Причам ти причу.... али праву и лепу...

[Тавита]

Пратити Пут

Један отшелник, заиста свет човек, одрекао се свог тиховања и дошао у многољудну средину. Глас о њему брзо се надалеко пронео и људи су похрлили ка њему. Једни су тражили благослов, други за савет молили... Свети никоме није одбио молбу.

Једнога дана код њега пристиже неки веома богат човек. Његова кочија беше веома раскошна. Било је очито да је богаташ веома разочаран изгледом светога. Загледајући његову изношену одежду, он рече:

- О, многопоштовани, ти заиста веома лоше живиш!

- Ја заиста живим у сиромаштву, али не живим лоше. Лоше живи онај ко о Путу зна и снаге има, али Га не прати

[Тавита]

Старци пустињаци живљаху окружени номадским племенима. Један од поглавица тих номада, дође старцу и рече:

Оче, хоћу да постанем хришћанин.

- Радујем се због тебе сине. Али, ти имаш две жене. Мораш се одрећи једне од њих.

Учинићу то одмах, оче, ако ми укажеш бар на једно место у Светом Писму где се осуђује двоженство.

- „Нико не може служити два господара” (Maτej 6,24), одговори старац.

[Тавита]

Чудо професора Пупина

...И, заиста није се изгубио, нити га је то занело, па чак ни онда када су га касније изабрали за разредног председника у трећој години академије, па ни када је, као познат и славан научник, једној госпођи у Норфолку, која је тврдила како је радио пријемник чудо рекао да је то сасвим просто и да се глас преноси најпре електриком па ваздухом па опет електриком. "Сасвим просто, као да ми бацамо јабуке једно другом из руке у руку!"

- То је за мене ипак велико чудо, наставила је Американка.

- Никакво чудо, као што и није никакво чудо ништа од онога што је човек смислио и конструисао.

- Да, тако ви научници увек: никакво чудо! - срдила се госпођа. Међутим, за мене је чудо и телефон и радио и све остало.

Тада је професор Пупин уздигао свој кажипрст руке и упитао је: "Шта је ово?" Сви су се, па и радознала госпођа, изненадили овом питању, не знајући шта Пупин смера тиме.

- Ово је, јел,те, прст професора Михајла Пупина, закључио је. Ви кажете, радио је чудо. А ја вам кажем, да све железнице што даноноћно јуре са краја на крај овога континента, сви телеграфи, телефони, парни и електрични котлови, телескоп мога пријатеља Едисона, и све вештачке направе, као и сва наша цивилизација скупа, све то представља једну просту и детињску направу у сравњењу са органским саставом и конструкцијом једнога човечијега прста. Овај један прст веће је чудо, госпођо, од свега што су људи саздали у Америци до сада, а шта тек да кажемо о чуду целе васионе? Према томе, нисмо ми научници чудотворци него онај који је створио овај прст. А то је Господ Бог. Зато се у нашој православној цркви о Богојављењу тамо на плавом Дунаву пева једна песма која гласи: "Велики си Господе, и чудна су дела Твоја. Ти си Бог који једини твориш чудеса!"

[Тавита]

ИКОНА

Частио је цело село кад је чуо да му се унук жени. Потом је испратио сина и снаху на пут, млађи су, нека путују. Далеко је Америка.

Како се само поносио унуком. Тридесета му је година, а стекао три куће и фабрику, невелику, али солидну. Сад ће и праунуци, да се лоза не прекида, славска свећа не угаси. Као свадбени дар послао је икону Крсне славе.

Нека знају ко су и шта су.

По повратку, син и снаха су данима причали о Америци, свему што су тамо видели, о богатству. Млада је Американка, не зна ни реч српски да каже, али је љубазна и лепа. Донели су много фотографија. Венчање је било у цркви, новој, модерној, пре налик на спортску дворану него на богомољу. Објашњавали су да тамо могу да иду све вере.

Без олтара и иконостаса, уз зид велики сто. Ту су ставили икону. Веле, да се види ознака њихове вере. Венчао их је свештеник, а како се зове црква и које је вере свештеник, нису успели да упамте.

Радовао се унуку, надао, израшће као племенито дрво. Корен јак и укопан у родну земљицу, па крошња може пут неба. Но, младица, пресађена тамо преко мора, даваће другачији род. Гледао је икону у туђој цркви и би му јасно да праунуци неће знати ко су и шта су.

Кад икона постане украс – лоза се прекида.

Оставио је госте да се веселе и лагано отишао у своју собу. У соби мрак, само трепери кандило пред иконом. Он, погнуте главе, немо разговара са Свецем, а низ старачко лице се, тихо, ко зреле дудиње круне сузе.

Радмила Мишев

[Тавита]

Tri se žene sretnu  kod bunara gdje su došle po vodu.

Zapričaju se o svojim sinovima.

„ Trebali biste čuti moga sina ! Kako samo prekrasno pjeva, kao slavuj!“

Druga žena se hvali: „A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!“

Treća žena samo šuti.

Na to je druge dvije počnu provocirati: „A tvoj sin?

„ Ne znam što bih vam pričala. Moj sin je mladi, obični dečko, kao i mnogi drugi“.

Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Treća žena je i dalje šutjela osjećajući se neugodno pored dvije brbljavice.

Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži.

Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina.

„Počujte kako moj sin lijepo pjeva!“, usklikne prva pokazujući na svog sina koji je sjedio na zidiću i zaneseno pjevao.

„Pogledajte moga sina“, ushićeno će druga, „kako visoko baca kamen.Divota!“.

Treći sin potrči prema svojoj majci i uzme joj teški teret s glave.

.....

