Претражи Живе Речи Утехе

Ovde možemo pisati pomenute izjave sećam se da me šokirala misao sv.Maksima ispovednika Badava se pričešćujemo telom i krvlju Hristovom ako se ne pričešćujemo Njegovom voljom još uvek razmišljam o tome,posebno pred pričešće

Ko god je malo zagrebao po psihološkim i psihoterapijskim temama primetio je da se svuda pominje termin obrasca ponašanja, razmišljanja, osećanja i slično. To su sve one stvari koje nam se ponavljaju, tj. koje ponavljamo u životu, bilo da se radi o odabiru partnera, posla, funkcionisanju sa prijateljima ili slično. Postoje bar dva razloga zašto iznova i iznova prolazimo kroz slične ili iste životne situacije, koje nazivamo obrascima, skriptom, nesvesnim životnim planom itd. Prvi je to da naš mozak funkcioniše po principu štednje. Živimo, mislimo i osećamo se kao na ,,automatskom pilotu”. Priroda je štedljiva pa ne želi da se energija rasipa u svakoj situaciji, nego na osnovu ranijih iskustava, naučenih i usvojenih vrednosti automatski reagujemo. Sve je super dok su ti šabloni ,,abdejtovani”, dok su funkcionalni i u skladu sa realnim okolnostima. Kad nisu onda smo u problemu. ,,Muškarci hoće samo seks.” je primer uverenja koje izgrađuje neki šablon, koji dalje vodi tome da će osoba sa tim uverenjem i nesvesno birati baš takve muškarce, koji žele samo seks. Tako će sebi potvrditi da je to istina. Da bi se izabrao neki drugi tip muškarca potrebno je promeniti uverenje, uvideti koji to muškarci hoće samo seks, koji i kakvi žele nešto drugo… za sve to potrebna je energija, vreme, rad, investiranje sebe. A mozak hoće da štedi. Znači, neophodno je prepoznavanje (nesvesnog) ,,autopilota” i ,,uključivanje” (svesne) opcije ,,ručnog upravljanja”. Drugi razlog konstantnog vraćanja na šablonsko ponašanje jeste potreba da se taj ,,šablon” prevaziđe. Šta to znači? Šabloni, kao reprezenti nečeg negativnog u našem nesvesnom, uglavnom nastaju u nekim periodima ranih razvoja, u odnosima sa važnim ljudima, i to u emotivno nabijenim, često neprijatnim situacijama. Ako uzmemo gore pomenuto uverenje, ono je moglo nastati recimo slušanjem mama, tetaka, strina i drugih važnih žena i njihovih iskustava (i uverenja), pa bi se ,,namestila” neka realna situacija koja bi to i potvrdila (recimo starija sestra ili mlada tetka koju je nakon prvog seksa dečko ostavio) i time bi uverenje bilo formirano. Ali, mi ipak imamo potrebu da živimo slobodno i autentično, da zadovoljimo svoje potrebe. Pa iako postoje uverenja, šabloni, nesvesni planovi i odluke o drugima i životu želimo da toga nema, da rešimo i nastavimo dalje. Zato postojanje šablona nije samo neka patologija koju nesvesno ponavljamo unesrećujući sebe, već je i naš način da se toga rešimo. Vraćanje na ,,staro” i ,,već viđeno” (iako negativno i neželjeno) u funkciji je prevazilaženja i razrešenja. Kada to odradimo, raskrstimo sa prošlošću, starim doživaljajima, uverenjima i obrascima, više i nemamo potrebu da se osvrćemo i na to vraćamo. Tada počinje da važi ona poznata ,,Putuj igumane i ne misli na manastir”. https://putkaautenticnosti.wordpress.com

Fabrice Hadjadj: «Noël devrait être synonyme de vie simple» WWW.LETEMPS.CH Figure montante d'un catholicisme français décomplexé, le philosophe Fabrice Hadjadj est un critique mordant de nos sociétés hyperconnectées. Son modèle alternatif? Jésus bien... Zato je tistim, ki zagrizeno napadajo družino – in jo želijo razmesariti – tako težko ugovarjati. Pojasniti, da človek izhaja iz opice, je lažje, kot pojasniti, da otrok izhaja iz moškega in ženske. V prvem primeru teza dejansko zahteva pojasnila, celo številna, medtem ko v drugem primeru nimamo česa pojasnjevati, saj niti ne gre za tezo, temveč za neko popolnoma začetno danost, ki je podobna obstoju zunanjega sveta. In kako pojasniti, da zunanji svet je? Kako nekomu dokazati, da sonce sije? (Fabrice Hadjadj, Kaj je družina?)

David Sinclair, genetičar s Harvarda, tvrdi da starenje ne bismo trebali doživljavati kao prirodnu posljedicu životnog ciklusa Izvor: Profimedia / Autor: Auto Starenje doživljavamo kao nakupljanje svih ostalih stanja koja postaju sve češća s godinama - raka, demencije, fizičke slabosti... No, sve više znanstvenika dovodi u pitanje osnovnu koncepciju starenja. Što kad bismo mogli zaustaviti smrt, ili je potpuno spriječiti? Što ako su bolesti koje nas pogađaju u starosti simptomi, a ne uzroci? Što bi se promijenilo kad bismo starenje klasificirali kao bolest? Od davnina se na starenje gleda kao na neizbježan, nezaustavljiv i prirodan ciklus. 'Prirodni uzroci' glavni su uzrok smrti starijih osoba, čak i kad umiru zbog raznih patoloških stanja. No ne misle svi tako. David Sinclair, genetičar s Harvarda, tvrdi da starenje ne bismo trebali doživljavati kao prirodnu posljedicu životnog ciklusa već kao stanje. Starost je, kaže on, patologija i kao takva može se i liječiti, piše Technology Review.

