Поуке и беседе светих отаца

[Тавита]

ПОУКА О СВЕЋАМА

        У црквеним правилима написано је, а тиме и наређено да се пред Богом у цркви-на жртвенику Божјем у олтару-Приноси чиста жртва; чист хлеб, чисто вино од винове лозе, чист тамјан и свеће само од чистог воска. код богобојажљивих свештенослужитеља и црквених тутора тако и бива-све им је на своме месту,како треба.

          И код побожних домаћина може се видети како за своју крсну славу у дому па и у храму пале чисте, воштане свеће, као праву жртву Богу и своме светитељу. Код непобожних и маловерних све је обрнуто,они и не питају и не гледају од чега је свећа, само нека је јефтина.

          Но, све до Првог светског рата једва је ко и знао за парафинске свеће, чија је садржина од нафте и разних масноћа; а нафта је опет животињског порекла- изумрлих животиња, а све такво је нечисто и гад за светињу Божју.

          Сада се стање у многоме изменило- нажалост и код многих Хришћана, који не праве разлику између чистог и нечистог. Забораљају наиме, да Бог не прима нечисте жртве. Од многих примера за то навешћемо амо један.

          Пре Другог светског рата живела је у Крагујевцу једна врло побожна жена Даринка. Поред својих добрих дела и молитава она је палила и много свећа за здравље живих, а још више за упокојене. И кад не би имала воштане свеће палила је нечисте.-парафинске. А кад је чула од проповедника да треба палити само чисте, воштане свеће, одмах је тако и поступила. И од тада желела је да сазна разлику између чистих и нечистих свећа. Једне пак ноћи у сновиђењу јави јој се њена упокојена мајка.- као на јави- сва окружена запаљеним воштаним свећама, а мало даље стајала је гомила погашених свећа од парафина и других нечистоћа. И мајка јој рекла: ево кћери, ово су твоје свеће од воска што си их палила, и оне ми горе непрестано; а оне свеће што видиш на гомили поломљене и погашене, тосу нечисте свеће од разних мешавина и као такве одбачене су, Бог њих не прима као жртве јер су нечисте.

          Зато Хришћанине, обрати пажњу какве свеће Богу и Свецима палиш; какве су твоје жртве-чисте или нечисте, које приносиш.

          Због сагоревања таквих нечистоћа многи храмови су нам поцрнели од дима и непријатног задаха који се апсорбује- задржава у њима.

          Но многи купују и скупоцене венце и многе дарове за своје упокојене, а оно што је битно, то не чине- жао им је просто да плате нешто скупље воштане свеће, и да их пале, и да плате службе за упокојене- дакле оно што је Богу угодно. Коме је душа чиста томе је чиста и вера- и дарови су му чисти што их приноси. А ко је пак занемарио своју душу, занемарио је веру и све што је Божије, зато му Господ нечисте жртве и не прима.

                Схиархимандрит Гаврило ( Димитријевић )

[Тавита]

  МАЛА И ВЕЛИКА УТЕХА

        Не постоји некрунисана глава на земљи.

 

        Звездано небо виси као драгоцена круна над сваком људском главом. Но, једна реч:

        ОЧЕ НАШ, доноси срцу више утехе него та круна. Гле, та иста круна крунише и главе магараца, но она реч не доноси срцу магарца никакву утеху.

                                                                                Св.Вл. Николај Велимировић

[Тавита]

ГРОМ И ГРОМОВНИК

      Када вода испари и као пара постане невидљива, тада изгледа најнемоћнија. Но баш тада она  ствара громове.

      Тако и Христос. Када је био положен у гроб и уништен за очи људске изгледао је најнемоћнији. Но, баш тада је послат гром и громовник за историју света.

                                                                                Св. Вл.Николај Велимировић

[Тавита]

НАЈДОСАДНИЈИ ДРУГ

          Друговање духовна и телесна човека једва је што угодније и дуготрајније од друговања овце и шакала.

          Ако си духован човек, нико не може бити досаднији од човека, који највише воли да говори о стицању богатства и телесним уживањима.

            Ако си богаташ и највише волиш да говориш о богатству и телесним уживањима, нико ти не може бити досаднији друг од човека духовна, који говори о Богу и души.