[Тавита]

Једнога дана у неки град је стигао проповедник. Намера му је била да житеље тога града обрати у своју веру. Људи су у почетку слушали његову проповед, а потом су полако почели да се разилазе све док и последњи слушалац није отишао. Па иако више није било никога ко би га слушао, проповедник је и даље наставио да говори.

Неки путник намерник, пролазећи поред њега, застаде и зачуђено га упита:

- Зашто упрно настављаш са својим проповедањем кад видиш да су се сви разишли?

Проповедник му одговори:

- У почетку сам се надао да ћу те људе променити. А то што и даље проповедам чиним само зато да њихова равнодушност не би променила мене .

[Антоније]

Хвала ти сестро Тавита за ове поучне приче. А уз то праве и лепе...  :smiley: 

0205_whistling

[Тавита]

????? ?? ?????? ?????? ?? ??? ?????? ?????. ? ?? ?? ????? ? ????...  :smiley: 

Bogu hvala na njima...  0205_whistling

lijepe su.. kratke male pouke ispricane ljudima....  0102_laugh

[after_silence]

КОЛИКА ЈЕ ЉУБАВ МАЈКЕ БОЖИЈЕ

>

>

> Истиниту исповест једне монахиње по њеном престављењу у Господу посведочио

> је њен духовник, по њеној жељи за живота, да се, по милости Господњој,

> објави љубав Његове Мајке, Пресвете Владичице наше, Богородице. Ову

> исповест, из не тако давне прошлости, донео је из источне Украјине пре пар

> година руски владика Алимпије и нама, српским православцима.

> Монахиња једног руског манастира је по својој благочестивости имала у

> манастиру само једно послушање:  да украшава сваког јутра икону Мајке Божије

> свежим цветовима. Замонашена као диете, сматрана је међу осталим

> сестринством као најдостојнија тог узвишеног послушања. Сестре су вољеле ову

> монахињу због њене скрушености, простоте и смирености. Међутим, како то

> обично и бива, када је имао најмање изгледа и када се најмање очекивало,

> непријатељ је почео да напада тако јако и то баш оне врлине због којих ју је

> Мајка Божија највише волела. Један чувар је стално у близини чистио око

> цркве и често јој се обраћао. Убрзо се ова монахиња о њега саблазнила.

> Колики ли је то могао бити ударац непријатеља, када је она и мантију своју

> скинула због тог човека и, тајно напустивши манастир, отишла са њим у свиет!

> Није прошло много времена, посрнула монахиња се пробудила из стања духовне

> махнитости. Страсти су нестале као дланом о длан, а ђаво је постигао своје.

> Кад је она то увидела, већ је одавно било касно. За кајање је била потребна

> надљудска снага. Назад се није могло, одлучила је да истрпи мужа. Он ју је

> сада тукао и малтретирао и живот јој се временом претворио у прави пакао на

> земљи. Није имала снаге више да живи, а није хтела смрт без покајања.

> Послије неколико година упокојио се муж. Монахиња је, најзад, могла да још

> једном оде и види манастир у ком је провела најблагословеније дане свог

> живота. Више није имала онај исти, благочестиви лик, већ напаћено, озбиљно,

> непокривено лице и искористила је то да уђе у манастир непримиећено. На

> улазу је препознала једну од својих сестара. Обратила јој се. Сестра је,

> наравно, није препознала. Хтела је да види да ли је и колико сестре осуђују.

> "Праштајте, да ли знате гдје је монахиња ... (изговорила је своје име) и шта

> се са њом догодило?" "Да, наравно", одговорила јој је сестра, "ено је тамо,

> у капели." Монахиња је застала. "Не схватате, питам за једну што је била

> овдје прије десет година и украшавала икону Мајке Божије ружама." Сестра ју

> је једнако чудно погледала: "Па, да, та иста до дана данашњег то и ради.

> Наша добра сестра... Ено је, украшава унутра икону Мајке Божије."

> Монахиња је, избезумљена одговором који је најмање очекивала, збуњено

> прекорачила праг цркве. Унутра је, у тишини и самоћи, заиста спазила

> монахињу која је украшавала икону ружама. Пришла јој је. Монахиња се

> окренула. Била је то Мајка Божија. Скинула је њену мантију и дала јој: "Ево,

> кћери, обуци мантију и не греши више." Монахиња је у смртном страху пала на

> под и зајецала. Од стида није могла да подигне главу, али Пресвета

> Богородица је већ била отишла. Стајала је пред њом само Њена икона украшена

> ружама. Мајка Божија, Свемилостива и Свесажаљива, свих ових година је вршила

> њено послушање да прикрије њен грех и не саблазни друге сестре. Монахиња се

> неутешно кајала непресушним сузама и осјећала неизмерни стид. Једино што ју

> је тешило била је неизмерна љубав Мајке Божије. Исповиедила је све духовнику

> манастира и замолила га да све објави по њеном упокојењу. Недуго након тога

> се упокојила.

[zlata]

Sanja 

Dogodilo se da je jedne noci neka mala luckasta zvezda iz cista mira napustila svoje zvezdano jato I pocela da pada I pada I pada kroz citav nepregledni kosmos. Padajuci tako, prosla je kroz suncevu galaksiju I slucajno se spustila na planetu Zemlju. Na kontinent, koji se zove Evropa… U jedan grad na koji nikada raniej nije pala ni jedna zvezda, pa je to bilo pravo cudo! Jedan fenjerdzija je pokusao da je uhvati, d amu svetli u fenjeru. Jedan general je hteo da je stavi na grudi kao odlikovanje. Jedna zlocesta dama je htela da od nje napravi mindjusu koja svetli. Jedan pijani mornar da mu svetli u lampi, a jedna jelka da je stavi na svoj vrh!

