Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)

[-Владимир-]

Треће, мисао која ме мучи је зашто Бог, ако нас је већ створио без нашег пристанка не би омогућио свакоме избор на два нивоа : прво да ли жели да постоји вечно или не, и друго : да ли жели да постоји вечно (без да се мучи) са или без Њега. Оно да то није могуће јер ће Бог бити у свему ми не пије воду, Богу је све могуће

Проблем је што човек не може да схвати појам вечности.Који би био твој смисао вечног постојања без Бога. Посебно ако будеш био лишен нагона којима робујеш и чијем задовољавању је посвећен добар део нашег живота на земљи. Значи , не постоји јуче нити сутра већа само једно вечито, непрекидно сада.Чиме ћеш да испуниш време када време не постоји.

[Срђан Шијакињић]

U samoj sustini nema.

Ocigledno da nisi uopste ni trazio, ili nisi trazio na pravom mestu.

Krenes redom - od spisa o Vaseljesnkim saborima, pa dalje...

Зар нису неки светитељи били под утицајем идеје о апокатастази и неке идеје су задржали у својим учењима, или грешим? И зар је Црква икад саборно заузела став о томе да је покајање сигурно временски ограничено на овоземаљски живот? Ја сам мислио да је само осудила апокатастазу као идеју по којој ће се све створено по неком малтене аутоматизму вратити у првобитне стање Божје близине.

Свакако да нисам детаљно проучавао, пошто у огромним дискусијама на форуму има образованих теолога који заузимају ставове који су супротни мојима, сматрао сам да ће ми навести нека објашњења, ситате и сл. која би ми објаснила ствари. Ако ово "кренеш редом..." могу узети као упућивање те врсте, онда ћу одговор на све што ме мучи наћи кад проучим целокупну светоотачку литературу, надам се.

[Срђан Шијакињић]

Проблем је што човек не може да схвати појам вечности.Који би био твој смисао вечног постојања без Бога. Посебно ако будеш био лишен нагона којима робујеш и чијем задовољавању је посвећен добар део нашег живота на земљи. Значи , не постоји јуче нити сутра већа само једно вечито, непрекидно сада.Чиме ћеш да испуниш време када време не постоји.

Врло могуће, али ипак би било фер оставити свакоме могућност да покуша да пронађе свој смисао. Онда се поставља питање, што човеку не би били остављени нагони, што се живтно искуство прелама на време пре и после краја историје, што човеку не дати да живи овоземаљски а вечно?

Свакако, свака моја реч је под великом напоменом да сам свестан да је глупо запиткивати све док немамо потпуни преглед игре. И да су и ствари које нам се чине нелогичне састварни део вере, која није права вера без поверења.

[Sava91]

Ne mogu a da ne prokomentarisem sam naslov teme, naime samom frazom "zar Bog nije mogao..." dovodimo u sumnju njegovu svesavrsenost u promislu , zar nije mogao bolje hocemo reci?a ko to pita da li Bog ili kako Bog uzmimo uslovno rec "kazna", kaznjava ljudski rod, prvo pojam kazne mi posmatramo iz naseg ljudkse perspektive, razbijes casu dobijes batine i licnost vec formira pogled na uzrok i posledicu ali Bog ne trpi nikakve uzroke jer sam nema nikakvog uzroka koji ga tera na delanje, misljenja sam da je prilicno neukusno raspravljati o Bozjim potezima na antropoloskom nivou jer prvo empirijski je nemoguce dokazati bilo kakve greske drugo postoji mogucnost upadanja u gordost uma koji nam moze pomraciti organe spoznaje i trece postavlja se pitanje sta smatramo pod tim blaze?da li to apriori, ljudska priroda ide linijom slabijeg otpora ili zbog nedostatka truda krivicu prebacuje na visu instancu?cetvrto na koju kaznu se misli, pad posle prvorodnog greha nekako i mozemo staviti u kategoriju kazne, a mi sada ne mozemo apsolutno da tvrdimo sta se dogadja sa dusama pokojnih ili neko moze?ali i sam pad Adamov jeste dogadjaj koji je sami Adam uzrokoao svojom gordoscu sto znaci da je svoj duh upodobio palom andjelu a ne Bogu koji ne trpi nikakvog greha, on je ontoslki okrnjen svojom voljom i svojim potezom ali ne treba kukati jer nam je Bog poslao Sina Svoga koji nas ontoloski ozivljava i spasava, zato blaga je kazna Adamova nasuprot nagradi koja je dosla sa Hristom.

