Поуке и беседе светих отаца

[Тавита]

Блажени јеросхимонах Серафим (Вирицки):

Господ говори човеку

Да ли си кад год размишљао сине, да све што се дотиче тебе, дотиче се једновремено и Мене, јер све што се тебе дотиче, дотиче се зенице ока Мога.

Ти си драг у очима Мојим, бесцен, и ја сам те заволео, па је зато за Мене нарочито задовољство да те васпитавам.

Кад те сикушења сколе и непријатељ навали као река, знај да то од Мене долази, да твоја немоћ осећа потребу за Мојом силом, и да спојмиш да си сигуран само кад се Ја борим за тебе.

Ако се налазиш у тешким приликама међу људима који те не разумеју, који не воде рачуна о томе шта ти је пријатно, који те одбацују – то од Мене долази.

Ја сам – Бог, Који управља приликама. Ти се ниси случајно нашао на своме месту; то је баш оно место које сам ти Ја одредио!

Молио си Ме да те научим смирености, па, ево, види ставио сам те у ону средину, у ону школу, где се та лекција учи.

Ако се налазиш у новчаној оскудици, тешко везујеш крај са крајем – то од Мене долази, јер Ја расолажем матерјалним средствима. Ја хоћу да ми се ти обраћаш и да зависиш од Мене. Моје резерве су неисцрпне. Ја хоћу да се увериш у ревност Моју и истинитост Мојих обећања. Да се не догоди да ти могу рећи у твојој невољи: „Ви нисте вјеровали Господу Богу вашем“(5. Мојс 8, 12 – 13.)

Ако преживљаваш ноћ бола, ако си одвојен од својих блиских – то од Мене долази. Ја сам Утешитељ и Исцелитељ болести,Ја сам то допустио, да би Ми се ти обратио и да би у мени нашао вечну утеху.

Ако си се разочарао у своме пријатељу, у некоме коме си открио своје срце, - то од Мене долази. Ја сам допустио да се разочараш, да бих показао да је Господ твој најбољи пријатељ.

Ја хоћу да Ми ти све приносиш и да Ми се повераваш.

Неко те је оклеветао. Препусти ту ствар Мени и приклони се Мени, Прибежишту Своме, да би се избавио од злога језика. Ја ћу изнеит твоју истину на светлост дана и доказаћу твоју невиност.

Ако су сетвоји планови срушили, ако си клонуо душом и телом – то од Мене долази. Ти си правио планове и изосио си их Мени, да их Ја благославим. Али Ја хоћу да Ми ти препустиш да располажем приликама твог живота. Тада ће одговорност за све пасти на Мене, јер је она за тебе сувише тешка и ти самне можеш изићи на крај са њом.

Ако су те неочекивано снашле животне невоље и ако ти је туга испунила срце, знај – то од Мене долази. Ја хоћу да твоје свце и твоја душа буду увек батрени пред очима Мојим и да именом Мојим побеђујеш сваку малодушност.

Ако већ дуго не добијаш вести од оних које волиш, па по својој малодушности падаш у очајање и ропћеш, - то од Мене долази. Кроз патњу твоје душе Ја испитујем јачину твојевере уМоја обећања и силу и снагу твоје молитве за ближње. Јер, ти њих ниси препоручио Покрову Моје Пречисте Мајке, нити се препустио бригу о њима Мојој Очинској љубави.

Ако те је снашла тешка болест – пролазна, или неизлачива, па си прикован за постељу, знај да то од Мене долази. Ја хоћу да Ме ти у својој телесној немоћи још дубље упознаш. Хоћу да не рошћеш што ти је послато искушење и да не испитујеш Моје непроницљиве планове за спасење људских душа, него да се са поверењем препустиш Мени и да дођеш по Моје окриље.

