Свети Владика Николај Охридски и Жички

[Биљана]

СЕДМИ СПРАТ

 

Блажени су миротворци, јер ће се синови Божији назвати.

Чистота срца основ је мира. На том основу зида се спрат мира, седми спрат рајске пирамиде што се диже у небеса. Не може имати мира оно срце које је испуњено лажним помислима, лудим жељама за пролазним светом и опаким страстима. Јер ово све изазива немир и подиже мрачне буре у животу човечијем.

У висинама се чисти мутна вода и из најпрљавијих бара. Уздигни и ти човече срце своје горе и небеса ће га очистити. У чисто срце уселиће се тишина. А у тој чистини гледа се Бог.

Мир је духовна наслада, као и чистота срца што је духовна наслада. Ко има мир у себи, тај има велику насладу унутра у својој души. И ту му насладу нико не може отети. Ко има мир има Христа, јер је речено, да је Он мир наш (Ефес. 2,14). Ко се држи кнеза мира, тај мора да има мир, а Христос је назван Кнезом мира (иса. 9,6). Ко се на бури прибије на Дародавца мира, тај има мир и не боји се. Мир свој дајем вам (Јн. 14,27) рекао је Господ. Ко каже да има Христа у себи, тај ти већ каже да има мир у себи.

И тако, са Христом добијамо мир, без Христа никада. Павле много говори о измирењу с Богом. Но, то имирење не значи погодбу између наше воље и воље Божије, но потпуно и радосно потчињење наше воље Божијој вољи. Павле говори и о нашем измирењу са осталим људима. Но, и тоне жначи погодбу наше воље и воље осталих људи. На тој погодби, на том погађању и ценкању, људи су се мирили хиљаде година и нису се измирили. Него апостол Павле хоће да установи мир међу људима кроз свеопште признање воље Божије. 

Ко удише, тај и издише. Ко удише мир Божији у себе, тај га издише и шири око себе. Без нарочитог напора, сасвим лако, као што је и дисање лако. Мир творити отуда значи: примити и давати. Примити мир од Бога и давати га људима и зверовима око себе. Да, и зверовима: свеци Божији живели су у миру и са зверовима, и миловали су их као кротке јагањце. Дакле, и зверовима и целој природи око нас. Јер природа се ничим не узнемирава до грешним немиром људским. Не долази мир људима од природе него, напротив, мир природи долази од људи. Чим мир завлада међу људима, онда се и природа наслађава миром.

Миротворац ће се назвати сином Божијим. Назваће се оним што Христос јесте од вечности у вечност. Миротворац врши дело Христово. У име Оца небеснога он објављује братство људи, и у име богољубља братољубље. Да би унео мир међу људе, он их опомиње и уздиже на виши план сродства. На том вишем плану једино се може створити прави мир и трајан мир. Грађански мир је нестваран, стваран је само братски мир. Не саграђани, него сабраћа могу усвојити и имати Божански мир, прави мир. Миротворац је неминовно проповедник великог и блиског сродства фамилије Божије, проповедник небесног очинства и људског братства. "Браћа сте, имајте једног Оца на небесима". То је миротворчев непогрешни аргумент мира, коме се нико разуман не може одупрети. То је највише оправдање и надахнуће мира међу људима. Уз то се миротворац непрестано обраћа увређеном Богу с молитвом: " опрости им јер не знају шта раде, опрости им деца су Твоја, и Ти си им Отац!". И Отац слуша сина миротворца, и због љега дарује људима Духа Свог Светог, који доноси небесни дар мира у озлојађене душе. А мир је здравље.

Тако се миротворством зида седми спрат рајске пирамиде. Овај спрат је зидан као од чистог злата. И он има миран сјај злата.

 

[ego]

Част нека је свештенству српском. Част сељачком народу српском! Срам на безглавну господу српску! Срам и на оне владаре српске, који у име Запада презреше и Српску светосавску цркву и српски сељачки народ. Како су радили онако су и прошли. Њихов крај посведочава гњев Божји и гњев Светог Саве на њима. Читајте и слушајте о страшном скончању српских владара после Кнеза Милоша и ужасавајте се од гњева Господњег.

