Свети Владика Николај Охридски и Жички

[Драшко]

"Василије ја долазим код тебе да дишем, јер је код тебе ваздух чист и ти си чист човек"

Св Николај мом прадеди о. Василију Кољубајеву

(препричао ми деда)

[Рапсоди]

"Василије ја долазим код тебе да дишем, јер је код тебе ваздух чист и ти си чист човек"

Св Николај мом прадеди о. Василију Кољубајеву

(препричао ми деда)

Ја никако да прокужим шта је то што ми се код тебе свиђа.......онако братски..........

Оно ..........ван сваке логике ...................... необјашњиво.....готивиш некога ..........а  није скроз на твојој фреквенцији

Тек укапирах..............дах твог прадеде кроз неки део  тебе проговара.

[Данче*]

Не одбацујте богомољце!
 
 
У сваком хришћанском народу осетио се после рата по неки особити религиозни покрет. Ови покрети махом су поникли у простом народу, но овде-онде и међу ученим светом. Сељачка Француска, у време рата и после овога, толико се приближила поново цркви, да је нерелигиозна Влада Француске похитала, да обнови дипломатске односе са Ватиканом. У Великој Британији, у Велсу, појавио се међу рударским радницима један необичан проповедник, прост угљарски радник, по имену Смит. Изјутра, пре уласка у рудокопе и увече по изласку из истих, многе хиљаде радника стицале су се око овога Смита, да чују његову ватрену реч о Христовом Јеванђељу, као једну основу за решење и радничког питања и свију других питања, која потресају велику империју енглеску.

Русија је, изгледа, прави вулкан од религиозних покрета. Самозвани господари Русије, који су обећали претворити и камен у хлеб и који су успели да изврше обратно чудо, тј. да претворе хлеб богате Русије у камен, још су више затресли тај огњени вулкан. На страну са руским мужиком. Он је последњих година убијао и пљачкао, по примеру својих учитеља, и тиме прошао први период живота Раскољникова; у период покајања и поправке. Али религиозни покрети међу интелигенцијом Запада могу се класификовати у спиритизам и теософију.
Најинтересантнији религиозни покрет пак међу руском интелигенцијом назива се „Евразија” (Европа—Азија). Садржина тог покрета садржи се у овоме: Европа представља мању вредност, Азија већу; но уједињене — представљале би пуну вредност. Отуда поклич: натраг ка православној цркви; она је коректура за европски кључ, за мистерију Азије. Алфа и омега руског народа је православље, веле Евразити.
Да ли постоји какав религиозни покрет у српском народу? Међу такозваном, „интелигенцијом” од тога нема ни трага ни гласа. Но у народу има. Прост народ никад није задовољан само земаљским царством, ма какво и ма колико оно било. По свом неугашеном божанском инстинкту он увек тежи ка небеском царству. Код нас постоји назаренство, постоји спиритизам, постоје разноврсне секте. У свим тим таборима oceћa се сада живље комешање после рата. Но све то скупа не заслужује имена једног озбиљног религиозног покрета. И у све то умешана је агитација и новац са стране.
Једини озбиљан, спонтан и потпуно идеалистички покрет на пољу религије у нашој земљи јесте покрет богомољски.
Ко су богомољци? то су још неизбројани и неорганизовани људи и жене, од Чуруга до Битоља — на хиљаде и хиљаде њих — који најусрдније посте и моле се Богу: недељу празнују и причешћују се, проповедају покајање и скори долазак Спаситељев. Неки од њих тумаче снове и знаке. Неки остављају кућу и породицу и одлазе у монаштво. Ословљавају се „браћом” и „сестрама”. На богослужења долазе у групама. На богослужењима клече и уздишу, целивају крст и иконе. Са великом заповешћу очекују, да ли ће се њихов свештеник решити, да им каже реч о Богу, да објасни јеванђеље. — Ах, само да се хоће решити и промолвити бар речицу: браћо и сестре Господ је близу! Но, решење најтеже, најмучније, најређе!

