Свети Владика Николај Охридски и Жички

[Number15648]

Планина је већа од мравињака, Божија сила већа је од човечије силе. То свак признаје на ведроме дану.

Али кад човечији табани и коњске копите дигну прашину на друму, многи заслепе, па у страху признају човечију силу изнад Божије силе. Планину изгубе из вида па се спотакну у мравињак. И још поклоне се мравињаку.

То се догодило и са Србима, који се потурчише после Косовске битке.

Пре њих изневерише крст многи Бугари, Грци и Јелини, и уврстише се у Муратову војску на Косову под полумесецом против српског крсташа барјака.

Али Лазар, најславнији човек под тим именом у историји света, не спотаче се о мравињак турске силе и не изгуби из вида планину Божје силе, него се одлучи да са својим народом прими од људи све ударце да би од Бога примио све награде.

Спотакоше се многа господа српска на Југу и на Западу. Заборавише опомену Христову; гледајте и чувајте се од лакомства, (Лк. 15.) па се полакомише на богатство и сласти и све обмане овога света; поломише крстове по својим кућама и чалму завише око главе и почеше авдес узимати и по џамијама клањати.

Тако за мало свој земаљски живот продужише а образ заувек изгубише. Не постидеше се крви Лазареве на Косову. Но пођоше путем потурица бугарских, грчких и јелинских.

Турци су били представници Истока на Балкану док су они владали Балканом, а потурице представљају Исток после одласка Турака.

Са тим лакомим и насилним Истоком, са мухамеданизмом, који је јеврејско-хришћанска јерес, не може се православни Балкан истоветовати. Балкан мора стајати изнад таквог Истока.

Српски сељачки устанак против Турака под Кочом, Карађорђем и Милошем најсјајнији је доказ да је српски народ хтео да се ослободи мухамеданског Истока. Сликао је себе вером и карактером, узвишеним изнад Истока. Са крсташем барјаком српски устаници ушли су у неравну борбу против барјака са полумесецом. Са вером у Христа као веће силе од Мухамеда и у крст Христов као јаче знамење од полумесеца они су победили исламску Азију. Тако су узвисили православни Балкан над мухамеданским Истоком.

 

 

Но чим су се ослободили Истока они су пали у ропство Запада. Сељаци шумадијски били су преварени од Срба западњака, од своје крвне браће из Аустрије. Ови Срби западњаци упали су у ослобођену Шумадију и почели стварати законе и установе попут протестаната и католика - а то су две западне хришћанске јереси. Почели су уређивати српску централну земљу по угледу на западне јеретике. Били су писмени и учени, због чега су их неписмени устаници ценили и власт им давали. Али су се усташки кнежеви страшно преварили. Њихова браћа из Аустрије били су излизани сасуди Православља, калаисани калајем протестантским и католичким, западњачким. Они су били кобна претходница западном утицају на Србију. Они су отворили све капије и све канале према Западу и учинили да се тек ослобођена турска раја претвори у рају трулога Запада.

Седамдесет година после пропасти на Косову Србија је била потпуно покорена од источних јеретика; седамдесет година после Другог устанка ослобођена Србија пала је у потпуно ропство западних јеретика. Мислимо на идејно ропство: духовно, интелектуално, морално, политичко и културно.

И кнез Милош и Љубица, па чак и Вучић, увиђали су опасност од "немачкара" али им нису могли одолети. Викали су и претили, али пробијену брану нису могли учврстити. Кнез Александар је подлегао утицају Запада безвољно и малодушно; кнез Михаило драговољно, а краљ Милан свим срцем и душом.

Турци су предали кнезу Михаилу кључеве од градова, а кнез Михаило почео је предавати кључеве српске духовне самосталности Западу. Последњи Обреновићи и Карађорђевићи ту су предају довршили. И те кључеве Запад још држи у својим рукама и царује над Србијом.

Ко се бунио против те драговољне предаје Западу? Црква православна са сељачким народом својим. Кроз цео деветнаести век свештеници српски викали су и писали: "Трули Запад! Трули Запад! Бранимо се од трулог Запада!".

