Да ли ће Жућа, Воја, Сики, Гаја... бити у Царству Небеском?

[grigorije22]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1348231338' post='715051]

лепо, а човечја душа није смртна?

само још да ми неко објасни на чему се заснива такав став

Na tumacenju Svetih otaca kao sto je Sveti Vasilije Veliki. Dusa kod zivotinja je stvorena od zemlje ili vode i samim tim je smrtna, dok covek ima duhovnu dusu

koja nadzivljava telesnu smrt. Time je jasno postavljena razlika izmedju ljudi i zivotinja.

[Милан Меденица :)]

Na tumacenju Svetih otaca kao sto je Sveti Vasilije Veliki. Dusa kod zivotinja je stvorena od zemlje ili vode i samim tim je smrtna, dok covek ima duhovnu dusu

koja nadzivljava telesnu smrt. Time je jasno postavljena razlika izmedju ljudi i zivotinja.

јес, само што си омануо да прочиташ у Новом Завету да смо и ми од земље створени, као и у тумачењу светог Василија Великог и да имамо смртну душу која се само одржава бесмртном у благодати Божјој, без које нам ионако нема живота и спасења

дође му на исто, само што је човек словестан а животиња бесловесна, без слова, без разума, без метакогнитивности као што је човек има, без логосности која у иконичности Христа, отелотвореног Богочовека према чијем лику и прилици смо и створени..

[R.Žiskar]

Na tumacenju Svetih otaca kao sto je Sveti Vasilije Veliki. Dusa kod zivotinja je stvorena od zemlje ili vode i samim tim je smrtna, dok covek ima duhovnu dusu

koja nadzivljava telesnu smrt. Time je jasno postavljena razlika izmedju ljudi i zivotinja.

Не бих да се противим једном Светом оцу, али ме занима онда следеће:

21. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;

22. И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

1 Мој. 8:17,

23. И би вече и би јутро, дан пети.

<a name="24">24. Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.

Псал. 33:9

25. И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.

Из овога ме буни следеће, ако је Бог створио све живе душе, како онда животиње немају душу. Па и ако је у питању то да је Бог наредио земљи да "пусти душе", опет говоримо о душама. И ако је тако, ако се наређење земљи сматра као основ тога да животиње немају душу, да ли то важи и за китове и морке животиње пошто су то душе настале директно од Бога?

[grigorije22]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1348232197' post='715065]

јес, само што си омануо да прочиташ у Новом Завету да смо и ми од земље створени, као и у тумачењу светог Василија Великог и да имамо смртну душу која се само одржава бесмртном у благодати Божјој, без које нам ионако нема живота и спасења

дође му на исто, само што је човек словестан а животиња бесловесна, без слова, без разума, без метакогнитивности као што је човек има, без логосности која у иконичности Христа, отелотвореног Богочовека према чијем лику и прилици смо и створени..

Pa ne dodje na isto jer u Sveto pismu pise da je ljudsko telo stvoreno od praha zemaljskog a to je malo siri pojam od zemlje ili blata kako neki govore.

Evo sta kazu sveti

Душа обитава у телу, али није од тела... невидљива душа чувана је у видљивом телу... душа је затворена у тело, али она држи тело... бесмртна душа борави у смртном обиталишту (грч. "скинији)".

Запазићемо да писац за тело користи исти израз као и апостоли Петар и Павле - скинија.

Апологета Атинагора каже:

"Ми хришћани смо уверени да ћемо, када будемо узети из садашњег живота, живети другачијим животом, бољим од овог садашњег, небеским, а не земаљским, јер ћемо обитавати у близини Божијој и са Богом, слободни од сваке промене и патње у души... као небески духови, или, уколико паднемо са другима, живећемо још горе и бићемо у огњу. Бог нас није створио као товарне животиње, као допунски рад, да бисмо требали да иструлимо и будемо уништени".

Св. Антонију Великом (251 - 356) се приписује следећа тврдња: "Што се тиче тела човек је смртан, али је, што се тиче духа и разума, бесмртан".

Св. Макарије Египатски, познат и као св. Макарије Велики, млађи савременик св. Антонија, исто тако запажа да је "човекова духовна суштина, душа, бесмртна".

Св. Василије Велики, св. Григорије Назијанзин (Богослов) и св. Јован Златоусти, који су живели у 4. веку, јасно потврђују бесмртност душе. Св. Василије каже: "Загледан сам у дугу и безвремену вечност, чији крај ум није у стању да обухвати, као што ум не може замислити ни крај бесмртне душе"; св. Григорије запажа: "Душа је блажена и бесмртна, предодређена или за вечну казну или вечну похвалу због свог порока или због своје врлине".

Св. Јован Златоусти каже: "Њихов ум (ум истинских хришћана) је потпуно уверен да имамо бесмртну душу и да ћемо убудуће дати одговор за оно што смо починили овде и да ћемо стајати пред Страшним судом, и они читав ток свог живота управљају таквим надама; постали су надмоћни у односу на овоземаљске привиде, како их томе учи Свето писмо".

