Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Mиљан Танић]

Добро, Миљане очекивао сам такав став према исповести од некога ко добро промишља о самој Тајни. Али   не дај се преварити у чекању покајања, јер оно треба да је у правом хришћанину увек присутно!!!

Иначе постоји и треба да је у теби увек потреба за исповешћу. Не треба да се плашимо формализма, ако је наша вера чиста и права и ако наша душа жуди за тим. Не треба чекати озарење ''одозго'' да би се исповедио.

Jeste to, ali dok čovek ne dođe dotle, ne sme da pretvori to u formalizam, jer može otići tim ispraznim putem i pretvoriti u ono katoličko "pravim sebi listu grehova koje sam počinio", ako razumete šta hoću da kažem. Dalek je put to tog "stalnog pokajanja" i "stalnog opreza".

Ja sam sad u takvom stanju da u 90 % slučajeva (da ne ispadne kako je sve savršeno) a priori ne mogu da počinim nešto loše, jer znam da ću morati to da ispovedim, da neću moći da prećutim duhovniku, a ne želim da razočaram ni njega (iako znam da ga ne bih razočarao, ali opet), ni sebe, ni Boga, a ona lukava pomisao "ma ispovedićeš to nekom drugom" mi onda samo dođe kao plan za "varanje" i onda mi volja bude još čvršća da ne činim to nešto loše. Ali pre svega ne želim da učinim to loše - ma koliko me ovoprirodna volja gonila na to - jer znam da je pogrešno i da će mi kasnije biti žao. Jeste, lepo je kajati se i osećati blagodat koja ti dođe zbog kajanja, ali bolje je ne počiniti nešto loše uopšte.

A i da se razumemo - ne čekam ja što rekoste "ozarenje odozgo" - ja često i svaki nagon za grehom ispričam svom duhovniku (koji mi je istovremeno i prijatelj mimo toga, jer smo generacija), zato što on čovek ima na mene takav uticaj da samim razgovorom s njim (o bilo čemu zapravo) crpim energiju. Tako da se može reći da se često ispovedam, mada se nadam da se ovde svi slažemo da ispovest može i da bude razgovor sa sveštenikom, bez onog formalnog/formalističkog dela ispovesti.

A primetio sam da me bez-volja i loše raspoloženje, pa samim tim i veća sklonost ka grehu hvataju ako zbog bolesti ili nečeg drugog nisam u mogućnosti da odem na liturgiju i pričestim se... ako se to desi dve nedelje uzastopno ili tako... kad se pak pričestim, ponovo budem skroz kao nov.

Nadam se da sam bio jasniji.  pravopop

Брате, па ти си спознао све шта треба. Само тако настави! mense0198626478946378946

Али видиш како ''формализам'' има на тебе ПОЗИТИВНОГ утицаја. Сигурно си осећао (што волим ову реч pravopop) како ти се некад не иде на Литургију, а после буде једна од најлепших и најусрднијих служби у животу.

Тако да тај ''формализам'' има улогу да нас одржава да не идемо корак назад, који свакако после морамо да надокнадимо да би ишли напред ка  pravopop pravopop

O da, nekad tako kad odem kad mi se nije išlo (u stvari uvek) bude predivno.

Ali nekad, kad baš padnem, ne odem jednostavno.

Pustim da me prođe mrak, jer znam da ću se uvek dići.

[Милан Меденица :)]

mada se nadam da se ovde svi slažemo da ispovest može i da bude razgovor sa sveštenikom, bez onog formalnog/formalističkog dela ispovesti.

A primetio sam da me bez-volja i loše raspoloženje, pa samim tim i veća sklonost ka grehu hvataju ako zbog bolesti ili nečeg drugog nisam u mogućnosti da odem na liturgiju i pričestim se... ako se to desi dve nedelje uzastopno ili tako... kad se pak pričestim, ponovo budem skroz kao nov.

потпис.

[Милан Меденица :)]