Част нека је свештенству српском. Част сељачком народу српском! Срам на безглаву господу српску! Срам и на оне владаре српске, који у име Запада презреше и Српску светосавску цркву и српски сељачки народ. Како су радили онако су и прошли. Њихов крај посведочава гњев Божји и гњев Светог Саве на њима. Читајте и слушајте о страшном скончању српских владара после Кнеза Милоша и ужасавајте се од гњева Господњег.

Много су претрпели српски свештеници и српски сељаци због свог одлучног става против јеретичког Запада. Свештеници су исмевани као "русофили" и "назадњаци", а српски сељаци као "непросвећена маса", и као "глупи сељаци". И то не толико од оних "немачкара", од оних калаисаних Срба из Аустрије, колико од шумадијских синова школованих на Западу. Они су били цвеће према овима. Ови су представљали бесну клику и безбожну хорду агената западне "културе", "просвећености", "прогреса". Нове потурице, још опасније од старих потурица. Све што је српско они су одбацивали као турско, а све што је турско они су презирали као азијатско. Међутим нису познавали у суштини ни шта је српско ни шта је турско ни азијско. Плиткоумни "коми воајажер" западних трговаца. Издајници већи и ужаснији од Вука Бранковића.

 

Одломак из Књиге: Изнад истока и запада, Св. Николај Велимировић

 

http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/IznadIstokaiZapada/Nikolaj020304.htm

[Megas Doux]

E i ti ga sada ...ovom temom samo žigošeš ljude i stvaraš unutarsrpske podele.

[GeniusAtWork]

И кнез Милош и Љубица, па чак и Вучић, увиђали су опасност од "немачкара" али им нису могли одолети.

 

Opet taj Vučić!? Dokle bre više...

 

[SlobodanB]

а јок он. па Срби су само они који су за двери, ми остали нисмо срби по њима, тако да немој да те то забрињава Калиник. 

 

Какав програм су имали добро су и прошли. 

да не би пара од Ђиласа питање да ли би и толико добили 

[SlobodanB]

мислим да се нико не наљути, ја стварно немам ништа против људи, али браћо ови из двери ми постали гори од јехових сведока. 

значи попели ми се на главу са тим Вучић издајица, ово оно, ми смо прави остали не ваљају, ко је крао Вучић, ко је упропастио привреду опет он, ко је уништио пољопривреду опет он. ко је увезао заражену сточну храну опет он. Нема везе што су то све други урадили али мора да је неко крив па ајмо сада да кукамо и да кривимо њега. 

 

А ако зачетник ове теме није знао да тог истог Светог Владику Николаја је тај исти запад и прогласио за светца, и да је тамо боравио и живео па и Богу на истину отишао.

 

Не млатите празну сламу као јехови сведоци молим вас

[Ђуро Станивук]

мислим да се нико не наљути, ја стварно немам ништа против људи, али браћо ови из двери ми постали гори од јехових сведока. 

значи попели ми се на главу са тим Вучић издајица, ово оно, ми смо прави остали не ваљају, ко је крао Вучић, ко је упропастио привреду опет он, ко је уништио пољопривреду опет он. ко је увезао заражену сточну храну опет он. Нема везе што су то све други урадили али мора да је неко крив па ајмо сада да кукамо и да кривимо њега. 

 

А ако зачетник ове теме није знао да тог истог Светог Владику Николаја је тај исти запад и прогласио за светца, и да је тамо боравио и живео па и Богу на истину отишао.

 

Не млатите празну сламу као јехови сведоци молим вас

 

Какве сад везе ова тема има са Дверима?

[Megas Doux]

Bez obzira da li je poteklo od Nikolaja Velimirovića, ili šta god, molim te promeni naslov. Unapred si potpuno izuzeo mogućnost da svoj komentar ostave i oni koji su sa druge strane. Nisi fer. To je jednoumlje, sam naslov potencira da svi moramo bezrezervno da mislimo i govorimo isto, to je srednji vek. Ili bar ispred svega toga dodaj rečenicu "Srbija izmedju istoka i zapada"

[Number15648]

Ко је промијенио наслов? 

