Причам ти причу.... али праву и лепу...

[Тавита]

Сан о испуњењу свих жеља

Неки је младић сањао да је ушао у велику трговину. За тезгом је био анђео и послуживао. – Што ви овде продајете? – упита младић. – Све што желите, одговори уљудно анђео. Младић почне набрајати: - Хтео бих: крај свих ратова на свету, више правде за угњетаване, великодушности и сношљивости према странцима, више љубави у породицама, рада за незапослене, више заједништва међу Црквама и…и…- Анђео му преда једну омотницу и рече:

- Изволи. Овде је семење, а ти се побрини да од њега нарасту плодови.

Немојмо само маштати и желети, урадимо нешто и сами за добро овога света. Семе имамо, Бог нам га је дао. А ми морамо да га умножавамо добрим делима.

[Тавита]

Утопљеник и Свети Никола

Пловила лађа преко неке дубоке реке, па дуне јак ветар и изврне је.

Преживели путници почеше да вичу:"Помози Свети Никола!",

при том су сви, сем једног, махали рукама и ногама,

иако нису знали да пливају.

Свети Никола се појави па рече оном што се није отимао

прекорним гласом:"Махни мало и ти рукама и ногама,

јер оно што можеш дужан си да чиниш, а што не можеш помоћи ће ти Бог!"

Помози себи, па ће ти и Бог помоћи.

Док се човек чува, и Бог га чува.

У се и у своје кљусе.

Свако је ковач своје среће.

Не чекај вечере са туђе трпезе.

[Тавита]

ПРЕТВОРНОСТ (НЕИСКРЕНОСТ)

Један познати сликар пожелео је да својим кистом извргне руглу неискреност. Нацртао је индијског монаха и кад се цртеж посматра из далека, добија се утисак да се овај моли, али што му се више прилази, уочава се да, у ствари, пије пиво.

Колико ли је само људи који се из далека чине побожни, са изграђеним ставовима и идеалима! Из далека посматрано, наравно. Међутим, кад им се приближиш и погледаш из близине, тада увиђаш какви су уистину. Завеса обмане пада и открива се стварни човек. Неистину је осудио наш Господ, разобличивши је, те се стога од хришћана очекује да стоје усправно, да се не претварају и, пре свега, не крију, будући да њих не треба да занимају људи, већ Бог.

[Тавита]

ПРОПОВЕДНИКОВА КАПА

Један је свештеник често држао проповеди у цркви, али је са тугом приметио како се његови парохијани не мењају. Стога се досети да их испита.

Испричао им је следећу причу:

- Неки хришћанин, премда не пропустивши ниједну недељну проповед, није направио ниједан помак у свом духовном животу, никакав напредак. Сад ћу вам тог непоправљивог хришћанина и показати. Онај кога моја капа погоди, он је непокајан.

И ту он начини покрет руком, као да жели да се баци капом. А већина присутних подиже увис руке да би се заштитило и тиме сами себе проказаше слушаоцима, али не и послушницима Божије речи.

Нажалост, многи слушају Еванђеље и проповеди, али је мало оних који се владају по ономе што чују. Њихова дела не показују никакво интересовање нити вољу за променом.

У свакодневном животу заборављају да се присете да су хришћани и да имају дужност да се владају и живе као хришћани.

[Тавита]

Столица

Била тако два пријатеља. Свако вече седели би крај ватре на малим троногим столицама и разговарали. Но, догоди се да један од њих добије за шеика. Пресели се, дакле, у камену палату и седне у високу столицу од седефа. Многи му је народ долазио и клањао се новом старешини. Дошао и стари пријатељ његов, сав радостан, прерадостан, да му честита. Али га охоли шеик не хтеде одмах пустити к себи, него га остави да чека неколико дана. Најзад, нареди да му га доведу. Скромни пријатељ уђе, а шеик се још више устури у столици од седефа. Пријатељ одмах разумеде све, па се почне обзирати око себе као да не види шеика. Шеик га љутито ослови и упита шта тражи очима.

- Тражим тебе, човече, где си? – одговори пријатељ.

Затим тужно додаде:

- Док си седео на малој столици није се видела столица од човека, а сад, ето, не види се човек од столице!

http://www.parohija.org/content/view/131/40/

[Тавита]

Bajka o ljubavi

Nekada davno, i jednoj dalekoj zemlji, živeli su Kralj i 0110_hahaha.