Ali zvezda se nije dala nikome, nego je pala pravo u jendo porodiliste na kraju grada… Tacno u ponoc kada se rodila jedna devojcica Sanja. Ne cijem se levom kolenu zalutala zvezda pretvorila u mali ljupki mladez. Ben. Kada bi se Sonja osmehnula, smesio se i on bez razloga. Kada bi ona zaplakala, plakao je i Vanja, mada mu nista nije falilo. Dogodilo se da se iste noci u isto vreme, rodio i jedan decak, Vanja.

Zasto bebe, uopste, placu ? Kazu zbog toga, sto im je bilo mnogo lepse tamo odakle dolaze na svet, nego ovde, kod nas. A odakle dolaze bebe ? Bebe dolaze iz ljubavi. A, gde je ljubav ? Ljubav je izmedju onih koji se vole. Ali, Vanji je bilo mnogo lepse u porodilistu, nego tamo odakle je dosao, jer je dobio mesto odmah pokraj Sanje, u koju se zaljubio cim je progledao- znaci, zaista, na prvi pogled! Najpre, ona nije bila celava I crvena u licu kao ostale bebe, vec je bila otmeno bleda I imala je divnu crnu kosicu, koja se izvanredno lepo slagala sa belim jastukom. Onda su pili mleko I spavali, pili mleko I spavali, pili I spavali I bilo im je pomalo dosadno. Jedva su cekali da ih puste napolje, pa da vide taj svet o kome su slusali devet meseci. Onda se jedno vreme nisu vidjali, jer su ih vozili u kolicima iz kojih se vidi samo nebo. Posto je kasnije prohodao, jer je bio pomalo lenj, Vaznju su vozili duze od Sanje, pa su muz bog toga oci postale plave.

Onda se jednog dana slucajno sretnu na klackalici. Jel me se secas ?- upita ga Sanja. Secam se…, rece Vanja, znao sam da cemo se jednog dana sresti ! Kakvo si ime dobio ?- upita ga Sanja radoznalo. Vanja ! A ti ? Sanja !- rece ona sa olaksanjem, jer se plasila da im se imena nece slagati. Sanja i Vanja ! Kako se to divno slaze !- rece covek koji je prodavao balone, slusajuci njihov razgovor. Onda sui h njihove mame uzele za ruke I odvele svaka na svoju stranu. Dugo su se osvrtali jedno za drugim…

I tako je pocela njihova ljubav… A, sta je to- ljubav? Kada gledas u zvezde bez razloga I kada podelis zvaku I kad poklonis cvet… Kada onome koga volis das jedan krug I ustupis ljuljasku u parkicu kada je na tebe red da se ljuljas! Kad onome koga volis daj jedan griz I kad podelis sa njih gumicu za brisanje na dvoje I kad mu das jedan liz! Kada nacrtas srce I unutra upises vasa dva imena. Ako to nije ljubav, ja onda, stvarno ne znam sta je!

Slavili su istog dana rodjendane… Onda su prolazile godine, a oni su zajedno rasli. Igrali skolice. Sedeli u istom razredu… U istoj klupi… Ucili sta je domovina… A sta je to- domovina ? Akvarijum je domovina zlatne ribice. Dimu je domovina lula. Puzu je domovina na ledjima. Crvu je domovina jabuka, a cvetu saksija. Pceli je domovina cvet. Sanjina i Vanjina domovina bila je njihova ljubav. Dobili su u isto vreme ospice… Pa onda zauske… Pa prvu nagradu za sviranje u cetiri ruke, u musickoj skoli « Mokranjac ». Zajedno su klizali. Zajedno su vozili rolsue. I isli u zajednickom kisnom mantilu, samo da se ne bi rastajali ni za trenutak.

Sta ti je to na kolenu ?- upita je jednog dana Vanja. Oh, nista ! Mladez…- odgovori Sanja. Mene podseca na neku tamnu zvezdu !- rece on. Zaista ?, obradova se ona, podseca i mene, ali ne smem to nikome da kazem. Lepa je…- divio se Vanja. I meni se dopada…- kazala je Sanja. Smem li da je poljubim ? Smes…- rece Sanja i on poljubi malu tamnu zvezdu, na sta se Sanja zarumeni. Hoces li dabudes moja zena ?- upita je. Hocu !- , odgovori ona tiho, ali samo ako se zakunes da ces me uvek voleti. Kunem se !- rekao je Vanja. To je vazno zbog toga, nastavi Sanja- sto ne bih podnela da zavolis neku drugu ! Znas, cini mi se da cu ziveti samo dotle, dok me zaista budes voleo… Ludice !- pomilova je Vanja po kosi- Kako te ne bih voleo ?- Verujem ti, i molim te da nikada ne zaboravis zvoju zakletvu, jer od nje zavisi moj zivot !