        Mi se ne kajemo zato što znamo da se kajemo, to od nas Bog i netraži da znamo.Pokajanje dolazi od Boga Duhom Svetim onda kada prihvatimo Hrista za svog Gospoda i spasitelja.Mi moramo imati uvid  u završeno delo Isusa Hrista i njegove savršene žrtve na krstu i to u potpunosti razumeti.U tome nam pomažu poslanice apostola Pavla i to Rimljanima , Jevrejima Korinćani a i Galatima .Naravno i mnoge druge  ali čitajući ove poslanice obuzima nas Božija ljubav kada uvidimo da je Gospod uzeo naše grehe na sebe i da verom primamo oproštaj i to ne dolazi od nas već je dar Božiji.Tebi je brate oprošteno iz Božije perpektive jer si u Hristu i on pravda pred Ocem sve one koji preko Hrista verom Bogu dolaze.To je objektivno evandjelje i ono biva delotvorno kada si prihvatio Hrista i ispovedio grehe svoje. Vera nije osećaj, nije doživljaj ,već poverenje u Božiju reč, kako je to u Pismu napisano.Kako ti znaš da si u ljubavi Božijoj?Evo kako sam sebe proveri ne po osećaju već dali držiš Božije zapovesti a njegove zapovesti nisu teške.Tako ćeš imati pohvalu prted samim sobom.Po tome znamo, ako ljubimo, ako smo delotvorni.Nije na tebi da ocenjuješ dali je tvoje pokajanje delotvorno ili nije.Uvideo si i pretestani više sa tim.Nemij da se kurvaš sa samim sobom.Danas ispovedaš jedno a sutra to isto ponavljaš pa opet u krug.To znači da nisi razumeo nauku o opravdanju verom  iz Pisma.Onda kada ti bude potpuno jasna tajna spasenja obuzeće te Hriostova ljubav te se nećeš vraćati kao pas na svoju bljuvotinu.Medjutim to je proces sazrevanja u koji nas uvodi Duh Sveti.Ti jedino možeš da pokažeš dobru volju i  da se držiš Hrista koji sedi sa desne starane Oca i  moli za nas.On je naš zastupnik pred Ocem i kada nešto pogrešimo to se neutrališe Hristovom žrtvom onda, kada nam je zbog greha žao i ispovedamo se pred Božijim licem.Opusti se i budi miran ono šti si ispoovedio oprošteno je kao i svi gresi do smrti koje ćeš činiti.Ako ti je Bog sve u Hristu oprostio čemu uznemitenje ,uživaj u statusu spasenih i proslavljaj Gospoda čineći njegovu svetu volju.Što je bilo prošlo je, opusti se u punoći  i radosti  života koji ti daje Hristos.Amin

одличан коментар 

[Весна]

постоје и неке ствари које можда нећу никад себи опростити ...

Због којих се још увек кајем и кајаћу се...

[Адмирал]

постоје и неке ствари које можда нећу никад себи опростити ...

Због којих се још увек кајем и кајаћу се...

    Zašto bi mučila sebe.Možda misliš da možeš Bogu da pokažeš koliko ti je žao pa sada treba neprestano da se kaješ.Ali pokajanje je jedno.Jevandjelje hoće da te oslobodi ropstva neprestanog pokajanja.Mi smo Hrišćani a ne neznabošci koji muče sebe do smrti pokajanjem ,nebi li  po smrti bili islupljeni.To nije jevandjelje.Ovo je radosna vest; verom u Hrista imaš status sina a u njemu i oproštaj sedamdest puta sedam kada god zamoliš oproštaj dobijaš.A kad znaš da ti je oprošteno čemu neprestano pokajanje kada si već dobila oproštaj.sada živiš verom Sina Božijeg i projavljuješ plodove vere svetu koji u zlu leži.Hristos  je došao da te oslobodi a ti nikako da to prihvatiš da tije oprošteno i time sumnjaš U Božiju Reč koja kaše; ,, Ako ispovedamo Grehe svoje veran je i pravedan da nam oprosti i očisti od svake nepravde. I možeš da budeš mirna uživajući već sada u večnom životu koji poseduješ.Dato ti je da budeš sigurna u svoje spasenje jer je to delo Hristovo na tebi a ne tvoj podvig.

[JESSY]

Тако је! :cheesy:

[Милан Меденица :)]

постоје и неке ствари које можда нећу никад себи опростити ...

Због којих се још увек кајем и кајаћу се...

    Zašto bi mučila sebe.Možda misliš da možeš Bogu da pokažeš koliko ti je žao pa sada treba neprestano da se kaješ.Ali pokajanje je jedno.Jevandjelje hoće da te oslobodi ropstva neprestanog pokajanja.Mi smo Hrišćani a ne neznabošci koji muče sebe do smrti pokajanjem ,nebi li  po smrti bili islupljeni.To nije jevandjelje.Ovo je radosna vest; verom u Hrista imaš status sina a u njemu i oproštaj sedamdest puta sedam kada god zamoliš oproštaj dobijaš.A kad znaš da ti je oprošteno čemu neprestano pokajanje kada si već dobila oproštaj.sada živiš verom Sina Božijeg i projavljuješ plodove vere svetu koji u zlu leži.Hristos  je došao da te oslobodi a ti nikako da to prihvatiš da tije oprošteno i time sumnjaš U Božiju Reč koja kaše; ,, Ako ispovedamo Grehe svoje veran je i pravedan da nam oprosti i očisti od svake nepravde. I možeš da budeš mirna uživajući već sada u večnom životu koji poseduješ.Dato ti je da budeš sigurna u svoje spasenje jer je to delo Hristovo na tebi a ne tvoj podvig.