Njihovo kraljevstvo bila je Zemlja Ljubavi.

U tom Kraljevstvu vladao je red, harmonija, spokoj, zajednistvo i zadovoljstvo, a kruna svega bila je ljubav, sto i sam naziv kraljevstva kazuje.

Cim biste, ujutro, otvorili kapke, na prozorima, neko bi vam priskocio u pomoc: «Evo, taaaako, pridrzacu ti.... .»... Drugo nasmeseno, prijateljsko lice mahnulo bi i doviknulo: «Dan pun ljubavi ti zelim, evo, idem u pekaru, zelis da ti donesem toplog hleba?»...

Cim bi neko uocio neku, tvoju, neispunjenu zelju, potrebu...Odmah bi se potrudio da ti se zelja ostvari, makar ucinio i najsitniji korak da te priblizi tvom cilju.

.Koliko je ko mogao pomoci, pomogao je.. bez pitanja, bez ocekivanja «revansa», bez kalkulacija u glavi...

U Kraljevstvu se, svakodnevno, cuo zvonki smeh i nazdravljanje: «U tvoje zdravlje i srecu, domacine!», «Za srecu i ljubav mojih gostiju!»...

Stanovnici Kraljevstva stalno su, jedni drugima, odlazili u goste, spravljali zajednicke ruckove, vecere, organizovali plesove, drustvene igre u kojima su svi dobijali. Nije bilo licemjerja, ljubomore, zlobe i zavisti.

Osmeh na licu dolazio bi iz srca, ljubav bi dosla iz duse. Nije bilo trenutka, u Kraljevstvu, kada se neko nekome ne bi osmehnuo, kada neko nekome ne bi izjavio ljubavi ili ucinio dobro delo podstaknuto, iskrenom ljubavlju prema bliznjem...

Bilo je, u Kraljevstvu i tuge i suza, ne samo radosnica, bilo je i neuzvracenih ljubavi, ali pre ili kasnije bas svako bi nasao srodnu dusu. Kako se ljubav neskriveno davala, tako je bilo lako uociti ko, prema kome, gaji posebne simpatije. Bilo je lakse naci zivotnog saputnika, nego u '' nasem svetu '', bas zbog iskrenog iskazivanja najdubljih osjecaja.

No, jednoga dana, Kralj je nacuo kako svaki zivi covjek ima ogranicen broj osmeha koji moze pokloniti, ogranicen broj puta kada sme reci «Volim te»...

Shvatio je da je energija ljubavi konacna, a ne beskonacna kako se cinilo...Covek ljubav trosi dajuci je drugima, a kada se isprazne zalihe ljubavi, osoba, tesko oboli, a moze i umreti!!! Jako se zabrinuo.

Razmisljao je, dugo, sta ce da uradi. Prestao se osmehivati Kraljici, prestao ju je grliti «iz cista mira», prosao bi ceo dan, a da nije rekao koliko je voli i koliko mu znaci.

Vidio je kako se Kraljicino lice uozbiljilo, kako joj se ton glasa promenio, video je kako skriva suze.

I 0110_hahaha je, svakim danom, sve manje ljubavi i paznje pokljanjala suprugu. Jer kada je covjek tuzan, nesretan, ventili duse, kojima propusta ljubav, zatvore se...

Kralj nije bio zadovoljan. Voleo je dobijati ljubav i paznju, veselili su ga Kraljicini osmesi... Odlucio je potraziti pomoc Dvorskog Mudraca.

Dvorski Mudrac je odmah ponudio resenje:

proizveo je lazne osmehe, lazne cinove ljubavi i napisao je prirucnik kako se njima koristiti. U Kraljevstva se prosirila vest kako nesebicno davanje ljubavi i poklanjanje osmeha oduzima dane zivota i kako im Dvorski Mudrac moze pruziti pomoc.

Mudrac se preko noci obogatio prodajuci laznu ljubav i prirucnike.

Do tada nepoznati osjecaji i stanja zavladali su Zemljom Ljubavi:

ljubomora «Mislim da njoj dajes vise prave ljubavi nego meni», «Poklonila si mi lazni osmeh, a njemu iskreni!!!»;

strah «Sta ako mi niko nikada ne pruzi pravu ljubav?!»,

laz «Ma, naravno da ti dajem pravu ljubav!»,

sumnja «Je li njegov osmeh pravi ili ga je Mudrac tome naucio?»....