Ако си маштао да учиниш неко нарочито дело ради Мене, а уместо тоа пао си у болесничку постељу и онемоћао, знај – то од Мене долази. Кад си био здрав, био си презаузет својим пословима и твоје мили су биледалеко од Мене. Сети се да су неки од Мојих најбољих сардника удаљли од светских послова, да би у миру научили да се непрестано моле.

Ако си неочекивано позван да заузмеш неки тежак и одговоран положај, иди, прихвати се и ослони се на Мене. Ја ти поверавам тај задатак, јер те је зато благословио Господ Бог у свим делима твојим, у свему штобудеш радио својим рукама.

Данас ти дајем овај сасуд светог јелеја (уља).Користи се њиме слободно, дете Моје. Сваку тешкоћу која искрсне, сваку увредљиву реч коју примиш, сваку сметњу у твом раду која би

могла да те ожалости и обесхрабри, сваку своју немоћ и неспособност – помжи овим јелејем. Сећај се да је свака невоља – Божија порука, прилика да се нечему научиш. Свака оштрина ће отупети да се ти не позледиш. Стога усади у срце своје речи које сам ти данас објавио: то од Мене долази. Јер,ово затебе није само реч, но је то – живот твој“.

Gospod govori covjeku Glas Oca Justina

(једна красна бесједа Оца Јустина.. да нам буде на спасење)

ЈА – СВЕТЛОСТ, А ВИ НЕ ВИДИТЕ МЕНЕ

ЈА – ПУТ, А ВИ НЕ СЛЕДИТЕ МЕНЕ

ЈА – ИСТИНА, А ВИ НЕ ВЕРУЈЕТЕ МЕНИ

ЈА - ЖИВОТ, А ВИ НЕ ТРАЖИТЕ МЕНЕ

ЈА – УЧИТЕЉ, А ВИ НЕ СЛУШАТЕ МЕНЕ

ЈА – ГОСПОД, А ВИ СЕ НЕ ПОКОРАВЕТЕ МЕНИ

ЈА – ВАШ БОГ, А ВИ СЕ НЕ МОЛИТЕ МЕНИ

ЈА – ВАШ НАЈБОЉИ ДРУГ, А ВИ НЕ ЉУБИТЕ МЕНЕ.

АКО СТЕ НЕСРЕЋНИ, ОНДА НЕ КРИВИТЕ МЕНЕ.

[marija]

ПОСЛЕ ТОГА?

Једном, дође неком светом старцу, неки благородни младић који управо био завршио своје образовање и ступио на самостални жиботни пут. Он је маштао о својим будућим заслугама и наградама, о слави, почасти, богатству и власти, и све му је изгледало лепо у тој неизвесној, али на изглед светлој и срећној будућности. Изгледало му је да је утолико срећнији што је поседовао сувишак снаге и био је спреман да на себе узме и испуни и најтежи задатак. Сав радостан жури он ка, своме уваженом духовном оцу да би с њим поделио своју радост.

А шта је старац учинио?

У одговор младићевим изјавама о његовим успешно завршеним студијама,свети старац му је одговорио само једним питањем:

-А после тога?

- После ћу постати научник, прославићу своје име, постаћу чувен и стећи ћу угледан положај у друштву, - одговорио је младић одушевљено.

- А после тога? - упитао је старац.

- После ћу се оженити добром девојком и постаћу срећан отац породице.

- А после тога? - упита старац.

- После тога, - одговори лакомислени младић, живећу окружен богатством и почастима. Али га старац опет упита: - А после тога?

- После тога... после тога... рекао је младић, сада већ замуцкујући, после тога ћу остарити и ... умрећу.

- А после тога? - још једном упита старац.

Но тада је младић схватио мисао благодатног старца и ћутао је док се нису појавиле сузе у очима.

Не треба ли ова кратка прича да сваког од нас наведе на озбиљна размишљања о краткоћи нашег живота, и на блиски долазак смрти телесне и на суд после смрти. Благо томе ко се често сећа своје смрти, тај неће лако пасти у грехе, и ако падне брзо ће се покајати јер је опасан страхом Божјим и молитвом.

