Поуке и беседе светих отаца

[Number15648]

МИСЛИ СРПСКЕ

Савиндан и Видовдан два су вечна празника српска. Први нас учи путу савршеног живљења по вери, друга путу савршеног умирања за веру. Пут светог живота и пут свете смрти. Сва остала тзв “национална” празновања, која не могу да се ставе у оквир једног од ова два вечита празника улазе у оквир журналистике с којим и пролазе.
Пут Светог Саве водио је путу Косовском. Да није било славе Светог Саве не би било ни славе Косовске. Слава суза и зноја потврђена је славом крви. Хришћанство не зна за трећи пут — за вечни живот.
Ако икад, не дај Боже, Срби напусте ова два празновања, њихово ће име бити избрисано из историје и календара и Књиге живота. И пут њихов биће замршенији од мреже паукове.

 

Св. Николај Велимировић

[JESSY]

О чистоти

 

Чистота је простота, незлобивост и савршена неокаљаност душе. Чистота је врлина превасходне вредности, плод хришћанског савршенства. Чисти дан и ноћ испитује вољу Божју и шта је часно, благоугодно и савршено творити. Он испитује свој живот, истражује дубине свога срца и ништа не трпи у њему што се противи моралном закону. Сваку лукаву жељу одбацује и сваку њену страст изгони. Ништа мрачно не дозвољава у срцу и све жуди светло и озарено светлошћу. Његова је жеља увек оно што је часно и он постојано истрајава у искушењима и невољама. Његове су чежње свете. Његова света љубав пружа се ка свима и ништа је не може охладити. Он твори добро и љуби истину и правду. Увек тражи мир и ревносно се бори за његову победу. Увек чини колико може да буде Царство Божје на земљи. Чист је човек помоћу Божјом победио страсти душе и духа свога и у души му се зацарио мир. Чист је украсио своју нарав и сагледао себе. Чист је сладак, медоточан, облагодаћен. Разум, свест, расудност, разборитост, стид, целомудреност, уздржање, незлопамтивост, кротост, дуготрпљење, честитост и благост обасјали су образ његовог лика, јер је свака врлина на њему танано уцртала своју љупкост. Милосрдност и човекољубље човека чистог пројављују се као облагодаћеност и хитрост да се свакоме добро чини, а појавом му одише благородност. Чист је постао икона Божја, сачувавши заповест коју је Господ ученицима Својим дао: Будите мудри као змије и чисти као голубови. Блажен је такав човек!

св.Нектарије егински

 

 

 

 

[Ljubić Nenad Šone]

Гордост је крајња беда душе, која у своме помрачењу мисли да је богата - Св.Јован Лествичник

[Number15648]

СВЕТИТЕЉ

Светитељ је највећи победилац: пред његовим ногама лежи свет мртав.

Када се гусеница претвори у лептира, лептир победоносно стоји на празној чаури.

Од свих дућана детету је најмилији дућан играчака.

Од свих дућана у граду, одраслом човеку је најдосаднији дућан дечијих играчака.

Што је свет лутака и слика за дете, то је овај физички свет за светитеља у часу када душа његова узрасте у свет морални и духовни.

Откривена самообмана за духовна човека означава тачку, којом се завршава један свет и почиње други.

 

Св. Николај Велимировић

[Ljubić Nenad Šone]

"О, човече, сродниче земље, и пепелу, и непостојани створе: данас си богат, а сутра сиромах, данас здрав, сутра болестан, данас весео, сутра тужан, данас у слави, сутра у понижењима, данас млад, сутра стар, данас на престолу, сутра у гробу. Не узноси се, него обуздај гордост ."

