Jump to content

Свети Владика Николај Охридски и Жички

Оцени ову тему


Препоручена порука

Мање је битно да ли је то изводљиво, то је на предузетницима да процене и обаве ако треба.

 

Овде је већи проблем - мада код нас уобичајен - "племенски" приступ стварима. Ево сада ја се бринем за ваше "морално стање" па ћу вас зато држати затворене и изоловане од света... Морал је индивидуална ствар, Пера поступа према другима добро или не, а да ли је Пера пастир или конобар то је економско питање. Ако је он добар човек, неће га покварити неки неморалан Аустријанац или Италијан који је ту дошао на одмор. Није ни тај "свет" толико неморалан, нити смо ми толико морални колико би волели да верујемо. За Перу је свакако корисно да упозна различите људе и прошири своје видике. Велики проблем у нашем народу и јесте што добар део никада није имао прилике да путује, упозна друге народе и слично.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За Перу је свакако корисно да упозна различите људе и прошири своје видике. Велики проблем у нашем народу и јесте што добар део никада није имао прилике да путује, упозна друге народе и слично.
 

Ово је нпр. једна од добрих ствари Exit фестивала, по мени,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мање је битно да ли је то изводљиво, то је на предузетницима да процене и обаве ако треба.

 

Овде је већи проблем - мада код нас уобичајен - "племенски" приступ стварима. Ево сада ја се бринем за ваше "морално стање" па ћу вас зато држати затворене и изоловане од света... Морал је индивидуална ствар, Пера поступа према другима добро или не, а да ли је Пера пастир или конобар то је економско питање. Ако је он добар човек, неће га покварити неки неморалан Аустријанац или Италијан који је ту дошао на одмор. Није ни тај "свет" толико неморалан, нити смо ми толико морални колико би волели да верујемо. За Перу је свакако корисно да упозна различите људе и прошири своје видике. Велики проблем у нашем народу и јесте што добар део никада није имао прилике да путује, упозна друге народе и слично.

 

Не разумем зашто ти имаш погрешну интерпретацију мисли владике Николаја. Ево одговара самог Николаја:

 

"Апостол Христов препоручује вернима: будите гостољубиви (Рм. 12, 13). И опет на другом месту: гостољубље не заборављајте (Јевр. 13, 2). Али никако се не препоручује да очекујемо спасоносну корист од страних посетилаца."

 

Дакле није он за неки изолационизам, да се наш човек не би покварио. Против тога је да другог, непознатог човека, гледамо као извор свог прихода, да га гледамо другачије него да нам је брат. А не иде да брату наплатиш што спава и једе са тобом.

 

Друга ствар, је што се игнорише време у које је владика живео. Он је писао о туризму у његово време, које се много разликује од данашњег. Суштина је иста, а то је да треба да играш око госта, да би ти он уделио бакшиш, што није у бићу нашег човека. И данас се свако жали на услугу у Црној Гори.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не разумем зашто ти имаш погрешну интерпретацију мисли владике Николаја. Ево одговара самог Николаја:

 

"Апостол Христов препоручује вернима: будите гостољубиви (Рм. 12, 13). И опет на другом месту: гостољубље не заборављајте (Јевр. 13, 2). Али никако се не препоручује да очекујемо спасоносну корист од страних посетилаца."

 

Дакле није он за неки изолационизам, да се наш човек не би покварио. Против тога је да другог, непознатог човека, гледамо као извор свог прихода, да га гледамо другачије него да нам је брат. А не иде да брату наплатиш што спава и једе са тобом.

 

Друга ствар, је што се игнорише време у које је владика живео. Он је писао о туризму у његово време, које се много разликује од данашњег. Суштина је иста, а то је да треба да играш око госта, да би ти он уделио бакшиш, што није у бићу нашег човека. И данас се свако жали на услугу у Црној Гори.

 

Нема логике брате... Па наш сељак свакодневно на пијаци брата гледа "као извор прихода", што је само ружан начин да се каже да врше добровољну размену и тиме један другоме помажу у животу. Исто се односи и на туристу који је дошао да се одмори. Наравно да очекујемо "корист". Не знам шта треба да значи ово "спасоносну"...

