишу неке одлике које ја, или не поседујем, или нисам свестан да поседујем.

Тако је од како знам за себе. Као клинац носио сам наочаре и сви су мислили због начина како смело некога погледам у очи, а онда и наочара како сам ја најпаметније дете. Уствари, био сам врло лењ и мало сам пружао отпор према школи и сви су били увек "непријатно изненађени".

 

Ово се провлачи и кроз основну, средњу, а можда највише добија снагу на факултету када мене професори још на почетку доживљају као неког ко све зна и ко много обећава - а ја, ниђе везе + лењост и отпор па буде још горе и онда буду разочарани.

 

Када сам почињао да радим, опет иста прича - ја одличан, ја све могу - а ја врло неискусан и врло јасно то и говорим. А они опет - разочарани.

 

Океј, јасно је да можда постоји нека моја подсвесна манипулација да задивим некога својим ставом, али људи моји говоримо о ставу. Такође, ја сам данас свега тога врло свестан и себе чак и дајем на кашичицу да људи не би после рекли - а ти си се поставио/рекао/показао да можеш много више.

 

Данас, радим тест за прву помоћ, докторка гледа само мене и још ми каже како сам јој познат итд, итд. Имао сам две грешке на том тесту и она сва онако не 

може да верује да сам имао грешке - као, Никола, па ви сте погрешили! Значи кад ми није дошло да изађем напоље!

 

Да, јесам погрешио, аман, ја грешим! И не, нисам глуп. И не, нисам натпросечно интелигентант, чак то не желим ни да будем. 

 

Сад си ме разочарао, нисам ово очекивао од тебе.