            Духовни човек никада, ни у животу ни на самрти, неће пожелети друштво телесног човека, нити ће се икада покајати, што није следовао саветима овога. А телесни човек пожелеће,

ако не пре, а оно извесно на самрти друштво духовна човека, и на самрти ће се извесно покајати,

што није следовао саветима овога.

                                                                Св. Вл. Николај Велимировић

[Тавита]

Кад човек поверује у Господа и почне да се труди и живи по вољи Божјој, Бог му даје анђела да га чува и упућује на пут добра. Он остаје уз човека, докле га човек не отера својим злим делима. Јер као што пчелу одгони дим и голубе смрад, тако и чувара нашег живота удаљава многоплачевни и смрдљиви грех.

Василије Велики

[Тавита]

Треба најпре себе очистити, па онда друге учити чистоти,

треба најпре себе учинити мудрим, па онда друге учити мудрости,

треба најпре сам постати светлост, па онда друге просвећивати,

треба се најпре сам приближити Богу,

па онда друге приводити њему;

треба најпре сам постати светим, па онда друге освећивати.

Свети Григорије Богослов

[Тавита]

Као што птица мора бити стално на опрези, да не би пала у замке ловца, тако и ми да не бисмо пали у замке ђавола. Безбрижност за птицу је погибељна, исто важи и за човека. Докле год је човек жив, потребно му је бдење и опрезност, да би сачувао духовно благо своје.

Исак Сирин

[Зоран]

«Ма где да је човек, тамо обитава и Бог»

Св. Антоније Велики

[Тавита]

Демонски напади

Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први

разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање

врлине и зла; други - да би стекавши врлину борбом и трудом имали је

чврстом и неизменљивом; трећи - да, напредујући у врлини, не мислимо

високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти - да би, упознавши

из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети

поврх свих - да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити

силу Онога који нам је помогао." (Свети Максим Исповедник)

[Тавита]

Христови људи

Свет је нешто што треба савладати. Чиме? - Горњим светом. Дух времена

нашег је нешто што треба савладати. Чиме? - Духом Христовим. Човек је

нешто што треба савладати. Чиме? - Богочовеком. Христови људи су од

Бога, и побеђују свет, јер је већи онај који је у њима неголи који је у свету

(ср. 1. Јн. 4,4). (Св. Јустин Ћелијски)

[Тавита]

Док је душа жива...

Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле

ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички)

[Тавита]

Искушења и увреде

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља -

преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и

очекуј непријатности као госте.

Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте.

Врло је важно прозријети ко изазива буру, и све мирно подносити:

непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против

злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које

те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не

успијеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и

љубазно са другима.

Не чини им никакве замјерке и не подсјећај их на учињену ти неправду.

Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће прије.

Тако ћеш бити чист пред Богом, који човјека води, корак по корак, преко

невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља побиједимо своје

фарисејско самооправдање.

Снага којом подносиш искушења јесте мјера твоје унутрашње зрелости.

Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако

ономе који те је увриједио не опрасташ цијелог свог живота, буди сигуран да

унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увријеђен, па си увреду

тек послије годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој

степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном

труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: послије

једног мјесеца, једне недеље или једног дана.

А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа

стријелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијиим као

оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Ако

си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.

Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да

би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење

мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сјећај

се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти

претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи

мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио

од себе.(Преподобни Нил Сорски)

[Тавита]

Сваког дана

Свакога дана ваља мислено исповедати грехе своје Господу, и уопште, сваку

молитву поимати као молитву покајничку. Узмите, примера ради, прозбену

јектенију. У њој се молимо за опроштај и остављење грехова и прегрешења

својих, и као одговор на ту прозбу ваља нам се опоменути греха што их

носимо на души, и са тим сећањем завапити: "Подај, Господи!"

Може се, чак, и свакодневно пити Богојављенска вода. У обитељи Светога

Саве Освећеног, у близини Јерусалима, имао сам прилике да видим како

братија после сваке литургије примају антидор и потом пију од свете воде,

која увек стоји у једној посебоној посуди у храму, на своме месту. (Св. Теофан Затворник)

[Тавита]

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако

богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

[Тавита]

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне

навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко

када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају

срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више

убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против

његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)