Познији црквени отац, св. Јован Синајски, познатији као св. Јован Лествичник (525 - 605), каже у својој чувеној Лествици: "Цео свет не вреди колико једна душа, јер је свет пролазан, а душа непропадљива и остаје непропадљива".

Св. Симеон Нови Богослов (11. век), највећи византијски мистик, каже: "Ако брижљиво испитате, јасно ћете видети да међу стварима овога света ништа није постојано и извесно осим људске душе... она је по природи бесмртна".

Најистакнутији православни богослов 14. века, св. Григорије Палама, следећим речима потврђује бесмртност душе: "Свака разумна и духовна природа, било људска било ангелска, поседује живот којим остаје бесмртна и неосетљива за разарање". Проширујући ову тврдњу, Палама каже: "Људска душа има разум и уопште духовни живот који се очигледно разликује од телесног живота... Када се тело распадне, душа се не распада заједно са њим... душа остаје бесмртна, јер као своју суштину поседује свој сопствени, особит живот".

[milan.]

Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако. Псал. 33:9 25. И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро. Из овога ме буни следеће, ако је Бог створио све живе душе, како онда животиње немају душу. Па и ако је у питању то да је Бог наредио земљи да "пусти душе", опет говоримо о душама. И ако је тако, ако се наређење земљи сматра као основ тога да животиње немају душу, да ли то важи и за китове и морке животиње пошто су то душе настале директно од Бога?

ovde se dusa ziva moze razumeti kao zivo bice, a sve sto je zivo ima dusu, tj duh zivotni, i sve sto je stvoreno je smrtno po sebi, nikome vecni zivot nije zagarantovan nekom dusom. jedini nacin da vecno zivimo je da ostvarimo licnu zajednicu ljubavi sa bogom...

[Милан Меденица :)]

ovde se dusa ziva moze razumeti kao zivo bice, a sve sto je zivo ima dusu, tj duh zivotni, i sve sto je stvoreno je smrtno po sebi, nikome vecni zivot nije zagarantovan nekom dusom. jedini nacin da vecno zivimo je da opstvarimo licnu zajednicu ljubavi sa bogom...

самим тим и ближњим, зато и певамо: све што дише (има душу) нека слави Господа.

ближњи су нам они за које је Господ положио живот на Крсту, што би рекло за све који нису крштени дата им је шанса за спасење

[Милан Меденица :)]

Pa ne dodje na isto jer u Sveto pismu pise da je ljudsko telo stvoreno od praha zemaljskog a to je malo siri pojam od zemlje ili blata kako neki govore.

Evo sta kazu sveti

Душа обитава у телу, али није од тела... невидљива душа чувана је у видљивом телу... душа је затворена у тело, али она држи тело... бесмртна душа борави у смртном обиталишту (грч. "скинији)".

Запазићемо да писац за тело користи исти израз као и апостоли Петар и Павле - скинија.

Апологета Атинагора каже:

"Ми хришћани смо уверени да ћемо, када будемо узети из садашњег живота, живети другачијим животом, бољим од овог садашњег, небеским, а не земаљским, јер ћемо обитавати у близини Божијој и са Богом, слободни од сваке промене и патње у души... као небески духови, или, уколико паднемо са другима, живећемо још горе и бићемо у огњу. Бог нас није створио као товарне животиње, као допунски рад, да бисмо требали да иструлимо и будемо уништени".

Св. Антонију Великом (251 - 356) се приписује следећа тврдња: "Што се тиче тела човек је смртан, али је, што се тиче духа и разума, бесмртан".

Св. Макарије Египатски, познат и као св. Макарије Велики, млађи савременик св. Антонија, исто тако запажа да је "човекова духовна суштина, душа, бесмртна".

Св. Василије Велики, св. Григорије Назијанзин (Богослов) и св. Јован Златоусти, који су живели у 4. веку, јасно потврђују бесмртност душе. Св. Василије каже: "Загледан сам у дугу и безвремену вечност, чији крај ум није у стању да обухвати, као што ум не може замислити ни крај бесмртне душе"; св. Григорије запажа: "Душа је блажена и бесмртна, предодређена или за вечну казну или вечну похвалу због свог порока или због своје врлине".

Св. Јован Златоусти каже: "Њихов ум (ум истинских хришћана) је потпуно уверен да имамо бесмртну душу и да ћемо убудуће дати одговор за оно што смо починили овде и да ћемо стајати пред Страшним судом, и они читав ток свог живота управљају таквим надама; постали су надмоћни у односу на овоземаљске привиде, како их томе учи Свето писмо".

Познији црквени отац, св. Јован Синајски, познатији као св. Јован Лествичник (525 - 605), каже у својој чувеној Лествици: "Цео свет не вреди колико једна душа, јер је свет пролазан, а душа непропадљива и остаје непропадљива".

