Поуке и беседе светих отаца

[Жика]

Ава Исаија је говорио: "Пошто исте околности постижу и грешнике и преведнике, не треба мислити да се несреће дешавају само због неких ранијих грехова".

[Тавита]

Поуке оптинских стараца

1 У часу очајања знајте да не оставља вас Господ, него да ви остављате Господа. Ево, како вам, у име Бога налажем да живите када сте сами: макар вам то било и мучно, ма за то и не били вољни, свагда у мислима срцем призивајте Господа Исуса, који живи у вашој души.

2 Послушници Христови треба пред очима да имају не вољу своју него Вољу Божју, која је и апостолима забранила, као што и вама брани, испитивање будућега, будућности коју је Бог ставио под своју власт.

3 Ако живите у заједници са другима, служите им као самоме Богу и, за своју љубав, љубав не тражите, нити за смерност - похвалу, нити за служење - благодарност.

4 Оно чиме можете да саблазните или ожалостите ближње, то не чините, а ако они вас ожалосте, не гледајте на то као на наношење жалости, него као на оруђе које вам је Бог припремио да њиме, ако сте вољни, истребите у себи сваку нечистоту срца.

5 Пре него што нешто кажете, размислите неће ли ваша реч или дело ожалостити Бога или вашег ближњег.

6 Не осуђујте туђег слугу, када стоји или пада: има он Бога свога, Који има моћ да га од пада одврати или у паду заустави.

7 Памтите да час, који од вас одузима ваша лењост, може да буде последњи у вашем животу и да за њим може доћи смрт и суд. Махните се уживања.

8 Не задајте бол никоме и не враћајте грдњом на грдњу, жалошћу за жалост, па ће у књизи живота ваше име бити написано са преподобнима.

9 Молим вас, пријатељи моји, не занемарујте ниједно средство којим је могуће угодити Богу, а таквих је средстава много: умиљато опхођење са људима, тешење ожалошћених, заузимање за увређене, давање нематнима, одвраћање очију од ружних садржаја и поступака, супротстављање рђавим мислима, принуђавање себе на молитву, трпљење, милосрђе, праведност, и др. слично томе. Испуњавање свих тих свештених добродетељи привлачи к вама свемоћну помоћ Божију, а са њом ћете пребродити све тешкоће, које су пре тога изгледале несавладиве нашим снагама.

10 На све начине се супротстављајте својој напраситости и, уз Божију помоћ, она ће неизоставно ослабети. "Ако се и деси да се кадагод раздражиш или разгневиш, онда бар ништа не говори или се уклони или затвори уста своја, да не искочи јаросни пламен и не опали душу твоју и ти узалуд не узнемириш оне који су са тобом. Чим се пламен угаси и твоје срце постане мирно, тада говори ради исправљања ближњег".

11 На сваки начин се чувајте да се на ишта срдите: ниједна непријатност не сналази нас сама од себе, свака се допушта Промислом Божијим ради истих оних спасоносних циљева ради којих су светог апостола Павла сналазиле невоље, ради којих је он и "био у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у пустињи, на мору, у опасности међу лажном браћом" (2. Кор. 11, 26).

12 Знајући то, не обраћајте пажњу на то ко вас је увредио и због чега, но само држите на уму да се нико не би усудио да вас ожалости, да Господ није изволео да му то допусти, и зато благодарите још више Господу што нам невољама, које нас сналазе, јасно показује да му нисте туђи и води вас у Царство Небеско: "Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер, који је то син којега отац не кара?" (Јевр. 12, 7).

13 Оставите вазда сваку суровост и будите пред Господом у опхођењу са људима незлобиви као деца.

14 У љубави Божијој пребивајте, учите се њој, њоме дишите: Бог је љубав и ко у љубави стоји, у Богу пребива и Бог у њему. И у животу препуном невоља слатко је живети са љубављу Божијом.

15 Није спасење у многоречитости, но у савршеном пажењу на себе.

16 Одвикавајте се од расправљања и препирки: смућујући срце, они нас лишавају мира у души. Свакој свадљивој мисли противстављајте молитву Исусову. Не верујте предрасудама.

17 Подозривост уопште није својство хришћанско, и зато је не усвајајте. Мудрост обазривости и непорочности, пак, тражи од нас сам Господ преко Светога Писма: "Будите мудри као змије и безазлени  као голубови".

