Поуке и беседе светих отаца

[Bata Peric]

СРБИНЕ И СРБКИЊО ПОЧУЈ ОВО; ДРЖИ СЕ ТОГА!

 

Нека нам школа буде са ВЕРОМ.

Политика са ПОШТЕЊЕМ.

Војска са РОДОЉУБЉЕМ.

Држава са БОЖИЈИМ БЛАГОСЛОВОМ.

 

"Нека се сваки врати Богу и себи,нека нико небуде ван Бога и ван себе,

да га неби поклопила језива тама туђинска,са лепим именом и шареном одећом.

Нека се свак ко је Србски родољуб труди да задобије Царство Небеско,којим се једино може

одржати царство земаљско на дуже време!"

 

СРБИНЕ!

 

Твоја Србска врлина мора бити-верност-.

Буди у цркви Православној веран БОГУ својих Светих предака.

Буди у Светосавском родољубљу веран свом ОТАЧАСТВУ.

Буди у домаћинској одговорности веран својој ПОРОДИЦИ.

Без Бога,без отачаства и без породице,ти си нико и ништа.

И зато :

Чувај своју веру Православну,

Брани своје Србско отачаство,

Негуј домаћински своју породицу.

 

СРБКИЊО!

 

Смерност и верност-твоји су украси.

Без њих не можеш бити ни девојка ни мајка.

Без твоје оданости Богу и породици није могућ опстанак Србске нације.

Знај да си потомак племенитих и славних Србкиња које су понос и украс наше историје.

БУДИ И ТИ ПОНОСНА НА СВОЈЕ СРБСКО ПОРЕКЛО И УКРАШЕНА НАЈЛЕПШИМ ВРЛИНАМА.

 

СВЕШТЕНИЧЕ!

 

Слуга си Бога Живог и Истинитог и чувар националних светиња.

Од твоје пожртвованости,честитости и Богобојазности зависи много у животу Србског отачаства.

Ти си духовни светионик своје нације.Без пламтећег жара твог Благоверја твоји ближњи залутаће и потонуће у мрачним таласима општег безверја и зловерја.

Буди свима и свагда непоколебиви пример Православног Богољубља и Србског родољубљља.

 

ВОЈНИЧЕ!

 

Окосница си снажне Србске државе .

Мораш бити понос својим савременицима и безбедност потомцима.Твоје име је неустрашивост , а презиме витештво. У тебе су упрте очи свих Светих Србских ратника који са вером у Бога бранише Крст Часни и Слободу Златну.То је и твоја најпреча дужност.

Слава Србског оружија не сме да потамни у твојим рукама.

 

ПОЛИЦАЈЧЕ!

 

Ти си оличење националне безбедности и Србског реда и поретка.

Ти си чувар сигурности својих ближњих.Честити те морају поштовати,а нечасни се морају бојати твоје праведне силе.

Само твоја искрена вера у Бога Правде може учинити да будеш прави и праведни Србски полицајац.

 

СЕЉАЧЕ!

 

Ти си благословени темељ србског домаћинског поретка.

Без тебе и твојег рада ,Србија је јадна и гладна.

Проклет је свако ко злоупотребљава твоју муку и напор.

Теби не требају ни комунисти ни демократе –треба ти правда и истина.

 

РАДНИЧЕ!

 

Твој труд има смисла само ако изграђује твоју породицу и јача твоју нацију.

Србству треба твој благословени рад, а не свађе и лажљиве приче јалових партијаша.

Без вере у Бога и снажне националне свести бићеш увек претворен у слепо оруђе неверника.

 

 

[Number15648]

У Светом писму стоје записане и ове жалбене речи Господње на израиљски народ: „Два зла учини мој народ, говори Господ: оставише мене извор воде живе и ископаше себи бунаре, бунаре испроваљиване који не могу да задрже воду“(Јер. 2, 13).

Свето писмо је непогрешно. То је устав васионски од Бога. У Светом писму објашњена је судба сваког човека и свих народа. Свака реч Божја у тој светој књизи над књигама јесте истовремено откриће истине и путоказ у живо ту. Сва модерна цивилизација није поколебала ни једну је дину реч Светога писма. Сва европска наука није у стању заменити ни једну једину заповест Господњу.

