Свети Владика Николај Охридски и Жички

[nedeljko]

 правац у Прешево да срушите споменик. 

 

 

[ego]

Хипотетички, хоћеш рећи, да си искрено верујући, кад би између вас постојала велика љубав, па да додамо још неко време као непознату и не заобиђемо Бога свемилостивога, нити труд на налажењу Истине, шта ако се она ипак не обрати? Само што у тој једначини онда нешто не штима.

 

[Срђан Шијакињић]

Можда она сматра да је већ нашла неку њену истину... Постоје људи које су пут и потрага одвели ка некој другој страни. Лично верујем да је Истине има у свим религијама, макар у зрнцима... Као што и у Вашем (или твом) потпису стоји Лао Це, као што је и Симона Веј рекла, парафразирам, да ко чистог срца призове Буду, Озириса или које год божанство, томе Син Божји шаље свог Духа Светог... Штавише, верујем, да ће се чак и неверујући, они који су хтели да знају, који нису могли само да верују, ако је у њима иначе добро срце, спасти када сретну Христа и схвате да је ипак истина оно што им се није чинило могућим.

 

Извињавам се ако питање мени није било упућено.

[ego]

https://www.pouke.org/forum/topic/23948-biti-u-vezibraku-sa-nevjerujucim/

[ЛазарД]

Ја показујем својим примером како треба да живи слободан човек. Тебе не могу да натерам да будеш слободан кад више волиш да будеш роб и слуга.

 

Радо бих био побегуља али нисам у могућности, али барем не бих солио памет онима који су остали. Сви су најпаметнији кад стоје са стране и ке... Зашто ниси ово или зашто ниси оно, буди у истој ситуацији па онда реци зашто ово или зашто оно...

 

И нисам ни од чега побегао. Био сам у униформи и 91-е и 99-е. Вас интернет-кафанске-патријоте нећу ни да питам где сте били, очигледно је... Исто сте негде у 'ладовини причали празне приче и ладили .... као сад.

 

 

Вазда су патријоте ладили.... док сте ви поштени наје.... шта се томе чудиш? Кад су то патријоте ишта рескирали кад су имали поред себе људе којима је своје дупе на првом месту?

[Number15648]

Јеретички Богослови

[...]

„И где год је Христос више одсутан, ту је већа вулгарност и бруталност. Лаж и насиље у пуном тријумфу.“

 

У новије време пак све јеретичке цркве стале су зидати потпорне зидове Евангелију од научних теорија. Усвојили су многе научне теорије као нешто апсолутно, иако су највећи научници нашег доба престали да сматрају чак и позитивна знања (да не говоримо о теоријама) нечим апсолутним.

Као што су Пилатови војници обукли Господа Христа у јевтину скерлетну а Ирод у белу хаљину, тако су јеретички богослови обукли Спаситеља у јевтине хаљине паганске философије и лажне науке. Да га тобож лепше одену и украсе! Но у оба случаја Христос је подједнако поруган и понижен.

Православна црква је једина у свету, која је одржала веру у Евангелије као једину апсолутну истину, која не потребује потпоре ни подршке ни од какве философије нити светске науке. Отуда кад читамо девети члан Вјерују: во једину свјатују соборнују и апостолскују церков - ми разумемо под једином црквом православну цркву, и то из горњег разлога.

Јеретички богослови назвали су православну цркву погрдним именом „окамењена црква“. Због чега? Због тога, како веле, што ова црква „не иде за временом“ или што се „не прилагођава времену“! Међутим баш у томе је слава Православља, што оно не иде за временом, нити се прилагођава времену, сходно заповести светога апостола Павла: Не владајте се према овоме вијеку. (Рим. 12, 2)
Како би вечност ишла за временом? И како би се апсолутно прилагођавало пролазном? Како би се царство небесно мирило са царством земаљским? И како би се скупо ортачило са јевтиним? Ако сав свијет у злу лежи (1. Јов 5, 19), као што је речено, зар ћемо вечно добро ограђивати и подржавати злом, и небесну светлост појачавати димљивим огњевима ћумура и петролеума?

Има, истина, и неких богослова у православној цркви, који иду трагом јеретичких богослова, сматрајући да је Евангелије недовољно снажно да само себе држи и брани на бурама светским. Њима импонују јеретичке мисли и јеретички методи. Целом својом душом они су уз јеретике, но држе се споља православне цркве тек онако - издржавања ради. То су бајагање балканске и иванушке кијевске, којима све с оне стране плота изгледа боље и паметније - па чак и концесивца помешана теологија (паганохристологија).