Ако им проговори, они га обасипају похвалама с благодарношћу. Ако ли не, они се после службе, скупљају пред црквом, да „заврше службу”, то јест да чују проповед својих пророка. Ови пророци — прости сељаци, са дугом брадом и косом — ваде из џепа Нови Завет, од употребе већ похабан и умашћен, и читају и говоре, по цео сат чита и говори, док сви не заридају од покајања и умилења; дуже читају и говоре него што је служба трајала. Боје ли се пак враждебне интервенције полиције или — жалости моја — самога свештеника, они после службе журно хитају кући једнога од њих, и ту, без презања и скраћивања „завршавају службу.”
Зашто свештеници, у чијим парохијама има богомољског покрета, а у чијој га нема? — не пишу дописе о томе у црквеним листовима? Да би се цео овај стихијни покрет разјаснио. Да би се исправио тамо, где се, ма чијим нехатом, искривио. Да се не би озловољио против цркве тамо где је црква зловољна против њега. Да жетву испред нашег прага не би пожњели секташи и јеретици.
Тешко је објаснити, зашто се многи свештеници држе резервисано и индиферентно према овим својим најревноснијим посетиоцима храма, према овим молитвеним хришћанима, због којих не би морао да стоји ниједан жандарм на улици, нити да виси и један катанац на кошу. Приликом мојих разговора са овим људима често сам чуо шаптање свештеника: „верско лудило”, или „јуродиви.”
Пре свега верско лудило као болест уистини, постоји. Но „верско лудило” може да буде и ствар потпуно релативна. Ја сам чуо да се за једнога доброг човека у Београду који је само овда-онда долазио у цркву и чије цело Вјерују састојало се у изјави: „Ја не верујем у Бога”, каже: „Он има верско лудило.” Што се тиче „јуродивих”, треба загледати у Минеје и избројати све јуродиве, које света црква слави као светитеље. Једном приликом неки свештеник учинио је ову примедбу: „Како се они могу сматрати религиозним, кад не знају ни азбуку из теологије?” На овакву незналачку примедбу може се само одговорити: једно је религија, друго је теологија. Религија је догађај, теологија — опис и коментар тога догађаја. Не може догађај сам себе коментарисати.
Они свештеници пак, који су, као поп Туфегџић у Мачви и прота Веља Белопавлић у Чачку, пригрлили овај покрет, осећају се олакшани у својој пастирској служби у нашем народу. Ја бих се више радовао, да је овај покрет захватио наше вароши него села. Јер село брже подражава варош но варош село. Но макар да је и у селу, треба му се радовати а нипошто игнорисати га и одбацивати.

У последње дана Бог увек излива cвoj Дух на синове и кћери, који се држе Њега. А последњи дани су увек они дани у којим људи чине последње напоре, да својом сопственом снагом и памећу, ван Бога и против Бога, „уреде ствари”, „реше питања”, „установе срећу”, „организују друштво”, „донесу законе.” То су дани као тешки кораци по дубоком песку. Људима изгледа да путују напред, но песак се мигољи, нога се клиза и враћа увек на исто место. Што год већа напрегнутост чисто земаљске мудрости, то већа дегенерација срца, већа себичност, и гордост, и страх. У те страшне дане помрачености и агоније, Животворни Дух Божји по сили cвojoj, и милости Оца, и мудрости Сина, тражи отворене душе по земљи, да се улије у њих и да их оживи и осветли.
Богомољци бунцају, то је истина. Нешто небесног вина ушло је у њих, и то их је узбунило и збунило. А трезвени синови земље говоре увек логично, и то је истина. И први су хришћани бунцали, док је Рим био логичан. И логика земљаних поронула је у земљу, док је „бунцање” хришћана оживело свет у оне мртве дане, у оне „последње дане.”
Старајте се, дакле, да разумете богомољце. Уздржите се од бацања камена на њих, јер можете лако ударити Христа. Не одбацујте их да они вас не одбаце!
Свети владика Николај Жички
Извор: Сабрана дела, књига 15, стр. 11-14 , ГЛАС ЦРКВЕ, 1997.

http://www.prijateljboziji.com/_Ne-odbacujte-bogomoljce/46057.html

[JESSY]