Много су претрпели српски свештеници и српски сељаци због свог одлучног става против јеретичког Запада. Свештеници су исмевани као „русофили" и „назадњаци", а српски сељаци као „непросвећена маса", као „глупи сељаци". И то не толико од оних „немачкара", од оних калаисаних Срба из Аустрије, колико од шумадијских синова школованих на Западу. Они су били цвеће према овима. Ови су представљали бесну клику и безбожну хорду агената западне „културе", „просвећености", „прогреса". Нове потурице, још опасније од старих потурица. Све што је српско они су одбацивали као турско, а све што је турско они су презирали као азијатско. Међутим нису познавали у суштини ни шта је српско ни шта је турско ни азијско. Плиткоумни „коми воајажер" западних трговаца. Издајници већи и ужаснији од Вука Бранковића.

 

Или што би Његош рекао, истурчи се плахи и лакоми.

[Биљана]

ОСМИ СПРАТ

 

Блажени су гоњени правде ради, јер је њихово Царство Небеско.

Онај ко зида високе дворе од земне грађе изазива завист рђавих суседа. А ко од духовне грађе зида високу рајску  пирамиду изазива завист демона. Демони нарочито мрзе оне кој су задобили велики мир душевни и кој уносе велики мир међу браћу.

Јер демони се сладе свађом међу људима. Они би хтелида људи живе у непрестаном немиру и несрећи, те да би тако роптали против свога Творца. Њихов је посао од почетка да узбуњују људе против Бога. Њима је мио Каин братоубица а не кротки Авељ. Они воле Исава, а мрзе Јакова, воле Саула, а мрзе Давида, воле Кајафу, а мрзе Гамалила, воле Савла, а мрзе Павла. Због тога неуморно дижу гоњење против праведника. Они пакосте праведнику и сами лично, а још више преко људи разваљене душе. Они удружују све моралне слабиће против јунака Божијега, против витеза правде Христове. А Бог гледа и попушта да немоћ људи и демона удара на слугу Његовог. Попушта Свевидећи-да би се безброј пута немоћ показала као немоћ и постидела. Попушта Свемудри-да би свет видео и уверио се и у дроњама силнија од неправде под калпацима и на престолима. Попушта Свеблаги-да би свога слугу окитио са што више победа и са што више победних венаца. Као што лопови и разбојници нападају на богаташе светске, тако опаки демони и заблудели људи нападају на богаташа духовнога.

Свети Нил је из искуства рекао: "Ако се истински молиш, буди спреман за нападе демоске". Велики Павле саопштава Тимотеју, како је претрпео протеривања и страдања каква ми се, вели, догодише у Антиохији и у Иконији и у Листру, каква протеривања поднесох и од свију избави ме Господ. Па на крају истиче ово као правило: а и сви који хоће побожно да живе, биће гоњени (II Тим. 3,1213). Но и сам Господ све је то предвидео и предсказао, и није затајио од ученика својих (Мат. 10). Апостоли су прогоњени камењем из места у место. Свети Атанасије вијан је као дивља звер од богомрских гонитеља. Малентије Антиохијски исто тако. Златоуст је страдао и умро у прогнанству. Тако и благочестива Олимпијада. И још многобројни, безбројни. Свети Василије Велики говорио је судији који му је претио прогонством, да се он томе може само радовати пошто га не може протерати ни на једно место где нема Бога. Мудри Златоуст објашњава плодове гоњења овако: "Као што биље брже расте кад се залива, тако и вера наша кад бива гоњена, јаче цвета и више се умножава" (Похвална беседа светим мученицима Јувентину и Максимину).

Зато што је Син Божији био гоњен, и сви синови Божији по благодати желели су да и они буду гоњени. Они су то сматрали одликовањем за себе. И знали су, да је гоњење због правде Божије, одлична грађа за зидање рајске пирамиде. Осми спрат њихове рајске пирамиде саграђен је чврсто на претходних седам спратова, и он је сав драгоцен и диван као топаз. Када се преселе у Царство Христово, они ће на том спрату разговарати у радости и весељу са свима гоњенима за правду Божију од постања света.

[Биљана]

ДЕВЕТИ СПРАТ

 

Блажени сте ви ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас сваку злу реч лажући, мене ради.

И малочас и сада говори се о гоњењу; тамо о гоњењу правде ради, а овде о гоњењу Христа ради. 