Pocelo se trgovati ljubalju: «Volecu te iskreno, ako i ti mene tako volis!», «Poklonicu ti pravi osmeh, ako ti meni das delic iskrene paznje!»...

Vise nije bilo zajednistva na koje su ljudi u, Zemlji Ljubavi navikli. Pocele su se formirati grupice, mala drustva. Unutar grupe delila bi se iskrena ljubav, a clanovima drugog drustva pruzala bi se ona lazna.

Ali i unutar drustva se događalo da se pojavi lazni osmeh!

Niko ni u koga nije imao poverenja «Voli li me zaista?», «Daje li drugome pravu ljubav?»...

Mudrac je laznu ljubav stvorio na sliku i priliku prave. Tesko je, od oka, bilo proceniti koji je osmeh iskren, a koji lazan ...

koja je ljubav prava, a koja lazna.. cuvanju iskrenih osmjeha i ljubavi samo za posebne ljude, ljudi su obolevali. Lica su bila blijeda, oci bez sjaja, a dusa, nekako, prazna. Cak se cinilo kako tezi oblik bolesti imaju oni koji daju vise lazne ljubavi i koji, isto takvu, ljubav dobivaju.

Kralj je, i sam tesko bolestan, ponovo odlucio posetiti Dvorskog Mudraca i upitati ga sto je, u tako savrsenom planu, krenulo po zlu. Pretrazio je ceo dvorac, sve tajne odaje, ali od Dvorskog Mudraca ni traga ni glasa.

Odjednom Kralj shvati da je prevaren! Kada je malo bolje razmislio od Dvorskog Mudraca je, prvi put, cuo kako je ljubav konacna.

Odmah je dao nalog da se, u Kraljevstvu, spale svi prirucnici o laznoj ljubavi, da se iskorene svi recepti za stvaranje laznih osmeha i uputstva o njihovom koristenju.

Na velikoj gozbi, priredenoj u cast pravoj ljubavi, rekao je okupljnima: «Najdrazi moji, zivjeli smo u zabludi. Mudrac nas je zaveo i obogatio se na nasoj naivnosti. No, zelim da mu, bogatstvo koje je stekao, donese srecu. Zelim da pronađe pravu ljubav i da shvati kako je nikakvo, materijalno, bogatstvo ne moze nadomestiti.

Slobodno se volite iskrenom ljubavlju. Svaka cestica, takve ljubavi, koju poklonite blizenjem, poput grudve je, sto se kotrlja niz brijeg...Postaje sve veca i veca i veca...Takva vam se vraca i rusi svaku nedacu pred sobom! Zivela ljubav: mocna i beskonacna!».

[w.a.mozart]

Ovo o utopljeniku me podseti...bila poplava negde i voda nadolazi strahovito....spasilačke ekipe rade samo tako...elem,u kući jednog vernika koji je odbio da ga povezu čamcima,dešava se drama....ceo kraj je evakuisan,uključujući i njegovu porodicu....ovaj se popeo na sprat i tvrdi da će mu Bog pomoći....spasioci ga kume i dvore da podje sa njim.ovaj odbija i uporno tvrdi-Bog će mi pomoći....neće dozvoliti da se udavim....voda nadolazi....on ide na krov...nakon pola sata spasioci se vraćaju-pre toga su ga ostavili malo-i opet ga mole da podje..ovaj tvrdoglavo odbija.....Bog će me spasiti...nakon 20-ak minuta,treći put ga mole ali on ostaje na krovu i nakon pola sata se udavio...spasioci su otišli naravno..i sad,ode taj utopljenik kod Boga-kobajagi,naravno.....vidite temu o duši....i kaže Bogu...pa dobro Bože,stvarno nema smisla,nije ti fazon...ja se molim Tebi i sve se nadam da ćeš mi pomoći i Ti dozvoliš da se udavim..A Bog će-pa jel ti tri puta šaljem spasioce....