БРИГЕ, ДЕЦО, БРИГЕ
 
Реците ми, кад би мрав избројао травке у трави, кад ли риба капље у мору, кад ли Арарат звезде на небу, кад ли човек бриге у души?
Претворите аритметику у алгебру, па замените предуге бројеве са а, б, ц, и почните са новим јединицама, трудним од садржине. Па кад мука дође духу, замените алгебарске количине надалгебарским, па кад и од ових дође мука духу, упознајте се са пра-прамајком надалгебре. Док не доспете до корена свега корења, што свиње једу и не једу, - до корена што се не једе а храни, не пије а поји, не мучи а учи, не труди а богати. Па кад дотле дођете, одахни, мраве; одахни рибо; одахни Арарате; одахни човече. Мир всјем - и духови твојему! Мир ће бити тада духу свију вас, децо брига, и очеви брига, и прапрађедови још нерођених брига.
Са миром, непознатим земљи, пошета Свечовек по граду Чикагу, великим у очима људским.
А жена нека, коју лудом зваху, но која не беше уочљиво различита од човечанства, паде на колена пред свечовеком, и бришући својом косом прашину испред његових ногу, викаше виком великим:
 
Наш град је ројан
И многобројан,
Но нестројан,
Небогобојан.
 
Одговори Свечовек, без иједног таласа на мирном океану своје душе - одговори:
- Зна трава, жено, и зна вода, да је ваш град ројан због брига, и многобројан је због брига, и небогобојан због брига. Само ви не знате узрок свега што говорите и радите, ћери човечанства.
Да ли ће икад ваше бриге затруднети миром а не бригом? Велим вам - никада, ма да је ваше мишљење одсудно друкчије, и ако милион пута одсудно побеђено.
Велим вам, брига је јалова за све друго сем бриге. За све!
Из посла се рађају послови, из бриге - бриге. А из вечитог мира - мир. Из сваког извора тече оно, што лежи у извору. А ви хоћете да из сланог извора измађионишете млеко!
Ко носи торбу угља, више носи огња но онај, ко носи бреме грања. А онај што носи гром на рамену, заиста, носи мањи терет а више огња од обојице.
- Послови, послови, велите? А мир је једини посао, - мир бездани и безврхни, безисточни и беззападни.
Мислите ли ви, да зачудите васиону многобројношћу својих послова? И успевате у томе, ја вам кажем. Но васиона се сажаљиво смеши на ваш понос. Шапће вам васиона:
- Једно је потребно за вас, а остало све моја је брига. Шапће вам, но ви је не чујете. Уши ваше одвикле су од дубоких и једноставних тонова, и навикле на клокотање клобукова кркљавог потока.
Личите ми на човека, који натовари товар на коња, веже му ноге и повеже очи, па га онда гура напред. Заиста, лакше би било таквом човеку сам гурати товар него и коња и товар на коњу.
Тако сте ви натоварили тешки товар на душу своју, везали је у квргу, навукли јој сукно на очи, па телом својим гурате напред и душу и товар на души.
Тако ми мрави и риба, лакше би вам било, да цело предузеће поверите само телу, кад већ нећете, или не умете, да отпутате душу и дате јој маха и замаха.
Гле, обременили сте тело, обременили сте душу и обременили сте дух. Но бреме тела једно је бреме за тело; и бреме тела два су бремена за душу, и бреме тела четири су бремена за дух. Бреме душе значи четири бремена за тело; и бреме душе значи шеснаест бремена за дух. А бреме духа значи велика пропаст и тела и душе.
Ко пусти дух да носи душу на својим крилима, и ко пусти душу да носи тело своје на својим крилима, ваистину тај лети, а нога се његова не спотиче.
Но ви ми личите на човека, који би узео ибрик и пошао да залева редом сваки лист на своме дуду. Ко ће се усудити да му каже:
- Пријатељу, није ни нужно ни целисходно, да залеваш посебице сваки лист на дуду. Јер тај посао појешће све остале твоје послове и опет ће остати несвршен. Него узми воду и зали корен дуда, а корен ће знати напојити и стабло, и гране, и лишће.
Ко ће се усудити да то каже глупоме? Јер глупост значи, другим речима, претензија на памет.
О, како су непробојни зидови глупости! Глупак, научивши да музе краве својим шакама, почеће да музе воду из ваздуха шакама својим. И научивши да оре ледину, дићи ће рало у висину, да оре и облаке. Ко ће му шта рећи? Гле, у овоме царству Велзевула хтети људима учинити добро кажњава се исто као и хтети им учинити зло.
А згомилавање на једно место, у једно крило, појачава претензије и дрскост људи, но не видовитост. Видовитост расте код усамљеника, који могу да гледају у даљину.
Лако је погодити вашу мисао: са многим пословима и многим бригама ви се желите показати што озбиљнији пред небом и земљом. О, кад би знали, да се показујете смешнима! Као сунђер у реци, који би мислио, да је он зато ту, да попије сву реку.
О, побеђени, освестите се.
Пошли сте у бој против ствари, а гле, ствари тријумфују над вама! Гле, гле, стварима мерите један другог и цену одређујете!
Причали сте о слободи човека више него што врабац прича о кукурузу, а гле, лагано уз причање спутавали сте човека у непотребне бриге, тако, да је човек пренео на себе све послове неба и земље, и убеспосличио све силе духовне. И пролагао се човек, по нужди се пролагао. Као халапљив предузимач, који предузме да гради десет кућа одједном, па не сврши ни једну.
Личите ми на капи воде из мора, што их ветар дигне и развеје по сувој земљи. Па сећајући се тамно своје моћи, кад су биле у мору, свака кап посебице обећава сувој земљи морска чуда. И тако, и тако, причајући о чудесној моћи својој, кап по кап испарава, а сува земља гледа за њима с немом жеђи и немим подсмехом.
Жено, жено, чуј и запамти: само носилац универзалне моћи може задовољити све ваше бриге, посвршавати све ваше послове, и испунити сва ваша обећања. Коме припада моћ, ономе припада и брига.
А ти, жено, кад хоћеш да се одмориш, не наслањај се на суву трску, што те виче крикунски, него на молчаљиви храст наслони се, жено. -
Овде Свечовек заћута.
А жена коју лудом зваху, просија душом од науке Свечовекове, целива скуте Учитељеве и пође по граду, да објави што чу. А имађаше та жена једног јединог сродника, који је дотле сматраше паметном и заштићиваше пред многим подсмевачима. А када он чу њену благовест о Свечовеку, узе је за руку и одведе у лудницу.