Православна црква као целина одбацује такве богослове и не признаје их за своје, али их трпи из два разлога; прво, чекајући да се покају и промене, и друго, да не би одбацујући их учинила од зла горе, т.ј. гурала их низ брдо у крило јеретика, те тако јеретике бројно повећала а душе њихове погубила. Ти богослови нису носиоци православне свести и православне савести, ко оболели органи целине црквене.(1. Кор. 12, 26) Носиоци православне свести и православне савести јесу народ, монаштво и парохијско свештенство.

Рекао је славни Господ наш: „Ја не примам славе од људи.“(Јов. 5, 41) Јеретички став је баш супротан овоме ставу Спаситеља света. Они траже славу од људи. Они се боје људи. Они се због тога хватају за такозване „славне људе“ из историје људске, да би подупрли Евангелије и да би постали угоднији људима овога света. Они се правдају говорећи: „да би их придобили!“ Но о како су се горко преварили! Што више они ласкају свету - да би тобож привукли свет цркви - то тај поласкани свет бежи даље од цркве. Што се они више показују „просвећени“, „недуховни“, „савремени“, то их свет већма презире. Ваистину, није могуће угодити свету и Богу. У осталом сваки искусан хришћанин зна, да се некако још може и угодити Богу истином и правдом, док се свету не може угодити баш никако, ни истином ни лажју, ни правдом нити неправдом. Јер је Бог вечан и непроменљив, док је свет пролазан и променљив.

Још је рекао Јеврејима славни Господ наш: Како ви можете вјеровати (у Евангелије, у Радосну Вест моју) кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога не тражите. (Јов. 5, 44) Сасвим подесно за јеретичке богослове. И сасвим довољно објашњење њиховог става; и довољан Божији суд над њима. Кад би тражили славу која је од Бога, они би веровали у Евангелије Божије, и не би се освртали ни на лево ни на десно. Али они хоће славу и похвалу од људи; због тога теже да сведочанство Божије потврде и подупру сведочанствима људским. То је грешно и погрешно. Грешно је и погрешно чак и кад они не би тражили славу од људи за себе лично него за цркву своју. Јер се Свевишњем наноси увреда, кад се за Његово сведочанство приводе људска сведочанства као потврда. Као потврда људи онога што Бог говори!

Какве су последице таквог пригибања јеретичког према свету? Пустошне. Заиста, пустошне по Евангелије, пустошне по цео живот, индивидуални и социјални, јеретичких народа. Пустошне - по веру, по културу, по економију, по политику, по морал, по брак - ај, по све и всја. Јер однос наш према Христу, Веснику Радосне Вести, одређује математички прецизно све друге наше односе према свима и свему.

Док је Христос рекао: „Без мене не можете ништа чинити“ (Јов. 15, 5), јеретички свет на стотине начина изразио је ову мисао: Без Христа можемо све чинити. Цела модерна култура јесте пркос Христу. Све модерне науке јесу у такмичењу, која ће јаче ударити по науци Христовој. То је бунт вулгарних слушкиња против госпође своје - бунт светских наука против небесне науке Христове. Али се сав тај бунт завршује у наше дане оним што је писано, и то у небивалој мери и јасноћи: „Кад се грађаху мудри, полудјеше.“ (Рим. 1, 22.)

Заиста не зна се где је већа лудост модерног света, отпалог од Христа: да ли у личном животу појединаца, или у браку; да ли у школи или у политици; да ли у економском уређењу или у законским прописима; да ли у рату или у миру. Свуда је дошло до пуног израза ово двоје: вулгарност и бруталност. И где год је Христос више одсутан, ту је већа вулгарност и бруталност. Лаж и насиље у пуном тријумфу.

Нека се стиде јеретици богослови и старешине јеретичких цркава у народима, који су се помоћу Христа уздигли за господаре и вође свих народа на земљи. Имају се зашто стидети. Јер као неразумни Галати тако су они што почеше духом завршише телом.(Гал. 3, 1-3) Они су главни кривци што су ти народи сишли са правога пута и почели храмати на обе ноге, клањајући се час Богу у Јерусалиму час златним јуницама у Самарији.

Јер као што су некад неверни Јевреји газили заповијест по заповијест Божију и ходили за жељама света и свога срца, тако су исто и они учинили са науком Христовом, госпођом над свима наукама. Догму по догму они су подлокавали и обарали; јеванђелску заповест по заповест подништавали; апостолски и отачаски пропис по пропис одбацивали; светитељске речи исмевали; подвижничке примере легендама називали.

Најтежи удар Евангелију нанели су јеретички богослови тиме што су посумњали у божанство Месије света; неки само посумњали а неки га опет сасвим одрекли. Томе је убрзо следовао цео низ одрицања духовних стварности, као одрицање постојања анђела и демона, одрицање Раја и Пакла, одрицање бесмртне славе светитеља и праведника, одрицање поста, одрицање силе крста и вредности молитве, и тако редом.