[Number15648]

Наслов теме је био: 

Србија у ропству Запада и нове потурице и издајице - Св. Николај Велимировић

[Ђуро Станивук]

Није било политички подобно...

[kordun]

[Милан Ракић]

Ко је промијенио наслов? 

 

Наслов теме је био: 

Србија у ропству Запада и нове потурице и издајице - Св. Николај Велимировић

 

Ја сам променио наслов теме... Јер, Свети владика Николај никада није написао ништа под тим насловом, тј. оно што си хтео да предочиш форумашима, свети владика је написао под насловом, а како сада гласи наслов теме... 

[Megas Doux]

E sad je naslov prihvatljiviji.

[*Blue*]

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

 

 

I

Грешили смо, и испаштали смо.

Увредили смо Господа Бога, кажњени смо.

Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама.

Погазили смо све што је прецима било свето, зато смо били погажени.

Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст и школе, и политике, и војске, и државе.

Двадесет година патили смо се да не будемо своји, зато су нас туђинци поклопили својим мраком.

Двадесет година ругања прецима, што су се приволели царству небескоме, због тога губавог нам царства земаљског губитак. Каквом смо мером мерили Бога и своје претке, тако нам је одмерено.

Ипак, добили смо помиловање. За увреде мислима и речима и делима, за безбројне нечувене увреде Његовог Величанства Цара над царевима, Господа Бога, у току пуних 20 година, били смо осуђени на смрт. Осуда је почела да се извршује. И убијен је сваки осми Србин. Онда је смртна казна ублажена, те смо осуђени на вечиту робију, на вечито робовање у оковима Немаца. Али, кад је земља српска проврела од крви и суза сиротиње раје, кад су славске свеће сужања паљене мршавим рукама и гашене сузама, и кад су молитве српских паћеника покренуле анђеле и светитеље да измоле од Бога милост, тада је Све милостиви понова ублажио казну, па је вечито робијање свео на две године робије. За двадесет година свога злотворнога живота добио је народ српски свега две године робије. Зар то није боговска милост? Зар би се могао наћи на земљи цар који би трпео двадесет година грдње и поруге, па да ипак овако помилује своје псоваче и ругаче? Никад и нигде. Оволика милост доликује само Господу Богу нашем.

Којим путем сада да пођемо? Не онуда, само не онуда, којим смо ходили две деценије.

Шта сада да радимо? Све само не оно што смо радили у времену између два Светска рата.

Да не грешимо, те да понова не испаштамо.

Да не вређамо Цара Господа Бога, те да не заслужимо још већу казну, авај, без помиловања.

Да се не каљамо неваљалством, те да се не би морали понова прати својом крвљу и својим сузама.

Да не газимо светиње предака наших, те да не би опет били прегажени.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом.

Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.

Нека се свак, ко је српски родољуб, пашти да задобије царство небеско, којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време.

Кад је наш народ рекао: правда држи земљу и градове, као да је рекао: царство небеско држи царство земаљско. Јер, правда је једна сила од многих сила царства небеснога. Једна друга сила јесте вера, трећа љубав, четврта исти на, пета милост, шеста мудрост, седма чистота, и тако скоро без броја и без краја.

Размислите коју од ових сила имате, а коју немате. По журите да их све задобијете. Тако ћете бити савршени као Отац ваш небесни што је савршен. Тако ћете одолети мрачним силама пакла, које су биле преовладале нашом државом, које ће нас и у сећању дуго морити као што мори страшан сан. И тако ћете најзад, оружани силом небеском, најбоље потврдити и своје родољубље и свој назив православних хришћана. Нека вам је на помоћ Господ Христос, са Оцем и Духом Светим на век века. Амин.

[Ненад Р.]

http://youtu.be/9b_oSA_-GTo