Na poslednjem Svetom arhijerejskom saboru SPC napadnuta je akademska sloboda desetorice profesora i asistenata sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Razlog za napad na slobodu misli pravoslavnih teologa bio je apel koji su ovi akademski radnici potpisali i uputili javnosti, a u kojem su kritikovali zahtev grupe građana za reviziju teorije evolucije u našem školstvu. Iz šturog saopštenja portparola SPC saznajemo da je problem koji su svojim apelom pravoslavni teolozi napravili vladikama na saboru bio navodno „izlišan i u suštini besmislen“. Pravoslavni teolozi su se svojim apelom, navodno zaleteli u javnost „što je u medijima horski proglašeno za podršku darvinizmu u njegovom najgorem izdanju i za posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“. Ako zastanemo i pažljivo protumačimo ovaj deo saopštenja, prilično je jasno da tu nije reč o stavu javnosti. Mediji su bili prilično zatečeni intelektualnom i teološkom širinom pravoslavnih teologa u pogledu teorije evolucije. Pre će biti da je u pitanju sadržaj optužbe, upućen od strane (pojedinih) vladika, za „posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“. Neki su episkopi izgleda doveli u sumnju hrišćansku veru profesora i zato su potpisnici apela naterani da se zvanično obrate saboru. Portparol SPC dalje kaže: „Potpisnici toga teksta su se obratili Saboru sa ispovedanjem autentične hrišćanske vere u Boga Tvorca (zdravi i pravi kreacionizam)“. Međutim, ako su mediji krivo protumačili teologe, kako se tvrdi u saopštenju SPC, onda je trebalo da profesori javnosti upute ispovedanje hrišćanske vere u Boga Tvorca i tako isprave navodni nesporazum. A ne da episkopima na saboru objašnjavaju svoju veru. „Sabor je to prihvatio, ali sa napomenom da nam čitava ta raspra, bez obzira na njihove namere i zamisli, uopšte nije bila potrebna“. Možemo pretpostaviti da su na saboru potpisnici apela pokušali da objasne pozicije akademske teologije u odnosu na prirodne nauke i teoriju evolucije, ali da su bili grubo sasečeni. Verovatno uz obrazloženje da njihovo mišljenje i znanje nikome, pa ni vladikama, nije potrebno. Od sabora optužena grupa profesora i asistenata zakonski ništa nikom nije morala da objašnjava, niti da ispoveda. Za njih, kao i za sve naučne radnike zaposlene na univerzitetu, važi Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije. Ovaj zakon u članu 5 stav 1 jasno ističe da u akademske slobode spada, između ostalog, i „sloboda naučnoistraživačkog rada i umetničkog stvaralaštva, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih rezultata i umetničkih dostignuća“. Pomenuta grupa teologa javno se usprotivila nastojanjima da se Sveto pismo, sa svojim opisom stvaranja sveta, koristi kao osnova za osporavanje naučne teorije evolucije: „S tim u vezi, podsećamo na stav, široko prihvaćen od naučne zajednice teologa širom sveta, da ne postoji nikakva ‘biblijska teorija stvaranja’ koja se može shvatiti kao naučna teorija koja bi, kao takva, predstavljala naučnu alternativu teoriji evolucije“. Saborski oci su osporili zakonsko pravo univerzitetskim profesorima da javno iznose široko prihvaćene stavove iz svoje akademske oblasti. A pošto akademske slobode ulaze u okvir autonomije univerziteta, pritiskom na profesore teologije dovedena je u pitanje i sloboda univerziteta. Najzad, Sveti arhijerejski sabor SPC prešao je i preko osnovnog građanskog prava na slobodu misli, garantovano ustavom. Ovako široka lepeza prekršenih pravnih normi otvara pitanje preispitivanja odnosa državnog Bogoslovskog fakulteta i SPC. Disciplinovanje profesora teologije od strane sabora zasigurno će loše uticati na poziciju akademske teologije kod nas, kao i na buduće istupe teologa u javnosti. Ali mislim da je, u izvesnom smislu, pritisak od strane antiteološke struje u Crkvi došao prekasno. Godinama unazad organizuju se razni naučni skupovi, tribine i okrugli stolovi gde teolozi ravnopravno učestvuju i izlažu svoje stavove zajedno sa naučnicima iz drugih naučnih oblasti. Još je devedesetih, recimo, bilo dosta nepoverenja u vezi sa sociologijom pravoslavlja, ali su danas u toj oblasti zastupljeni radovi kako sociologa, tako i teologa. Razmišljanje na temu odnosa teologije i biologije je kod nas očigledno noviji trend, koji u najvišim crkvenim krugovima izaziva vidno nerazumevanje, ali ga je u principu nemoguće zaustaviti. Pomenuo bih na kraju i skup „Teologija u javnoj sferi“ u Trebinju, u organizaciji Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, koji već četvrtu godinu okuplja teologe i eminentne naučnike iz oblasti društvenih i prirodnih nauka. Na skupu su više puta izlagana teološka mišljenja identična stavovima profesora i asistenata iz apela. Na otvaranju ovogodišnjeg skupa, direktor Sekretarijata za vere Republike Srpske Dragan Davidović je rekao da je institucija koju predstavlja tu da podrži „slobodno mišljenje i stavove svih učesnika“. Davidović je dodao i da na skupu „nema zabrane ni za one koji misle da su u svemu u pravu, da su bezgrešni, a da im je moć neograničena“. Ali je na kraju poentirao da takvi „na ovim mestima sami sebe suspenduju“. Zato su teolozi sa PBF-a i pozvani na sabor. Bezgrešni moćnici ne zalaze u javnu sferu. Oni deluju tajno.