ја то не разумем баш ...

мислим, кристално ми је јасно твоје писање и разумљиво, али шта је са (зло)делом и последицом?

исправити, игнорисати, пуј-пике-не-важи, трудити се даље, шта чинити укратко?

[Адмирал]

постоје и неке ствари које можда нећу никад себи опростити ...

Због којих се још увек кајем и кајаћу се...

    Zašto bi mučila sebe.Možda misliš da možeš Bogu da pokažeš koliko ti je žao pa sada treba neprestano da se kaješ.Ali pokajanje je jedno.Jevandjelje hoće da te oslobodi ropstva neprestanog pokajanja.Mi smo Hrišćani a ne neznabošci koji muče sebe do smrti pokajanjem ,nebi li  po smrti bili islupljeni.To nije jevandjelje.Ovo je radosna vest; verom u Hrista imaš status sina a u njemu i oproštaj sedamdest puta sedam kada god zamoliš oproštaj dobijaš.A kad znaš da ti je oprošteno čemu neprestano pokajanje kada si već dobila oproštaj.sada živiš verom Sina Božijeg i projavljuješ plodove vere svetu koji u zlu leži.Hristos  je došao da te oslobodi a ti nikako da to prihvatiš da tije oprošteno i time sumnjaš U Božiju Reč koja kaše; ,, Ako ispovedamo Grehe svoje veran je i pravedan da nam oprosti i očisti od svake nepravde. I možeš da budeš mirna uživajući već sada u večnom životu koji poseduješ.Dato ti je da budeš sigurna u svoje spasenje jer je to delo Hristovo na tebi a ne tvoj podvig.

ја то не разумем баш ...

мислим, кристално ми је јасно твоје писање и разумљиво, али шта је са (зло)делом и последицом?

исправити, игнорисати, пуј-пике-не-важи, трудити се даље, шта чинити укратко?

          Mi više nismo pod zakonom već pod milošću.Hristos je preuzeo na sebe posledice koje su nastale kršenjem zakona.Mi smo ti koji su trebali da podnesu kaznu za grehe, mi smo trebali biti razapeti ali Hristos je preuzeo posledice naših greha i kaznu koju je zahtevao zakon dat Mojsiju.Hristos je naša pravda i mi postajemo pravedni verom.To je Božiji plan spasenja.Zato nas i obuzima Božija ljubav kada uvidimo da je Hristos razapet zbog tvog greha da ti budeš izbavljen od druge smrti-večne smrti.

[Милан Меденица :)]

да, онда ми је сад јасније 0102_laugh

како стално уствари Господ вади кестење из ватре за све нас и исправља наше криве дрине ... као што родитељ одговара за дечје преступе ...

велики је Господ кад и најстрашније претвори у осмех  0110_hahaha

хвала на одговору, и да теби Господ сваку муку претвори у осмех  4chsmu1 greengrin  0102_laugh

[о. Горан]

постоје и неке ствари које можда нећу никад себи опростити ...

Због којих се још увек кајем и кајаћу се...

    Zašto bi mučila sebe.Možda misliš da možeš Bogu da pokažeš koliko ti je žao pa sada treba neprestano da se kaješ.Ali pokajanje je jedno.Jevandjelje hoće da te oslobodi ropstva neprestanog pokajanja.Mi smo Hrišćani a ne neznabošci koji muče sebe do smrti pokajanjem ,nebi li  po smrti bili islupljeni.To nije jevandjelje.Ovo je radosna vest; verom u Hrista imaš status sina a u njemu i oproštaj sedamdest puta sedam kada god zamoliš oproštaj dobijaš.A kad znaš da ti je oprošteno čemu neprestano pokajanje kada si već dobila oproštaj.sada živiš verom Sina Božijeg i projavljuješ plodove vere svetu koji u zlu leži.Hristos  je došao da te oslobodi a ti nikako da to prihvatiš da tije oprošteno i time sumnjaš U Božiju Reč koja kaše; ,, Ako ispovedamo Grehe svoje veran je i pravedan da nam oprosti i očisti od svake nepravde. I možeš da budeš mirna uživajući već sada u večnom životu koji poseduješ.Dato ti je da budeš sigurna u svoje spasenje jer je to delo Hristovo na tebi a ne tvoj podvig.

ја то не разумем баш ...

мислим, кристално ми је јасно твоје писање и разумљиво, али шта је са (зло)делом и последицом?

исправити, игнорисати, пуј-пике-не-важи, трудити се даље, шта чинити укратко?