Преузето из књиге - Речи о свечовеку

 

https://plus.google.com/u/0/+%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%9C%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80

[Ненад Р.]

                                                                    Уздајте се у Бога

Уздајте се у Бога створитеља, па се не бојте никога и ничега.Бог је штит и одбрана ваша.Ко се у Бога уздао, никада се није постидео него се прославио у оба света. Оци ваши се уздаше и никада се не постидеше него се прославише и од Бога благословени беше, те славу и благослов на вас  пренеше.Њима покој души на небу , и вама свима живот, благослов и мир и радост сада и навек. Амин.

 

Свети Владика Николај Велимировић.

[Православље_95]

Слава Богу, што нам је подарио једног оваквог свеца. Управо сам завршио ,,Мисли о добру и злу'', ево и пар цитата одатле:

,,Нека се таласа живот око тебе као узбуркано море, ти се старај бити миран душом као дубина морска.''
 

,,Нема ниједног тренутка времена, нити иједног корака пространства, који не даје лекцију човеку.''
 

,,Старај се чинити људима оно, за што ће те у почетку проклињати, но на крају крајева благосиљати, а никад оно, за што ће те у почетку благосиљати, но на крају крајева проклињати.''
 

,,О три предмета не жури да говориш:
- о Богу - док не утврдиш веру у њега;
- о туђем греху - док се не сетиш свога;
- о сутрашњем дану - док не сване.''
 

