Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)

[Александар Милојков]

Uostalom, kako ce neko da dodje u rajsko stanje, ako za zivota na zemlji nije to hteo? Da se, kako ti sam kazes, resetuje?

Волео је и био је вољен. Пред том чињеницом која значи постојање једне личности, конкретан идентитет, мислим (али не намећем ником да мисли као ја), да ни Бог неће остати равнодушан. Шта је онда Рај и шта и кога то Бог спасава ако презре наше односе, наше љубави у којима смо једни другима давали постојање, конкретно "ја"?

[Sherlock H.]

Onda je Islam nastao pod uticajem Apostola Pavla,

nzm sta je u pitanju, al da je u susitni isto - jeste

a juridika se podrazumeva.

kako za koga

[grigorije22]

Pitanje svesteniku

Претпоставимо, човек је живео праведним животом, Господ га је примио у Рај, а његова родбина су били грешници и сви су отишли у ад. Зар ће се та душа радовати у рају знајући да се родбина мучи суровим мучењем демона? Зар ће то наш Господ допустити? Ја, на пример, неизмерно волим своје родитеље, не могу да замислим живот без њих, било овде, било тамо. И ако будеш у том рају тамо на небу, зар се нећеш страшно мучити од помисли да су твоји рођаци у аду?

- Пре свега, решење тог богословског питања треба одвојити од личних духовно-моралних преживља- вања, зато што нико од људи не може никога сматрати пропалим у аду. Спасење сваког човека, чак и онога који је проживео греховни живот, за нас је тајна. До Страшног Суда ничији удео није коначно одређен. Имамо много примера у историји, када се по молитвама Цркве и ближњих, човек избављао од вечне осуде. Свети мученик Вар, јавивши се Клеопатри која се бринула о његовим светим моштима, рекао јој је, да је умолио Бога да отпусти грехе њеним рођацима.

Св. Марко Ефески пише: "И нема ничега необичнога, ако се ми молимо за њих, када су, ето, неки (свети) који су се лично молили за грешнике, били услишени; тако на пример, блажена Текла је својим молитвама пренела фалконилу из места где су грешници били држати; и велики Григорије Двојеслов, по предању, - цара Трајана.

Јер Црква Божија ни најмање не очајава у односу према таквима и свима у вери преминулим, макар они и били најгрешнији, измољава од Бога олакшање, како у општим тако и у посебним молитвама за њих" (Слово друго о очиститељном огњу). Поменути у цитату император Трајан (98 - 117.г.) био је изузетан владар по својим војно-стратегијским и административним даровима, али налазио се у ропству паганских заблуда. С његовим именом повезан је трећи прогон хришћана.

Да ли је могуће богословско решење питања које је постављено у вашем писму?

Да, то питање се разрешава на путевима вере. Многи свети оци раног периода Цркве пришли су хришћанству као већ одрасли. Њихови родитељи и други ближи рођаци нису били чланови Цркве. Рекло би се, да су они, осетљиви за реалне проблеме живота, морали бити дубоко забринути за спасење преминуле робине. Но, у њиховим делима много се говори управо о вечној радости сједињења с Богом.

То се лако може објаснити: они су све препустили Богу, верујући у безгранично милосрђе Божије и прихватали су као несумњиву истину речи Светог Писма, које говори о вечном блаженству у Царству Небесном: "И радост вечна биће над главама њиховим; они ће наћи радост и весеље, а туга и уздаси ће се удаљити" (Ис. 35, 10). И ми треба да следимо њихов пример стичући пуноћу вере и не сумњајући, да ће свеблаги, премудри и свемогући Господ устројити управо тако, како нам је открио у Својој Речи.

[grigorije22]

Pa ovo je u suprotnoti sa onim sto si rekao, da ce se neki spasti molitvama Crkve, dok Damaskin ovde naglasava da Bog dopusta ljudima da se mole za one koji zasluzuju spasenje. Dakle,molitve same po sebi ne uticu na kvalitet stanja tih osoba nakon smrti.