(Св. Јован Златоуст)

[Bata Peric]

Prica o mudrosti

 

Dva brata su rasli zajedno. Vremenom je stariji brat postao profesor botanike, a mladji – obican radnik. Obojica su imali porodice, i cesto su se svi okupljali i razgovarali o zivotu. Desavalo se da je profesor cutao i pazljivo slusao svog mladjeg brata, cija su rasudjivanja primoravala sve ostale da ga slusaju. Jednom je zena starijeg brata rekla svom muzu: “Zbog cega ti slusas mladjeg brata? Ti si profesor, a on je – obican radnik!” – Da, ja sam profesor, ali samo botanike, a ne samog zivota, - odgovorio je trezveni muz.

***

Jedan stari monah je rekao: “Zivotna mudrost ne zavisi od skole, kao sto ni duhovna mudrost ne zavisi od mnogo znanja”.

Monah Simeon Atonski

[JESSY]

Препусти се увек вољи Божјој и имаћеш мир
у својој души. Чини шта ти се заповеда, не твори ништа без благослова,
када не знаш, питај, а када немаш кога да питаш, моли се, и Бог ће ти
показати добар пут.

• Чинимо и ми оно што учимо друге, и све
што чинимо у животу нека буде на славу Божју и на корист ближњег, јер
“љубав покрива мноштво грехова”. Ово је завештање љубави јер нас
Спаситељ учи: “По томе ће сви познати да сте Моји ученици, ако будете
имали љубав међу собом”.

• Живите једни с другима у савршеној
љубави, молите се, љубите цркву и читање богоугодних књига, слушајте
своје духовнике, творите милостињу јер она може много пред Богом, и у
свему будите смирени и кротки. Једном речју, творите дела достојна раја и
никада не заборавимо на смрт. Ако будете тако творили, сигурно ћете се
спасти!

Старац Пајсије Олару

[JESSY]

О сујети и сујетном

 

 

Сујета је ташто мишљење о себи.

 

Сујетним треба звати онога ко би да се прослави због нечега што није учинио (Исидор Пелусиот).

 

Сујетан, и када је лишен добрих дела, присваја славу.

 

Сујетан, зарад мале славе у свету чини и говори само због оних што га гледају. Сујета је велика препрека врлини.

 

Божанствени Златоуст каже: "Несрећа је чежња за славом, несрећа и пуна свакога зла.
Она је попут каквога трна који се тешко да уклонити и неукротиве и
многоглаве звери која се диже на сопствене хранитеље. Управо као што црв
изгризе дрво у ком се роди, као што и рђа разједе гвожђе у ком настане,
и мољци свилу, тако и сујета погуби душу која је потхрањује."

 

Сујета, мати геене, разгорева силно и тамошњи огањ и подстиче црва отровног.
Све друго смрт растаче, а сујета и после кончине хита и гледа да своју
нарав покаже и у мртвом телу.

 

Тешко је избећи демона сујете, јер што год учинио да га удаљиш, то ти постаје повод нове сујете.

 

Сујета је опустошење нутрине у којој нема ничега доброг, док се споља само гони свакојака слава.

 

Сујетан себе самога обмањује мислећи да је нешто, иако је ништа, него је тек надувен празном славом.

 

Сујетан је сличан онима који живе у беди, јер увек дрхти и боји се и служи
хиљаде господара. Сујета је зли владар који тиранује над онима које је
поробио.

 

Тако сујетан пре на сопствену славу гледа и мисли него на славу ближњих.
Сујетљивци једни друге изазивају, једни другима завиде. Григорије
Богослов каже: "Људима је сујета велика препрека ка врлини; празна слава
граби просте, а који иште празну славу изнутра је испражњен од сваке
врлине."

[Teofanija]

"Greh predstavlja najstarasniju necistotu i gadost pred ocima Bozijim;

a nista gadno,zlo i necisto nece moci da udje u  Carstvo Nebesko.