[Маша]

О ДАРИВАЊУ – ДАВАЊУ ЉУБАВИ

Човек мора да не дозволи да буде разочаран. Мора да воли као мајка, неодступно. Да воли до краја. Да волиш и кад тебе не воле. Да волиш, како бих рекао, и без разлога и да не очекујеш да ти овде, и у овом времену и на овом свету, буде враћено и плаћено, јер тиме показујеш да се стварност и живот претаче из времена у вечност.

Све што дарујеш и ако не буде примљено, ту нема промашаја. Ако је љубав, ако је енергија искрено послата из нашег бића, из нашег срца, ако она не буде примљена од другог човека, узеће је Господ и примиће је и вратиће нам кад се не надамо и много више него што се надамо.

Прави хришћанин никада не очајава, никада се не разочарава. Може да има падове, али мора брзо да се из тога ишчупа. Једноставно човек не сме да се преда. Зато је важна борба. Најгоре је и најлакше је да легнеш и кажеш - Предајем се,  кажеш  "Ја не могу више и не могу ништа." Најгоре је да нађеш изговор који те ослобађа од борбе, па да кажеш: " Не могу да имам пријатеље јер се пријатељства прекидају. Не могу да волим људе, зато што људи изневеравају. Не могу да живим у браку, зато што је брак тежак. Не могу да имам децу, зато што то није лако."

Мораш да уђеш у то. Мораш да уђеш у догађај. Живот је догађај. Живот је дар, а са даром се треба опходити онако како се опходимо према Дародавцу, који нам дарује, неко ко нас воли и кога ми волимо а то значи Благодарност, а Благодарност значи покрет, да будеш добар. Да умножиш добијене дарове и обрадујеш Дародавца...

Владика Захумско-Херцеговачки

Г р и г о р и ј е

Октобар, 2005 год

[Маша]

Писмо занатлији Паји Ћ. о исповести

Хтео си знати, да ли је исповест баш неопходна? Раније си се често исповедао. па си престао зато што ти се неко због тога насмејао. Ниси требао престајати. Коме се људи нису насмејали? Знаш како је рекао Највидовитији: тешко вама који се смијете сад, јер ћете заплакати и заридати.

Поред заната, велиш, имаш и један виноград, који ти добро рађа, јер га добро обрађујеш. Ако би неко запустио свој виноград, па се насмејао теби што ти свој брижљиво обрађујеш, да ли би ти дигао руке од винограда и престао обрађивати га? То не би учинио, извесно. Како си се онда могао поколебати у обрађивању душе своје, важније од свих винограда на земљи? Јер кад умреш, душу ћеш понети а виноград оставити. Од свих обрађивања обрађивање душе је најважније; и од свих трудова, којим се човек труди на земљи, труд око душе је најразумнији. Зато поврати се ранијем труду око душе своје и почни опет исповедати се. Овако говори апостол Јаков: исповиједајте један другоме гријехе. Греси у тајности расту и множе се, а чим изађу на светлост, суше се и гину. Не реци: нисам грешан! Читај шта пише праведник у Псалтиру: у безакоњу сам зачет и у греху роди ме мати моја.

Нити реци: ја исповедам своје грехе самоме Богу, те није нужно исповедати се и људима. Ко је био праведнији од апостола Павла? И овај Павле имао је један грех пре свог апостолства, као Савле, и тај грех он је јавно исповедао, не једном но више пута, и не само пред верним него и пред незнабожним. Чули сте, пише он крштеним Галатима, како сам веома гонио Цркву Божију и расколавао је.

То исто објављује он и пред некрштеним царем Агрипом (Дела Ап.26).

Па кад свети Павле тако – зашто би онда ти држао ране душе своје сакривене?