Тамо правда представља сав систем хришћанске истине и владања, овде Христос представља оваплоћену сву правду Божију. Ова два спрата рајске пирамиде од сличне су грађе-од страдања за правду или за Христа. То страдање мора да је тако драгоцено за израђивање духовне палате, да га Господ два пута понавља и два пута похваљује као два парчета што потврђују све остале претходне врлине. Само у овом последњем случају говори се о страдању оштријем и мучнијем него у оном претходном. 

Срамоћење, прогоњење, хуљење речима, лагања и клеветања - и то све Христа ради, наваљује се на вернога као последње и најстрашније кушање. Пиод таквим притиском глача се и најтврђи камен, а камоли срце човечије. Под таквим пљуском убељује се и најпрљавије платно, а камоли душа човечија.

Овде је реч о мучеништву за Христа. И ко добровољно прими то мучеништво, тај гомила скупоцену грађу за стројење деветог спрата своје рајске пирамиде. Они који су успели добро да изидају и осигурају првих осам спратова своје духовне палате, не желе ништа на свету тако свесрдно као да положе свој живот за Господа свога. Ова жеља за мучеништвом вазда је била жива као живи огањ у Цркви Христовој од времена апостолских до наших времена. Кад су апостола Андреја привели незнабошци крсту да га распну, узвикну апостол: "О, слатки Крсте, колико сам те дуго желео и чекао". А свети Антоније, препун свих врлина, имао је само једну жељу у старости - да буде мучен и убијен за Христа. Због тога је остављао пустињу и силазио у Александрију, где је заметао препирку са јеретицима само да би био од њих убијен. Али Промисао Божији није био с тим сагласан, и Антоније се тихо упокојио у пустињи својој.

Замислите поворке хришћанских мученика, вођених на губилиште, како се успут веселе певајући духовне песме као да не иду на смрт него на свадбу. Свет није видео чуднијег призора у току све историје своје. Многи од ових мученика бавили су се многогодишњим трудом око грађења своје рајске пирамиде, и све су били дивно саградили до деветог спрата. Други су опет тек били почели грађење и једва су изградили спрат или два. Трећи су у један дан, или чак и у један сат, себе назвали Хришћанима и погинули за Христа. Због њихове врховне жртве, таквима ће Бог даровати целу духовну палату од првог спрата до последњег. Јер су они као они радници, које је Господар најмио увече, а дао им исту плату као и онима што цео дан работаше. Адријан је био официр римски, па гледајући трпљење Хришћана, ин се и сам објави Хришћанином. "Јеси ли сишао с ума Адријане?" упита га цар незнабожни - "Не, царе, него сам тек сада ушао у ум!", одговори Христов мученик. И наше време је пуно мучеништва и мученика. Милиони мученика у Русији посведочили су свету, да још непрестано трају апостолска времена, и да је жетва Божија врло обилна исада као и некад. Но, мучење Хришћана постоји и тамо где нема званичних гоњења. Нашу комшиницу изгрдио је безбожни муж, испребијао је и истерао из куће због тога што она верује у Христа и врши молитву. За мучеништво њено зар јој је потребан цар Нерон, кад има Нерона у кући својој!? Један гимназист дошао је кући уплакан што су му се другови у школи ругали и смејали зато што је рекао да он љуби Господа Исуса Христа. Неки опет војник добио је шамар зато што се прекрстио када је стао у строј. И ово су све зидари рајске пирамиде, који ће се у оном свету уврстити са многим војскама угодника, који ради Христа претрпеше ругања, исмевања, шибања, клеветања па и саму смрт. Девети спрат њихове пирамиде биће сав као од црвеног рубина што се прелива у чудесном сијању од светлости небеске. На овом спрату видеће се и сусрести сви пострадали Христа ради у овом животу. 

[Биљана]

КУЛА РАДОСТИ

 

Са деветим спратом завршава се рајска пирамида. Али изнад деветог спрата уздиже се још нешто што изгледа да је десети спрат пирамиде, али као нека кула светиља, која осветљава целу пирамиду, чији је темељ смиреност а врховни спрат мучеништво. На стројењу те куле светиље не труде се људи. Њу сам Творац поставља од Своје стране по Својој љубави. Па како та кула производи неисказану радост у свакој души која ју спази, то ми њу називамо кула радости.

Радујте се и весилите се, јер је велика плата ваша на небесима.