[Тавита]

Tрговац и дијамант

Живео једном богати трговац дијамантима. Али он није био само трговац. Био је и мудрац. Једнога је дана седео са својим друштвом, кад му слуга донесе вест да је нестао врло скупоцен дијамант. Чувши то, трговац на час затвори очи, а онда промрмља: "Прекрасно! Уистину прекрасно!" Прође сат времена и слуга му дојави веселу вест: дијамант је пронађен. Трговац и опет затвори очи, тренутак утону у тишину, потом рече: "То је уистину прекрасно! Заиста прекрасно!" Не могавши разумети трговцево понашање, један га његов пријатељ упита: "Објасни ми зашто си употребио исте речи и код губитка, и код  добитка? У чему је тајна таквога усклика?" Трговац му мирно одговори: "Ја ценим тишину и спокој свога ума више од дијаманата. Ја сам трагатељ за неисцрпивим благом духовних врлина. Када су ми јавили да је скупоцени дијамант нестао, погледао сам у себе да бих видео хоће ли се мој ум узнемирити и изгубити своју драгоцену равнотежу и мир, заради нечега што је тако пролазно као што је ствар по имену дијамант. И открио сам да мој ум није изгубио свој мир и своју равнотежу. Стога сам рекао: "Прекрасно!" А када ме је слуга обавестио да је дијамант пронађен, опет сам погледао у себе да бих видео хоће ли се ум усхитити, изгубити своју равнотежу и сталоженост због догађаја, у којих нема сталности. И открио сам да се мој ум више бринуо о унутарњему благу, које називамо божанско бивство, него што се забавио предметом световнога значаја, као сто је дијамант. Због тога сам рекао: "Прекрасно! Уистину прекрасно!"

[Тавита]

ПРИЧА О ПТИЦИ КОЈА НИЈЕ ИМАЛА КРИЛА

Зажели Бог да створи птицу најпосебнију од свих. Тако да једног дана, очаран песмом њеном, као својим јединственим делом, овај свет промени у нешто невиђено и чудесно.

Да се разумемо, сва Божја дела су јединствена, прави уникати, али ова птица одскакала је од свих. Била је птица без крила.

Није она сањала о бог-зна-каквом лету, жудела за планинским масивима и небеским пространствима, као остале птице. Али негде у дубини свога срца, стидљиво је чувала жељу да полети међу трешњине крошње, баш у пролеће кад она процвета. Али Божја воља за њу је била другачија.

Па пошто никада неће полетети, дотерала је свој глас скоро до савршенства. Знала је да Бог неће остати равнодушан, да ће у заносу једног трена поклонити јој малу врећицу радости.

А онда је сазнала нови Божји план, који је гласио:" ТИ МОРАШ ДА ПОЛЕТИШ! ТИ СИ ПТИЦА!"

Она га је запрепаштено упитала:" Али како, Боже?! Ја немам крила!!!"

Рече Бог:" Што затражих од тебе, то ћу и добити!".

" Па, како је то могуће,Оче?!", упитала је птица.

Тада јој Бог рече, уверен у њену способност и снагу:" Видиш, створио сам много створења, дао сам им многе могућности, за узврат тражим само онолико, колико сам им дао. Ни трунку више, ни мање. Али ти си посебан створ и од тебе тражим посебан задатак! Знам да ни једна птица не уме да лети без крила, али ти можеш, ти си посебна. Лако је човеку који има очи гледати преда се, и заобићи препреку на путу. Лако је птици која има крила умаћи ловцу у заседи. Али тек кад ти узлетиш, спознаћеш праву цену живота. Само они који немају крила, могу више и брже да полете! Ореоли се стичу тако! И бесмртност исто! Зато лети...У томе је твоја величина! Ти можеш и оно што другима није дано.

Једнога пролећа, тек процвала трешња ширише опојан мирис, зачу се лепет невидљивих крила...

Ивана Петковић

http://poeta.5forum.info/forum-f4/topic-t103.htm

[Тавита]

SRCE NA PLANINI

Jedan stari hodočasnik prelazio je usred zime preko mosta u podnožju Himalaja, kada je počela kiša. Čuvar prelaza mu je rekao: »Kako ćeš, dobri čoveče, stici gore po ovakvom nevremenu?«

Starac mu je veselo odgovorio: »Moje srce je već tamo, ostatku mene lako je da ga prati.«

[Тавита]

Mudrost cara Solomuna

Pred cara Solomuna su dosle dve zene sa svojim bebama. Jedno dete je bilo mrtvo, a drugo zivo. Svaka je tvrdila da je zivo dete njeno. Jedna je rekla:

- Dete ove zene je umrlo jer je tokom noci legla na njega. Svoje mrtvo dete je stavila pored mene dok sam splavala, a moje je uzela.

Druga zena je na to rekla:

- To nije istina. Mrtvo dete je njeno a zivo je moje.

