Свети Владика Николај Охридски и Жички

[Анастасија]

И ако ти у Звонковом позиву мени да одем до Прешева и рушим споменик не видиш провокацију и омаловажавање - ја видим.

 

Isto i ja mogu da kažem.Ako ti u Dikinom postu o Srpkinjama i drugim rasama i nacijama nisi video omalovažavanje( a NAROČITO) ono za Srpkinje,a složio si se sa njim ( ne znam dal si lajkovao, ne bitno,ali nisi se osvrnuo da tako ružne i ponižavajuće reči prokomentarišeš )-ja vidim.

 

A takođe i ti umeš da budeš ni malo meden kao i što smo malopre videli.Sad me mrzi da gledam zašto je Zvonko tebi tako napisao,a mogu da se kladim da si bio u rečima med i mleko. 

[nedeljko]

Školski primer psihološke projekcije..

 

Nego, kao i obično, propustio si da odgovoriš... zašto (pored razumljivog ponosa na Srbiju) smatraš da bi trebalo da budeš ponosan na sebe samo zato što si Srbin?

 

Па јел си ти чуо некога да је рекао да је поносан на себе зато што је Србин ?

[Grizzly Adams]

Само сам одговорио оном што ме је оптужио за "бежање". Значи ако неко воли да буде подругљив и провоцира, онда мора да научи и да прими исто то без кукања. Мени за "бежање" тешко можете да приговорите. Мада и онима који су отишли из тог лудила на време тешко да може шта да се приговори.

[Avocado]

Па јел си ти чуо некога да је рекао да је поносан на себе зато што је Србин ?

 

Ti si to napisao... ali nije ni važno... odustajem... ne znam ni zašto sam pomislio da mogu da dobijem odgovor...

[Пајко]

Ради се о томе да ни ви немате осећај за другу страну, и зато не видиш те лепо упаковане увреде. Јер за тебе то нису увреде, него чињенице. Као и за другу страну, када износи нешто што ви доживљавате као увреду.

То би био кључ за разумевање оваквих расправа. У сваком случају када неко каже ''еврослинавци'' може да се брани

тако што је мислио на оне што плачу за Европом, а када неко каже ''патриЈоте'', како врло често космополите

етикетирају било какву симпатију према Србији и народу српском, може да се брани тако да је то била граматичка грешка.

У сваком случају администрација треба да упозорава чланове који употребљавају речи које на било који начин вређају

другу страну. Дакле, не сме се рећи човеку овде да је глуп, да је неук, да је морон, да је фашиста, да је нациста итд.

Ипак сам приметио селективна упозорења од стране администрације у зависности од тога да ли се то коси или слаже

са мишљењем онога који даје опомене или удаљава са форума.

[Avocado]

када неко каже ''патриЈоте'', како врло често космополите етикетирају било какву симпатију према Србији и народу српском,

 

Tako patriotske kosmopolite etiketiraju ljude koji iz samo njima poznatih razloga smatraju da su patriotizam i kosmopolitizam nuzno suprotni pojmovi i nepomirljiva stanovišta... odnosno ljude koji misle da imaju nekakvu "tapiju" na to kako se voli otadžbina i šta je najbolje za otadžbinu...

[Grizzly Adams]

Недељко је лепо рекао:

 

само су нам погледи на друштвено - политички збивања у земљи и свету дијаметрално супротни.

 

Али наша трагедија је у томе што имамо навику да људе који имају другачију идеју како да се реши неки проблем проглашавамо за "издајнике" итд. Ја се не залажем за економски либерализам зато што мислим да је лош за Србију, него управо зато што мислим да је добар. Па покушавам да објасним и докажем зашто је добар. А онда улети неко са бесмисленим причама о "трулом западу", "чувању православља и предања", мало испровоцира коментарима о мом карактеру итд. Ја будем глуп па уђем у расправу и ето...

[Пајко]

Tako patriotske kosmopolite etiketiraju ljude koji iz samo njima poznatih razloga smatraju da su patriotizam i kosmopolitizam nuzno suprotni pojmovi i nepomirljiva stanovišta... odnosno ljude koji misle da imaju nekakvu "tapiju" na to kako se voli otadžbina i šta je najbolje za otadžbinu...

Љубав је чудна па се неретко показује на чудан начин а шта је најбоље за отаџбину то зна само Господ.

[ego]

Позвани смо да љубимо и непријатеље своје, а ево видимо да нисмо кадри ни да неистомишљенике волимо, тако смо лаки на обарачу, одмах би да потежемо тешку вербалну артиљерију.

Кад самарјанско село не хтеде да прими Христа, два ученика пожелеше да на њих сиђе огањ, а Христос их укори и шта им на то одговара: не знате каквог сте духа; Син човечији није дошао да уништи људске животе, него да их спасе. Такву силну веру смо касније видели на делу. Шачица Хришћана је бацила на ноге моћну римску империју, без примене ма какве силе.