И радост, и весеље и плата. Не радост пролазна, него непролазна. Не весење телесно што се завршава горчином и разочарењем, него весеље духовно што означава вечну духовну насладу. И не плата аргатска но синовска; не од господара туђинца но од Оца; и не по часовима но по љубави.

Ова кула радости изгледа пре да се спушта с неба него ли да се диже од земље. Њоме Бог као да иде у сусрет зидању људском. И заиста, њоме Творац украшава и осветљава нашу рајску пирамиду.

Кула радости сва се сија невиђеним сјајем, и као да је сва огромна стена дијамантна. Сјајне зраке њене обливају сву грађевину од првог спрата до последњег и све спратове милују, осветљују и сљубљују у једну живу и нераздељиву целину.

Једва је нужно на завршетку да кажемо: нека се нико не превари и не схвато ово зидање рајске пирамиде као неко материјално зидање. Није материјално него духовно. Али иако није материјално оно је стварно, и стварније од сваког видљивог зидања и здања. Рајска пирамида гледана у небесима изван тела, личи на човека, и то не на ма каквог човека него на самог Господа Исуса Христа. Јер у Царство Христово не може ступити нико ко не личи на Христа, нити унети у њега ма какво своје зидање које би било различито од зидања, прописаног и испланираног и објављеног од Господа Христа. А кад се разлучимо од овог земаљског тела, онда ћемо видети јасно - видећемо и ми и сви ангели Божији шта смо као Хришћани изидали у овом животу на темељу Исуса Христа. Све по речи слуге и апостола Христовог:

Ако ко зида на овом темељу злато, драго камење, дрва, сијено, сламу, свакога ће дјело изаћи на видјело, јер ће дан показати, јер ће се огњем открити. И ако останечије дјело што је назидао, примиће плату. А чије дјело изгори, отићи ће у пропаст (I Кор. 3,1213).

Богу нашему вечна слава и хвала. Амин.

[ego]

Братољубље нека остане. Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле.

МИСИОНАРСКА ПИСМА

186. Писмо

Једном новом утописти: О страним посетиоцима

Јаучете, што се не праве путеви за Дурмитор - ради страних туриста. Ради туриста? Да сте рекли: ради шума, или ради лакшег народног подвоза, ја бих разумео. У том случају не бих Вам ништа ни одговарао, јер брига о путевима припада позваним за то. Но, кад чујем Ваш разлог, због чега треба да се изводе путеви на белоглави Дурмитор, руменим од стида. И како да оћутим? Ви хоћете да "привучете" странце да долазе у Црну Гору и "остављају паре"! Зашто? Зато што ће неколико дана напасати своје очи по јелацима и пропланцима, где честити народ од памтивека напаса своја бела стада, којим се издржава. Чујући ово човеку се, верујте, радије хоће да разговара са мртвима него са живима. О свети Петре Цетињски, који си први разбио Бонапартину војску, шта би ти рекао на ово? Сакри се сабљо Јола Пилетића, да странци не бацају на тебе стопарце, као бакшиш што ће те видети! А ти Драшко војводо, прекидај своју причу о неким далеким Млечићима, јер ... она више не изазива код нас смех но стид. - Ви сасвим озбиљно зборите, у научној форми: "депресија од актуелне кризе може се редуцирати на минимум само елевацијом свести о туризму и конструкцијом модерних шосеа и комфорних хотела". Сељачки речено, ово значи: задужимо се; бацимо туђе милионе на друмове и хотеле, па онда гологлави чекајмо - џепове странаца. Да би ухватили бакшиш из њихових џепова, те им отплатили бар интерес на њихове милионе. Зар од тога да живимо, човече? Боље да не живимо! Је ли то права светосавска линија што нас је водила преко Косова, и преко толиких гробаља, и кроз толике тамнице и мучионице, до Ослобођења? Или смо ми баш дотле изневерили сами себе, да смо готови заменити старо гесло: за крст часни - геслом: за туризам? Уосталом наша земља, као земља, зар је најлепша од свих земаља, да би свет поврвео у њу да је гледа? Она је за нас најлепша од свих земаља. Па и за нас она је најлепша не по спољашњој лепоти својих изгледа него по оној лепоти, коју је народ највише уочио и опевао. То је лепота великих душа, великих карактера, великих сукоба правде и неправде, великих моралних победа. То је главна лепота наше земље. Она је узвишенија од свих наших планина и беља од снега по нашим планинама. Но на ту лепоту страни туристи не просипају паре, на Вашу жалост. Још нешто. Знате ли Ви, честити госпаре, какав отров завијају многи страни туристи у своје банкноте кад их дају? Јесте ли чули за отров који се зове - разузданост? Јесте ли сазнали што о психологији гомила, нарочито на туђем тлу? Гомила људи на туђој земљи никад се не одликује оним стидом као код своје куће. Ако ћемо туристе примати с дужним поштовањем као госте, онда је све у реду. Онда ћемо остати верни своме вековном гостољубљу, које блиста као неки свештени ореол око душе нашег народа. То наше прослављено гостољубље засновано је на главном документу вере хришћанске, на Светом Писму. Апостол Христов препоручује вернима: будите гостољубиви (Рм. 12, 13). И опет на другом месту: гостољубље не заборављајте (Јевр. 13, 2). Али никако се не препоручује да очекујемо спасоносну корист од страних посетилаца. Истину говорећи, ми смо до сада имали немало штете од њих, неретко чак и материјалне. Они траже скупе друмове и - бесплатан подвоз. Увек потржу неке званичне препоруке, које збуњују наше чиновнике. Други се опет обраћају надлештвима и трговцима, представљају се као страни туристи и безазорно ишту новчану помоћ. Обично се извињавају говорећи: писали смо кући за паре, па чекамо! И наш милостиви свет даје; но даје им као сиромашним људима, не испитујући. Даје им као људима у беди а не као туристима, и не као спасиоцима, који ће нас, по Вашем мишљењу, спасти од неке беде. Јер беда се мучно бедом лечи.