Mladi car je saslusao obe zene, a onda je naredio:

- Donesite mi mac. Kad su doneli mac, car Solomun rece:

- Presecite zivo dete na dva dela i svakoj dajte po pola.

Tada prva zena zaplaka:

- Gospodaru moj, dajte njoj zivo dete! Nemojte ga ubiti.

Druga zena je pak rekla:

- Neka ga nema nijedna. Presecite ga!

Tada je Solomun naredio:

- Dajte dete zeni koja se sazalila nad njim, jer je ona majka.

http://www.vojvodinacafe.com/forum/poucne-price-melem-za-dusu-642/strana4.html

[Милан Меденица :)]

ниједно слово да се не измени 

16. Тада дођоше две жене курве к цару, и стадоше пред њим.

17. И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.

18. А трећи дан после мог порођаја породи се и ова жена, и бејасмо заједно и не беше нико други с нама у кући, само нас две бејасмо у кући.

19. И умре син ове жене ноћас, јер она леже на њ.

20. Па уставши у по ноћи узе сина мог искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свог мртвог стави мени у наручје.

21. А кад устах ујутру да подојим сина свог, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то, не беше мој син, ког ја родих.

22. Тада рече друга жена: Није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.

23. А цар рече: Ова каже: Овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.

24. И рече цар: Дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.

25. Тада рече цар: Расеците живо дете на двоје, и подајте половину једној и половину другој.

26. Тада жена које син беше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: Ах, господару, подајте њој дете живо, а немојте га убијати. А она рече: Нека не буде ни мени ни теби, расеците га.

27. Тада одговори цар и рече: Подајте оној живо дете, немојте га убити, она му је мати.

28. И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видеше да је у њему мудрост Божја да суди.

Стари Завет, Прва књига о царевима, глава 3.

[Тавита]

Dobro medo oprosti.....

Ja kad svojim curicama pricam pricu, pricam im nekim svojim (nedostojnim) rijecima...

A tebi hvala.. sto me ispravi.... 

[Vizantiona]

ЗЛАТОМ ВЕЗЕНЕ ОДЕЖДЕ

Зарудио је Бог дан свој у вечном Граду. Цариград, обучен у сјај легенде и у позлаћене боје векова, бледео се у дубини хоризонта са великим византијским Црквама, са палатама са вртовима из снова, са тврђавама и бедемима са трофејима. Град који је, као ниједан други град на свету, упознао лепоту, отменост и надасве веру.

И имађаше Бог у том граду много изабраника. А међу њима, смирен међу смиренима, беше свештеник Маркијан. Од малена га је обележила рука Божија. И он послуша Његов глас и постави себи за циљ да живи само за Бога и Његову љубав.

Његова слава се раширила по целом царству и обухватила и најудаљеније крајеве. Био је, веле, човек који никада није имао ништа своје, јер је увек осећао да то неком другом треба више. Отац сиромашних и презрених, трудио се да цео дан посвети милосрђу и љубави.

Недељно свитање је довело Маркијана журним кораком у сокак који је водио ка Цркви Свете Анастасије. Био је то величанствен храм у којем је годинама служио као сабрат. Данас је био велики дан: освећење храма. Требало је, дакле, да се побрине за свее. Крилатим кораком и са молитвом на уснама пролазио је кроз лукове и аркаде Цариграда. Пут је био пуст. Стиже пред западни трем и изађе на велико четвртасто двориште са предивном фонтаном. Одавде се видела ограда храма. За Цариград бејаше ово јака зима и, како је било праскозорје, мраз је немилосрдно штипао. Једним потезом Маркијан обави боље око себе своју мантију, али као да се одмах покаја.

- Сети се, Господе, сиромаха, Твоје мале браће, рече тихо. Стиже до великих степеница. Поглед му привуче величанствен призор. Но, када крену да их пређе, зачу неко јечање са стране. Маркијан се зачуди па се прекрсти.

- Господе помилуј, рече. Ко ли ће то бити у ово доба? Али овога пута јечање се зачу још јаче. Било је мрачно и није видео добро.

- Ма, ко је то? рече сада гласније.

- Милост, оче, зачу се један намучени глас. Тамо на великим степеницама седео је један убоги просјак помодрео од хладноће.

