Човек који је први оборио авион

[Милан Ракић]

Радоје Рака Љутовац (1887-1968)

Ваздухопловну историју на глобалном плану, „писали“ су и многи наши сународници. Један од њих је и Радоје Рака Љутовац. Није Рака био нити пилот, није ни конструисао авионе, није био чак ни официр… Рака Љутовац је био обичан војник – редов… А у историју светског војног ваздухопловства је уписан као први човек који је артиљеријском ватром са земље оборио непријатељски авион!

Рака Љутовац је рођен 4. септембра 1887. године у трстеничком селу Пољна. По избијању балканских ратова, Радоје бива мобилисан као редов – артиљерац. Учествовао је у оба балканска рата, и још се топовске цеви не бејаху ни охладиле, а Шваба крену преко Дрине…

Љутовац је одмах мобилисан у Прву допунску батерију артиљеријског пука „Танаско Рајић“. Током 1914. године, дејства аустроугарског ваздухопловства су била минимална, тако да им је наше младо ваздухопловство могло парирати. Међутим, почетком јуна месеца 1915. године, аустроугарско ваздухопловство бива појачано немачким авијацијским јединицама. Наши пилоти, појачани француским савезницима успевају ту и тамо да постигну понеку ваздушну победу, али непријатељ постепено успоставља превласт у српском ваздушном простору. То је нагнало Врховну команду Српске војске да предузме мере за организовање система противваздушне одбране. Уз несебичну помоћ савезника из Француске, врло брзо се успостављају сталне осматрачке станице у зони одговорности Дринске дивизије, а потом и око градова, који су били под нашом контролом. Рака бива прекомандован у противавионску батерију чији је задатак био да брани град Крагујевац.

Упоредо са успостављањем батерија за противавионску борбу, у Војнотехничком заводу у Крагујевцу, прилагођено је и неколико топова за гађање циљева у ваздуху. Дакле, обични „пешадијски“ топови који су били у употреби у српској војсци,„Шнајдер М1907″ и „Круп М1903″, оба калибра 75мм, били су прерађени тако што им је модификован дрвени лафет, те је након тога имао већи ход по вертикалној оси и тиме је омогућавао стрелцу да „прати“ аероплан… Ракина батерија је била наоружана топовима овог првог типа…

У јесен 1915. године, започињу операције Мекензенове групе армија за офанзиву на Србију, у склопу којих је једна од честих мета за ваздушне нападе био и град Крагујевац. Швабе су се биле устремиле нарочито на Војнотехнички завод и Арсенал у склопу истог. Напади су се дешавали свакодневно, за видног дела дана, у више серијских налета у групама од 3 па до 8 авиона. Тукли су наши артиљерци к`о Свети Илија, ал` безуспешно… Све до једном…

Тог 17-ог септембарског јутра, по старом календару (30. септембар по новом), од ране зоре су од Лапова пристизале „црне швапске орлушине“. Редов Љутовац се налазио на положају на Метином брду, али не поред „Шнајдера“, којим је била наоружана његова батерија, него је Рака пуцао из залењеног турског топа из Првог балканског рата, којем је такође модификован лафет. Нанишанио је једaн непријатељски авион типа „Румплер Г1″, опалио и погодио га… Авион се пропео, а потом у густом диму пао у улицу Престолонаследника Петра, поред куће Обрена Јанковића. У авиону су била два члана посаде, пилот-извиђач капетан Курт фон Шефер и официрски приправник, пилот-извиђач Ото Кирш. Изгорели су у олупини авиона…

Прича даље каже, да су Швабе након обарања свог колеге прекинуле дејство и удаљиле се ка Лапову, а Рака је праћен својим саборцима пришао олупини и војнички салутирао својим мртвим противницима. Тај „Румплер“ је и био вођа групе у којој је било још 6 троседа тип „АЕГ“. Они су полетели из Вршца да би дејствовали над Крагујевцом. Успели су да баце око 50 бомби, док им Рака није оборио вођу. Након неколико дана, стигло је и званично признање. Радоју је додељен чин каплара иодликован је Карађорђевом звездом са златним мачевима…

Каплар Љутовац се касније преко Албаније повукао са српском војском, а приликом пробијања Солунског фронта, због својих заслуга као артиљерац, унапређен је у чин наредника. Носилац је и Албанске споменице и Споменице рата 1914-1918.

Након повратка из рата, у оној општој беди је неких 20-ак година обилазио вашаре и панађуре и на једним колима носио робу којом је трговао и тако зарађивао за живот. Средином тридесетих година је успео да заради за скроман дућан у Трстенику, од којег је издржавао породицу све до своје смрти, 25. новембра 1968. године. 

Дан када је Рака први у свету оборио авион, 30. септембар по новом календару, узет је за крсну славу Противавионске артиљерије Краљевине Југославије, а од пре неку годину и Артиљеријско ракетне јединице за противваздухопловна дејства Војске Србије (бивша АРЈ ПВО) – АРЈ ПВД ВС (250. ракетна бригада за ПВД), овај дан обележавају као свој Празник…

Господо официри, подофицири и војници јединица АРЈ ПВД ВС, срећан вам Дан јединице!
 

