Поуке и беседе светих отаца

[JESSY]

АМАНЕТ

Кад ја умрем децо, запалите свећу,
Ал' ја ни у смрти мртав бити нећу.

Не плашим се смрти, нити гробне таме,
Ја умрет не могу -Христос умре за ме.

Од вашега вида смрт ће ме сакрити,
Ал' смрт нема моћи мене умртвити.

Дуг се једном плаћа, Христос плати за ме,
Не плашим се смрти, нити гробне таме.

Бесмртни ме Христос бесмртним учини,
И Вечном Оцу крај Себе усини.

Ја умрет не могу и када би хтео,
Од смрти Ме Христос за навек отео.

Верујте у живот, то нек' ми је даћа,
Смрт и живот никад нису били браћа.

И љубите Христа - то је Нови Завет,
То Његов аманет, и од мене савет.

Вера коров коси, љубав руже сије,
Двојни кључ од Раја у њима се крије.

Христос ће ме Благи од греха разрешит'
Опростите и ви што вама сагреших.

Желим да будете сви од мене бољи,
Живећи у свему по Божијој вољи.

Кад ја умрем децо, запалите свећу,
Ал' ни у смрти мртав бити нећу!

 

Св.Владика Николај Срспки Злаотусти

manastir glogovac

[JESSY]

"Људи обично мисли сматрају за нешто неважно:
зато их и прихватају олако.
Али од прихватања неправилних
мисли рађа се свако зло.
Мисао је налик кормилу брода:
од невеликог кормила, од неугледне даске
која се вуче за бродом,
зависи кретање и у великој мери
судбина читаве те огромне машине."

 

Свети Игњатије Брјанчанинов

[Ljubić Nenad Šone]

Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. (Св. Василије Велики)

[Ljubić Nenad Šone]

Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу. (Св. Василије Велики)

[Ljubić Nenad Šone]

Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''. (Ава Антоније Египатски)

[Ljubić Nenad Šone]

Људи су променљиви као ветар. Данас су за тебе, сутра су против тебе. Ко може ветар да заустави, и ко може свету угодити? Ако сваком гледаш да учиниш на вољу, сигурно ћеш себи учинити невољу...Отац Тадеј

[JESSY]

ПОУКА СТАРЦА АМВРОСИЈА ОПТИНСКОГ О СПАСЕЊУ

По речима Петра Дамаскина, док Хришћанин живи на земљи, његово спасење је увек између страха и наде. Али људи и даље трагају за потпуним испуњењем на Земљи, и очекују их од места и људи, док Сам Христос говори у Писму: „Имаћете невоље у свету“. Ове речи јано показују да без обзира, где се Хришћанин налази, не може бити без неке врсте патње. Постоји само једна утеха – у испуњавању заповести Писма, као што Псалм говори: „Велики мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања“. (Пс. 119:165). Ако нас неко или нешто куша или збуњује, то јасно показује да се не односимо правилно према законима Божијим, међу којима је највећи, онај о суђењу и осуђивању било кога. На Страшном Суду, свако ће бити прослављен или посрамљен по својим делима. Стари Завет заповеда да се побринемо за наше спасење и напредак душе. О овоме ми највише треба да бринемо.
Нас Бог не присиљава против наше воље, већ нам пре нуди избор за наше опредељење, и управо кроз слободну вољу, појединци се окрећу ка добру или ка злу. Према томе, бескорисно је да се криве они који живе око нас, као да нам они сметају или спречавају наше спасење или духовни напредак.

[Bata Peric]

"Човек није нешто видљиво", рекао је св. Василије Велики. Као што кућа личи на кућу тако спољашњи човек на спољашњег човека. Но кући се одаје част према ономе ко станује у њој, тако и човеку према духу који станује у њему. И телесном виду јасно је да кућа није домаћин но само кућа у којој станује домаћин; али само духовном виду јасно је да тело није човек но само кућа у којој станује човек.

 

[Ljubić Nenad Šone]

Свети владика Николај

 

Од многих који јуре за богаћењем, чућеш овакво оправдање: кад се обогатим, моћи ћу чинити добра дела! Не веруј им, јер обмањују и тебе и себе. Св. Јован Лествичник дубоко је познао и најскривеније побуде људске душе кад је рекао: “Среброљубље се почиње с претпоставком да се чини милостиња, а свршава се мржњом према бедним.” Ово се потврђује на свима среброљупцима. много богатим и мало богатим. Обично људи говоре: да ми је да имам новаца, ја бих учинио то и то добро дело! Не веруј му. Нека ни он сам себи не верује. Нека се огледа као у огледалу у онима који имају новаца и неће да учине то и то добро дело. Такав би и он био кад би стекао новаца. Опет вели мудри Јован: “Не говори, да ти је потребно сабирати (новац) за бедне – да би кроз ту помоћ њима добио Царство. Јер Царство се може купити и за две лепте.” Ваистину, јеванђелска удовица купила га је за две лепте, а богаташ, пред чијим је вратима лежао Лазар – није га могао купити за безбројно благо своје. Ако ништа немаш да даш убогоме, помоли се Богу да му Он да, и тиме си већ учинио милостињу и купио Царство небесно. Када св. Василије Нови прорече царици, жени цара Константина Порфиродног, да ће родити најпре ћерку, па сина, царица му понуди много злата. Светитељ одби, но царица га закле Светом Тројицом, да узме. Тада св. Василије узе само три златице и даде их бедној Теодори, која га служаше, говорећи: “Не треба нам много од овог трња, јер веома боде.”