Тако лако заборављамо да зло можемо победити само добрим. Свети владика је то маестрално приметио и описао, учећи нас да "Господ тражи зидаре а не рушиоце. Јер ко зида добро, самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо заборави зидати добро и претвара се у злочинца." Опет је историја непобитан доказ, и ближа и даљња.

Како треба да живи слободан човек кадар је да својим примером покаже само свети човек, а на овој теми имамо само једног таквог - Светог владику Николаја.

[ego]

Дискусија која се распламсала у вези брака са странцем заобишла је суштину, јер је заправо питање брака са иноверним или неверујућим. Да страно порекло по себи не представља препреку, постоји диван библијски пример о Рути Моавки, од које потиче јеврејска царска лоза од цара Давида, па до самог Господа нашег Исуса Христа.
 

 

Беседа о Рути

Твој је народ мој народ, твој је Бог мој Бог... смрт ће ме само раставити од тебе (Рут. 1, 16—17)

Ове су речи дивне и кад их каже син оцу, и ћерка мајци и жена мужу. Но оне су трипут дивније, кад их снаха каже свекрви својој. А ове речи рекла је блажена Рута Ноемини, ожалошћеној свекрви својој. Када умреше два Ноеминина сина у земљи Моавској, где живљаху као дошљаци, старица мајка умисли вратити се у Витлејем, постојбину своју, и тамо кости своје оставити. Па, саветоваше Ноемина, племенита у болу своме — саветоваше младим снахама својим, да остану у земљи својој и да се преудају. Орфа остаде а Рута рече: смрт ће ме само раставити од тебе. Ево прекрасног примера, како свекрва може нежно волети снахе своје, и опет како снаха може бити свим срцем одана свекрви својој. Но у Витлејему требаше неко да храни ове две душе. Ко ће их хранити? Бог и вредне руке Рутине. Да идем у поље да пабирчим класје, рече снаха свекрви. Иди, кћери моја, одговори Ноемина. У туђој њиви, за туђим жетеоцима, требало је пабирчити класје. То није само труд, него и стид. Но Рута прими на себе и труд и стид из љубави према старој свекрви својој. Виде Бог Свевидећи ове две слатке душе и зарадова се. Зарадова се Творац њихов и награди их и прослави, како само Он зна наградити и прославити оне, који се Њега боје. И удеси Бог Промислом Својим да Рута изађе на њиву богатога Воза, да сабира класје. А Воз виде Руту и запроси је у Ноемине. Из тога брака роди се Овид, отац Јесејев и ђед Давида цара. Беше се, дакле, Рута унизила до просјакиње а Бог је учини родоначалницом цара великог, од кога произађоше цареви многи, па најзад и сам Цар над царевима, Господ наш Исус Христос.

Свети владика Николај

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=12&d=18

Ако погледамо Свето Писмо видећемо да током целокупне историје Бог упозорава на мешање људи који су Му верни са онима који не испуњавају Његову вољу. Већ се на освиту светске историје догодила највећа катастрофа светског Потопа изазвана тиме што: "видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело" (1 Мојс. 6:2-3). Предањско тумачење говори да су "синови Божији" потомци Сита, верни Господу, а "кћери човечије" потомци Каина. Мешање ова два рода довело је до пропасти древног света. Сећајући се тог страшног догађаја, свети Авраам је приморао свог слугу да се закуне Богом да неће узети жену Исааку из "кћери Хананеја" (1 Мојс. 24:3). Управо је и један од разлога одбацивања Исава био тај што је узео за жене кћери Хетејинове. "И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци" (1 Мојс. 26:35). Закон Божији је и писмено одредио ову норму: "И да не би кћерима њиховим женио синове своје, и да не би кћери њихове чинећи прељубу за боговима својим учиниле да синови твоји чине прељубу за боговима њиховим" (2 Мојс. 34:16). "Јер би отпадила сина твог од мене, и служио би боговима другим, те би се разгневио Господ на вас и потро вас брзо" (5 Мојс. 7:4). И заиста, ова претња је стизала оне који су нарушавали завет Господњи. Почевши са страшним поразом у Велфегору када је једино удар Финесовог копља зауставио пораз у коме је погинуло 24 000 људи (4 Мојс. 25), током управљања судија када је Самсон погинуо због филистимљанке Далиде (Суд. 16) и до страшног греховног пада најмудријег цара Соломона чије су срце развратиле жене (1 Цар. 11:3) наставља се борба за испуњење ове заповести. Бог није чекао да казни оне који су нарушавали Његову заповест. Притом та заповест ни на који начин није била повезана са представом о чистоти крви. Рахава блудница, Сефора - Мојсејева жена, Рута Моавићанка које су се одрекле својих лажних богова ушле су у народ Божији. Ова заповест је била посебно важна за светог Јездру и Немију који су се борили против мешања свог народа са другим племенима (Језд. 9,10 гл; Нем. 13:23-29). Реч Божија за мешане бракове говори да су: "велико зло и грешење Богу" (Нем. 13:27), "безакоња наша намножише се сврх главе и кривице наше нарастоше до неба" (Јездр. 9:6). Пророк Малахија објављује: "Јуда чини неверу, и гад се чини у Израиљу и у Јерусалиму; јер скврни Јуда светињу Господњу, коју би му ваљало љубити, женећи се кћерју туђег бога. Господ ће истребити из шатора Јаковљевих човека који чини тако, који стражи и који одговара, и који приноси принос Господу над војскама" (Мал. 2:11-12). Зар није испуњење Божијег проклетства чињеница да деца таквих преступника и преступница постају безбожници, а често и гину?

