Смисао патње..."Свјакоје дајаније Божије благо"...Колико вера и Литургија, побеђују проблем бола и смрти?

[Guest ага пије млеко]

Да ли сте размишљали о неком узвишенијем смислу страдања ?  Да ли и колико се љутимо и ропћемо када нас задеси тако нешто ? Како реагујемо? Да ли се нервирамо ,да ли осуђујемо ближње за оно и за шта нису криви.... 0205_whistling

[deda]

Уууу, Ага....свиђа ми се тема...... о томе сам доста размишљао. Не баш пуно читао, али доста доста размишљао. Мало касније ћу са вама поделити своја размишљања.

[Дејан]

Sto me ne ubije ojaca me,stradam da bi ocvrsnuo.Stradam da bi se lakse spasao.

[Дејан]

Sto me ne ubije ojaca me,stradam da bi ocvrsnuo.Stradam da bi se lakse spasao.

??????, ???? ?? ?? ???????? ????????? ?!       0104_cheesy

Starac Porfirije je mnogo stradao u zivotu,molio se da dobije rak,imao je mnogo ljubavi pa su mu stradanja prijala cak je govorio da mu je bilo lepo.Hristos je nadlogican  0104_cheesy

[deda]

Страдање. Несрећа. Једна од егзистенцијалистичких тема. Непресушна тема код Достојевског (ког још увек проучавам и упознајем). Смисао страдања. Често се питамо зашто баш ми страдамо, зашто се баш нама дешава то, зашто нас Бог "кажњава"?

По мом мишљењу, страдање је саставни део живота. Проблем је у нама, у томе како ми прихватамо то страдање. Увек сам говорио да не можеш спознати сву лепоту и красоту неба док не видиш сву горчину и таму дна. Јер, заправо не знаш колико је то "горе" лепо и дивно. Прво се десио Велики Петак па тек онда Велика Недеља, прво Страдање па онда Васкрсење. Имамо милион примера код уметника, заправо мислим да је уметност неодвојива од страдања. Велики уметник је имао разна живота страдања, што физичка, што и психичка. То је и саставни део Божије икономије. Пре доласка Господа, прво се јавио Св. Јован Крститељ који је позивао на покајање. Преумљење. Преображење. Преобраћење. Јевреји пре него што су улазили у свој храм, прво су се прали водом која је била испред храма. Хришћани, пре него што постану чланови Цркве, литургијске  заједнице, прво се оперу од свега пређашњег водом спасења у светом чину крштења. Кад идемо код неког на славу, скинемо стару одећу и обучемо нову. Можда овоме може да се дода и она народна "без невоље, нема богомоље". Има у томе истине.

Да бисмо некад нешто схватили, потребно је да се доста помучимо, прођемо и кроз неку своју кризу, кроз своје страхове.

Али, није проблем у паду већ у (не)устајању. Није грех пасти, грех је не устати после пада. Пад је саставни део човековог палог живота али то је само последица људске слободе. Поред своје (људске) тежње за грехом (због злоупотребе слободе), човек такође има и онтолошку тежњу за добрим, за савршенством. Знамо по речима Христовим шта ће и Ко ће победити на крају. Наше је да се чврсто држимо уз Васкрслог (увек акценат стављам на Васкрслог) Христа јер ће, по речима великог Достојевског, лепота спасити свет.

[marija]

???, ???? ??????? ? ???? ??? ? (??)????????. ???? ???? ?????, ???? ?? ?? ?????? ????? ????. ??? ?? ???????? ??? ????????? ????? ?????? ??? ?? ?? ???? ????????? ?????? ???????. ????? ????? (??????) ????? ?? ?????? (???? ??????????? ???????), ????? ?????? ??? ? ????????? ????? ?? ??????, ?? ????????????. ????? ?? ?????? ????????? ??? ?? ? ?? ?? ???????? ?? ?????. ???? ?? ?? ?? ?????? ?????? ?? ????????? (???? ??????? ??????? ?? ?????????) ?????? ??? ??, ?? ?????? ??????? ????????????, ?????? ??????? ????.

8084.gif

dodala bih još da bismo spre?ili isti greh koji ponavljamo moramo ad savladamo strast koja nas nagoni an taj greh

[after_silence]

Al je dobra tema bas je dobra 1405_love 0110_hahaha

Blago vama kada vam je stradanje tako blisko i tako lako, meni vala nije lako ni malo!