[JESSY]

,Не падај духом за време јаких искушења, невоља или болести, све је то обличење и праведно поучно кажњавање од Господа Који испитује срца и бубреге ради очишћења, буђења и исправљања твога, ради спаљивања трња телесних страсти, и, зато немој се жалити ако ти понекад буде веома болно. Не обазири се на бол, већ на добре последице те поучне казне и на здравље душе… Треба све трпети.”

Душа наша, слично стварима које се налазе у дому, покрива се прашином и сваком нечистотом, па је неопходно и чистити је. Како огањ чисти злато, тако искушење чисти праведног. Ради испитивања душе човека потребни су људи који би својим поступцима очигледно показивали да ми нисмо покорни Божијим заповестима.

,,Докле год смо на земљи, не можемо бити без узнемирености и искушења. Али колико год да су искушења мучна и немила, често она бивају веома корисна човеку, јер га смиравају, очишћују и уче.”

,,Не ишти спокојства на земљи, и у човечијим утехама. У ономе ко тражи спокојство не може да пребива дух Божији, а коме се приближава Господ томе се умножавају искушења. Пут Божији је свакодневни крст, и нико не усходи на небо живећи равнодушно (млако).”

старац Сава Псково-Печерски

[Bata Peric]

Птица стално слави Бога.Почела рано ујутро у три сата да пева и до девет сати не престаје.У девет сати мало се утиша,тек онда иде да тражи храну,а и младе мора да нахрани...После опет пева.

Њу нико не тера да пева.Да ли је неко слуша,да ли не слуша она пева.А ми намрштени,нос надувен.Није нам до певања.Ни до чега.Треба да се угледамо на птице .Увек су веселе!

А ми?Нама нешто смета .А шта нам смета? Не смета ништа.Ми сами себи сметамо.

Отац Тадеј

 

[Ljubić Nenad Šone]

(Св. Николај Жички)

Нема лукавства на земљи ни у оаклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе.

[JESSY]

Човеку је дата таква сила да може пренети добро или зло у своју околину. То су врло деликатне ствари. Потребна је велика пажња. Потребно је да све у свом уму посматрамо као добро и позитивно. Ни мало не смемо мислити зло у вези других.

Чак и брз поглед или уздах утичу на оне око нас. И чак и најмања љутња и озлојеђеност наносе штету.

Потребно је да имамо доброту и љубав у нашој души и да то преносимо на нашу околину. Морамо бити опрезни да никако не таложимо било какву озлојеђеност против оних који су нас повредили, већ да се рађе, са љубављу молимо за њих.

Шта год да ико од људи учини, никад не бисмо смели имати зле мисли о тој особи. Увек треба да имамо мисли љубави и да увек имамо доброте за друге око нас.

Погледајте како се св. Стефан, први мученик, молио;” Господе, не урачунај им грех овај”. Ми треба да чинимо исто!

-Старац Порфирије

[JESSY]

Наша права Бог чува за други живот, а ми
из незнања често тражимо нека права овде…Ако нам неко нешто
приговори, ми одмах узвраћамо. А после мислимо да верујемо у Бога.
То је велика самообмана. Људска правда не значи ништа духовном
човеку, али се (духовно) искварени човек веома брине о њој.

Старац Пајсије Светогорац

[JESSY]

О смислу искушења

Свети Амвросије Оптински

Слободна воља свих разумних бића, била је кушана и до сада се искушава, док се не потврди у доброти. Јер без искушења, доброта није чврста.

Сваки Хришћанин је потчињен некој врсти испитивања: неко сиромаштвом, неко болестима, неко различитим нечистим мислима, неки пак неком врстом несреће или понижења, док су неки збуњеношћу.

Ова испитивања јачају човекову веру, наду и љубав према Богу, то јест, показују тежње особе, њене привржености, било да он тежи ка жалостима, или је још увек прилепљен за земаљске ствари.

На тај начин, човек-Хришћанин, сам може видети у ком се стању налази, какво је његово расположење и принудно смири себе.

Јер без смирености, као што сви Богомудри Свети Оци једногласно потврђују, сва дела су некорисна. Чак је и слободна воља Анђела била кушана.

Ако Небески житељи не могу избећи испитивање, онда још више мора бити испитивана, слободна воља оних, који живе на земљи.

 

Свети Амвросије Оптински