Зашто би оставио змије у недрима својим да се множе? Је ли само зато што ти се неко насмејао? Ако се насмејао једанпут, хоће ли ти се он вечно смејати? Помоли се Богу за њега у тајности: може се и покајати и сузама свој грех изгладити. Шта има колебљивије од мисли човекових? Колико и колико људи увече се кају за речи које су преко дана изрекли? Зато у погледу своје душе не слушај свакога ко ти мимогред нешто каже, него слушај што Црква Божија говори. Уђи у разговор са духовницима који исповедају људе, па ћеш од њих ћути многе примере, какво су душевно олакшање добили они, који су се усрдно исповедали. Није никаква бајка но сушта истина, да су се многи самртници у дуготрајној агонији могли тек онда упокојити кад а су грехе своје исповедили пред свештеником. Ја бих ти и сам могао навести такве примере, којих сам био очевидац. Бог наш Бог је милости и доброте, и Он жели свима људима спасење. Али како ће се један човек спасти, ако не дође јасно и свесно до разлике између греха и правде Божије, те не отури грех и не призна правду Божију? С оним што човек носи у души својој кад умире, одлази он на суд Божји: ако је грех с грехом, ако ли је правда с правдом. Бог чека од сваког смртног покајање, а покајањеобухвата исповедање греха својих. Па како сваки дан и сваки час може ангел смрти доћи по нашу душу, зато Црква препоручује вернима честу исповест и још чешће покајање.

Бог нека те просветли и благослови.

Свети Николај српски

[marija]

"Нити се сви у пустињи спасоше, нити у свету сви погибоше"

"Чедо, место нити спасава, нити губи човека, него дела спасавају или губе. Нема користи ни од светог места ни од светог чина онај ко не испуњава заповести Господње.

Празни лонци, који се никад никаквим пићем не пуне, без вредности су као и празне законске форме фарисејске. Пиће пак које се сипа у ветар, расипа се и губи, јер се не сипа у одређене за њ судове.

[Тавита]

Св. Јован Кронштатски

Буди хришћанин у срцу, то јест буди увек искрен у молитви, у понашању према ближњима, увек веруј, надај се, буди кротак, незлобив, према свима добронамеран, праведан, неграмзив, саосећајан, милостив, уздржан, целомудрен, трпељив, покоран, храбар.

Када сте у храму, опомињите се да се налазите у живом присуству Господа Бога, да стојите пред лицем Његовим, пред очима Његовим, у живом присуству Божје Мајке, светих Анђела и цркве првородних, то јест праотаца, пророка, апостола, јерараха, мученика, преподобних и праведних, и свих светих. Сећање и свест о томе имајте увек када сте у храму, и стојте са страхопоштовањем, драге воље, срцем учествујући у Богослужењу.  Колико празних и непрестаних изговора нуди ненавидник рода људског за мржњу према ближњима нашим, тако да се или непрестано љутиш на људе, или непрестано осећаш злобу, живиш по пакленој сверазрушујућој вољи демонској. Не јури за његовим утварама, остави свако непријатељство и воли сваког, јер је љубав од Бога.

Сечиво бола које нехотице заријеш у туђе срце, ући ће и у твоје срце, по строгом закону узвраћања по делима нашим: каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити (Мт. 7, 2). Ако не желиш бол, не наноси га другоме.

Када на твоје очи људи падају у разне грехове против тебе, против Господа, против ближњих и против себе самих – не озлојеђуј се на њих, јер је и без тебе много злобе у свету, него их искрено жали и опраштај им када те вређају, сам себи говорећи: Оче, опрости им, јер им грех смета, не знају шта чине! (Лк. 23, 34)

Ако некога презирем, мрзим, то значи да себе безаконо узвишавам, безаконо волим, то јест по телу. Непрестано нам ласка срце наше, тајно нас узвишавајући, а ближње унижавајући. Али треба непрестано сагледавати властите безбројне грехе да бисмо себе осуђивали, оплакивали као духовног мртваца. Тада нећемо имати времена да примећујемо туђе погрешке и да због њих осуђујемо ближње или да их презиремо, тада ћемо их поштовати, јер ћемо увидети да су у много чему неупоредиво бољи од нас.

Бестелесни непријатељ нас снажно напада током Богослужења јер се тада врши, нашим посредством, благодаћу Божјом, препород душа наших; зато, немојмо клонути због подвала непријатељевих, него будимо храбри и чврсти, срдачним очима гледајући на Подвигоположника Христа који невидљиво пред нама стоји и тајно врши препород у душама.

У цркви се отрежњујемо од световног чара и опијености овоземаљским страстима и похотама, просветљујемо се, освећујемо, душе своје очишћујемо, Богу се приближавамо, са Богом се сједињујемо . Како треба да буде поштован и љубави достојан храм Божји, како су га волели свети људи Божји!