[JESSY]

ЛОВ НА ПРАВЕДНИКЕ

Нико се не спрема у лов на пудлице. У лов се иде на моћне коришћу или штетом. На ретке се дише хајка.
Поред тога ретки су и добра мета. За гром нема дражи нишанити у гљиве, добре мете за скакавце. Гром нишани у оно што види. Па ипак високи борови  - вазда у смртној опасности – не завиде гљивама.
Ви бежите од живота какав јесте, бежите у дужину, у висину, у дубину. Праведници, зашто се онда чудите што вас гоне? Не трче ли пси најрадије за оним ко бежи од њих?
Праведници ви проповедате сласт, којој се долази горчином. Чујте, ви сте аларм за друштво. Друштво воли да говори о правди, но не воли да види правду.
Јест, друштво воли да плеше по гвозденом ковчегу, у коме је правда закључана, но друштво хоће да уједе са седамдесет и седам зуба онога, ко се усуди, да одшкрине ковчег. Мада – мада сви воле да говоре, да правду треба ослободити из ковчега.
Праведници, ви сте омрзнути не зато што говорите о правди, него зато што сте ви правда. А друштвени грозд воли да слуша приповетке о правди, но не воли да види правду.
Ви сте пробуђени међу заспалим. А друштвени грозд воли да сања о правди, но не мари да се пробуди из сна. Зато и уједа онога, ко га буди. Гле, сви буђени су срдити. Успављивање је лако и неосетно. Али буђење...
Ваши циљеви су далеки, предалеки. Око их не може видети, ни ухо чути, ни зуб угристи. Зато вас и гоне они, чији су сви циљеви у домашају зуба.
Као што гром силази, да рашчисти кужну атмосферу, тако и праведници долазе, да рашчисте нагомилану кужност грозда друштвеног.
Заиста, страшљива је ушикана гомила од грома и грмљавине. Зато је и подигла громобране, да хвата громове и сахрањује их у одређени гроб. И за вас, праведници, подижу се громобрани онога тренутка, кад ваша грмљавина запара ваздух. И вас хватају у гвожђе и спроводе у гробнице крај пута.
Ваше су комшије као лопов у зору, што проклиње воде, да се дигну и угасе сунце, док он не сврши крађу.
Ваши циљеви су далеки, предалеки, а комшије ваше се слепачки поштапају и пипају. Ваш простор је бескрајан, а слепцу је крај простора на врху његовог штапа.
Благо вама, праведници, ако вас гоне. Кроз гоњење ће вам ваш циљ постати једино сунце, које ће вам светлити. Сва друга сунца ће вам потамнети.
Нека вас гоне суседи ваши споља и жеђ ваша изнутра. Тако ћете бити као жедан лав, који је угледао воду у даљини и јури к њој безобзирно. Што га више муве салећу, и трње чупа и крвави, то лав брже, све брже и све бешње јури ка својој визији. Гле, драж хладне воде у даљини, мелем је његовим ранама. Без тога мелема, гоњени не би издржао уједе мува и убоде трња.
Заиста, гоњењем вас неправедни деле од себе; а ви треба да сте одељени од њих. Не гојне ли вас, изједначиће вас са собом. Ако вране не гоне голуба између себе, и голуб ће се осетити враном.
Добро је што вас гоне. Доказују тиме, да ви нисте што и они, нити они што и ви.
Преслани сте им ви, ваистину. А они су навикли на бљутава јела.
Папрени сте им ви, а они су вечито трбобољни, те после ждерања не траже паприку, но киселу воду.
Благо вама док вас гоне. Гоњени привлаче погледе звезда а не гонитељи.
Гурају вас? Но не расте ли лопта снега од гурања?
Понижавају вас? Луд метод! Тиме ће вас дићи.
Лупају вас? Луд метод! Тиме ће вас очврснути.
Пљују на вас? Луд метод! Тиме ће вас очистити.
Сиромаше вас? Луд метод! Тиме ће вас обогатити.
Убијају вас? Луд метод! Вратићете им се као судије. Шта вреди, што вас задржавају на вашем путу? Ко задржава реку, спрема поплаву.
Гле, по вама броји васиона време, а не по њима. По вашем броју васиона зна где је почела и где ће престати. Све друго је буђа по ивици њеног часовника.

Не бојте се самоће. То је главно. Ја вас уверавам у оно што видим – да нисте сами. Сви праведници од почетка света лебде над вама. Једна моћна војска ваша је позадина, и ваше лево и десно крило. Моћ те војске није толико у броју, колико у громовима, које држи у руци.