Onda su se vencali i na ovom mesti bi se zavrsila svaka bajka, recima da su ziveli dugo is recno i imali zlatnu decicu, da Vanja nije bacio oko na lepu Sanjinu kumu. Kuma je zaista bila zanimljiva i privlacna. Imala je dugu svetlu kosu i plave oci slicne Vanjinim. Kako je samo lepa !- pomisli on- Bas bih voleo da je poljubim ! U tom trenutku, Sanja se saplete o vencanicu. Oh, do malopre mi je bila taman !- rece uplaseno- A, sada mi se cini predugackom… vencanica je bila kao i ranije, ali Sanja nije. Smanjila se za deset santimetara. Jer, kad smo zaljubljeni, onda oni koje volimo rastu u nasim ocima. Kada pozelimo nekog drugog, onda se oni smanjuju. Svi ljudi na zemlji naviknu se na to posle izveznog vremena i zive, uglavnom, bez ljubavi, a da im nista narocito ne smeta. Mozda zbog one male luckaste zvezde na kolenu, Sanjin slucaj je bio izuzetak ! Ona je htela sve ili nista ! Nije podnosila prevaru, na koju se ostali lako naviknu. Sanja se nije smanjila u sebi- ona se stvarno smanjila, ali to u tom trenutku niko nije primetio. –Sanja , sta ti je ? Sta ti se desilo ?- upita je zabrinuto Vanja, videvsi da je malo pobledela. – Oh, nista !- odgovori ona zbunjeno- Ucinilo mi se samo da je pala jedna zvezda… Ali sada je dan !- zacudi se Vanja. –Pa, sta ?- rece ona- Zvezde padaju i danju, samo to mnogi nisu u stanju da vide. Sem te male neprijatnosti, na njihovoj svadbi, koja je protekla veselo, nista se posebno nije dogodilo. Sanja uskoro zaboravi na predugacku vencanicu, misleci da joj resejana krojacica nije uzela tacnu meru. Onda su lepo ziveli zajedno u potkrovlju jedne stare kuce na Zvezdari, odakle se u Beogradu, kad je vedo, najlepse vide zvezde. Nocu bi sedeli na terasi i gledali ogromni nebeski svod, trazeci Sanjino zvezdano jato. –Je l’ me jos volis ?- upita ga ona. Volim te !- odgovori on, zevnusi. Isto kao pre ? Ne ! Ne volis me kao pre ? Volim te mnogo vise !

Ali u trenutku kada je Vanja pozeleo u sebi jednu slavnu zvezdu iz varijeteta, koju je gledao prethodne veceri kako vesto barata loptama, ugasi se iznenada nekoliko zvezda, a Sanja se smanji za citavih trinaest santimetara. Sve cesce je morala da zavrce nogavice svojih najdrazih izbledelih farmerki cija je boja podsecala na Vanjine plave oci. Ali i to je imalo svoju dobru stranu- veoma lepo su joj stajale tako zavrnute i jedno vreme citav Beograd ih je nosio na Sanjin nacin ! Onda se Vanji mnogo dopala jedna balerina iz « Labudovog jezera » pa se Sanja smanjila za jos devet santimetara. I kad dog bi Vanja pozeleo neku od lepotica koju bi video u prolazu, Sanja se smanjivala za po koji santimetar. Naredna tri santimetra odnese joj jedna macka premazana svim bojama. Onda su Sanjine kratke, mini haljine postale- maksi ! No i to je imalo svojih dobrih strana : osvezila je na taj nacin garderobu i godinu dana nije morala da kupuje nista novo. Onda je Sanja pocela da se oblaci po prodavnicama decje konfekcije, jer su joj stvari za odrasle postale prevelike. Ponovo je nosila svoje omiljene crne lakovane cipele sa srebrnom kopcom, kao kad je bila mala i pevala sa Vanjom u skolskom horu. Mada je tada imala vec dvadeset i jednu godinu, nije bila veca od kakve devetogodisnje devojcice. Vanja je cesto vodio Sanju u setnju. Volela je da jede princes- krofne u poslasticarnici. Zimi joj je kupovao toplo, tek ispeceno kestenje, a ponekad su odlazili i u zooloski vrt da hrane majmune kikirikijem, a srne senom. Onda ih jedanput sretne neka stara Vanjina prijateljica. – Gle, koliko ti je samo porasla kcerka !- rece- Kako se zoves, duso ? –Sanja !- rece Sanja. –Imas, znaci, isto ime kao i tvoja mama, zar ne ?- rece dama/ I licis mnogo na nju… Pozdravi je kad se vratis kuci ! –Hvala, gospodjo ! Hocu…- rece Sanja, kao svako lepo vaspitano dete i smanji se za santimetar, jer je primetila da Vanja sa ceznjom gleda tu elegantnu damu. Onda je Vanja poceo da kuca u cetiri ruke na masini sa jednom lepom, ridjom daktilografkinjom i Sanja se smanjila za pet santimetara ! Onda su jendog dana gledali zajedno televizijski program i Vanji se mnogo dopade neka cuvena pevacica, koja je imala divan glas i jos lepse telo, pa pomisli kako bi bilo divno pevati sa njom u dva glasa. Sanja se istog casa smanji za dva santimetra i jedanaest milimetara. Ali I to je imalo svojih prednosti: bila je mala, a nije morala da ide u skolu…

Onda se Vanja, koji je bio dobar covek, trudio da ne misli vise ni na jednu drugu osobu, i prestao je jedno vreme da se okrece na ulici za lepoticama, znajuci da ce svaka njegova smanjiti njegovu prvu ljubav- Sanju, koju je mnogo voleo. Krajnjim naporom uspeo je u tome, i pola godine Sanja nije izgubila ni jedan milimetar i bilo joj je lepo. Ali na nekoj modnoj reviji, gde su se prikazivale nove haljine za prolece i leto, Vanji se mnogo dopade jedna kratko osisana manekenka, koja ga je stalno gledala. To je, izgleda bilo jace od njega, i Sanja se opet malo smanji. Da se ne bi slucajno izgubila u krevetu, Vanja joj je kupio divan krevetac u kome spavaju lutke I namestio joj ga na noncom ormaricu. Sanja je I dalje volela da se lepo oblaci, ali bilo je tesko pronaci odecu za tako malo stvorenjce, koje je, uz to, bilo I zena sa mnogo ukusa. Sta su radili? Kupovali su lutke Sanjine velicine I presvlacili je u njihove haljine, Niko od gostiju nije vise mogao da razlikuje Sanju od njenih malih prijateljica- lutaka, I to je cesto izazivalo smesne zabune. Kada bi enko usao u sobu bez kucanja I zatekao Sanju I njenog muza u razgovoru, pomislio bi da je Vanja poludeo I da se igra sa lutkama. Ali to, naravno, nije bilo tacno- on je tesio Sanju sto je tako mala, tvrdeci da je voli vise nego pre.