[Јанко]

За петра м. и Срђана Ш.:

Имао сам једну драгу особу у породици која је била страстан пушач. Једног дана лекари су јој констатовали малигни тумор. Рекли су јој да-ако не остави цигарете и почне са озбиљном терапијом-нема пуно времена...Брза мрт је неминовност...

Није оставила цигарете. Ни сусрет са смрћу је није натерао да остави то зло. Једна од задњих молби свом синовцу је била-додај ми још једну...

Ја не причам да се она неће спасити. Надам се да хоће. Упокојила се, било је опело, ми се молимо за њу...

Али моје питање вама је: ако се неко не жели променити чак ни под претњом смрћу-за живота, зашто очекујете да је могуће да се преуми у вечности-кад се већ окуси смрт и друге смрти и веће претње нема? Шта ће имати веће од смрти да вас натера? Бог? Он никога ни на шта не тера. Схватање да сте живели у незнању да је тамо "баш тако"? Савест ће нас разобличити да смо чули, али нам је драже било оно где нисмо морали себе да осуђујемо. Јер кад човек схвати да греши, неминовно је и да сам себе осуди, и да се покаје, и преуми, поправи... Колико познајете драгих људи који нешто не знају, и због незнања пате. Али, када им појасните и покажете, када сазнају-ипак неће да се тога држе. Наћи ће сто изговора. "Није у складу са мојом природом". "Пусти те теорије, пракса показује друго". "Ко грешан? Нисам никога убио нити шта украо". "Ма ја имам љубави за све, а тај ваш Бог нема, боље ја знам". А све се своди на гордост и егоизам, који, кад нарасту до одређене мере-постају сами себи препрека. Нисте никад видели маторог, душом отврдњалог човека који неће да се промени "ни за јоту"? Кад се човек у томе толико утврди, тад више није ствар да ли ће му Бог пружити још једну или милион прилика. Просто-та особа то НЕЋЕ. То је пакао. Да те Бог у вечности вечно и даље призива, а да ти и даље вечно нећеш...Чекајући оног твог "правог Бога" каквим си га замислио...

[Срђан Шијакињић]

Јане, прво, изузетно ценим твој добронамеран и стрпљив приступ свакој дискусији.

Што се тиче овога што си рекао, ја све време мислим да их не би на преумљење натерало ништа друго него неисрецива величанственост Божје Љубави, Божјег присуства. А друго, зар је то што се чини да је мала шанса да се нешто деси разлог да се ускрати макар и могућност... Не видим што би та могућност да су врата вечно отворена, сметала ичему у целој слици. :/

[-Владимир-]

Врло могуће, али ипак би било фер оставити свакоме могућност да покуша да пронађе свој смисао. Онда се поставља питање, што човеку не би били остављени нагони, што се живтно искуство прелама на време пре и после краја историје, што човеку не дати да живи овоземаљски а вечно?

Зашто би неко желео да буде роб нагона кроз вечност. А и било би мало глупо, дође Христос и каже "слуго добри и верни, уђи у радост свога господара" а ти кажеш "нека хвала мени је и овде добро" .

[obi-wan]

Зар нису неки светитељи били под утицајем идеје о апокатастази и неке идеје су задржали у својим учењима, или грешим?

Jesu bili, ali su to zadrzali kao licno misljenje, ali ne kao ucenje Crkve... Crkva je svoje ucenje vrlo kristalno oblikovala po tim kljucnim pitanjima...

И зар је Црква икад саборно заузела став о томе да је покајање сигурно временски ограничено на овоземаљски живот?

Naravno da jeste... od samog Jevandjelja pa dalje...

...

Sto se proucavanja tice, ne slaim se - zaista preporucujem lagane knjige o Vasljenskim saborima, za pocetak.