Својим богослужењем православна Црква нас васпитава за житеље небеске, учећи нас свакој врлини показаној животом Богомајке и свих светих, очишћујући, освећујући и обожујући нас у Светим Тајнама, дарујући снаге за живот и побожност (2. Петр. 1, 3). Зато треба без одлагања, разумно, побожно и радо посећивати Богослужење, нарочито у празничне дане, учествовати у Светим Тајнама покајања и причешћа. А они који се удаљавају од цркве и Богослужења постају жртве својих страсти и пропадају.

Не гледај на туђе грехове и не понашај се непријатељски према ономе ко греши, ни у себи, ни споља, него имај пред собом своје грехове и усрдно се кај због њих, сматрајући себе заиста горим од свих; моли се са љубављу за оне који греше, знајући да смо сви склони сваком греху.

На све у свету гледај као на пролазну сенку и ни за шта се срцем не прилепљуј, ништа не сматрај великим, ни у шта се не уздај. Прилепљуј се само за нетрулежног, невидљивог, премудрог Бога. Нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вјечно. (2. Кор. 4, 18)

Чврсто веруј да твоја и злоба ђавола у теби никада не надјачавају и никада неће надјачати неизрециву, бесконачну доброту Господа. Велика је у теби злоба ђаволска – доброта Господа је бесконачно већа. Зато у сумњи, маловерју, хули, злоби, зависти, шкртости, среброљубљу, нехотичном лицемерју, са надом преклињи Господа и знај да ће се Његова доброта бесконачна умилостивити према теби, ако се одвратиш од злобе своје.

Црква је поуздан пут ка вечном животу: иди њиме право, држи га се, и доћи ћеш до небеског Царства; ако скренеш на распућа својеумља и безверја, сам си крив: залутаћеш и погинућеш. Ја сам пут и истина и живот. (Јн. 14, 6)

[Тавита]

(Архимандрит Софроније – Старац Силуан, Манастир Хиландар, 1998., стр. 114-115) 

            Старац је сматрао да је друга заповест – љубав према ближњем, верно руководно начело за проверу истинитости нашег пута ка Богу. Исто тако, поуздан показатељ за разликовање добра и зла није толико свети и узвишени циљ у његовој спољашњој формулацији, колико средство које се бира да би се он постигао.

            Апсолутан је само Бог. Зло, пак, не може бити апсолутно, пошто није самостално биће, већ само противљење слободне творевине предвечном Бићу – Богу. Стога зло не постоји и не може постојати у чистом облику. Свако зло које врши слободна твар по неопходности живи попут паразита на телу добра. Зло неизоставно мора наћи себи оправдања, мора да се прикаже одевено у добро, често највише добро. Зло се увек и неизбежно меша са извесном мером тражења које је по спољашњој форми позитивно, и услед тога “обмањује” човека. Зло тежи да овај “позитивни” аспект прикаже човеку као вредност толико важну, да су ради његовог постизања – дозвољена сва средства.

            У човековом емпиријском бићу апсолутно добро се не достиже. У сваком људском подухвату постоји извесна количина несавршенства. Ово присуство несавршености у људском добру са једне стране, и неизбежно присуство елемента добра у злу, са друге стране, често веома отежава разликовање добра од зла.

            Старац је сматрао да зло увек дејствује помоћу “обмане”, прикривајући се добром. Добро, пак, за своје постојање не потребује помоћ зла. Због тога, тамо где се појављују рђава средства (лукавство, лаж, насиље и сл.), започиње област туђа Христовом духу. “Добро које се постиже рђавим средствима – није добро”. Овај завет остављен нам је од апостола и светих отаца. Премда добро често побеђује и својом појавом исправља зло, неправилно би било мислити, да његову пројаву омогућује зло, да је добро – резултат зла. То је немогуће. Јер, сила Божија је таква, да све исцељује тамо где се појави, будући да је Бог пунота живота и ствара живот ни из чега.

[Тавита]

[marija]

Бестрашће не значи да човек не осећа страсти, већ да не прихвата ниједну од њих.

Гневити се на некога и молити се, значи сејати семе по мору и очекивати жетву.

+ Мала, али постојана дисциплина је велика сила; јер мека кап, капљући постојано, издуби тврду стену.

[marija]

Не откривај своје мисли свакоме, да не саблазниш ближњега. Не исповедај свима помисли своје, но само онима који могу излечити душу твоју.

[marija]

Према свакоме буди пријатељски расположен, али нека ти свако не буде саветник.

+ Владај се тако да те сви људи благосиљају.