 

 

[obi-wan]

Da li je ovo i zvanicno svuda u svetu priznato kao prvi ikad oboren avion sa zemlje?

Inace, posto u tom naselju imam prijatelje, dosta puta prodjem pored spomenika na Metinom brdu...

[Милан Ракић]

Па према ономе што су нас учили јесте...

[Juan Valdez]

Ракићу, волиш ли цивилну авијацију?

[Милан Ракић]

Ракићу, волиш ли цивилну авијацију?

Волим авијацију генерално, али ми је некако војна срцу ближа јер сам већи део живота провео у њој....

[Grizzly Adams]

Ау брате, са овом старудијом да погодиш авион је стварно невероватно...

[Sudija]

1998.godine bio sam u počasnom stroju na Metinom brdu prilikom proslave godišnjice ovog  podviga Radivoja Rake Ljutovca.Neka mu je večna slava.

 

Slava i našoj PVO

 

 

[Милан Ракић]

Само да подсетим на данашњи дан... Ракеташи, срећан вам Празник!

[vathra]

Први авион оборен са земље пушчаном ватром је био италијански авион, оборен током Италијанско-турског рата у Либији.

Исто тако, почетком рата 1914. у Србији је наводно било обарања пушчаном ватром.

 

Оно по чему би Рака Љутовац био први је прво обарање авиона ПА топом.

Међутим, и ту има конкурената, опет код нас:

 

Руска обарања авиона. 

 

Citat:Vredi spomenuti da je u Prahovu i Kladovu u to vreme bilo stacionirano sedam ruskih topovskih baterija, od kojih je jedna protivavionska. Baterija pod komandom kapetana Miklaševskog, stacionirana kod Kladova je u vrlo kratkom roku prijavila obaranje tri austrougarska aviona. Prvi se 23. avgusta srušio na ušću Crne reke. Preostala dva su oborena 17. i 21. septembra, srušili su se na rumunsku stranu Dunava kod Turnu Severina.

 

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279845-Regent-u-avionu

[Милан Ракић]

Ракеташи, срећан вам празник!

[RYLAH]

Невероватна прича!

[Пг]

Брате Милане, јеси ли ти размишљао да издаш неку књигу некад? Ја немам времена ово све ово да прочитам, поједох се жив због тога (а баш имам жељу да све прочитам), јер не могу да ћорим у овај телефон или компјутер. Књига је већ друга прича.

[Милан Ракић]

Брате Милане, јеси ли ти размишљао да издаш неку књигу некад? Ја немам времена ово све ово да прочитам, поједох се жив због тога (а баш имам жељу да све прочитам), јер не могу да ћорим у овај телефон или компјутер. Књига је већ друга прича.

 

Знаш како, ја нисам историчар, према томе и ако би таква књига настала, она би била једно непретенциозно штиво, "склопљено" од текстова и прича објављених на нашем Форуму... Било је већ неких идеја и прича о томе... Трудићу/ћемо се...

[Ненад Р.]

За мене би итекако значило и то како кажеш " Непретенцозно штво ,,

[Милан Ракић]

Хицем из топа право у “нос“

 

Срећа или несрећа хтела је да трговачки помоћник Радивоје Рака Љутовац, у историју ваздухопловства уђе као човек који је први у свету са земље директним хицем из топа оборио непријатељски авион

 

РАТНА срећа или несрећа хтела је да трговачки помоћник Радивоје Рака Љутовац, из Пољне код Трстеника, у историју ваздухопловства уђе као човек који је први у свету са земље директним хицем из топа оборио непријатељски авион.

 

Овај догађај се збио 30. септембра 1915. у време када је немачка авијација имала огромну превласт у ваздуху у предвечерје велике Мекензенове офанзиве. У Крагујевцу су се тада налазили и престолонаследник Александар и Врховна команда и очигледно је то било познато Немцима.

 

Тог јутра формацију немачких авиона који су кренули на Крагујевац на Метином брду у близини града чекао је редов Љутовац са прерађеним брдским топом спремним за дејство у ваздуху. Ово је био трећи напад на град у кратком временском периоду и војници су били будни.

 

Историчар Предраг Миладиновић о подвигу Љутовца пише: „Трећи долазак над Крагујевац, 17. септембра 1915. године није био срећан за непријатеља. Док су у претходним налетима учествовали аустроугарски авијатичари, овај пут били су Немци. Резервоаре својих авиона су напунили до врха и долетели из банатске Беле Цркве, летом од преко 220 километара.