Због свега тога, дакле, не јаучимо за туристима на Дурмитору, него држимо се плуга и Бога, што рекао један наш даровити земљак.

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ


http://www.svetosavlje.org/biblioteka/v ... 010186.htm

[RYLAH]

Мислим да је овде поента другачија - стара српска бољка, да ти је више стало до странаца него до својих (никад не би сређивали путеве да некоме није на памет пала та идеја око привлачења странаца), и да су сви фантазирали онда, као и сада, да ће странци сада да нагрну и да нам напуне џепове парама, а ми само да седимо, ленствујемо и убирамо паре. И већ су им главе биле у облацима.

 

Чак мислим да је то идеја о Црној Гори као о ваздушној бањи која је у то време фигурирала, има о томе у мемоарима Патријарха Гаврила Дожића кад је причао са краљем Александром о томе, али су заједно сконтали да, иако је природа лепа, од тога нема ништа, неоствариво је због терена и лоше инфраструктуре и низ других проблема.

[ego]

Кад није добар бизнис план.

 

У писму има оштроумних и добрих запажања.

[Putnik Namernik]

Браћо, није на штету неке ствари прочитати који пут више и мало боље размислити зашто је свети владика Николај написао оно што је написао.  Николај није био неки малограђанин но човек који је обишао свет и у том свету далеко од своје родне груде заспао.  Гледајте у контекст онога што је написано...Није он неки мрзитељ туризма, него тврди да то није решење за њихове економске проблеме...Братски поздрав!

 

 

Сељачки речено, ово значи: задужимо се; бацимо туђе милионе на друмове и хотеле, па онда гологлави чекајмо - џепове странаца. Да би ухватили бакшиш из њихових џепова, те им отплатили бар интерес на њихове милионе. Зар од тога да живимо, човече? Боље да не живимо!

 

Јесте ли чули за отров који се зове - разузданост? Јесте ли сазнали што о психологији гомила, нарочито на туђем тлу? Гомила људи на туђој земљи никад се не одликује оним стидом као код своје куће. Ако ћемо туристе примати с дужним поштовањем као госте, онда је све у реду. Онда ћемо остати верни своме вековном гостољубљу, које блиста као неки свештени ореол око душе нашег народа. То наше прослављено гостољубље засновано је на главном документу вере хришћанске, на Светом Писму.

 

Али никако се не препоручује да очекујемо спасоносну корист од страних посетилаца. Истину говорећи, ми смо до сада имали немало штете од њих, неретко чак и материјалне. Они траже скупе друмове и - бесплатан подвоз. Увек потржу неке званичне препоруке, које збуњују наше чиновнике.