Nije u suprotnosti lepo procitaj sta sam napisao

[Sherlock H.]

procitao sam i bas zato to i kazem

[MarkoEkmedzic]

[quote name=malina ' timestamp='1346359740' post='702108]

Ја сам по питању тога одавно пресекла па, и по цену тога да паднем у јерес, не могу другачије да усмерим своје мисли но ка томе да ђаво неће бити власник ни над једном душом живом! Просто ми је невероватно да Господ неког неће спасити, а понајмање неког мени блиског, а у исто време не и Богу. Куда онда иду молитве Цркве за сав људски род, ако не на спасење истог? Да ли ће пресуднија бити слобода избора појединца, који Богу каже не или љубав његових ближњих И Цркве према њему да исти буде спашен?

Jeste!

Ovo je sigurno istina!

Jedino je ovo ispravno, da svi budu spašeni!

Bog je dobar i predobar, i oprostiće sve na kraju!

[grigorije22]

pa nzm za tebe i za druge, al ja se u vatru ne bacam

Bacas se postao si ateista i dajes neke bogohulne konstatacije greengrin greengrin greengrin

[malina :)]

Jeste!

Ovo je sigurno istina!

Jedino je ovo ispravno, da svi budu spašeni!

Bog je dobar i predobar, i oprostiće sve na kraju!

Полако, каква сигурна истина. То је само моје размишљање..

[obi-wan]

Нису сви Оци то тако описивали, а нису сви ни говорили на ту тему. И осуђена је оригенистичка верзија апокатастазе.

Ne znam sta bih ti rek`o, brate, ozbiljan si bogoslov da ti ja solim pamet...

...

"А био је неки богат човек који се облачио у скерлет и скупоцено платно и веселио се сјајно сваки дан.

А пред његовим вратима лежао је један сиромах по имену Лазар, пун чирева,

желећи да се насити оним што је падало са богаташеве трпезе; уз то су и пси долазили и лизали његове ране.

А кад умре сиромах, анђели га однеше у Авраамово наручје. Умро је и богаташ и сахранише га.

И кад се мучио у аду, подиже своје очи и виде издалека Авраама и Лазара у његовом наручју.

Тада повика: оче Аврааме, смилуј се на мене и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и да ми расхлади језик,

јер се мучим у овом пламену.

А Авраам рече: синко, сети се да си примио своја добра у свом животу, а Лазар исто тако зла; он се сад овде теши,

а ти се мучиш.

А преко свега тога постављена је велика провалија између нас и вас, да не могу да пређу они који желе одавде

к вама, нити да пређу к нама они оданде..."

Lk. 16, 19-26

[Grizzly Adams]

Па ево може овако да се одговори на то питање. Прво није постојало ништа, нити је могло да постане само од себе, па је Бог учинио велико чудо и створио свет и човека да њим влада. Након пада у грех, у старозаветно време није ни било спасења у правом смислу речи, јер још увек није било Христове Цркве. Онда је Бог учинио највеће чудо - оваплотио се као Човек и отворио нам врата спасења ка која ће неки ући, а неки не. Да ли је могуће спасити се ван Христа? Наравно - не.

Значи, како тренутно ствари стоје "апокатастазе" очигледно нема.

А да ли ће Бог учинити још неко велико чудо у будућности? Не можемо да знамо. Али ако судимо по искуству, врло је вероватно.

[Sherlock H.]

Bacas se postao si ateista i dajes neke bogohulne konstatacije greengrin greengrin greengrin

ja sam hriscanski ateista greengrin greengrin greengrin

[MarkoEkmedzic]

[quote name=malina ' timestamp='1346360603' post='702120]

Полако, каква сигурна истина. То је само моје размишљање..

Neka je, neka je!

Ja verujem u takvoga pozitivnog Boga, koji kada okonča patnje, on ih okonča sasvim i skroz, i kao što poštovani gospodin Milojkov kaže, neće nam ukinuti sećanje na naše najmilije, nego će nas sve objediniti u svojoj ljubavi.

Prvo me je rastužila ta zamisao o razdvajanju, a sada sam se ponovo obradovao tvojim pozitivnim mislima!

[Grizzly Adams]

ja sam hriscanski ateista greengrin greengrin greengrin

Лако ти је сад да се предомишљаш, видећеш кад се ожениш...

[grigorije22]

ja sam hriscanski ateista greengrin greengrin greengrin

Nemos dva gospodara sluziti.

[Sherlock H.]

ko kaze da cu da se zenim? greengrin

a i ako se odlucim na taj vid samoubistva, tek negde nakon tridesete.