[marija]

ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН

1. Не слушај савете људи који себи угађају, који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.

2. Свако ко воли чистоту и целомудреност постаје храм Божији.

3. Нека твоја рука не буде испружена ради узимања, већ нека радије буде испружена ради давања (Сир. 4, 35).

4. Ко другога оговара, сам себе осуђује. У ономе ко оговара пребива клевета, и мржња, и сплеткарење. Он се праведно сматра братоубицом.

5. Храна за огањ су дрва, а храна за раздражљивост је високоумље.

6. Немој давати своме срцу да буде жалосно, него се теши у Господу.

7. Славољубље је душевна болест, лукава страст.

8. Немој се превазносити ако си здрав телом, већ се бој.

[marija]

Kratke pouke oca Pajsija Svetogorca

Kada pokušavamo se osloboditi od strasti i nikako ne uspijevamo u tome, onda se to događa ili zbog našeg egoizma ili pak zato što kritiziramo i osuđujemo bližnje.

***

Trebalo bi da se podvizavate dok ste mladi, jer kada ostarite ništa ne možete da učinite. Starijim ljudima smeta čak i propuh koja prodire kroz ključanicu.

***

U naše vrijeme mladi zauzimaju čudan stav: oni bi učile a da ne pohađaju školu (često učestvuju u školskim štrajkovima i slično), da imaju visoka zvanja bez napornog rada i da svoje fakultetske diplome dobiju u kafićima u kojima sjede i zabavljaju se.

***

Početak kraja kršćanske porodice nastupa onda kada žena zadrži svoje djevojačko prezime. Blagoslov Božji udaljuje se i na njegovo mjesto dolazi pomutnja. Jedno dijete uzima majčino, a drugo očevo prezime i porodica počinje da propada.

***

"Oče želio bih naći dobru djevojku i oženiti se."

"Ako bi svi tražili samo dobre djevojke, što bi bilo sa svim ostalim ženama? Hoćemo li ih baciti na otpad?"

***

Kada se probudimo na noćnu molitvu trebali bi da zablagodarimo Bogu za san i da se pomolimo da ga podari i onima koji pate od nesanice i uzimaju tablete da bi zaspali.

***

Snažan je onaj koji dobro žvače, a ne onaj tko mnogo jede. (ovo se primjenjuje na duhovno učenje)

***

Ponekad stotinu demona mogu napasti našeg bližnjeg koji se odvažno suprotstavlja. Događa se međutim da dođe vrijeme kada Bog dopusti da on padne. Budući skrušen po prirodi, on prezire samog sebe i kaže: "Nikada se neću popraviti i umrijet ću u grijehu."

Njegov pad postaje uzrok njegovog smirenja i on počinje izobilno da zadobiva blagodat Božju.

Mi vidimo samo pad njegov i počinjemo ga osuđivati zbog čega i sami bivamo osuđeni, dok blagodat Božja odstupa od nas.

***

Kako bi Bog bio sretan ako bi se đavo pokajao.

***

Veoma je sebično da mislimo kako smo sposobni popraviti druge ljude.

***

Naši  bližnji koji su umrli čeznu za našim molitvama kao što zatvorenici čeznu za posjetima svojih rođaka.

***

Mnogi grješnici su se spasili samo zato što nisu osuđivali druge i što su bili svjesni svoje grješnosti.

***

Naša je dužnost da bol svojih bližnjih učinimo svojim vlastitim.

[marija]

Kratke pouke oca Pajsija Svetogorca

Djeca se uvijek moraju truditi da pokazuju poštovanje prema svojim roditeljima. Kada im se suprotstavljaju i kada ih ne poštuju, blagodat Božja ih napušta i ona postaju podložna demonskom uticanju i djelovanju.

Mnogi ljudi dožive pakao još u ovom životu jer im je srce prepunjeno strastima.