[ego]

[Walter]

И сад ..данас.. сутра...,  унајвеће се дешавају ствари попут таквих и на такав начин, који би и данас натерао Светог Николја да ИДЕНТИЧНО РЕАГУЈЕ..тј. напише... 

Ма,.. у длаку...

[Walter]

Tako će neko za stotinak godina da kaže da su klipovi o. Joila montirani i podmetnuti da bi se diskreditovao svetitelj.

 

Prvo je bljutavo to $to je napisao  onaj kome si odgovorio .. ali ti si ga tako zacinio  da je postalo prava splachina... 

[Justin Waters]

Владика Николај је био изврстан богослов и беседник.

Међутим он се лаћао пера да пише о свему и свачему, о политици, и друштвеним питањима и ту се доста испромашивао.

[Number15648]

Јављате, како сте имали необичну визију у Цркви на молитви. Видели сте, како Христос изађе из олтара и стаде. Потом изађе неко као јеврејски рабин, и стаде с леве стране Христу. Најзад изађе опет неко са чалмом на глави, и стаде Христу с десне стране. Онда обојица са стране пружише руке Христу и с Њим се руковаше. Такву сте визију имали. А као тумачење од надри-тумача саопштавате следеће: Бог жели, да се све вере измире, и да се створи једна вера у свету!

Свак ко је посвећен у тајне Царства Божијега може Вам рећи, да је и визија лажна и тумачење лажно. Утвар коју сте видели пред собом није од Бога него од оног који од увек диже своје рогове против вере Христове. Оченаш се завршава молитвом Богу да нас избави од њега "но избави нас од лукаваго". Човече Божији, ко се може руковати са Христом? Ко може стати напоредо с Богом? Није ли Христос рекао Јеврејима: ето ће вам остати ваш дом пуст (Мт. 23,38)? Пророчанство се испунило. Јевреји немају ни жртве ни свештенства. Обоје прешло је на крштене онога часа, кад се завеса на храму раздрла од врха до дна. Ни муслимани немају ни жртве ни свештенства. Не говори ли Јеврејима Јеврејин Павле, апостол Божији: Христос је свршетак Закона (Рим. 10, 4)? И још: укида (Христос) прво да постави друго (Јевр. 10,9)? Како, дакле, оно што је опустело, што је свршено, што је одбачено и замењено другим, новим, може да се уједначује, и рукује, са живом вером Христовом? А и сам Мухамед, поред све своје ненависти према хришћанима, признаје и ставља у Коран, да ће Исус син Маријин судити свету, следствено и самом Мухамеду. Какво онда уједначење и поравнање! Откуда таква визија, питате? Од искушача. Разгледајте свој живот и расудите, па ћете увидети. У наше дане много се говори - од слабоверних, наравно - о измирењу и уједначењу свих вера. И Ви сте се подали тим мислима и жељама. Дато Вам је, да своју субјективну визију видите у утвари објективисану. И Ви се томе радујете, као милости Божијој. Ја не бих рекао, да је то милост; пре опомена. Извините, али Ви сте збркали појмове. Једна је ствар мир друштвени и политички, а друга измирење вера. И једна је ствар изједначење у грађанским правима и дужностима, а друга уједначење вера. Хришћанима је строго заповеђено милосрђе према свим људима, без разлике вере, али у исто време и строго држање Христове истине. Као хришћанин Ви можете жртвовати за иноверне и имање и живот свој, али никако и истину Христову, јер оно јесте а ово није Ваша својина. Ту је Ваш камен спотицања, у томе неразликовању. Од тог неразликовања дошла је и збрка у души. У ствари Ви нисте видели ни Христа ни Мухамеда; видели сте само душу своју.

Бог нека Вам је на помоћ.

 

(127. Писмо

Пензионеру П. Н.: О једној визији)

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Nikolaj08010127.htm

 

[Putnik Namernik]

Рекао бих да је овако паушално карактерисање Николајевих речи у најмању руку неумесно.  Није проблем навести грешку, али треба дати конкретан пример а не овако.  Његови записи су доста дубљи него што се то да видети на први поглед.  Понављам, гледајте на смисао онога написаног а не вадити речи из контекста.

 

Праштајте  .smesko.