О, како волим што вас гоне. Јер вас волим. И јер знам да од гоњења растете.
О, како ми је жао што вас гоне. Јер њих жалим. Јер не знају, да зидају кулу на леђима својим, која ће их размрскати у смрадну гомилу гноја.
Дигните лице своје, нека вас што више попљују. Разголите тело своје, нека вас што слађе изгребу.
Васиона гледа и ћути. Ваше лице, њено је лице, тело ваше, њено је тело, болови ваши, њени су болови, уздаси ваши, њени су уздаси. Да није тако, браћо, ја бих вам саветовао: мирите се с безбожнцима; мирите се и зароните лице своје у лонац њихов, у коме они гледају почетак и крај васионе.
Шта је земља? Царство је ваше скупље од васионе. Сунца су недостојна да буду стубови вашега царства. А шта је земља, шта сва њена царства?
Земља је, браћо, једна летећа рептилија, што гризе себе зубима за реп, да би летела и да би се плодила. Просјакиња што седи на прагу звезда и проси, а потом се поноси.

Чиме се поноси ово просјачко робље?
Светлошћу? – Чија је светлост?

Мудрошћу? – Чија је мудрост?
Литургијом? – Чија је Литургија?
Својом шареном бундом? Не тка ли јој сунце будну, не тка ли и не пере ли?
Ах, праведници! Ви сте изаткани од странаца, опрани од странаца, набојени од странаца. Погледајте у даљину, ако тражите своју отаџбину. Раширите плућа и удахните „Прану“ светога и мудрога из недогледа, јер Он вас познаје.
Гурните потпетицом земљу, нека се котрља у својој рептилској погрбљености и страсти. А ви бежите од ње, док вам не ишчезне из погледа.

 

http://podmaine.weebly.com/blog

[Натан]

Не усуђујмо се никад, да кажемо за једног човека: кад њега не би било, свет би овај био савршенији. Може бити да тај човек то исто за нас каже. Наш заједнички краљевски Отац пак, који је на небу, не каже то ни за њега ни за нас.

 

Он гледа у свима нама своје, краљевске, синове; не само у краљевима земаљским, и не само у онима, који се краљевски одевају и краљевски проводе, и који се по својој крви или богатству или положају осећају сродни краљевима, но и у оним просјацима пред вратима овог храма, који чекају излазак ваш, и не само у онима, који, као ми, верујемо у њега и молимо му се, но и у онима који у њега не верују, и који своје претке међу мајмунима траже.

 

Уздигнимо с тога наше мисли и наша срца, као што и приличи краљевским синовима. Погледајмо у нашег краљевског Оца светлости, и наше мисли биће осветљене; погледајмо у нашег краљевског Оца милости, и наша срца биће охрабрена и загрејана.

 

Теби Боже, који познајеш наше претке краљеве, и наше претке просјаке, и који и једне и друге љубиш као децу своју, теби ми тежимо да се уздигнемо мислима нашим и љубављу нашом. Ми желимо да постанемо достојни тебе, који си вечна мудрост и вечна љубав. Ти си нас позвао из небића у биће, и учинио си нас краљевским синовима својим. Наша највећа несрећа је, кад нам се помрачи свест о нашем краљевском пореклу, кад се деградирамо и одемо далеко од тебе, у драговољно изгнанство у таму. Наше највеће је блаженство, кад се теби опет вратимо и твојим се синовима назовемо. Јер само уза те ми се осећамо као краљеви. Без тебе смо као лист, који се откачи од свога дрвета и постане играчка ветрова и бура, док најзад не падне у блато. Или без тебе смо као један зрак, који прекине своју везу са сунцем и остане само са својом светлошћу у простору. Шта је један зрак сунчев без сунца друго до роб таме и хладноће? Тако смо и ми без тебе, велика светлости наша, као и један зрак без сунца, — робови таме и хладноће. С тога подржи и ојачај жељу нашу, Боже, да се стално уздижемо к себи мислима и љубављу својом, и да стално будемо с тобом, као прави краљевски синови. Амин.