Писаће се књиге и књиге о узроцима пропасти Југославије, па ипак се неће моћи јасно исказати оно што се у Светом писму исказује једном једином реченицом.

Зашто је дакле пропала једна држава која је имала старост једног дечака? Свакако, не од старости, рећи ћете ви. А ја вам кажем: да, од старости и престарелости. Југославија је пропала од старости и престарелости, ја то понављам. По извору рођених или створених, она је била сасвим млада; и по упоређењу са хиљадугодишњим државама на Истоку и Западу она је била ваистину у детињским годинама. Али је по греху била стара. По гресима и безакоњима својим била је остарела и престарела. Смрт ју је због тога напала и удавила.

Ево вам слике: два младића одслужили војску и раста ли се. Један је од њих био озбиљан и трезвен, а други лакомислен и развратан. Срећу се тек после три године. Трезвени друг, здрав, снажан и весео, погледа на свога лакомисленога друга и запрепасти се. Видео је пред собом не младића од 25 година, него старчића од 25 година, проседа, погрбљена, кашљуцава, јехтичава.

- Како си, шта радиш? ослови здрави болеснога.

- Ето, како сам. Чекам са страхом месец фебруар.

И снашло га је оно, чега се бојао. Јер и то стоји написано у Светом писму као реч од Бога: „Снаћи ћете, вели, оно чега се бојиш.“ И младога старчића снашло је оно чега се бојао. Пошетала смрт у месецу фебруару и њега се дотакла само малим прстом и он је пао мртав. Греси као црви разједају и разгризају младе и врло младе уста нове. И Југославија је била остарела и престарела од греха, зато је пала и пропала.

Два зла учини народ у Југославији. Оставише Бога извор воде живе, то је један грех, једно зло - па ископаше бунаре испроваљиване који не држе воду - то је други грех, друго зло. Пастири и старешине народне напусти ли су Христа Бога као вечити свежи и здрави извор воде па су почели, по угледу на јеретичке и безбожне народе, да копају суве бунаре и да хватају кишницу. Сухе бунаре називали су они културом или цивилизацијом, или науком или модернизмом или прогресом или модом или спортом, и тако редом.

Одбацили смо били Христа, зато смо били одбачени од Христа.

Југославија је значила пркос Христу, пркос Светом Са ви, пркос Српству, пркос српској народној прошлости, пркос народној мудрости, и народном поштењу, пркос свакој народној светињи - пркос и само пркос. Због тога смо имали државу без Христовог благослова, слободу без радости, рат без борбе, пропаст без славе, страдање без примера.

Но, и овога пута милост Божја превазишла је сву зло бу људску, чак и разум људски. Кад је проплакало свако срце српско, Бог је пружио руку своју дављенику. Кад је сав народ упро поглед у живога Господа шапћући му крвава срца: „Не надамо се у помоћ људску, него се на дамо у твоју милост и чекамо спасење од Тебе“ (молитва на вечерњу), онда нас је Господ избавио, и очистио земљу нашу од Немаца, повратио нам је слободу и даровао државу. Слава Ти и хвала, Господе благи.

Али знајте, и деци својој казујте, да нас је Господ по миловао под прећутним условом, да никад више нећемо оставити Њега, Животворни извор живе воде, нити ћемо, попут јеретика и безбожника, окренувши леђа Христу ко пати сухе бунаре око којих људи стоје, чекају и умиру од жећи. И још под условом, да се нико не усуди пркосити Божјим и народним светињама, него да овај народ стане пред заставу Христову и прослави, звучније и стварније, мислима, речима и делима Бога једнога у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа, на век века. Амин.

 

Св. Николај Велимировић (Кроз тамнички позор)

[JESSY]

Nije dobro dopаdаti se svim ljudimа, jer je nаpisаno: “Teško vаmа kаdа stаnu svi ljudi dobro govoriti o vаmа (Lk. 6, 26)”. Proroci su umirаli zа istinu, dok su lаžni proroci govorili dа bi se dopаli ljudimа i dа bi ih ljudi zаvoleli. I ti, koji želiš dа govoriš sаglаsno istini, misli pre nа to dа umreš zа nju, nego dа pružаš zаdovoljstvo ljudimа i dа te oni vole. Evo, jа pišem onаko kаko to shvаtаm; vi pаk postupаjte tаko dа biste zаdobili (duhovni) mir. Ipаk, meni se čini dа аko budete težili kа tome dа ljudimа pružite zаdovoljstvo, pаšćete pod njihovu osudu zbog odsustvа pobožnosti (pred istinom) kod vаs. No, аko budete revnitelji istine, oni će vаs isprvа moždа mаlo rаstužiti, аli će potom ipаk dа vаm se dive i dа hvаle vаšu božаnsku revnost.
(Ava Amon).