Једном речју, прилагођавањем и уједначавањем бавили су се јеретички богослови још од отпада Запада од Истока, а најинтензивније за последњих 150 година. Прилагодили су небо земљи, Христа другим „оснивачима вере“ а Радосну Вест осталим верама, израиљској, муслиманској и паганској. Све тобож у име „толеранције“ а „у интересу мира“ међу људима и народима. Међутим, ту је баш почетак и зачетак ратовима и револуцијама нечувеним у историји света. Јер се истина не да никако уједначити са полуистинама и са лажима.

Теософска идеја, да се истина налази разбацана по свима верама, философијама и мистеријама, преовладала је и код јеретичких богослова западнога света. Према томе и у Хришћанству треба, веле, да има нешто истине као и у Исламу и у Хиндуизму, или у Будизму, у Платону и Аристотелу, у Зенд-авести као и у тибетским Тантрама и Мантрама. Кад би тако било, онда би лађа човечанства безнадежно пловила по мрачном океану живота без капетана и без компаса.

[...]  

Исјечак из 'Љубостиња и Јеретички Богослови' - http://www.eparhija-prizren.org/clanci/pisma-citalaca/652-ljubostinja-i-jereticki-bogoslovi.html - Св. Николај Велимировић

[Gerhard]

Odličan tekst.

[Ђорђе Р]

Свашта нешто овде има, али мало је тешко схватити о чему владика прича, и шта га је подстакло на ову беседу.

 

Сада сам видео читав текст. Требао си га у целини објавити.

 

Оно што ниси овде објавио, а што је мене зачудило је:
 

 

Теософска идеја, да се истина налази разбацана по свима верама, философијама и мистеријама, преовладала је и код јеретичких богослова западнога света. Према томе и у Хришћанству треба, веле, да има нешто истине као и у Исламу и у Хиндуизму, или у Будизму, у Платону и Аристотелу, у Зенд-авести као и у тибетским Тантрама и Мантрама. Кад би тако било, онда би лађа човечанства безнадежно пловила по мрачном океану живота без капетана и без компаса.

 

Колико се ово разликује од Молитава на језеру, где управо тврди супротно. Тј по овом тексту је и он јеретички богослов, јер у Молитвама на језеру каже да све религије говоре о Христу, да у свима има наговештај Његов.

[Number15648]

[...]Оно што ниси овде објавио, а што је мене зачудило је:[...]

 

Како нисам објавио, па у тексту је.

[Ђорђе Р]

Како нисам објавио, па у тексту је.

 

Извини, нисам видео. То је на крају твог одломка, од одломка. Пошто је на расколничком сајту речено да је у питању сажетија верзија Беседе Владике Николаја, а ти си објавио одломак са тог сајта.

[Number15648]

Извини,

нисам видео. То је на крају твог одломка, од одломка, пошто је на

расколничком сајту речено да је у питању сажетија верзија Беседе Владике

Николаја, а ти си објавио одломак са тог сајта.

 

Овај текст је исто тако постављен на њемачком православном сајту http://www.prodromos-verlag.de/NikolajVelimirovic_HaeretischeTheologen.pdf, идентично су узели тај одломак, па сам га и ја тако поставио на српском језику. Нисам знао да је то расколнички сајт; тражио сам тај текст од Св. Николаја и кликнуо на први сајт који се појавио. Мислим да уопште нема нимало везе гдје се налази, то је текст од Св. Николаја.

[Ђорђе Р]

Овај текст је исто тако постављен на њемачком православном сајту http://www.prodromos-verlag.de/NikolajVelimirovic_HaeretischeTheologen.pdf, идентично су узели тај одломак, па сам га и ја тако поставио на српском језику. Нисам знао да је то расколнички сајт; тражио сам тај текст од Св. Николаја и кликнуо на први сајт који се појавио. Мислим да уопште нема нимало везе гдје се налази, то је текст од Св. Николаја.

 

Постоје сумње да није све што се приписује владики Николају, његово дело, него да има и фалсификата. Тако да сам је поприлично скептичан.

 

Беседа вероватно представља његову реакцију на неку појаву у друштву, у богословљу. Тако да се односи на конкретан временски период, и представља одбрану цркве од напада. Само уз схватање времена у ком је изговорена, (гледајући тадашња значајна догађања у црквеном животу, и писања тадашњих "богослова", који су данас можда и заборављени, а тада су били значајни),  може се правилно схватити ова беседа Николаја. Дакле беседа је намењена одређеним људима, у одређеном месту, и одређеном историјском тренутку.

[Фарисеј]

Шта мислите о томе ? 

 

[Ignjatije]

Шта мислите о томе ?

 

Мислим да је била велика врућина.

[Justin Waters]

Владика је био елегантан. 

 

Има још једна слика, гдје исто тако у капуту и шеширу, прави џентлмен