Када је наступио Нови Завет и закон Мојсејев превазиђен благодаћу Божијом, ова заповест Господња је и даље остала на снази... Тако свештеномученик Игњатије Богоносац пише: "Реците мојим сестрама да љубе Господа и буду задовољне својим мужевима по телу и по духу. Исто тако реците и мојој браћи у име Исуса Христа да "љубе своје жене као што Господ Исус Христос љуби Цркву"... Добро је да мушкарци и жене који ступају у брак чине то са благословом епископа да би брак био по Господу, а не по похоти". Овако су мислили и Свети Оци.
 

Свештеномученик Данил Сисојев

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/BrakNeverujuciSisojev.htm

[Grizzly Adams]

Чим се за нешто цитира искључиво Стари Завет треба бити опрезан.

[ego]

Не цитира се само Стари Завет, пренет је само сажет део, а кога више интересује постоји линк, па може да ишчита цео текст.

[Grizzly Adams]

Ма читам брате све колико ми време дозвољава, али овде у старту имамо грешку у корацима. Брак је искључиво ствар супружника и ту нико нема права да се меша. Може неко да ти да савет ако га лично питаш, али нико нема права да "соли памет" и поставља "правила". Овако сувопарно разглабање о најузвишенијој заједници две особе је скоро комично. Цитирају се неки "велики догматичари", "канони" итд. Ало!? Какви бре "догматичари"? Знају ли они моју жену? О чему они ту причају, о "статистици"? Мој живот није ничија статистика, то је увреда за човека. Да ли ћу ја да променим веру то је искључиво моја ствар и њих се не тиче. Нису они позвани да управљају мојим животом да би штитили број својих верника. Моја вера је моја ствар. И очигледно је имам више од њих када се не бојим за њу. Још се усуђује да нечији брат проглашава за прељубу и блуд, а децу "не признаје"... Ко си бре ти да "признајеш" моју децу!?

 

И све то као коментар једног веома  пажљивог и препуног љубави савета доброг свештеника верници. Увукле су се у нашу Цркву неке ствари које уопште нису добре, а омакле су се и многим људима од "ауторитета". Да не цитирам сада редом све бесмилице које је о. Сисојев написао у овом тексту. Господ да га усели у своје Царство и награди за све добро што је урадио и мученичку смрт. Али овде је погрешио.

[ego]

Што би било коме неко нешто бранио, не брани ни сам Бог, слободан си да верујеш или не верујеш, да радиш шта пожелиш. Можеш да потражиш и друге православне изворе који говоре о томе, ако те баш занима, да упоредиш размишљања и искуства, ма и не мораш, слободна је земља. Морам да признам да сам и ја прочитала само прву половину текста, где је наведен пример о Рути, који јако волим, не бих се ни ја сложила за штошта касније. Било како било, у браку је као и увек кључно спасење душе супружника и деце. Код брака са инославним или неверујућим странцем све се може додатно искомпликовати, али се опет може и превазићи, и увек се можемо сетити дивног, изузетног библијског примера Руте и њене породице.

[Срђан Шијакињић]

Што би било коме неко нешто бранио, не брани ни сам Бог, слободан си да верујеш или не верујеш, да радиш шта пожелиш. Можеш да потражиш и друге православне изворе који говоре о томе, ако те баш занима, да упоредиш размишљања и искуства, ма и не мораш, слободна је земља. Морам да признам да сам и ја прочитала само прву половину текста, где је наведен пример о Рути, који јако волим, не бих се ни ја сложила за штошта касније. Било како било, у браку је као и увек кључно спасење душе супружника и деце. Код брака са инославним или неверујућим странцем све се може додатно искомпликовати, али се опет може и превазићи, и увек се можемо сетити дивног, изузетног библијског примера Руте и њене породице.

Али ипак, поред све добре намере отаца који саветују о томе, човек који би одустао од неког кога воли и у кога је заљубљен само зато јер је овај неверник или неке друге религије за мене никако не може да буде човек на месту, просто кад неко уопште узима у обзир могућност да командује срцу чини се да није баш ни способан да воли неког више него себе... То ми дође као варијанта кад одустајемо од некога кога волимо (наводно?) због посла који он ради, његове породице или других споредних ствари... Наравно, не упоређујем по важности питање религије и ових других наведених ствари, нити кажем да је религија споредна ствар, али ипак ми је и то некако рачунџијски, само на неком вишем нивоу. Нема ту праве љубави, бар не више него самољубља. И никад нисам веровао у екскулузивност спасења за хришћане, али то је већ крајње лични став.