 

То што смо ја и ти браћа, не значи да ћеш ми дати ауто бесплатно, него ћеш тражити одговарајућу цену. И ту нема ништа спорно.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ja koliko sam razumeo, sv. Nikolaj se ovde uopšte nije bavio pitanjem nekakve ekonomije direktno i primarno,

već ono što je rekao, sudeći samo po ovom tekstu, jeste da ljudi ne očekuju da se obogate od stranaca koji bi tu dolazili na izlete (ovde imati u vidu istorijsko vreme i način putovanja) i to kako kaže putevima koje bi izgradili od pozajmica od tih istih stranaca, i još daje primer kako ti isti stranci prose, a prostodušan narod pomaže, 

već da umesto toga radi svoju njivu (jer od toga se živelo u to vreme, a i danas), gaji svoje stado, i uopšte da se uzda u svoj rad, a ne da čeka da mu kaplje od turizma 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Колико сам успео да протумачим, изгледа да су неки наши "чиновници" покушавали да направе "дил" са странцима и позајме паре за путеве са циљем "развоја туризма на Дурмитору" (где би се они сигурно добро "уградили"). Ако сам добро разумео онда су то бесмислице које ми и дан данас видимо код наших министара скоро свакодневно. У том смислу св. Николај је потпуно у праву - само му је аргументација погрешна.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нема логике брате... Па наш сељак свакодневно на пијаци брата гледа "као извор прихода", што је само ружан начин да се каже да врше добровољну размену и тиме један другоме помажу у животу. Исто се односи и на туристу који је дошао да се одмори. Наравно да очекујемо "корист". Не знам шта треба да значи ово "спасоносну"...

 

То што смо ја и ти браћа, не значи да ћеш ми дати ауто бесплатно, него ћеш тражити одговарајућу цену. И ту нема ништа спорно.

 

На пијаци су ти накупци, људи који се баве трговином, а не производњом. Мени се десило да човек није хтео да ми наплати, јер сам узео малу количину поврћа :).

 

Генерално си у праву за пијацу, ал то је мали број људи. И то су лоши трговци, јер управо имаш осећај да те гледају само као извор зараде, што се код доброг трговца не може приметити.

 

Већина људи се бави производњом, и код њих је важило правило да ћеш да једеш и спаваш бесплатно, када им се појавиш на капији. Тога је све мање, ал има још традиционалног гостопримства.

 

Жао ми је што не видиш логику код владике Николаја :(. Има оно где кажу да онако како разумемо написано више зависи од нас самих, него од писца. Многима је и Свето писмо нелогична књига, као и само хришћанство, а опет другима кристално логично и једино могуће. Сто људи, сто ћуди, што каже наша пословица, и сто логика бих додао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

 

Жао ми је што не видиш логику код владике Николаја :(. Има оно где кажу да онако како разумемо написано више зависи од нас самих, него од писца. Многима је и Свето писмо нелогична књига, као и само хришћанство, а опет другима кристално логично и једино могуће. Сто људи, сто ћуди, што каже наша пословица, и сто логика бих додао.

Mesas logiku i intuiciju. Kod logike nema zezanja tipa za mene je logicno za tebe nije, zavisi od nas vise nego od pisca i slicno. To ima samo kod polupanih postmodernista. Ili je nesto logicno ili nije. A ovo o cemu ti pricas je intuicija koja uopste nije pouzdan teren za ispitivanje koliko je nesto istinito.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ja koliko sam razumeo, sv. Nikolaj se ovde uopšte nije bavio pitanjem nekakve ekonomije direktno i primarno,

već ono što je rekao, sudeći samo po ovom tekstu, jeste da ljudi ne očekuju da se obogate od stranaca koji bi tu dolazili na izlete (ovde imati u vidu istorijsko vreme i način putovanja) i to kako kaže putevima koje bi izgradili od pozajmica od tih istih stranaca, i još daje primer kako ti isti stranci prose, a prostodušan narod pomaže, 

već da umesto toga radi svoju njivu (jer od toga se živelo u to vreme, a i danas), gaji svoje stado, i uopšte da se uzda u svoj rad, a ne da čeka da mu kaplje od turizma 

 

Не мисли да просе, него да по тим "туристичким" местима има гомила превараната. Сетите се рецимо књиге Коцкар од Достојевског, где он описује управо једно такво туристичко место, бању, дал у Швајцарској, ил у Немачкој. Он ту сјајно скенира те туристе: грофове, лордове, индустријалце, разноразне преваранте, и свет који ту борави. Сигурно је и владика имао прилике да борави на таквим местима, и види како туризам изгледа у стварности, и колико је то оствариво, и добро за нашу економију, и друштво.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Mesas logiku i intuiciju. Kod logike nema zezanja tipa za mene je logicno za tebe nije, zavisi od nas vise nego od pisca i slicno. To ima samo kod polupanih postmodernista. Ili je nesto logicno ili nije. A ovo o cemu ti pricas je intuicija koja uopste nije pouzdan teren za ispitivanje koliko je nesto istinito.