[Number15648]

Свети Николај Велимировић

БЛАГОСЛОВИ НЕПРИЈАТЕЉЕ МОЈЕ

 

 

 

 

 

 

 

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.

 

Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.

 

Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју. Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

 

Они су место мене исповедили грехе моје пред светом.

 

Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе.

 

Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука.

 

Они су ме ружили онда, кад сам ја сам себи ласкао.

 

Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом.

 

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

 

Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим.

 

Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу.

 

Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину.

 

Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком.

 

Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили из сна.

 

Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван.

 

Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твога скута.

 

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

 

Благослови их и умножи их; умножи их и још више их огорчи против мене -

 

да би моје бекство к Теби било бесповратно;

 

да би се нада у људе искидала сва као паучина;

 

да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;

 

да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнева;

 

да би све своје благо сабрао на небу;

 

ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота.

 

Непријатељи су ме научили да знам, - што мало ко зна - да човек нема непријатеља у свету изван себе.

 

Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи.

 

Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи.

 

Зато благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје.

 

Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна.

 

Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих;

 

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

[Ljubić Nenad Šone]

''Муж и жена треба да буду као руке и очи. Кад рука боли - очи плачу. А када очи плачу - руке бришу сузе''.
-
Св. Јован Златоуст

[JESSY]

ПОУКЕ СТАРЦА САМПСОНА О ЈЕЗИКУ

 

Кротећи језик преображавамо срце. Малочас неко рече да је гнев пород језика. Не! Језик је оруђе

гордог и славољубивог срца, схватате? Лажљивог, блудног срца.

Језик је оруђе срца и одаје стање болести или врлине.

Зато је код преподобних отаца језик био сасвим другачији.

Они су ћутали, очима су се осмехивали, сваки гнев су прикривали ћутањем.

Само кажу; ”Опрости, опрости ми”.

Никада никога нису учили, никога изобличавали, ни исправљали, нити кога раздраживали

својим расуђивањем.

ТО ЈЕ СВОЈСТВО СМИРЕЊА.

Свети Оци нису умели да осуде, нису умели да говоре зло. Зато је њихово срце било такво.

[Ljubić Nenad Šone]

Patrijarh Pavle

Upozoravajući na štetnost duvana, često je umeo da kaže:
- Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.

[Ljubić Nenad Šone]

Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа. (Св. Јован Златоусти)

[gavrosaurus]

...И крсти се тридесетогодишњи Исус. Јер човек тридесетих година лако нагиње свакоме греху. Свети Златоуст и Теофилакт кажу: Прво је доба детињство; оно се одликује незнањем и лакомисленошћу. Друго је доба младићство; оно се распаљује телесном пожудом. А човек тридесетих година је у зрело доба живота; тада је човек подложан златољубљу, славољубљу, јарости, гневу и свакоме греху. И због тога Господ Христос почека са крштењем до то доба, да испуни закон за сва доба и освети природу нашу, и подари силу да побеђујемо страсти и да чувамо себе од смртних грехова.

 

http://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=BBKB

[JESSY]

....неке поуке оптинских стараца...

 

Преподобноме Амвросију Оптинском придошлице су врло често задавале опште питање „Како живети?“, а старац је већ имао припремљен одговор: “Треба живети не јадикујући, никог не треба осуђивати, никоме не досађивати и сваком изражавати своје поштовање.