 

Одломак из ''Беседе под гором''

[Војвода7]

Ko ne veruje Apostolima taj veruje Judi, Kajafi, Irodu i Neronu – goniteljima Apostola i izdajnicima istine. Ko ne poveruje pravednicima, tome ne ostaje drugo nego poverovati nepravednicima. Ko ne veruje čistima taj mora poverovati nečistima. Ko ne veruje stradalnicima za istinu, taj mora poverovati mučiteljima i razvratnicima.

Dan svaki ne sviće nizašta drugo nego da se ljudi opredele za jedne ili za druge. (Sv. Nikolaj Žički)

[Goku]

44 minutes ago, Muramasa рече

A kako bi bilo ne verovati nikome?

Опрости, молим те, не могу да одолим а да те не упитам јеси ли упратио писања форумаша Твртка? Човјек сваку тему уништи потенцирањем неке своје представе о женама. Е, сад, ово је друга или трећа тема на којој потенцираш да не вјерујеш никоме, па... Увиђаш ли сличност?

[Војвода7]

[Војвода7]

[-Владимир-]

23 hours ago, Goku рече

Опрости, молим те, не могу да одолим а да те не упитам јеси ли упратио писања форумаша Твртка? Човјек сваку тему уништи потенцирањем неке своје представе о женама. Е, сад, ово је друга или трећа тема на којој потенцираш да не вјерујеш никоме, па... Увиђаш ли сличност?

Мислиш да је... ? Сад ми паде на памет , Твртко и Мурамаса никад нису били на истој теми у исто време.

[Војвода7]

[Данче*]

Уздајте се у Бога

“Ја сам те папире више пута листао, али нисам обраћао пажњу” – пише отац Тихон. “Отац Јово Радосављевић, који је ових дана био код нас и све папире прегледао, одмах ју је запазио.”

Беседа је куцана на машини, а неке речи су уписане и дописане руком. По свему судећи, Владика је беседу откуцао када је имао инспирацију, а оставио је празна места да се упише: храм или манастир (где ће беседа бити читана), свети који се слави тога дана (простор за светог је остављен на два места), и година. Св. Владика је дописао потребно, потписао, ударио печат, и опет дописао: „По прочитању оставити у архиву манастира“. Судећи по овом натпису, печату и потпису, рекло би се да нема дупликата куцаног текста. Не знамо да ли је ова беседа преписивана и да ли је има у сабраним делима.“

Наводимо куцани текст беседе. Оно што је Св. Владика руком писао, наводимо косим словима. Беседа гласи: Свему народу сабраном код манастира св. Арханђела у Вујну, да прослави срцем и душом и мислима и речима Свевишњега Бога Створитеља и Божјег великог слугу крилатога Арханђела Гаврила.

 

Помози вам Бог, браћо!

 

И помагао је и помоћи ће Бог свима вама који са страхом Бога славите и са поштовањем спомињете свете Божје арханђеле и анђеле.

Помогао је Бог оцима вашим у временима тешким и искушењима мучним, па ће помоћи и вама у овом садашњем времену.

Помогао је сваком ко год Га је са вером призивао и са страхом славио, у рату и у раду, у немиру и у миру, на путу и на суду, чобанину у шуми и ђаку у школи, домаћину на њиви и домаћици крај колевке, па ће тако помоћи и вама у овом садашњем часу и времену.

Помогао је Господ Бог сваком праведнику, који је вечној правди свећу палио, и који је правду говорио, за правдом ходио и за правду се борио. По правди је помогао праведнику. Али по милости помогао је и неправеднику ако се овај покајао; ако је лаж зборио па се покајао и почео истину говорити; или ако је неправду чинио и Божји закон газио па се покајао; или ако је крао па се покајао и вратио украђено, и таквоме је Бог помогао по милости својој. Па ће помоћи и вама свима који волите истину да зборите и правду да творите; али ће Он исто тако помоћи и онима који су за неправдом ходили и неправдом цели свој живот огубали па се покајали, и неправду своју правдом поправили, украђено повратили, закинуто платили, а отето накнадили.