+ Клони се лажи, јер ће лаж одагнати од тебе страх Божији. Уста твоја нека говоре само истину.

+ Не куни се нити заклињи ни у истинитој, а камоли у сумњивој ствари или послу.

+ Угледај се на оне који су бољи од тебе, који љубе Бога свим срцем својим и који чине добра дела. Њих питај и од њих савета тражи.

+ Не дружи се са гордим људима, већ са кроткима и благима.

+ Буди у свему скрoман: у покрету тела, у говору, у оделу, у седењу, у устајању, у дому своме, у свему пред свим и сваким.

+ Ако би те ко и невиног прекорео за какав грех који ниси починио, не љути се, већ се смири, и Бог ће те наградити.

+ Не гневи се и не буди злопамтило на онога који те је разљутио, јер може бити да си и сам у томе крив.

+ Не плаши се људског презирања и клеветања. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.

+ Не остављај вољу Божију ради испуњавања воље људске и не нарушавај Божије заповести из уважавања према пријатељству људском.

[marija]

Поуке за живот: Тешко

+Тешко оном, ко каже: Ја ћу се у садашње време наслађивати телесно, а у старости покајати, - јер слично замци изненада ће напасти на њега смрт, и надање његово пропашће.

+Тешко оном, ко добровољно греши, у намери да се сутра покаје, јер не зна, шта ће донети следећи дан и будућа ноћ

+Тешко оном, ко се одрекавши света опет држи светског начина мишљења, јер се на њега односи прича о ономе који је метнуо руке на плуг и окреће се назад.

+Тешко оном, ко иде за жељама тела и нема бриге о души својој, јер се живот и нада његова расипају по земљи.

[marija]

Самоваспитање

Теже од свега је познати и исцелити самога себе, зато што се са сваким човеком, рађа и самољубље и сваки, по пристрашћу према самоме себи, изопачава истинити суд.

(8, 73

Свети Василије Велики

Човек нема могућности да сагради тело из безличне масе. Али он може своју душу, чак и ако се спустила до крајњег безобразја, да изведе на саму висину лепоте и на тај начин, начинити је пријатном и привлачном, не само за добре људе, већ и за Самога Цара и Бога свих.

(35,21)

Сагледајући своје недостатке, почећемо мало помало да их исправљамо, одређујући себи да ћемо у једном месецу исправити један недостатак, у следећем други, затим трећи. Тако и ћемо усходити, као по степенима...

(42, 565)

Свети Јован Златоусти

Победа и умртвљење својх лоших склоности и похота, колико год оне биле незнатне, достојније су веће похвале од заузимања многих тврђава, од уништавања силних и добро наоружаних армија, па чак и од чињења члудеса и васкрсавања мртвих.

(64, 31)

Свети Никодим Светогорац

Устреми пажњу не ка угађању себи, већ ка суду Божијем и у сваком делу твом имај Бога пред очима.

(82, 182-183)

Авва Исаија

Веома је тешко слепоме, док не прогледа, тешко је човеку кога мучи болест, док не оздрави; тешко је ономе ко се учи, док не научи, када се потпуно научи, тада већ никаквих тешкоћа не осећа. Јер какав је труд за онога ко добро види – да види светлост? Какав је напор за онога, ко је познао себе и познао Бога – да зна стварно све? Какав је напор и подвиг за онога ко љуби – да љуби љубљенога? Никакав труд и подвиг, већ све радосно и са жељом.

(103, 1011)

Свети Димитрије Ростовски

[marija]

Dzaba vama sva pravednost vasa ako ljubavi nemate,
Gresnik najvise od svih ljubi pravednika .....

Valdika Grigorije

[ribar]

Pouka XXII – O BEZGLAVOJ GORDOSTI

Sveti Jovan Lestvičnik

LESTVICA

Ko ne trpi prekore, ispoljava strast, a ko ih prima – oslobadja se od lanaca kojima je bio okovan.

Gordost je krajnja beda duse koja u svome pomracenju misli da je bogata. Ta pogana strast ne samo sto nam ne dopusta da napredujemo, nego nas i sa postignute visine rusi. Gordost je nar, unutra gnjio, a spolja gladak i lep.

Coveku koga je ulovila gordost, samo Gospod moze pomoci. Svako ljudsko sredstvo za spasavanje bilo bi mu nekorisno.

Kao sto vidis, konj na kome jasi gordost jeste tastina .