***

Često se događa da rat tijela potiče od tuge. Kada čovjek nije u stanju da nadvlada svoj bol, demon ga navodi da traži utjehu u tom smjeru. Međutim osjetljivi ljudi osjećaju nakon toga još veću uznemirenost.

***

Vrijednost materijalnih dobara stalno raste, dok ljudi neprestano gube svoju vrijednost.

***

Živite na najjednostavniji mogući način. Ne otežavajte vlastiti život. Previše udobnosti pretvara ljude u robove.

***

Roditelji koji imaju retardiranu djecu ne trebaju tugovati zbog toga, jer su njihove duše već spašene. Naprotiv, trebaju biti sretni, jer će njihova djeca otići u raj bez ikakvog napora. Što još može roditelj poželjeti za svoju djecu? Ukoliko nedostatak svog djeteta budu promatrali sa duhovne točke gledišta, oni će od toga imati koristi, jer će ih Bog nagraditi.

***

Kada vidim da kršćani plaču  jer su im roditelji umrli, uznemiren sam jer oni ili ne vjeruju ili ne razumiju da je smrt samo putovanje u život drugačije vrste.

***

Svetost se ne može podvesti pod određene standarde. Svako od nas posjeduje svoj vlastiti put kojim biva osvećen. Ako se netko spasio podvizavajući se na bademovom drvetu, to ne znači da vi morate činiti to isto. Ako je neko činio stotinu metanija(zemni klapklap), vi ne morate da činite to što je on činio. Ako je pak neki od svetitelja pazio na disanje izgovarajući Molitvu Isusovu to ne znači da treba da ga podražavate.

***

Dok su sasvim mala, djeca su slična anđelima. Kada pak dođu u tinejdžerske godine i u njihov život stupe tjelesna zadovoljstva, pretvaraju se u male zvijeri.

***

Razina ljubavi naše prema našim bližnjim određuje razina naše ljubavi prema Kristu. Zamislite da siromah dođe kod nekoga i zatraži košulju, i da mu taj čovjek da najbolju košulju koju ima. To pokazuje da on mnogo voli Krista, jer je siromašnom bratu dao svoju najbolju košulju.

***

"Oče moram da vam se požalim. Mom prijatelju niste rekli isto što i meni povodom istog pitanja."

"Svakom dajem onaj vitamin koji mu nedostaje."

***

"Oče zašto su današnji ljudi toliko nesigurni?"

" Zato što osiguravaju svoje automobile, svoje kuće, pa čak i svoj život. Budući svjetovno osigurani, duhovno se osjećamo sasvim nesigurno."

***

Najbolji biznis je otvaranje tvornice koja proizvodi pozitivne misli.

***

"Oče ja uopće nemam strpljenja. Kako da ga zadobijem?"

Otišao je u svoju ćeliju i donio mu vrećicu bombona. Dao mu ih je i rekao:

"Uzimaj dvije dnevno ali nemoj da ih žvačeš. Budi strpljiv i sačekaj da ti se otope ustima."

***

Što da vam kažem djeco moja? Danas obično samo slušate i učite. Ne pokušavate ništa od toga da primijenite na svoj život.

***

Imajte strpljenja, jer ne postoji drugi način da danas koračate kroz život. Budite strpljivi i nemojte sve uzimati pretjerano ozbiljno. Pođite do velike tržnice i kupite sebi malo bestrašća.

***

"Oče, kažu da je poslije černobilske katastrofe sve zagađeno. Što da radimo"

" Kada bi bile zagađene samo neke oblasti, ja bih vam rekao da ih izbjegavate. Kako je međutim sve zagađeno, osjenite se znakom križa i jedite sve, tako da vam neće naškoditi. Tako ja radim."

***

Mi kršćani treba da prihvatimo žalost a ne da pokušavamo da je se oslobodimo. Žalost je neophodna kao način koji će nas dovesti do savršenstva.