Koliko se Sanja smanjila za sve ovo vreme, najbolje se vidi po vencanom prstenu. U pocetku, ona je taj prsten nosila na srednjem prstu leve ruke. Ali, kad poce da joj spada, premestila ga je na kaziprst, a onda na palac. Posle izvesnog vremena, nosila je svoj prsten oko zglavka na ruci, kao narukvicu. Ali i to je imalo svojih prednosti : nije morala da kupuje novi nakit, kao ostale zene. Onda su jedanput dosli gosti. Sanja, koja ej bila radoznala i volela da slusa sta se prica za stolom, vozila se na malim rolsuama oko casa sa vinom i zelenih salata, da bolje cuje razgovore. Te rolsue izradio je narocito za nju, jedan sajdzija od najfinijih zlatnih tockica iz pokvarenog sata. I bas kada je okretala okk zdele sa pudingom, podize je sa dva prsta oko struka, neka gosca i stavi na svoj dlan : -Jao, sto je slatka igrackica !- rece Vanji- A gde joj se menjaju baterije ? –Budalo !- viknu Sanja – Ja sam ziva ! Ziva sam ! Ziva ! – Pa, ona ume i da govori !- zacudi se dama- Sigurno ste je kupili u Italiji ? Vanja, koji je primetio koliko se Sanja uzbudila, uze je pazljivo sa daminog dlana i nezno spusti salvetu od batista gde Sanja, posto se sita isplaka, slatko zaspa. Onda je Vanja jedanput leteo avionom i dopala mu se jedna stjuardesa, pa se Sanja opet malo smanjila. Ali i to je imalo svojih dobrih strana ! Posto vise nisu mogli da sviraju klavir u cetiri ruke, kao nekad, Sanja se izvezbala da sama svira svoju omiljenu kompoziciju « Za Elizu », trceci tamo, amo, po klavijaturi i to je zvucalo veoma lepo… Onda se postavilo pitanje kako ce Sanja citati knjige ? u jednoj prodavnici, pri vrhu Bulevara revolucije, Vanja je kupio male merdevine iz nekog rasparenog kompleta olovnih vojnika. Postavio bi knjigu uspravno a Sanja bi, poput molera, uzjahala merdevine, i krecuci se na njima citala red po red. Mada je po godinama bila vec odrasla, sve su je vise privlacile bajke, a narocito ona narodna, o maloj vili. Cinilo joj se da su ona i mala vila po svemu slicne. Kao da je dobila sestru bliznakinju. Vise nije bila usamljena. Ipak, brzo se zamarala od napora i nije uspevala da dnevno procita vise od dva, tri reda. Spustala se onda sa merdevina i sedela u hladu starog dvorca iz bajke. I onda, kako god bi Vanja pogledao ili pozeleo neku lepu devojku, svet je bio sve veci i veci, a Sanja sve manja i manja… -Necu vise da zivim sa vama !- govorila je tuzno. –Suvise ste svi veliki, trapavi, grubi i mnogo vicete kad govorite ! Uz to ste prevrtljivi i neprestano nesto lazete. Ne drzite se obecanja ! Ne umte da bidete verni.idem natrag u svoju bajku! Pred njoj se nalazilo divno, bistro jezero smaragdno plave boje. U jezeru se ogledao zamak, lepi Princ, dvorska svita, konji, konjusari I sve ostalo sto zivi po bajkama. Sanja htede da zakoraci na stazu, sto je vodila ka dvorcu, ali se sudari sa glatkim zidom hartije- sve je to bila samo odstampana iluzija. –Oh, hocu li se ikad probuditi iz ovog ruznog sna!- uzdahnu ona I zaspi na jastucicu za igle. Ali I to je imalo svojih dobrih strana- posto se uverio koliko Sanja voli jezero, Vanja je napunio jednu staklenu zdelu bistro vodom, pa je Sanja mogla da pliva do mile volje, a ponekda je jedrila I na dasci, u cije je jedro duvao njen muz, izigravajuci vetar… Onda, da nekako ubije vreme dok je cekala da se Vanja vrati sa posla, Sanja bi krenula na putovanje, Od dve mrvice hleba napravila bi mali sendvic za slucaj da ogladni, pa je za jedan sat obilzila citav globus peske. Gledala je lavove I slonoce u zarkoj Africi, slusala dzez u Njujorku, druzila se sa pingvinima na Juznom polu, vozila se na sneznoj trojci kroz zavejanu Moskvu… Upoznala je tako mnogo zanimljivih ljudi I naucila vise stranih jezika. I to samo za jedno prepodne! Sto je najlepse, ljudi I zivotinje koje je sretala u setnji globusom, bili su takodje, mali kao I ona I sa njima joj je bilo veoma prijatno, jer nisu nalazili nista cudno u njenom sicusnom rastu. Onda bi se Vanja vracao kuci I ona mu je pricala sta je sve videla I dozivela dok je on bio odsutan. Vanja bi je podigao na svoje rame i slusao price, koje bi mu dovikivala na uvo. Naravno, kao i svi ostali ljudi bez maste, on joj nije verovao ni reci ! Mislio je da je sve izmislila iz ciste dosade. Globus je sa njega bio samo jedna mrtva stvar, cija je unutrasnjost potpuno prazna. Kako se samo varao ! Otvorite svoj globus, pa cete videti sta sve ima u njemu ! Naravno, akos te fina osoba, pronaci cete u globusu i pingvine i dzez u Njujorku i slonove i lavove i sneznu trojku… Ako niste, sta se tu moze- za vas ce unutrasnjost lopte biti jezivo prazna.