Da, kada prodje, onda bude ponekad smesno, da, kada prodje i vidim promenu, vidim neki novi segment sebe, bude mi mnogo lako i lepo, kada Gospod dodje i utesi te u stradanju, kada osecas, ne mozda osecas nije rec, nego dozivljavas svim bicem i srcem i dusom i telom, Njegovo prisustvo i Njegovu utehu u tom trenutku, Njegovu blagodat i silu, onda naravno nema te muke koja je mucna i teska i sve je radosno.  0110_hahaha

Ali mene stradanje asocira na onaj period "Bogoostavljenosti" o kojoj je pricao starac Siluan, dozivljaj koji je meni jako blizak i poznat i prozivljen, e tada ko mi kaze da mu je lako i da vidi smiso, necu mu poverovati niti se sa tim mogu sloziti. U tim trenucima, da koji jesu mozda i najdublji i najkorisniji za coveka, ja bih rekla u trenucima pravog stradanja, citav svet vam se pomeri i rusi. To su veliki potresi duse,da, kasnije Bogu hvala to izgleda potpuno drugacije i mozete biti samo radosni zbog dara koji vam je Gospod dao, jer to jeste dar, nije svakom dato toliko veliko iskusenje niti toliko puno potresa, ali dok traje, sve te price "radujte se" teologije padaju u vodu pogotovo ako traje ne par minuta, dana ili nedelja, nego par meseci ili godina.

Ko to nije osetio moze da govori svasta nesto, ali to su velika ispitivanja i velika pomeranja u coveku. Tu nema mesta "radovanju", radovanje je u prezivljavanju, u istrajavanju, u neodustajanju, sam zivot je onda radost jer kako bi moj duhovnik znao da kaze opisivajuci logor i njegovo stradanje u njemu "da nisam znao za Boga, verovatno bih se ubio", podvig je sacuvati zivu glavu i zdrav razum i to je nesto ogromno sto tad mozemo uciniti.

Ja sam se kada mi se prvi put to dogodilo brinula i nervirala upravo zbog onih ljudi oko mene koji su mi govorili da treba da se radujem, da treba da slavim Boga, da je sve posledica greha i da je moja vera mala cim mi se tako desava (ziveo stari zavet mi i dalje mislimo da ako je nekom dobro Bog ga voli i cim se cudesno ne isceljujemo ili sta vec onda nemamo vere), mnogo su mi bola zadavali ti ljudi, ali sam ucila postepeno da ih ignorisem i da ih ne slusam, jer sam shvatila da njihov i moj Bog nisu isti.

Ne govorim o "stradanjima" pod navodnicima jer je za mene stradanje samo taj period velikih iskusenja, tipa problema, manje vise svakodnevnih, uobicajenih, "ocekivanih", jer jeste ocekivano da svako vreme nosi svoje breme.

Posle toga, kada taj period prodje, onda je lako pametan biti i onda sve dodje na svoje.

E sad ne znam da li je pitanje kako vidimo stradanje dok stradamo ili kako kada se osvrnemo unazad vidimo nase borbe i nasa unutrasnja previranja i rvanje sa Bogom.

Jer kad se okrenes posle toga, mozes samo od srece bukvalno da se "raspilavis" i da zahvalis Bogu na svemu i to je ono stanje "radost, radost, sreca uzivancija", jer si preziveo, jer si izdrzao, jer onda vidis da je Bog ne samo bio uz tebe nego te i nosio, a kad stigne Njegova uteha ona je tako velika i tako neopisivo predivna, da ne mozes da se nasitis kako je dobra i lepa i mirna!

Posle se udaris po tintari i kazes "e trebalo je da cutis vidis kako je divno ovo sve" ali upravo u tom "necutanju" tokom stradanja i jeste stos, da stradanje ne dozivljavamo "tesko", ne bi to ni bilo stradanje...

A taj trenutak stradanja, u kome ti je potrebna nadljudska snaga da samo stojis pred ikonom i cutis i kada ti se i to cini nemoguce i nesnosno tesko, taj osecaj stajanja pred Bogom u svom svom bolu, najtezi je ali i najlepsi kad prodje Bogu nek je slava i hvala!

[Guest ага пије млеко]

Дивно писање и размишљање, али и живљење , наравно, по вери....

Сајланс, дала си ми идеју за нову тему на овом подфоруму : "Шта вас теши у животу?"

Чекамо те тамо.

Хвала ти што си поделила са нама овако опитно искуство.  0110_hahaha

[after_silence]

videla sam temu crvenilo

Samo otvaras lepe teme, znas nije to lepo s tvoju stranu 1405_love

Nemas mi se na cemu zahvaljivati, sada sam u "boljem" periodu pa mogu malo pisati, do novog cutanja jelte.