***

O osuđivanju sveštenika

Iz iskustva znam da su ljudi podijeljeni u dvije kategorije. Treća kategorija ne postoji, ljudi pripadaju ili prvoj ili drugoj. Prvi podsjećaju na muhu. Glavna osobina muhe je da nju privlači nečistoća. Kada se, na primjer, muha nađe u bašči punoj cvijeća prekrasnog mirisa, ona ga neće ni primijetiti i zaustavit će se na nekoj nečistoći koju nađe na zemlji. Počet će da kruži okolo i osjetit će se sasvim lagodno u smradu. Ako bi muha mogla da govori, a vi zatražili da vam pokaže ružu, odgovorila bi: "Ja uopće ne znam kako ruža izgleda. Znam samo gdje da nađem smeće, toalet, blato." Postoje ljudi koji podsjećaju na muhu. Ljudi koji pripadaju ovoj kategoriji navikli su da misle negativno i u životu uvijek traže loše strane, poništavajući i odbijajući prisutnost dobra.

Druga kategorija ljudi su oni što podsjećaju na pčele, čija je glavna osobina da uvijek traga za nečim slatkim i prijatnim da bi na njega sletjela. Kada bi se pčela našla u sobi prepunoj nečistoće, sa komadićem bombone u uglu, ona bi zanemarila svu onu nečistoću i sletjela na bombon. Kada biste od pčele zatražili da vam pokaže gdje se nalazi baštensko đubre, odgovorila bi: "Ne znam, mogu ti reći samo gdje da nađeš cvijeće, slast, med i šećer. "Ona zna samo za dobre stvari u životu, dok su joj one hrđave nepoznate. To je druga kategorija ljudi koja ima pozitivne misli i vidi samo dobru stranu stvari. Oni se uvijek trude da prikriju zlo kako bi zaštitili bližnje, naprotiv, ljudi prve kategorije se trude da pokažu zlo i da ga iznesu na površinu.

Kada neko dođe kod mene i počne da optužuje druge ljude, dovede me u tešku situaciju i ja mu navedem ovaj primjer. Tada mu kažem da odluči kojoj kategoriji želi da pripada, kako bi mogao da nađe ljude iste vrste i da se sa njima druži.

[marija]

"A budući da je čovek prizvan da bituje po obrazu Božijem ..., on,

čim se ne kreće putem oboženja, počinje da oseća prazninu u sebi,

oseća da nešto nije u redu. On pokušava tu prazninu da ispuni raznim

sadržajima, ali ipak ne pronalazi istinsku sreću. Čovek, gušeći se,

stvara izmišljeni, površni, mali i ograničeni svet, u kome sam sebe

porobljuje i zatočuje. On organizuje svoj život tako da nikad nema

mira, da nikad ne biva sam sa sobom. I ono što neki¸ pokušavaju sa

drogama, to on pokušava sa bukom, napetošću, televizijom, radijom

(izgovarajući se "hoću mozak da odmorim"), i informacijama o svemu i

svačemu: da zaboravi, da ne razmišlja, da ne brine, da se ne seća da

je na pogrešnom putu i da se udaljava od (svoga cilja (...). A koji je

to onda konačan cilj? To je oboženje, sjedinjenje čoveka sa Bogom, ali

ne na spoljašnji i sentimentalan, već na istinski način"

(Arhimandrit Georgije Kapsanis).

[Тавита]

Свети Јован Златоуст

Поука женама

    Господ вам заповеда да избегавате бучна и немирна места, да би се молиле у тишини свога дома, јер је пребивање у самоћи и далеко од друштва злих људи веома корисно. Брод који није изложен бури, плови мирно. Тако се и душа која није заузета друштвеним пословима налази у пристаништу. Зато жене треба да буду благоразумније од мужева, јер су оне везаније за домаће послове. И Јаков није чинио зло јер је живео у кући, ослобођен спољних брига. Није без разлога у Светом Писму о њему написано: да живљаше у шаторима (Постање 25, 27). Рећи ћеш да и у кући има много брига. То је зато, што ти сама тако хоћеш, и сама себе окружујеш мноштвом брига.