 

Из шест немачких аероплана, мало после пет сати ујутро, на Крагујевац је бачено укупно 43 бомбе од којих је 19 експлодирало у вароши. Том приликом погинуло је пет а рањено 10 лица. Међутим, Немци нису прошли некажњено. Из пољског топа на Метином брду, преправљеног да гађа аероплане, нишанџија редов Радоје Љутовац је по наређењу свог командира опалио из топа и првом гранатом погодио ‘нос’ немачког авиона ‘Румплер Ц.И.8’. Авион се од поготка запалио још у ваздуху, а летачи изгорели. У летилици су били капетан Курт фон Шефер и официрски приправник Ото Киш из 30-ог летачког одреда немачког ваздухопловства“.

 

Миладиновић наводи да Французи нису одмах поверовали да је Рака баш директно погодио летелицу у ваздуху. Тврдили су да су пилоти страдали од гелера. Инжењери Војно-ремонтног завода демонтирали су мотор срушеног авиона и из радилице мотора извукли гелер. Ракин подухват је тако био доказан.

 

Бомбардовање Крагујевца 1915. има и своју предисторију. Тачно 27. маја, око шест часова ујутро, три непријатељева аероплана појавила су се над градом. Становништво је забуном помислило да је реч о српским авионима па се није склонило. Међутим, авиони су се нагло спустили и бацили 13 бомби. Погинуло је три, а 10 грађана рањено. Једна бомба је пала на око сто метара од куће у којој је становао регент Александар.

 

До 27. маја Крагујевац није био брањен од непријатељевих авиона, али је већ сутра наређено да се град брани и са земље. У овом ваздушном нападу била је погођена кућа италијанског војног аташеа. Колико су Срби озбиљно схватили задатак да бране град од напада из ваздуха, сведочи и то да су дан касније из противавионских топова грешком пуцали и на два велика орла мислећи да су авиони. Топове за ваздушну борбу конструисао је у априлу 1915. француски капетан Андре Мортиро, а израдила група радника Војнотехничког завода.

 

Дан после подвига редова Љутовца, Крагујевац је поново бомбардован. Од 18 бачених бомби, из три авиона, 10 је пало на ВТЗ. Страни лекари су забележили да је једна бомба ударила у Војну болницу близу собе у којој су се налазила тела дан раније погинулих немачких пилота. Срби су их сахранили ноћу, без почасти, јер су их сматрали атентаторима.

 

Поред Крагујевца, Београда и Смедерева, и Ниш је бомбардован из ваздуха први пут 4. октобра 1915, из авиона који је долетео са истока. Погинула су три аустроугарска ратна заробљеника, девојка и дете, а неколико ратних заробљеника је рањено.

 

Једна бомба пала је на улицу између дечјег сиротишта и америчког конзулата. То је подстакло америчког конзула Јанга да од свог претпостављеног, амбасадора САД у Бугарској, Румунији и Србији, Чарлса Вопицке затражи да интервенише код аустријске владе, како аустријски авијатичари убудуће не би гађали конзулат и сиротиште. Вопицка је то учинио, али изгледа да је авијатичар био немачки наставник летења Алберт Франке. Зато је српска команда била принуђена да формира јединице ПВО.

 

Српска и савезничка војска имале су још успеха против непријатељских авиона. Три аустроугарска авиона оборила је руска противавионска батерија из Кладова. У мају 1915. формиран је први противавионски вод, следећег месеца и други, а 24. августа и Прва противаеропланска батерија у чији састав су ушла оба вода смештена у Београду.

 

Једна батерија са три противавионска вода и један митраљески вод били су у Крагујевцу, друга са два вода у Прахову и један противавионски вод у Крушевцу. У неким пешадијским јединицама за ову намену коришћени су пољски топови дигнути на посебан лафет, устима цеви окренутим увис.

 

Војнотехничком заводу у Крагујевцу 7. октобра је наређено да одмах преправи осам топова за гађање аероплана и пошаље их у Пирот за битку против Мекензена. Једна противаеропланска батерија из Команде Одбране Београда стављена је 22. новембра 1915. на располагање команданту дивизије која је одређена да брани Приштину. Међутим, како се одустало од одбране Приштине то ни ова наредба није спроведена. У Драчу су коришћена два топа из Тимочке војске за противавионску одбрану луке.

 

Доласком француских пилота у Србију, од априла до августа ваздушна превласт на овом фронту прешла је на страну Срба. Французи су летели из Крагујевца, Ниша, Прахова и Шапца, а на задацима коректуре ватре уз њих су летели српски официри.

 

Српска команда је прихватала предлоге француских официра у организацији одбране и српски војници су се показали као веома талентовани и спремни да изврше сваки задатак. Тако је капетан Мортиро у Србији самостално осмислио и развио Систем ваздухопловног јављања, осматрања и навођења, први који је функционисао у Европи.

 

Систем се састојао у томе што би задужени српски жандарми осмотривши непријатељски авион разапињали беле чаршаве у правцу долетања. У исто време, пољским телефонима је јављано најближем аеродрому где су дежурали францусуки пилоти да је осмотрен непријатељски авион и да пилот обрати пажњу на разапет чаршав на земљи.

 

Драган Вујичић, Новости.рс