Kada je covek bolestan od necega,gde god da se nalazi,svuda ce da pati,

cak i u najraskosnijem dvorcu.Tako i gresnik: gde god da ga smeste,cak i u sam raj,

on ce se i tamo muciti,jer se pakao nalazi u njemu.Na slican nacin pravedan covek

moze da se raduje u trosnoj kolibici isto kao u dvorcu.Jer kad je srce ispunjeno Duhom Svetim,

gde god da se covek nalazi,svuda ce biti radostan,posto je Carstvo Nebesko unutra u nama (Lk, 17,21)

[Срђан Ранђеловић]

 

Да би човек био срећан, треба да буде благочестив. - Стичи љубав, да би стицао на земљи могућу овоземаљску срећу.

- На овом свету истински је срећан само онај, који не жели срећу, а несреће се не боји. - Људи путују морима тражећи срећу, око света, а оно је у нама, у нашем срцу, где ми скоро уопште не завирујемо. - Срећа помаже ономе, ко сам себи помаже умом и трудом. - Тражи срећу у твом сопственом срцу: ако је тамо нема, нигде је нећеш наћи. Зли људи, без обзира на своју веселост, су у својој унутрини, у својој души, лишени тог мира и спокојства, којима се наслађују само праведни и благочестиви. "Нема радости нечастивима, рече Господ Бог" (Ис. 57; 21). "Мир сваки" имају само они који "љубе закон" Господњи (Пс. 118; 165).

(Из "Духовног цветника")

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/02/blog-post_816.html

[Bata Peric]

Није претеривање рећи да је, чак и са становишта нормалног живота од пре педесет година, данашњи живот постао наказан. Основне вредности и начела понашања су преврнути наопачке. Живот постаје непрестано трагање за забавом, која је толико празна и неозбиљна. Посетилац из деветнаестог века, видевши наше омиљене телевизијске програме, забавне паркове, рекламе, филмове, музику, и готово сваки вид наше популарне културе, помислио би да је набасао на земљу имбецила који су изгубили сваки додир са стварношћу.  Јеромонах Серафим Роуз, 1982.

[Teofanija]

" Svet je mnogo burnije uzmucen talasima i silnije uzburkan grehom,nego li more vetrom.

  Biva i takvo vreme da se vode morske stisavaju kada se vetrovi primiruju u svojim skro-

  vistima,ali u svetu se neprestano kovitlaju talasi pozude i vetrovi obmane duvaju u dve-

  ri njihovih upravitelja.Ali blizu je dan kada ce on utihnuti.Blazen je onaj ko je okoncao

  put svoj u ovome svetu- i nije dopao u mreze njegove".

  

 

  prepodobni Jefrem Sirin

[JESSY]

Спасење душе - једини је смисао свих трудова човекових на земљи. Они
који не знају за спасење душе, не знају нити могу знати зашто се труде и
муче. Но кад се говори о спасењу, мора се говорити и о Спаситељу. Јер
не може бити спасења без Спаситеља. Хиљаде година народи земаљски
чекали су Спаситеља с неба, тражили су Спаситеља, говорили или бајали о
Њему. Једно је било опште убеђење свих народа, наиме, да Спаситељ не
може бити обичан човек него Бог. Ми хришћани знамо да се јавио
Бог-Спаситељ, и донео спасење душама свих оних који желе спасење. у
црквеним песмама стално се на крају чује молитва: "Спаси душе наше".

 

Свети Николај Жички

[VizantijskoPlavo]

jeste da je cesto koristena recenica i necu da je nazovem kliseom, jer je vrlo mocna pouka, 'Kakve su ti misli, takav ti je zivot' Otac Tadej

[JESSY]

Starac Amfilohije je jednom savetovao svoja čada:

“Zavoli Jednoga da bi te svi zavoleli. Tebe će voleti ne samo ljudi, već
i najbeslovesnije životinje, jer Božanstvena blagodat, kad izlazi
spolja, elektrizuje i privlači sebi ono što se nalazi pred njom.Ali tebe
neće samo voleti, već i poštovati, zato što će se u tebi pokazati
neporočni devstveni lik Onoga, Koga ćeš zavoleti i Kome ćeš služiti”.