U tom stradanju mozda najvise i boli nerazumevanje i taj jaz izmedju nas i ljudi, nas i Boga.

Jer te svi gledaju kao na "ludu" i ti vremenom znas da je mnogo bolje i svrsishodnije cutati, em te nece razumeti em neces moci da se boris, nikome nije na korist da pricas o stradanju kroz koje trenutno prolazis ako je rec naravno o tom velikom, ali predivno je posle jer se vezes za Boga i samo za Njega, On postaje svaki tvoj uzdah i sva tvoja nada i to jeste nesto neverovatno al za onu temu...

Ajde idem tamo onda  0110_hahaha 0110_hahaha

[marija]

za razliku od ljudi, after,Bog je uvek sa nama

apsolutno si u pravu svim tim velikim "vernicima" koju mašu verom kao zastavom ispred sebe odgovaral sam pričom o Pravednom Jovu

I to što si opisla je Priča o Pravednom Jovu; koga život nije dotakao sa istinskim iskušenjima taj enma pojma o čemu priča, jer nema to iskustveno

jedno ljudi moraju ad shvate, rečenicu

u korist svoje štete

[after_silence]

eh Lazarice draga, sta da ti pricam kada sve znas.

nazalost, njima je Jov neshvatljiv, i jednima i drugima, jer treba ziveti kao Jov i rvati se kao Jakov, a do Izrailja ima da se pomucimo 0110_hahaha

[marija]

lako je sedeti na bezbednoj udaljenosti i govoriti- izdrži

najlakše je osuditi i idbaciti, poturati druge kao žrtve a sve u cilju hrišćanske ljubavi

lako je kada drugi trpe umesto tebe

[Guest Оливера]

Лазарице, улетех кад видех да си ту. Потпуно се слажем са твојим мишљењем. Имаш обичај, понекад, да ми украдеш мисли.  0110_hahaha

(говори тихо и носи пса са собом)

[marija]

eh Lazarice draga, sta da ti pricam kada sve znas.

nazalost, njima je Jov neshvatljiv, i jednima i drugima, jer treba ziveti kao Jov i rvati se kao Jakov, a do Izrailja ima da se pomucimo 0110_hahaha

bilo bi lepo da znam, ali ne znam

mnogo toga ne znam, što više znam sve manje razumem ljude 0110_hahaha

ono što znam je da me ljudi koji me poznaju ceo život pitaju

od ?ega si napravljena ženo, šta de drži

od ?ega? ode vere

a na pitanje šta me drži kažem nije šta nego Ko :smiley:

Ono što znam je da je moj stric rekao - kada sva iskušenja i sva bremena u našoj familiji saberemo( a Bogu hvala ogromna je) to opet nije sine ni deo tereta koji ti nosiš.I pored svog  krsta ti nosiš i tu?e.

To je najlepši komliment koji sam ikada od ikoga dobila, i Bogu hvala

Pre nego sto ocenis neku osobu,moras tri meseca hodati u njenim mokasinama.

[after_silence]

slozicu se sa Oliverom da se slazem sa Lazaricom 1405_love

Po tudjim ledjima sve je lako.

Tuzno je sto u svom bolu mi cesto nismo sposobni da vidimo tudji i pogotovo kod "osetljivih" ljudi tako ide.

Oni su "osecajni" i "osetljivi" ali samo kad je njihova pozadina u pitanju, za druge su u tom fazonu cuti trpi moli se raduj se i ne ropci...

Ma, da su zivi i zdravi, meni je moja muka draza iskrena da budem, mozda sam samo mazohista ali se osecam zivom, i kad skicim i svadjam se sa Bogom i kada mu pevam pesme pohvalne i zahvalne.

Ja drugaciji nacin ne znam i drugacije ne umem, mozda je to njihova mera, mozda je to njihov nacin, ne znam, ali moj nije i meni je dalek kao kina 0110_hahaha

A to tek o ljubavi, ma divno je voleti kineze, samo oni su daleko, aj voli konkretnog coveka, sa svim manama, e tu vec zamuckuju...

Ma, da ih Bog cuva sta da im ja radim!

Sad videh odgovor, upravo tako, samo sto mi ne mozemo ni na pola sata da se postavimo u tudju kozu, tj necemo bolje receno, ubedjeni u sopstvenu "pravednost" i "mudrost".

Da, to sam i ja cula od meni drage osobe i to me je utesilo 0110_hahaha