Ponekad je Vanja nosio Sanju na svoja putovanja, jer ga je bilo strah da je ostavlja samu kod kuce. Mogla bi je pojesti neka zlocesta macka ili odneti slucajna vrana… Stavljao je Sanju u mali dzep od kaputa, tamo gde se drzi bela maramica. Sanja je volela da gleda svet iz Vanjinog dzepa. Kako bi joj dosadilo, pokrila bi se maramicom i zaspala. Na poslovnim sastancima, svi su mislili da Vanja u tom dzepu cuva neku narocito dragu olovku. Niko nije ni sanjao da mu je unutra prva i najveca ljubav ! Jedanput se Sanja iznenada probudi u sred noci, jer je sanjala nesto ruzno. Vanjin kaput bio je prebacen preko stolice u nekoj nepoznatoj hotelskoj sobi. Vanja, koji je potpunoz aboravio da je izvadi iz dzepa, spavao je za Sanju kilometrima daleko u svom krevetu. Mada se plasila visine, jer je pomalo patila od vrtoglavice, ona se ipak odluci na ocajniski poduhvat : isekla je maramicu na uske trake i povezala ih mornarskim cvorovima, pa se tako spustila iz dzepa na tepih. Pesacila je satima po patosu izmedju nogu od stolica i stola, koje su joj sada licile na dzinovske stubove, obilazila je kao planine visoke cipele i najzad, na smrt umorna, uspela nekako da se popne do Vanjine glave na jastuku i da mu se cvrsto uhvati za lancic oko vrata. Taj lancic Sanja mu je poklonila za dvadeseti rodjendan. Sada je to za nju bio lanac slican onome sa neke velike dizalice ! – Hej, pa to si ti !- rece Vanja zevajuci, kada se ujutru probudio- Zar nisi ostala u dzepu ? –Molim te, ne govori tako glasno !- zamoli ga Sanja- Plasim se da ces me oduvati... Tog jutra smanjila se za milimetar i po, jer je Vanja sanjao Mis Jugoslavije za tu godinu. Ali i to je imalo svojih dobrih strana ! Sada je Sanja uvek bila uz njega, umesto priveska na lancicu… I vise se nisu razdvajali.

Onda se Sanja toliko smanjila da je Vanju bilo strah da je slucajno ne zgazi na tepihu, kada se kasno vrati kuci sa nekog provoda. Stajao bi u vratima i paleci svetlo, vikao : -Sanjaaaaaa ! Sanjaaaa ! Gde si ? Javi se !- Ku-ku ! Ku-ku !- zapevala bi drvena kukavica iz starog zidnog sata, ciji bi mehanizam Sanja pokrenula, cim bi ga cula da dolazi. Ona se, naime, uselila u kucicu za ptice i lepo je uredila na svoj nacin. Imala je unutra sve sto joj treba. –Gde si bio do sada ?- pitala je Vanju. – Bio sam na nekom dugom dosadnom sastanku…- lagao je opet, znajuci da ce se od svake lazi Sanja opet malo smanjiti. I smanjila se. Ali to je bilo jace od njega. Ipak, i to je imalo svojih dobrih strana ! Sada je Sanja postal toliko mala da je mogla jahati na zutom kanarincu. Letela je na njemu, kada je bilo lepo vreme, upravljajuci malim uzdama. Najvise je volela da slece nedeljom na pijacu Zeleni venac, tamo gde su se prodavale ptice. Sletala je na kaveze i otvarala vrata, oslobadjajuci kanarince, stiglice i raznobojne papagaje… Jedanput je Sanju slucajno snimio fotoreporter velikih ilustrovanih novina i njena slika na kanarincu se javila na naslovnoj strani. Onda jednog dana Vanju poseti direktor sirkusa « Evropa ». Trazio je da Sanja nastupa u njegovom programu, jasuci na zutom kanarincu, ali Vanja nije dao. –Zasto ?- cudio se direktor cirkusa.- Pa, zaradicete velike pare i bicete strasno bogati ! –Zato sto je volim !- odgovorio je Vanja I Sanja prestade da se smanjuje citavih nedelju dana, sve dok on ne ode na veceru sa jednom poznatom lekarkom, koja je, navodno, mogla lekovima da poveca Sanju za citavih pola metra. Ne znamo sta je bilo na toj veceri izmedju njih dvoje, ali vec sutradan, umesto da raste, Sanja opet poce da se smanjuje. I smanjivala se, smanjivala, sve dok ne postade nevidljiva golim okom, i to vise nije imalo svojih dobrih strana.

Onda je Sanja zauvek nekuda iscezla. Niko ne zna kuda ? I tek onda, kada je vise nije bilo, ona poce strasno da nedostaje Vanji. Svaka stvar ga je podsecala na nju… Njene lutke, krevetac, male merdevine, globus po kome je putovala, lavovi u zarkoj Africi, dzez iz Njujorka, ruske pesme, prsten, male rolsue, sve… Jednostavno, Vanja nije znao kako da nastavi zivot bez nje. Sve one lepotice za kojima se nekada okretao na ulici, za kojima je ceznuo i koje je sanjao, izgledale su mu nekako trapavo, suvise velike i ruzne. Uz to, smetalo mu je sto vicu kad govore. Sada je ceznuo samo za Sanjom. Osecao je da se nalazi negde blizu njega, samo nije mogao da je vidi. Uzalud je kupio veliko povecalo, pa cak i mikroskop- Sanja kao da je propala u zemlju ! Dok ga je jos sluzio vid penjao se na krov kuci i trazio je na nebu.