Ima ih od naseg istoricara Crkve prof. Radomira Popovica...

[obi-wan]

Pa ako bih bio večno zaglavjen sa demonima i drugim nekrstima, mogao bih da provedem ostatak večnosti trenirajući, da budem jači i moćniji od pomenutih. Ako bih uspostavio neki uplink sa spašenima, mogao bih deo večnosti da provedem i trolujući.

Pakao nije teretana, if ju nou vat aj min...

[Срђан Шијакињић]

Jesu bili, ali su to zadrzali kao licno misljenje, ali ne kao ucenje Crkve... Crkva je svoje ucenje vrlo kristalno oblikovala po tim kljucnim pitanjima...

Naravno da jeste... od samog Jevandjelja pa dalje...

...

Sto se proucavanja tice, ne slaim se - zaista preporucujem lagane knjige o Vasljenskim saborima, za pocetak.

Ima ih od naseg istoricara Crkve prof. Radomira Popovica...

Да, наравно, и ја сам на једној сличној теми поменуо да је све што кажем моје лично мишљење, да немам ни најмању намеру да налазим икакве потпоре за њега у црквеном учењу.

Нисам ни мислио да је шала, само ми је било превише опште наведено, овако је кад имам име аутора, много лакше и корсиније. Захваљујем се.

[dzonikg83]

Pa ako bih bio večno zaglavjen sa demonima i drugim nekrstima, mogao bih da provedem ostatak večnosti trenirajući, da budem jači i moćniji od pomenutih. Ako bih uspostavio neki uplink sa spašenima, mogao bih deo večnosti da provedem i trolujući.

u paklu nema nikakvog treniranja niti komunikacije samo oganj, mucenje, plac, vriska i skrgut zuba

ја све време мислим да их не би на преумљење натерало ништа друго него неисрецива величанственост Божје Љубави, Божјег присуства

jeste to ali bi ih nateralo i spasavanje od neizrecivih muka

[Срђан Шијакињић]

Зашто би неко желео да буде роб нагона кроз вечност. А и било би мало глупо, дође Христос и каже "слуго добри и верни, уђи у радост свога господара" а ти кажеш "нека хвала мени је и овде добро" .

Па то зашто би неко желео не знам. Али није ни понета да неко зна, већ да свако ко жели може да оставри. Било би глупо, теби и мени, али то не значи да би било глупо свакоме, опет је лепо имати избор. А иначе, верујем да би мноштво људи, када би им неко понудио вечни живот, све са тим да задрже нагоне и плус да им да средства да их задовољавају несметано у вечности, без проблема прихватила то. И вероватно кад бисмо их питали "а што би Бог то вама учинио" рекли би "зато што би тако до крајњих консеквенци испоштовао слободу људског избора - а то је у складу са Његовом савршеном добротом. И људски избор би тек тад - неограничен временом и немогућношћу да се има све што се жели - био заиста слободан. "

[Срђан Шијакињић]

u paklu nema nikakvog treniranja niti komunikacije samo oganj, mucenje, plac, vriska i skrgut zuba

jeste to ali bi ih nateralo i spasavanje od neizrecivih muka

Ако ти и ја, овакви грешни и никакви, не бисмо никога мучили, стварно не мислим да би један Савршени Бог икога бацао на муке. Овако је лепше и што би рекли модерно "хуманије".

[Grizzly Adams]

Можда овај текст може да помогне: https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=4324.0

[Aquilius Cratus]

Oci su to sto ti predlazes odavno odbacili kao potpuno necrkveno i nehriscansko shvatanje. O tome smo, naravno, vec kilometre ispricali.

I kasnis, ovo je vec cetvrta strana teme, a ti tek sad stizes... gringrin

Nisu oci nego NEKI od otaca dok su neki drugi to ucenje zadrezali do smrti i ako ga nisu javno ispovedali jer su doticnu odluku sabora tumacili kao i ja-pedagoski. Al kao sto sam onomad rekao da necu o tome bas zbog misionarskog projekta ovog sajta. Ali zato necu ni dozvoliti da bas svaki los argument predlazes kao dobar.