Šokantne misli svetih otaca koje su vam se dopale

[w.a.mozart]

Њива срца биће онолико плодоносна колико добро буде узорана молитвом, наводњена сузама и оплевљена од корова помисли.

 

старац Јефрем (Филотејски и Аризонски)

 

ovo i nije baš šokantno ali :bendoff:

[Дијана.]

Mozda ne sokantne, ali paradoksalne u odnosu na nasu prirodu, misli vl.Nikolaja:

"Srecom ce nagraditi Bog verne svoje (to jest slicne Sebi) i to ne srecom zivotinje no srecom Boga. U ovaj zivot si poslan ne da bi imao srecu nego da bi je zasluzio.

Svaka moja sreca bez Tebe je tasta, svaka moja ljubav bez Tebe je masta"

[Данче*]

ovo i nije baš šokantno ali :bendoff:

Знам али трагајући за оно што је било мени шокантно истекло ми време "уреди"

[Данче*]

Монаси из Новог Скита су чистили подручје од костију упокојених, болесних и старих.Старац Данило, који је живео у утврђењу скита, је служио без жалбе и помажући једном приликом током чишћења обратио се упокојеним:"Ви сте се мучили док сте живели овде на земљи, па сте примили своје венце ловора и нашли сте свој мир у Рају. Молите се за нас Свети Оци."
Онда се зачуо глас из костију: "Морате имати љубави - нико неможе бити спашен ако нема љубави!"
 

Светогорски старечник

[Дијана.]

NIje od svetog oca, ali mi je šokantno, kako Onaj koji sve vrijeme bez osude oprašta slabim i zabludjelim grešnicima, samo upozoravajući da ne nastavljaju tako, i moli oproštaj za svoje krvnike, jer su u zabludi,

šokantno strogo osudjuje gorde licemjere, one koji znaju šta rade, koji treba da služe za primjer drugima,koji imaju darove, odgovornost da svijetle a ne svijetle, da su to jedini koje je ostavio bez obećanja oproštaja.

 

"Teško vama, književnici i fariseji (tj.učena crkvena i uopšte društvena elita) koji ste kao okrečeni grobovi, svana lijepi, a iznutra puni svakog smrada i nečistote; što jedete kuće udovičke (tj.uzimaju od najugroženijih), što  navaljujete bremena drugima koja ni sami ne nosite, stojite na vratima i ne puštate da udju oni koji bi htjeli, a sami ne ulazite... Da nisam došao i govorio im, ne bi grijeha imali, a sad nemaju izgovora za grijeh svoj". 

 

[Дијана.]

Mozda ne sokantne, ali paradoksalne u odnosu na nasu prirodu, misli vl.Nikolaja:

"Srecom ce nagraditi Bog verne svoje (to jest slicne Sebi) i to ne srecom zivotinje no srecom Boga. U ovaj zivot si poslan ne da bi imao srecu nego da bi je zasluzio.

Svaka moja sreca bez Tebe je tasta, svaka moja ljubav bez Tebe je masta"

zaboravih ovo, vrlo slicno, od istog: "Ljubav je radost, cena ljubavi je zrtva; ljubav je zivot, cena ljubavi je smrt."

Sve sto si znao, vjerovao, mislio, osjecao, stavi u zagradu, pa preokreni, pa polako, nanovo... protiv prirode, sebe, ega.. cudan ljudima i tudj samom sebi... ako zelis da sledujes Hristu... 

[Данче*]

Између ћутања неба и земље огорчено се препиру мудраци: "Шта је материја" и "шта је дух"?

А смрт на гробљу седи и одлучно одговара: "Материја је тесто, дух је квасац, ви сте хлебови, а ја гост".

 

Владика Николај Велимировић

 

 

У банци банкар радосно броји, колико хиљада дана још може јести.

А гладан гробар са гробља посматра град и мисли: из чијих ли ће зуба сутра испасти хлеб?

 

Владика Николај Велимировић

[w.a.mozart]

ovo poslednje je moćno

[Arsenija]

Vladika Nikolaj.

ZARĐALO GVOŽĐE

Ne žali se što je Bog popustio bolest na tebe. Seti se, da je Bog i teže bolesti na ljude svetije od tebe popuštao.

Zamisli polugu gvožđa da stoji godinama u dnu kovačnice. Najzad ona počne moliti kovača, da i od nje napravi nešto. Kovač hitro uzima gvožđe, baca ga u oganj, a potom, usijano, pod čekić. Treba li onda gvožđe da se žali?

I tvoja bolest je za radovanje, a ne za žalost. Jer ti si se molio Bogu da te učini boljim čovekom. I Bog te je uzeo u rad, i počeo te kaliti i kovati.

Bog te uzeo u rad, bolesniče! Raduj se, zarđalo gvožđe iz dna kovačnice.

[Србадија]

Brate...koliko je sveti vladika bio genije,citam ove dve poslednje poruke i razmisljam i neverovatno...

[Натан]

Ал' ''шокантне мисли''.   

Ево једне: 

''Промислите, шта би било данас, кад би се Христос међу нама јавио и завирио у наше храмове и наше светиње?

У нашим храмовима за молитву нашао би Христос многе од нас свештеника, који истина не продајемо „волове и овце и голубове“ и не мењамо новац у цркви, но који смо на други начин постали трговци у храму. Ми смо постали трговци у храму на тај начин, што смо се почели односити равнодушно и хладно према светињи, којој служимо. Ми не служимо с преданошћу и одушевљењем, но служимо само по дужности. Ми не служимо предано и одушевљено Богу, јер се бојимо да тиме сувише не ограничимо службу лично себи и својима. Ми не служимо предано и одушевљено ни лично себи ни својима, јер се бојимо да тиме сувише не ограничимо службу Богу. Ми не служимо отуда ниједног господара како треба, а служимо многе како морамо. А кад се светињи служи како се мора, а не како се најбоље може, онда јој се уопште и не служи, но води се трговина с њом. Ко светињи служи по дужности, а не по срцу, тај одмерава тачно да да светињи онолико, колико она њему даје. А ко тако педантно одмерава, тај од светиње прави трговачку робу, а од храма трг и мењачницу''. Свети Владика Николај Велимировић

[Баба]

 

 

Реченица мог дуовника: Значи страшно!

[Viktor Ljvovic]

Ко год, сваког дана,  не изговара име Христа и наше Пресвете, тај није хришћанин.

 

                                                                                                                                                                                      игуман Јефрем из Аризоне

[Данче*]

Деца досежу до факата, обични људи до закона, духовни људи једини досежу до Истине.Факт се да измерити, закон се да описати, Истина се не да ни измерити ни описати.Онај ко стоји у Истини, може Истину осетити, но не може је речима саопштити онима, који стоје ван Истине, у кругу факата и закона.Факта и закони скривају и ограничавају Истину и не дозвољавају да се о Истини говори друкчије него кроз њих. Зато се духовни људи спуштају на ниво деце и обичних људи, када говоре о Истини.

 

 

Вл.Николај Жички

[Viktor Ljvovic]

       Пре него што сам напунио 80 година, често би ишао у Рај. 

 

                                                                                                                                       игуман Јефрем из Аризоне