Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)

[Aquilius Cratus]

Значи , отприлике је као што сам и мислио, нема промене личности, већ само губитка контроле над испољавањем одрећених већ присутних порива. Тј . те жеље и пориви не би никако могле да се испоље, тумор или не, да их та особа већ није имала у себи.

Uopste nisi razumeo. IMA promene licnosti i to iz fundamenta. Mozak od samog pocetka uvek generise nove i Marie i Pakmane. Dakle generise celog zivota nove i nove porive kako mu se menaj okolina i sama arhitektura. Ako dodje do povrede tako da se Mario totalno izbaci iz igre ostaju samo do tada generisani Pakmana i od tada pa sve do fizicke smrit se mogu genrisati SAMO i samo nove vrste Pakanmana. Dok na kraju subjekt biva preplavljen samim Pakaman porivima. Mozak je vrlo dinamican organ iz casa se promeni iz jedno licnsoti sa xyz osobina u potpuno nvou sa abc osobinama. Dok kazes pakman.

[Давор73]

Има једна дивна прича коју сам прочитао кад и резензије и поговоре на Св.Силуана Атонског а коју је написао један више него озбиљан теолог,заборавио сам му име.Ево овако каже човек...Опште је познато да је оно што се десило Св.Силуану прешло границе и Атоса и стигло до свих крајева земље,али има један догађај (по речима приповедача) који се одиграо малтене паралелно са јављањем Господа Св .Силуану а који је познат скоро па само у границама Атоса.

Дакле,буквално тих година Господ се јавио још једном монаху, (не помиње се ко је био у питању) на његово свакодневно :,,Помилуј ме грешног".Каже се да му је рекао :Спасићу свакога ко ме бар једном у животу призвао" .На те речи монах сео у чуду па почео да размишља :А што се ми онда мучимо свакодневно и чему сав подвиг и сл? Господ који зна мисли људске опет му каже : ,,Рекао сам спасићу сваког ко ме је бар једном у животу призвао,али онога који је претрпео макар мало муке и труда због мене назваћу својим пријатељем у Царству "..Ето браћо па ви видите кога и каквог Господа имамо.Из приче се закључује да има и оних других који Га се нису сетили ни у највећим невољама али ми ту већ ништа не можемо,а ни Бог изгледа,јер ,,неће баба силом у Рај"

.Ја бих ово назвао ,,Позитивном теологијом"!!!..Уздравље и да се спасимо сви до једног! navijanje

[Ламех]

http://www.youtube.com/watch?v=ZdkeZTaYd5g

[Sherlock H.]

Svakako da je vreme pokajanja/metanoje, koje nam je ostavljeno dok zivimo ovde na ovom svetu, sasvim dovoljno.

Evo, aquilio je naveo konkretne primere ljudi kojima to nije dovoljno, tj. koji tu mogucnost ne poseduju. A nismo svi isti i duhovni zivot svakog coveka je toliko poseban, pa to sto je svetiteljima bilo dovoljno vreme ovozemaljskog zivota ne znaci da je i drugima. Svako se spasava na svoj nacin.

I tu, kao i ostale jeresi, cela Crkva je saborno osudila i odbacila, dajuci mnoga i premnoga obrzalozenja kroz svoje ucenje zasto je to tako...

Ovo boldovano je pod velikim znakom pitanja. Zna se zasigurno da je apokatastaza osudjena, ali postoje mnogi dokazi koji upucuju da se najverovatnije radilo o nekom pomesnom saboru, a nikako o Petom Vaseljenskom. Na kraju krajeva, Peti sabor je sazvan i bavio se iskljucivo pitanjem monofizitstva, koje je u to vreme potresalo i Crkvu i Vizantiju, dok jeresi origenizma tematski uopste nemaju veze sa time. Tako da su anatematizmi protiv origenizma vrlo verovatno kasnije greskom pribrojani dokumentima Petog Vaseljenskog sabora.

Were Origen and origenism anathematized? Many learned writers believe so; an equal number deny that they were condemned; most modern authorities are either undecided or reply with reservations. Relying on the most recent studies on the question it may be held that:

1. It is certain that the fifth general council was convoked exclusively to deal with the affair of the Three Chapters, and that neither Origen nor Origenism were the cause of it.
   
2. It is certain that the council opened on 5 May, 553, in spite of the protestations of Pope Vigilius, who though at Constantinople refused to attend it, and that in the eight conciliary sessions (from 5 May to 2 June), the Acts of which we possess, only the question of theThree Chapters is treated.
   
3. Finally it is certain that only the Acts concerning the affair of the Three Chapters were submitted to the pope for his approval, which was given on 8 December, 553, and 23 February, 554.
   
4. It is a fact that Popes Vigilius, Pelagius I (556-61), Pelagius II (579-90), Gregory the Great (590-604), in treating of the fifth council deal only with the Three Chapters, make no mention of Origenism, and speak as if they did not know of its condemnation.
   
5. It must be admitted that before the opening of the council, which had been delayed by the resistance of the pope , the bishops already assembled at Constantinople had to consider, by order of the emperor, a form of Origenism that had practically nothing in common with Origen, but which was held, we know, by one of the Origenist parties in Palestine. The arguments in corroboration of this hypothesis may be found in Dickamp (op. cit., 66-141).
   