  За разлику од мужа који је изложен ударима спољашње ларме и таласања, жена седећи кући, као у неком склоништу побожног размишљања, усресредивши се на себе и на своје мисли, има могућност да се бави молитвом, читањем и другим благоразумним делима. И као што они који живе на осамљеним местима, не бивају ни од кога узнемиравани, тако и жена, док се налази кyћи, може да ужива у миру. Жена у ствари треба да излази из куће због одласка у Цркву или ради одласка у купатило; затим велики део времена проводи кући. Она зато и може да борави у тишини свога дома и да дочекујући узнемиреног мужа пренесе на њега смирење и утеху, да разгони непотребне и тешке мисли, и да га из куће поново испрати без тих непријатности, које је са собом донео, већ са добрим расположењем које је у кући стекао. Заиста, побожна и разумна жена може пре свега да утиче на мужа и да његово душевно расположење удеси према својој жељи. Јер никога, ни другове, ни учитеље и наставнике он неће послушати тако као своју жену и њене савете и сугестије. Због велике љубави према својој саветници њене сугестије представљаће и својеврсно задовољство за њега. Могао би да набројим низ примера сурових и неукротивих мужева који су на овај начин омекшали. Јер жена са мужем дели и трпезу и постељу, и рођење деце, и послове јавне и тајне, с њим је и при доласку и одласку, и много чему другом. Она му је у свему предана и сједињена с њим као тело с главом. И ако је разумна и брижна све друге ће надмашити у старању о свом мужу.

    Зато вас уверавам жене: сматрајте ово обавезом и дајте мужевима исправне савете. Жена има велику силу, како у врлини тако и у пороку. Она је погубила Авесалама; она је погубила Амнона; намеравала је да погуби Јова. Али она је и избавила Навала од смрти; спасила је цео народ. Тако су Дебора и Јудита показале одважност мушкараца - војсковођа. Такве су биле и многе друге жене. Зато Павле и говори: "Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа?" (1. Кор. 7, 16). И ми знамо, да су у древним временима Персида, Мариам и Прискила примиле на себе апостолске подвиге. На ове жене и ви треба да се угледате, не само на речима већ и делима да утичете на мужеве.

    А како да га ми делима учимо? Па научићеш га, када види да ниси злог понашања, да не поклањаш пажњу раскоши, не волиш украшавња, не захтеваш непотребне новчане приходе, већ си задовољна оним што се има. У том случају он ће свакако послушати твој савет. Ако ти на речима будеш разумна, а на делима поступаш супротно, за њега ће твоје речи бити само пусто слово. А када речи буду пратила и поучна дела, тада ћеш бити похваљена, и муж ће те радо послушати. Исто ће се десити и ако уместо злата, бисера или скупоцених хањина будеш тражила скромност, честитост, љубазност и ако поступајући тако исто то захтеваш и од њега. Ако је нешто потребно учинити да би се угодило мужу онда је то улепшавање душе, а не украшавање и уништавање тела. Неће те учинити љубазном и пријатном за њега, злато којим се украшаваш, већ честитост и нежност према њему и спремност да умреш за свога супруга. Ово, пре свега осваја мужеве. Спољашње украшавање не годи мужу, јер угрожава његово имање и изискује много брига за издржавање. А све оно о чему је претходно већ речено, привезаће мужа за жену, јер нежност, дружење и љубав не доносе бриге, и не траже расходе већ дају све супротно овоме. Уз то навика да се кинђури временом постаје отужна, а украшавање душе цвета сваки дан и снажно распаљује љубавни пламен.