Св. Симеон Нови Богослов (11. век), највећи византијски мистик, каже: "Ако брижљиво испитате, јасно ћете видети да међу стварима овога света ништа није постојано и извесно осим људске душе... она је по природи бесмртна".

Најистакнутији православни богослов 14. века, св. Григорије Палама, следећим речима потврђује бесмртност душе: "Свака разумна и духовна природа, било људска било ангелска, поседује живот којим остаје бесмртна и неосетљива за разарање". Проширујући ову тврдњу, Палама каже: "Људска душа има разум и уопште духовни живот који се очигледно разликује од телесног живота... Када се тело распадне, душа се не распада заједно са њим... душа остаје бесмртна, јер као своју суштину поседује свој сопствени, особит живот".

јао да, ја никако да упамтим да имам посла с буквалистом

брате, док год будеш тако бифлао напамет све буквално, никад нећеш схватити суштину и промаћи ће ти цео Христос на очи ...

[milan.]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1348235394' post='715111] самим тим и ближњим, зато и певамо: све што дише (има душу) нека слави Господа.

naravno, i prema bliznjima. ljubav prema bogu podrazumeva i ljubav prema svim bicima i svoj tvorevini bozijoj.

[grigorije22]

јао да, ја никако да упамтим да имам посла с буквалистом

брате, док год будеш тако бифлао напамет све буквално, никад нећеш схватити суштину и промаћи ће ти цео Христос на очи .

Pisi kao sto govoris, citaj kao sto je napisano Vuk Stefanovic Karadzic..

[Милан Меденица :)]

Pisi kao sto govoris, citaj kao sto je napisano Vuk Stefanovic Karadzic.

сва срећа па је Христос ширио смисао и разум љубави кроз своје свето посланство, а не кроз буквалисте и деретићијанце, иначе би сви ми данас били старозаветни Јевреји који су дословце пратили слово Закона ... суигурно се сећаш како је Христос морао да им објашњава писањем у песку шта је уствари хтео да каже

[grigorije22]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1348238489' post='715137]

сва срећа па је Христос ширио смисао и разум љубави кроз своје свето посланство, а не кроз буквалисте и деретићијанце, иначе би сви ми данас били старозаветни Јевреји који су дословце пратили слово Закона ... суигурно се сећаш како је Христос морао да им објашњава писањем у песку шта је уствари хтео да каже

Secam se ali to ne znaci da celo Sveto pismo treba da se svede na alegoriju (bajku)

[Перса]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1347273585' post='707223]

Христос нас је већ искупио, ми смо спасени - само још да одаберемо да останемо спасени

а редовно причешћивање ту долази до изражаја, нема ништа без тога

Па то и пише избор је наш.

Два три путића, зашта се одлучимо, шта изаберемо то ће мо добити.

[Милан Меденица :)]

Secam se ali to ne znaci da celo Sveto pismo treba da se svede na alegoriju (bajku)

прво, цело Свето Писмо јесте алегорија, приче су у сликовитом начину приповедања које самим тим даје дубљи смисао од очигледног и морају да се тумаче а не само читају и конзумирају сирове.

друго, алегоријско приповедање никако не подразумева бајковитост јер описани људи и догађаји су стварни тако да не постоји ни црно-бели поглед на свет понајмање на добро и зло. дакле, приче нису моралне, онако како би ти хтео и мислиш, него корисне и служе за разлучивање а не као упутство за употребу.

да је икако другачије, имали бисмо списак од пар хиљада страница теза "ваља се, тако треба и то је одувек тако било" а не једну Књигу која је сваком уму на овој планети разумљива и пријемчива, ма колико различитог спољашњег и унутрашњег живота и битисања - и то у сва времена.

сходно томе, понашамо се и према реченом и написаном од стране светитеља Цркве, поготово узимајући историјски, образовни (или недостатак образовног), психолошки, педагошки и све остале контексте које могу имати.

све у свему, буквалистички приступ одузима и крњи поруку правећи од пуноће смисла празну форму.

[grigorije22]

Posto ne postoji konzensus oko ove teme imao bi jedno pitanje. Da li je greh ako bih ja sada i odmah molitveno trazio vaskrsenje psa koji je vec vise od mesec dana sahranjen? Dakle pre sveopsteg vaskrsenja. Da li su cuda takvog tipa uopste realna i moguca?

[Natasa.]

пре 1 сат, grigorije22 рече

Posto ne postoji konzensus oko ove teme imao bi jedno pitanje. Da li je greh ako bih ja sada i odmah molitveno trazio vaskrsenje psa koji je vec vise od mesec dana sahranjen? Dakle pre sveopsteg vaskrsenja. Da li su cuda takvog tipa uopste realna i moguca?

Are you mad? Are you... madder than Brian Mad of Madcastle? Are you!?

Pogodi seriju