Веран је Бог, браћо, и неће учинити невере човеку. Грешан човек чини неверу Богу, зато пада и пропада, али Бог неће учинити невере човеку верном. Нити хоће Бог да остави човека, нити да га изда. Како би Творац оставио и издао своје створење? Али грешан човек оставља Бога и издаје Бога – зато пада и пропада. Ваистину пада и пропада свако ко је неверан Богу и оставља и издаје Бога. А Бог не пада него стоји вечно и непоколебљиво.

Овако се молио Богу један светац Божји: Боже мој! Који се год у тебе уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од тебе беспутно (Пс. 25).

Зар не видимо ми браћо, како се сваки дан обистињава ова реч? Зар не гледамо непрестано срамоту одметника од Бога, одметника од цркве Божије, одметника од закона Божијег, одметника од вере и поштења? Има ли ико жив од вас који је видео у комшилуку своме или у селу своме како је доживео срамоту неко ко се ругао светињи, ко је хулио свето име Божије, ко је лагао и крао и криво се клео и преоравао другоме и премеђавао и пакостио злобио и мрсио кад сав народ пости и радио у празнике кад сав народ празнује и бесчастио туђи образ и одводио и заводио туђе кћери и отимао туђу имовину. 

Таквим неделима нико се није прославио. Кроз таква недела сваки је доживео срамоту пре или после; срамота је пала на њега и на кућу његову и на синове његове па чак и на унуке и праунуке. А ко се у Господа уздао није се никад осрамотио. Господ је прославио и њега и пород његов, заиста прославио и благословио. Сва зла дела су проклета, и свако ко твори зла дела, навлачи проклетство на себе и на децу своју. Ко се пак Бога боји и Бога слави и у Бога се узда, тај прима стоструки благослов, и благослов се не удаљује од њега ни од рода његовог ни од огњишта његовог ни од труда његовог ни од стоке његове ни од њиве његове нити од труда његовог.

Боље је бити прослављен него осрамоћен и боље бити благословен него проклет, као што је бољи живот од смрти и здравље од болести и светлост од мрака. Нека би вас Бог све прославио славом својом и благословио благословом својим, све вас који сте се данас сабрали на славу и на молитву у овој дивној светињи вашој и светињи отаца ваших. Нека би свети Арханђел умолио Господа за све вас да би се од вас отклонила свака срамота и одбило свако проклетство, а место тога обасјала вас слава Божја и снажио вас благослов Божји.

Ја вас поздрављам старим српским поздравом: Помози вам Бог, браћо! И кад вас тако поздрављам ја у себи мислим и у срцу Бога молим да вам помогне веру сачувати да би вам се живот сачувао и поштење одржати да би вам се држава одржала, и братољубље раширити, да би се радост и песма у земљи вашој раширила. Још у себи мислим и у срцу се за вас Богу живоме молим, да вас Бог помогне добро мислити а зло не слутити, добро зборити, добру се надати и све добро зборити. И још да благи Бог помогне правим путем ходити, злобу заборављати а милост и радост свуда сејати. Јер што човек сеје оно ће и пожњети, ако зло – зло – ако ли добро – добро. Ко сеје правду, сачуваће га Бог од неправде и неправедника. Ко сеје милост, Бог ће га помиловати у оба света. А ко сеје радост Бог ће га обрадовати.

Зато вас и не поздрављам неким новим поздравом: здраво! Или добро јутро! Него вас поздрављам старим српским поздравом: Помози вам Бог, браћо! Поздрављам вас овим многопознаним молитвеним поздравом, којим су краљеви наши поздрављали војску своју и свештеници српски и духовници српски вазда и вазда.

Уздајте се у Бога створитеља, па се не бојте никога и ничега. Бог је штит ваш и одбрана ваша. Ко се у Бога уздао, никад се није постидео него се прославио у оба света. Оци ваши у њега се уздаше, и никад се не постидеше него се прославише и од Бога благословени бише, те славу и благослов и на вас пренеше. Њима покој души на небу и вама и свима живот и благослов и мир и радост сада и навек Амин.

У Светој Жичи 1938. године (овде је ударен печат) Николај 
Извор: spc.rs