- 0, брате мој, рече збуњени Маркијан. Треба да ти помогнем, али у недрима немам ничега за тебе. Завуче руку у мантију неће ли нешто наћи. Али не нађе ништа. Помисли да му каже да чека тамо код степеница, јер је после Литургије можда имати нешто да му да. Али, можда ће тада већ бити касно.

- Помози ми Господе. Шта да радим? шапутао је Маркијан.

Тада човекољубиви свештеник намисли да учини нешто неуобичајено. За трен ока отвори храм и отрча до ђаконикона, значи до просторије у којој свештеници облаче своје свештеничке одежде да би служили Божанску Литургију. Ту свуче мантију и обуче своје одежде. Потом изађе у двориште храма и пружајући просјаку своју мантију рече му:

Немам да ти дам ништа друго. Узми ово. Мени не треба јер ћу ја сада служити Божанску Литургију. Узми, твоја је.

А просјак, задивљен толиком добротом, љубљаше руке свога доброчинитеља, и, препун радости, оде.

Време је пролазило. С леве и десне стране пута бејаше мноштво света одевено у празнично рухо. Дошли су и званичници у својим униформама обавијеним свилом и кадифом. А потом и витезови и војводе и, напокон, сам цар. У раскошно украшеној Цркви све је добило празнични карактер. Поред цара дође и стаде Патријарх. Црква је бљештала заслепљујућим сјајем. Хиљаде полијелеја су својим светлом претворили храм у једну лађу која је пловила према небу.

Но, изненада погледи свих се окренуше према Олтару где се налазио Маркијан. Сваки пут кад би се појавио на Олтарским Дверима чинило се да носи златом везену одежду, која, упркос свом сјају данашњег дана, није приличила једном обичном свештенику.

Убрзо се са помисли прешло на коментаре. Шапутања, која су постајала све јача и јача, реметила су појање.

- Ма види ти Маркијана. Зар се не стиди? Какву то одежду носи? рече један.

- Ма шта мисли ко је он! Последњи свештеник Цариграда а облачи се у одежду вишег ступња и од Патријархове! Срамота, одговори други.

- Срамота! Срамота! чуло се са свих страна. Цео храм је блистао од Маркијанових одежди.

- Неко треба да каже овом свештенику, Пресвети, да се облачи са мало мање сујете, шапну Патријарху на уво један клирик.

Патријарха дирну то што чу. Знао је Маркијана као смиреног и озбиљног клирика. Али не могаше ништа да каже за његово данашње понашање. Коначно одлучи да ће му, када се заврши Литургија, озбиљно приговорити.

Пошто раздели нафору, Патријарх позва Маркијана устрану.

- Данас, Маркијане, ниси поступио добро. Шта значи та одежда коју носиш? Каквом ће се примеру од тебе научити сиромаси нашег друштва? Свештеник, дете моје, треба да је једноставан.

Добри свештеник се збуни. Баци поглед на одежде које носаше и смешећи се, али увек с поштовањем, одговори:

- Ма, о каквим одеждама говори твоја светост, Пресвети? Ако мислиш на ове које носим, то су оне исте које имам од дана када си ме рукоположио, ево већ двадесет и пет година!

Сада се Патријарх разљути. Па ово је претерано. Подсмева му се у очи! Одлучи да га казни.

- А шта је ово, викну Патријарх. Али, како ухвати руком за одежде виде да су то оне старе које Маркијан носи већ годинама. А за првим изненађењем следило је и друго. Патријарх угледа како човек Божији не носи мантију испод старих одежди. И пун недоумица упита:

- Ма, ко те то свуче, Маркијане? Тада човекољубиви свештеник узе у своје руке Јеванђеље и показујући га рече Патријарху:

- Ово овде ме свуче, Пресвети. Тада Патријарх, потпуно ганут, стисну Маркијана у загрљај и рече му са сузама у очима:

- Дете моје, када би сви свештеници и сви људи живели твојим животом, не бисмо имали потребе ни за чијим речима. Био би довољан само њихов пример!

[Милан Меденица :)]

Dobro medo oprosti.....

Ja kad svojim curicama pricam pricu, pricam im nekim svojim (nedostojnim) rijecima...

A tebi hvala.. sto me ispravi....  0442_feel

????? ?????? ? ?????, ???? ??????? ?? ?? ????????? ??????, ???? ??? ?????? ??'????? - ????? ?? ??, ? ???? ?? ???????? ? ?? ??? ???? dada  8084.gif