6. The bishops certainly subscribed to the fifteen anathemas proposed by the emperor (ibid., 90-96); and admitted Origenist, Theodore of Scythopolis, was forced to retract (ibid., 125-129); but there is no proof that the approbation of the pope, who was at that time protesting against the convocation of the council, was asked.
   
7. It is easy to understand how this extra-conciliary sentence was mistaken at a later period for a decree of the actual ecumenical council..
   

http://www.newadvent...then/11306b.htm

[obi-wan]

Ovo boldovano je pod velikim znakom pitanja. Zna se zasigurno da je apokatastaza osudjena, ali postoje mnogi dokazi koji upucuju da se najverovatnije radilo o nekom pomesnom saboru, a nikako o Petom Vaseljenskom.

"Svesteni kanoni Crkve", vl. Atanasije Jevtic... izdanja o Vaseljenskim saborima prof. dr. Radomira Popovica, itd...

Apokatastaza jeste saborski osudjena od strane cele Crkve...

[Благовесник]

Zašto onda Bog ne bi ostavio i neku slobodnu teritoriju,

koja ne bi bila pod njegovom kontrolom?

Sve van Hrista je besmisao i pakao.

[Александар Милојков]

Нема никакве Божије казне у вечности. Бог ће свима дати биће, вечно биће. А човек ће остати слободан. Рај и пакао јесте стање човекове слободе, оно унутра у њему.

[Александар Милојков]

"Царство Божеје је унутра у вама..."

Ако је Царство, онда је и оно друго.... Нема ту никакве јуридике. Само слобода.

[ВИЛМА]

I uopste mi nije jasno otkud vama ljudi toliko drskosti da ovako decidirano tvrdite nesto sto jednostavno ne mozete ni priblizno da znate...

И мени ово никако није јасно ! Како теолози уопште могу било шта да тврде, кад ни приближно не могу да знају какво је право стање ствари ?!

[Grizzly Adams]

Не ради се ни о каквој "територији". Бог је свудаприсутан по дефиницији, да није не би био Бог.

Ми смо тренутно "заслепљени" да га не видимо, а то је само привремено стање. Када би сада одједном сви видели Бога "лицем к` лицу" како каже ап. Павле, ми би постали свесни и свог стања. Е то наше стање је наша "пресуда".

Замисли када би сада одједном на улици свако могао да види свачије мисли, жеље и осећања. Када би се откриле свачије тајне. Како би се многи осећали... Е то је пакао.

[Grizzly Adams]

Da li to znači da ćemo postojati svi u istoj stvarnosti, samo što će neki od nas biti izluđivani iznutra od savesti? Šta će biti sa onima koji nemaju savest, kao na primer Brejvik?

Његова савест је само потиснута. Када буде видео себе онаквим какав јесте неће бити пријатно... Истина је веома незгодна ствар.

[Александар Милојков]

Da li to znači da ćemo postojati svi u istoj stvarnosti, samo što će neki od nas biti izluđivani iznutra od savesti? Šta će biti sa onima koji nemaju savest, kao na primer Brejvik?

Та "реалност" је већ тешко питање. Не знам како ће она изгледати. Исус је говорио о њој као о нечему што "око не виде, ухо не чу и у срце човечије не уђе". Оно што могу, као теололог, да тврдим јесте - није у питању јуридика, казна, одмазда Божија над непослушним људима. Све то треба разумети, колико је то могуће, у категоријама личности и слободе.

[Sherlock H.]

"Svesteni kanoni Crkve", vl. Atanasije Jevtic... izdanja o Vaseljenskim saborima prof. dr. Radomira Popovica, itd...

Apokatastaza jeste saborski osudjena od strane cele Crkve...

Jel citas sta pisem ili treba da ponovim? Anatematizmi protiv origenizma su kasnije pripisani Petom Vaseljenskom Saboru. Mogu da se nalaze u kojem god zborniku kanona oces, mozes da navedes neku tamo literaturu, ali to nece promeniti navedene cinjenice.

Msm, ako cemo vec da se gadjamo literaturom, onda cu ja da navedem Kartasova, koju u svojoj "Istoriji Vaseljenskih Sabora" govori isto sto i ja. Kao i mitropolit Kalist Ver.

Ako imas nesto da dodas u vezi onog sto sam napisao i onoga sto sam preneo sa drugog sajta - slobodno.

[Благовесник]

Не ради се ни о каквој "територији". Бог је свудаприсутан по дефиницији, да није не би био Бог.

Svojom nestvorenom prirodom (svojim suscestvom i jestestvom) Bog je izvan stvorene prirode.

Svudaprisutan je, mozda, po delanjima. U ovom svetu tj. stvorenoj prirodi nema Boga, osim jedino u Hristu.

[Sherlock H.]

Nece svi, oni koji se ispovedaju i kaju nece i oni koji budu pomilovani odozgo molitvama Crkve.

pa cek sad, jel ima pokajanja nakon smrti ili nema? ili ce ovi otici u raj bez pokajanja? definitivno otacko bogoslovlje...