    Зато ако желиш да се свиђаш мужу, украшавај душу честитошћу, побожношћу, старањем о дому. Ова лепота осваја јаче, и никад не престаје. Ни старост ни болест је не могу уништити. Телесну лепоту уништава време, болести је губе, и много што шта друго разара , а душевна лепота је изнад свега тога. Осим тога, телесна лепота изазива завист, распаљује љубомору, а ова друга је очишћена од ових болести, и ослобођена сваке таштине. На тај начин ће све у кући ићи на боље, и приходи ће бити већи, ако злато не буде красило твоје тело и не буде сапињало твоје руке, већ се буде употребљавало за неопходне ствари, као што је старање о деци и друге истинске потребе. Али ако ти не будеш тако поступала, и ако ти тело буде украшено златом, а неопходне потребе буду свуда пред очима, стежући срце, каква ти је корист? Какав добитак? Тужно срце неће дозволити да приметиш оно чиме се очи одушевљавају. Познато је да ако неко види жену украшену лепше од другик, он у томе неће наћи никакво задовољство, ако носи бол у души. Јер ко хоће да нађе задовољство, потребно је да најпре буде весео и има радосно расположење. Међутим, ако је злато потрошено на украшавање жениног тела, а у кући се оскудева, муж због тога може да буде само незадовољан.

И зато, ако желите да се свидите мужевима, доводите их у пријатно духовно расположење, а то ће се десити, када одбаците кинђурења и улепшавања. Све то, очигледно за њега представља одређену вредност у време брачног славља, али касније, током времена губи своју цену. Ми се по навици нарочито не дивимо, ни небу које је прекрасно, ни сунцу које блиста и с којим се ни једно тело не може поредити, како ће се онда муж стално дивити украшеном телу? Ово вам говорим, желећи да се украшавате истинском лепотом о којој говори апостол Павле: "Ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим, него добрим дјелима, као што приличи женама које се привољаше богопоштовању" (1. Тим. 2, 9 - 10). Или желиш да се свидиш људима са стране и од њих да добијаш похвале? Али то ни у ком случају није жеља честите жене. Уосталом, ако хоћеш и други ће те волети због честитости. Заправо, ниједан скроман и човек који је на свом месту, неће хвалити такве ствари. Хвалиће разни распуштени и сладострасни људи, боље рећи, неће хвалити, већ ће напротив говорити ружне речи када примете да њена бестидност изазива код њих пожуду. А ову другу ће сви похвалити, јер не само да од ње не осећају никакву повреду, него могу само да се науче благоразумности. И од људи ће доћи велика похвала, а од Бога велика награда. Зато треба да ревнујемо за унутрашњу лепоту, да би и овде проживели безбедно и да би достигли будућа блага, и удостојили се њих, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа, коме слава у векове векова. Амин.

[Тавита]

Sveta Petka

[Тавита]

ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН

1. Не слушај савете људи који себи угађају, који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.

2. Свако ко воли чистоту и целомудреност постаје храм Божији.

3. Нека твоја рука не буде испружена ради узимања, већ нека радије буде испружена ради давања (Сир. 4, 35).

4. Ко другога оговара, сам себе осуђује. У ономе ко оговара пребива клевета, и мржња, и сплеткарење. Он се праведно сматра братоубицом.

5. Храна за огањ су дрва, а храна за раздражљивост је високоумље.

6. Немој давати своме срцу да буде жалосно, него се теши у Господу.

7. Славољубље је душевна болест, лукава страст.

8. Немој се превазносити ако си здрав телом, већ се бој.

[Тавита]

ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН ЛЕСТВИЧНИК

1. Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив.

2. Као што вода може избрисати слова, тако и сузе могу избрисати грехе.

3. Многоговорљивост произилази понекад од угађања стомаку, а понекад од таштине.

4. Злоба проистиче из уображености и гнева.

5. Лицемерство проистиче од самозадовољства и својеглавости.

6. Има болести које се добијају ради очишћења од грехова, а има и таквих које треба да сломију наш понос.

7. Преједање је мајка блуда, а морење трбуха - виновник чистоте.

8. Немој рећи да скупљаш благо ради сиромаха. Царство се Небеско могло купити и за само две лепте.