 

Не мешам ја ништа. Кад кажемо логика, код људи, она је ствар договора и искуства. Ја и ти се никада нећемо сложити око тога шта је логично, а шта није, тако да не постоји нека универзална логика, истина, која важи подједнако за све људе. Не важи то само за тебе и мене, него рецимо за тебе и твоје родитеље, или тебе и твоју децу. Што је теби логично, њима није, и обрнуто. Што пре то схватимо, и прихватимо, лепши и лакши ће нам бити живот.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не мешам ја ништа. Кад кажемо логика, код људи, она је ствар договора и искуства. Ја и ти се никада нећемо сложити око тога шта је логично, а шта није, тако да не постоји нека универзална логика, истина, која важи подједнако за све људе. Не важи то само за тебе и мене, него рецимо за тебе и твоје родитеље, или тебе и твоју децу. Што је теби логично, њима није, и обрнуто. Што пре то схватимо, и прихватимо, лепши и лакши ће нам бити живот.

Ne, covece! Ovo sto ti opisujes je intuicija a ne logika. Logika je nesto drugo od ovoga sto ti opisujes i kod nje

nema mamina, babina, tetkina, moja tvoja.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Звонко, зашто не прочиташ лепо шта сам написао? Дата су

3) Владика је означен да је се "испромашивао" пишући о политичким друштвеним темама без навођења примера где је то тачно погрешио.

.

Подржавао је југословенску идеју, имао позитивно мишљење о Хитлеру као неком ујединитељу њемачког народа по угледу на светог Саву (због ове изјаве изречене 1935 подло му се пришива да је био фашиста, али без обзира Хитлер као лидер национал-социјалиста ни те године није заслуживао никакву похвалу), подржавао је Љотића, и ако је написао књигу " кроз тамнички прозор", ту се у многоме испромашивао по разним питањима.

Даље што се тиче Дурмитора...обичан је мит да су сељаци простодушни и добри народ. И међу њима је било и онда и данас свакаквог шљама који се нимало не разликује од тих искварених богаташа који би долазили на Дурмитор. Владика колико видим уопште није против изградње путева, нити наводи разлог да би изградња била тешка и скупа и зашто трошити паре ако неће бити корисно. Он је само против изградње због странаца који неко овдје тумачи да су били ђавоље слуге. Нема везе што би тај пут касније био основа за даљи развој краја од кога би и локални људи имали користи, битно је да не буда пута јер су странци ђавољи синови који ће узнемирит "простодушног" локалног сељака.

И дај да ја нешто вас питам, јер очигледно наслов теме боде у очи са поруком "страни посетиоци нису дoбри уопште".

Ако је тумачење владике у контексту времена, и ако ондашњи страни посетиоци нису исти као данашњи, зашто је ова тема уопште покренута, који је смисао дискутовати на ову тему данас?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Странци бре не постоје. Свет полако, али сигурно, постаје једно велико село и тај процес је потпуно неповратан. Ови којима се то не свиђа ће или да се тргну и прилагоде или ће себе упропастити до даске. Мени је неких људи најдубље жао јер (због неких тотално суманутих псеудо-религиозних идеја) не могу да осете колика је то лепота кад се споје различитости и да онда свим срцем теже томе, а не затварању у своје крдо. За затварање ти не треба труд. Само се затвориш и онда смишљаш којекакве глупе и нетачне изговоре и самооправдања (кваре нам душу, узимају посао, намећу нам њихов језик, продају нам њихову робу...) Отварање захтева да човек изађе из себе мало, а то већ није лако... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Странци бре не постоје. Свет полако, али сигурно, постаје једно велико село и тај процес је потпуно неповратан. Ови којима се то не свиђа ће или да се тргну и прилагоде или ће себе упропастити до даске. Мени је неких људи најдубље жао јер (због неких тотално суманутих псеудо-религиозних идеја) не могу да осете колика је то лепота кад се споје различитости и да онда свим срцем теже томе, а не затварању у своје крдо. За затварање ти не треба труд. Само се затвориш и онда смишљаш којекакве глупе и нетачне изговоре и самооправдања (кваре нам душу, узимају посао, намећу нам њихов језик, продају нам њихову робу...) Отварање захтева да човек изађе из себе мало, а то већ није лако... 

 

 Sve je to pakleni plan tvoje globalisticke filozofije. :D :D



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Лепо речено Ивице. Најгоре је што људи покушавају да и Хришћанство вежу за те ограничене и пролазне појмове, а занемарују елементарну истину да је Црква универзална (тј. "католичанска") и да превазилази све овоземаљске границе. Коме није јасно шта је Христос говорио (нпр. о милостивом Самарјанину), очигледнији пример је апостол Павле. Јеврејин, фарисеј, који је превазишао своју "националну припадност" и још оштро критиковао друге апостоле који су нацију стављали изнад Хришћанства. То је врховни узор за све хришћане. Све ово кокетирање са нацијом и државом након тога су у суштини девијације.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...