 

Када су се преподобном Амброзију Оптинском жалили на немоћ и неспособност да било шта испуне, он би често тим поводом причао о једном трговцу који је стално говорио: “Не могу, не могу, ја сам слаб“. А једном је путујући по Сибиру ушушкан у две бунде ноћу задремао на путу; отворивши очи наједном му се учини као да негде вуци завију. Пробуди се, погледа, кад -има шта и видети: вуци тик испред њега! Он је толико нагло скочио да је заборавио на тежину бунди и брзо се попео на дрво.“

Ми смо дужни да живимо на свету онако – говорио је преподобни Амброзије - као што се врти точак - само једном тачком додирујући И ослањајући се на земљу, док остали свој део непрестано устремљује к врху; а ми као да смо легли на земљу, не можемо са ње да устанемо. „На питање: “Шта значи живети по срцу?“, он је одговорио: “Не мешати се у туђе послове и код других видети само добро”. Преподобни Амброзије је даље говорио: “Човек је попут бубе. Кад настану топли дани и огреје сунце, он лети, поноси се собом и зуји: - Све су моје шуме! Сви су моји лугови!“ А кад сунце престане да греје и хладан ветар почне да дува и шета, буба заборави нагло своју храброст, пришуња се к литу иприбије уз њега и - пишти ли, пишти: “Не дувај!“ - говораше преподобни Амброзије.
 

 

Познате су и такви савети преподобног Амброзија које по стилу подсећају на народне пословице и изреке. “Од чега то човек бива лош? - Од тога што заборавља да је над њим Бог.“ Или: “Не хвали се, граше, да си бољи од боба, чим замахнеш, сам ћеш да се проспеш”. “Ко више уступа, тај више и добија.“
 

 

А преподобни Лав Оптински је записао: “Много у садашњем веку видим подвижника, много испосника, много оних који по целе ноћи проведу на молитвама, али, нажалост, врло мало смирених и кротких, мало оних који би се украшавали ћутањем уста својих, а не велеречјем, оних који би угошћавали странце, с љубављу ишли за болесним, хранили гладне, одевали убоге, посећивали робијаше у тамницама, то јесте, мало је оних који би за спасење своје душе више пажње посвећивали доборочинствима. Нигде директно није речено у Светом писму да је ради спасења душе неопходно морити себе глађу, даривати многобројне и скупоцене поклоне, носити ланчиће и чинити сличне ставри. Напротив, у Јеванђељу се јасно каже да ће онај који не гаји и не испољава љубав према ближњем, бити на страшном суду осуђен као грешан, док ће праведнима који буду чинили добра дела и волели своје ближње, греси бити опроштени.“

[Ljubić Nenad Šone]

Патријарх Павле

 

О бесконачној љубави Божијој

Драга браћо и сестре, имајмо пред очима духовним ту бесконачну љубав Божију, Сина Божијега, који је ради нас грешника сишао у овај свет, родио се као човек, претрпео сва гоњења, страдања и на послетку крст и смрт, ради нас и нашег спасења, из љубави према нама. Љубављу према Њему и одговоримо, иако нисмо богати цареви који су му донели злато, ливан и смирну, принесимо му чиста срца и чисте душе, да би кад изађемо пред Њега, Он нас признао и познао као своје, и да би се, то увек понављам и себи и вама и свима који имају уши да чују, да би се преци наши узрадовали кад изађемо пред њих, познали нас и они као своје потомке и признали нас за своје најрођеније. Бог вас благословио!

[Виктор Станојевић]

‎" Поред тога што се родитељи старају деци за материјална добра, треба да се постарају, треба да желе да им деца буду света. То је идеал који хришћанска породица треба да има, да им деца буду света. То је највеће богатство које можете деци даровати, ако их помогнете да буду свети" јеромонах Доситеј Хиландарац‎

[Виктор Станојевић]

"Бог ће ти помоћи, и ти ћеш победити.
Бог ће те благословити, и ти ћеш одржати веру своју, највеће благо своје, Србине брате мој!

Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."
Свeти владика Николај Велимировић

[obi-wan]

"Raduj se svakom povodu da ukazes ljubaznost bliznjemu, kao pravi hriscanin, koji se pasti da stekne koliko je moguce vise dobrih dela, narocito dobro ljubavi."

 

sv. Jovan Kronstatski, "Moj zivot u Hristu"

[Ljubić Nenad Šone]

'Од многих који јуре за богаћењем чућеш овакво оправдање: Кад се обогатим, моћи ћу чинити добра дела!". Не веруј им, јер обмањују и тебе и себе''.
`
Св. владика Николај