9. Онај ко плаче за собом, не зна за униније.

10. Гордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата.

11. Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.

12. Не скидај душевног ока са гордости: међу свим лоповима духовним нема опаснијег од ове страсти.

[Тавита]

СВЕТИ АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ

1. Не уздај се у своју праведност, истински се кај због ранијих грехова, обуздавај језик, срце и стомак.

2. Куд год идеш, увек имај Бога пред очима; машта да радиш имај потврду у Светом Писму; и не напуштај брзо место на коме живиш. Сачувај ове три заповести и спашћеш се.

3. Као што су гордост и узношење ума са висине небеске ђавола сурвали у бездан, тако смирење и кротост човека узвисују од земље на небо.

4. Ако неко узме подвиг ћутања, нека не мисли да врши врлину, већ нека у срцу сматра да ћути стога што није достојан да говори.

[Тавита]

ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ АВА ИСАИЈА

1. Онај ко се труди да нађе са чиме би упоредио Бога, хули на Бога. Онај, међутим, ко тражи како да га успоштује, воли чистоту у страху Божијем.

2. Онај ко, видећи рећи Божије, себе утврђује на тумачењима сопственог разума, не познаје славу Божију и Његово богаство, а онај ко говори: „Човек сам и не знам“, те узноси славу Богу, стиче богаство Божије по сили својој и по помисли својој.

3. Љубав према људској слави рађа лаж, а понижавање себе у смирењу у срце твоје доводи страх Божији.

[Тавита]

SAVETI SVETOG KOZME ETOLSKOG O HRIŠĆANSKOM BRAKU

Kako brak hrišćana postaje blagosloven i kako prezren, nije moje zaduženje da znam i da učim, meni je potrebno da znam sve u vezi monaštva. Nije podobno da monah poučava o braku. Ali opet i od nepodobnog izlazimo nagrađeni. Ono što sam ti hteo reći, dete moje, trebali su ti reći tvoji roditelji. Kako oni nisu znali da ti to kažu, reći ću ti samo ponešto, a ti traži još nešto da naučiš o tome.

Čuj me dete moje, kada želiš da se venčaš, da tražiš prvo, da tvoja žena nije iz tvoje familije, kako i nalaže crkveni zakon. Drugo, da ima strah Božiji u svojoj duši, a treće da je uskrašena sramotom. Ako si uzeo sebi siromašnu ženu, uzeo si robinju, a ako li si uzeo bogatu, postao si ti rob, uzeo si štap nad svojom glavom. Prvo da se ispovedite i da se venčate u crkvi…

I da je muškarac kao kralj a žena kao vezir, muškarac da je kao glava a žena da je kao telo, tada blagosilja Bog muža i njegovu ženu i decu i ne povezuje vas ni jedna loša stvar. Tako da i ovde živite lepo a i u raju ćete uvek biti srećni. Vlast nemate da se razdvajate, samo vas smrt i preljuba mogu razdvojiti.

[Тавита]

http://www.augoustinos-kantiotis.gr/?cat=42

[marija]

Šta raditi, kada po isteku nekog vremena (meseca, dana) gubiš, zaboravljaš oganj blagodati, koji je duboko prosvetlio sva mračna mesta tvoje duše. Kako sačuvati radost Liturgije I molitve, I sve ono što zadobiješ?

Blagodat neizbežno odstupa, Gospod ostavlja čoveka sa svojim slabim snagama. Radi čega? – da bi se naučio smirenju, da ne bi mislio da nešto može “sam da dostigne”. Prema tome se treba odnositi veoma pažljivo, vaš iskaz je veoma čudan – “oganj blagodati koji je duboko prosvetlio sva mračna mesta tvoje duše” – s jedne strane, i – “I ono što zadobijaš”, s druge. Tu ima nešto nad čim se treba zamisliti.

Duhovna pitanja i odgovori valaamskih monaha