           Mi više nismo pod zakonom već pod milošću.Hristos je preuzeo na sebe posledice koje su nastale kršenjem zakona.Mi smo ti koji su trebali da podnesu kaznu za grehe, mi smo trebali biti razapeti ali Hristos je preuzeo posledice naših greha i kaznu koju je zahtevao zakon dat Mojsiju.Hristos je naša pravda i mi postajemo pravedni verom.To je Božiji plan spasenja.Zato nas i obuzima Božija ljubav kada uvidimo da je Hristos razapet zbog tvog greha da ti budeš izbavljen od druge smrti-večne smrti.

Васкршњи одговор!!! greengrin 4chsmu1 0110_hahaha 0102_laugh 0102_laugh :cheesy2: smej.gif

[Адмирал]

да, онда ми је сад јасније 0102_laugh

како стално уствари Господ вади кестење из ватре за све нас и исправља наше криве дрине ... као што родитељ одговара за дечје преступе ...

велики је Господ кад и најстрашније претвори у осмех  0110_hahaha

хвала на одговору, и да теби Господ сваку муку претвори у осмех  4chsmu1 greengrin  0102_laugh

                Ja ovo ne govorim iz svoje glave.Malo mi je čudno da vernici ne poznaju šta je to jevandjelje.Ono je predivno protumačeno u poslanici Rimljanima , Jevrejima ,Galatima  ovde je autoritet apostola Pavla na delu, koji nam govori da je radosna vest upravo Hristova pravda a ne naša.Mi opravdanje ne nalazimo kao zaslugu za naša dobra dela već verom i to je milost i dar Božiji.Ako je od dobrih dela onda nije milost i blagodat već plata.

  Vernici stalno muče sebe dokazujući svoju pravdu,muče telo do besvesti,upadaju u psihološki lavirint krivice iz koga nemogu do smrti izaći.A Gospod te oslobadja još i u ovom životu,On ne želi da ti ostaneš neosvedočen u oproštaj koji ti je ponuđen verom.Legalizam je sistem lažnog Hrićanstva koji hoće da uspostavi ljudsku pravdu da je nametne Bogu ali to nije Jevandjelje ono ostaje samo Harizma, nezasluženi dar i oproštaj.Malo čitamo Novi zavet i ne razumemo šta su nam u stvari apostoli posvedičili o Hristu i nauci o spasenju.Spašeni su svi koji su u Hristu, imaju večni život još sada,koji se projavljuje kao prirodna posledica u plodovima vere.

[Милан Меденица :)]

да, то сам знао, а сад сам и свестан колико нисам разумео неке ствари какве последице рађа моје размишљање ...

нисам ни мислио да причаш по свом уму, него кроз Свето Писмо, то ми је мерило ...

хвала још једном за разјашњење  0102_laugh

[Сефора]

постоје и неке ствари које можда нећу никад себи опростити ... Због којих се још увек кајем и кајаћу се...

Наиме, замисли да си сада почела да изговараш молитву '' Господе, Исусе Христе, помилуј мене грешну ''

И рецимо ... После 3 сата, седнеш негде мало да се одмориш. Нека пауза траје 10 минута.

Па, након паузе наставиш да се молиш још три сата !?

Да ли би у тој паузи размишљала о томе како Ти никада себи нећеш опростити ...

   

70zfof0qsamomolitva

И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.

Свето Јеванђеље од Луке  Гл. 22, 46.

И сваком молитвом и мољењем молите се Богу духом без престанка, и уз то стражите са сваким трпљењем и молитвом за све свете,

Посланица светог апостола Павла Ефесцима  Гл. 6, 18.

[kirios1]

Pa, onako kako treba nazalost sve redje, skoro nikako, pre pricesca obicno ali uglavnom samo cita razresnu, ili mi kaze da pred ikonom pomislim sta bih njemu rekla, znaci to je to kod parohijskog, osim ako ne bude drugi 'dezuran' za ispovest; nisam bas u prilici da odem do nekog manastira pa da se ispovedim k'o covek, i smeta mi sto je tako, mislim da se negativno odrazava (pa i normalno); inace, razumem(mada ne znam da li je ispravno) ovog sto kaze da sebi neke stvari mozda nikad nece oprostiti, posto je znaci ipak u nekoj meri svestan kako je to uticalo na necije zivote, i rekla bih, ee, sto nema vise takvih koji o tome razmisljaju

[о. Горан]

Мој савет ти је да потражиш другог мирјанског свештеника за исповест ако случајно твој парохијски не жели да те исповеда како треба. Слободно га замоли да те исповеда када није Литургија, сигурно ће ти бити другачије, а и њему.

crutches crutches