I zamislite sve zvezde iz Sanjinog jata ponovo su bile na broju ! Mozda je ona njena tamna zvezda na kolenu, koja se godinama pretvarala da je mladez, odvela Sanju natrag, na nebo ? Ko zna ? Vanja onda poce da je trazi u bajkama i svi su se cudili sta jedan star covek trazi u knjizarama po odeljenjima za decu ? Trazio je po ilustracijama, prevrtao i okretao listove, ali nikako nije mogao da je pronadje. I znate sta ? On je jos uvek trazi… Lako cete ga poznati po tome sto uvek ide pognute glave, polako, korak po korak i gleda pred noge da slucajno ne zgazi Sanju. Svi oni, koji traze nesto vazno, nesto dragoceno, nesto sto sud avno izgubili, kroacaju na isti nacin. Poznacete ih po tome sto ih na ulici nista drugo ne zanima : samo gledaju ispred sebe, samo gledaju i traze, traze…

A mozda je Sanja jos uvek sa Vanjom? Mozda je toliko sitna, kao najsicusnije zrnce zvezdane prasine zalutalo na planetu Zemlju ? Mozda mu je u kosi, u uhu, mozda mu je u zenici oka, pa mu zato svetle oci : mozda je zaista tamo, samos to on to ne moze da zna ?

Momo Kapor

[Тавита]

Jednom je neki lovac namestio zamke da bi lovio životinje. Već sledećeg dana je u jednoj od zamki pronašao malog vrapca. Kad ga je hteo ubiti, vrabac nekim čudom progovori:

"Oj, lovče (skeptiče)! Do sada si jeo samo ovce i još uvek nisi sit. Ja težim samo nekoliko drahmi. Ako me pustiš udelit ću ti tri saveta.

Prvi još dok sam u tvojoj ruci, drugi kad budem na krovu one kuće tamo, a treći savet ćeš dobiti sa onog stabla pored.

"Slažem se", reče lovac i vrabac mu dade prvi savet:

"Ako je nešto nemoguće, ne veruj nikom ko tvrdi suprotno."

Lovac pusti vrapca, ovaj odleti na krov kuće i izrekne drugi savet:

"Ne živciraj se zbog stvari koje su prošle. Živi za ovaj trenutak."

Onda vrabac nastavi: "Progutao sam biser težak deset drahmi. Da si ga pronašao čak bi i tvoja unučad bila bogata."

Lovac se rastuži i bude mu žao što je pustio vrapca. Onda vrabac nastavi:

"Zar ti nisam rekao da se ne živciraš zbog prošlih stvari, pogotovu zbog nečeg što je nemoguće. Stvarno si glup. Kako ću ja progutati tako težak biser kad sâm težim tri drahme ?"

Lovac pomalo opet dođe k sebi i upita vrapca za treći savet.

Vrabac će na to:

"Prva dva nisi koristio, što će ti onda treći ?"

...te odleti kud ga noge nose

Maulana Rumi za ovu priču kaže: Davati savete glupom i nerazumnom sanjaru znači sejati seme u škrtu zemlju. Nema zakrpe koja će zakrpiti rupu gluposti i neznanja. Ti koji daješ savete, ne sej seme svoje mudrosti na zemlju neplodnu !

[Тавита]

МЕЂУ НАМА

Један младић, познат у целој Атини по својој брбљивости, по угледу на друге и сам одлучи да се упише у Исократову рeторску школу.

Исократ затражи од њега да плати дупло више него што је то био случај са осталим ученицима. Младић се изненади и замоли да му се каже разлог.

- За суму коју обично плаћају сви остали ученици, научићу те да говориш као што и њих учим. Међутим, ти ћеш платити још толико, јер требам да те научим и нешто друго – да ћутиш.

Да ћутиш! Ретка врлина где су речи одмерене, где су речи осмишљене, где су речи бритке. Јер, ћутање је сила. И потврђено је да тишина у ретким случајевима оставља иза себе лоше успомене. Колико ли смо се само пута уверили, па и спознали, да се у многим речима изговоре и речи сувишне, речи лошег призвука, речи претоварене злобом или иронијом или нечистотом!

О, да смо ћутали! Колико пута смо рекли у себи! Да смо ћутали!Тада... не бисмо рањавали, не бисмо изазивали, не бисмо разочарали, не бисмо преварили, не бисмо изиграли, не бисмо чинили неправду, не бисмо се отуђивали, не бисмо хладнели једни према другима.

Веома је тешка техника ћутања, кад се напада егоизам, кад се удара на наше страсти, кад се откривају наши недостаци (мане), кад се предочавају наше грешке! Кад верујемо да нам је начињена неправда, кад верујемо да нам није долично упућена почаст, ми да ћутимо!?

Али, « Исус ћуташе «.

Кад би имали снаге, да у тешким тренуцима подигнемо очи високо, колико лакше и радосније и слађе би било наше сапутништво са онима које волимо, са онима с којима путујемо. Само кад би научили да ћутимо!

из грчког часописа "Лидија"

[after_silence]

1405_love

Srne, mislim da ne citate lepo sta nam Tavi pise, a mila i ti bi trebalo da "obnovis gradivo" 1405_love :cheesy2:

Prelepa je prica, setila me na tebe...

:cheesy2:

РИЧА О ПТИЦИ КОЈА НИЈЕ ИМАЛА КРИЛА

Зажели Бог да створи птицу најпосебнију од свих. Тако да једног дана, очаран песмом њеном, као својим јединственим делом, овај свет промени у нешто невиђено и чудесно.

Да се разумемо, сва Божја дела су јединствена, прави уникати, али ова птица одскакала је од свих. Била је птица без крила.

Није она сањала о бог-зна-каквом лету, жудела за планинским масивима и небеским пространствима, као остале птице. Али негде у дубини свога срца, стидљиво је чувала жељу да полети међу трешњине крошње, баш у пролеће кад она процвета. Али Божја воља за њу је била другачија.

Па пошто никада неће полетети, дотерала је свој глас скоро до савршенства. Знала је да Бог неће остати равнодушан, да ће у заносу једног трена поклонити јој малу врећицу радости.

А онда је сазнала нови Божји план, који је гласио:" ТИ МОРАШ ДА ПОЛЕТИШ! ТИ СИ ПТИЦА!"

Она га је запрепаштено упитала:" Али како, Боже?! Ја немам крила!!!"

Рече Бог:" Што затражих од тебе, то ћу и добити!".

" Па, како је то могуће,Оче?!", упитала је птица.

Тада јој Бог рече, уверен у њену способност и снагу:" Видиш, створио сам много створења, дао сам им многе могућности, за узврат тражим само онолико, колико сам им дао. Ни трунку више, ни мање. Али ти си посебан створ и од тебе тражим посебан задатак! Знам да ни једна птица не уме да лети без крила, али ти можеш, ти си посебна. Лако је човеку који има очи гледати преда се, и заобићи препреку на путу. Лако је птици која има крила умаћи ловцу у заседи. Али тек кад ти узлетиш, спознаћеш праву цену живота. Само они који немају крила, могу више и брже да полете! Ореоли се стичу тако! И бесмртност исто! Зато лети...У томе је твоја величина! Ти можеш и оно што другима није дано.

Једнога пролећа, тек процвала трешња ширише опојан мирис, зачу се лепет невидљивих крила...

[Тавита]

Znam za tu pricu  :cheesy2:...

jeste lijepa je....

p.s danas sam gledala bambija sa klincima :cheesy2: al su mi drzali casove samo 1405_love))))))

[Тавита]

Неки монах се молио Богу да му открије зашто су праведници често сиромашни и страдају неправедно док су грешни и неправедни често богати и задовољни. Док се тако молио зачуо је одједном глас који му је рекао:

-Немој тражити да разумеш оно што твој ум и знање не могу обухватити, и немој испитивати тајне Божије, јер су Његове одлуке сличне бескрајном океану. Али ако желиш да то сазнаш, иди у свет и посматрај људе. Онда ћеш бити у стању да схватиш нешто од Божијих одлука. Тада ћеш видети да је промисао Божији неистражив и недокучив.

Кад је овај све то чуо, оде у свет. Пошто је извесно време пешачио, стигао је до једне ливаде. Ту се налазила једна фонтана, а поред ње неко старо шупље дрво. Ту се сакрио и почео да посматра људе који су ужурбано пролазили.

Након извесног времена дошао је један богаташ јашући на коњу. Застао је крај фонтане да би се напио воде и одморио. Док је седео, извадио је новчаник са златницима и почео да их броји. Кад је завршио бројање, грешком је ставио новчаник у траву уместо у џеп. Затим је јео одморио се и одспавао и потом кренуо не приметивши да му је новчаник остао у трави.

После неког времена, појавио се још један пролазник. Спазио је новчаник, узео га, погледао лево, десно и отишао у поље.

А убрзо се појавио и трећи човек, неки сиромах. Мало је попио воде и сео да одмори. Али онај богаташ, пошто се сетио да је заборавио новчаник, избезумљен је дојурио до тог места. Лице му је показивало страшан бес и он се запутио право према сиромаху захтевајући да му врати новчаник. Сиромах, пак, који ништа није знао ни о новчанику ни о златницима почео је у то да га уверава. Тада је богаташ почео да га туче. Ударао га је тако снажно да је сиромах на крају издахнуо. Богаташ је почео да га претреса али ништа није нашао. Отишао је потиштено свестан да је убио човека.

А онај, наш, испосник седео је слеђен и запрепашћен, почео је да плаче, осећајући велику жалост због неправедне смрти сиромаха. На крају је завапио Богу:

-Господе шта значи оваква твоја воља? Како твоја доброта може да поднесе оволику неправду! Један је изгубио новац, други нашао а трећи ни крив ни дужан страдао.

Док се молио појавио се анђео Господњи:

-Немој да жалиш за сиромахом, нити да мислиш да се ово није десило по вољи Божијој. Имај на уму да се неке ствари дешавају или зато што их Бог допушта, или да би тиме поучио људе или ради наше користи.

А сад слушај:

Човек који је изгубио новац је најближи сусед оног који је новац нашао. Овај други је некад поседовао имање вредно стотину златника а богаташ, похлепан, присилио га је да му имање прода за педесет златника. Осећајући се беспомоћно он се молио Богу да казни његовог суседа. Други човек онај уморни сиромах који је неправедно убијен, некада је и сам починио убиство. Он се , међутим, истински покајао и остатак живота провео у труду поштујући Божју вољу.Стално се молио Богу да му опрости његов грех и тражио је да Бог допусти да умре смрћу какву је и сам изазвао. Разуме се да му је Бог опростио истог тренутка кад се покајао али је и испунио смирену молитву сиромаха и после смрти вазнео га на небо, дарујући му венац славе због дубоког и искреног покајања.

Богаташ, који га је убио, толико је био заслепљен богатством и тврдичлуком да је Бог допустио да изврши убиство како би доживео бол који ће га на крају довести до покајања. Разделио је имање и замонашио се.

Где дакле видимо да је Бог суров, немилосрдан и неправедан ?

Не можемо докучити Божије одлуке јер их Он увек доноси исправно и сагласно путевима које све једино Он познаје.Ми погрешно, површно судимо и немамо поверења у Бога.

„Праведан си, Господе, и праведни су судови Твоји“ ( Пс. 119; 137)