Stejt department predstavio Izveštaj o verskim slobodama za 2022. godinu (Srbija i Crna Gora)

[александар живаљев]

 

Autor: Tanjug

15/05/2023 22:27

 

 

 

Američki Stejt department objavio je Međunarodni izveštaj o verskim slobodama za 2022. godinu, koji donosi sveobuhvatnu procenu uslova za slobodu veroispovesti u 199 zemalja, među kojima su najbliži saveznici SAD, ali i zemlje sa kojima Amerika nema diplomatske odnose, navodi se u saopštenju. 

Dokument se, između ostalog, odnosi na politike državnih vlasti kojima se krše verska uverenja različitih grupa, denominacija i pojedinaca, kao i nastojanja SAD da se unaprede verske slobode širom sveta, prenosi Glas Amerike (VOA).

Izveštaj o verskim slobodama - deo koji se odnosi na Srbiju 

U izveštaju je navedeno da su u Srbiji verske grupe prijavile manji broj nasilnih incidenata u odnosu na 2021. godinu, kao i da su u julu 2022. vandalizovane dve izložbe na otvorenom u Novom Sadu, od kojih je jedna bila posvećena sećanju na Holokaust. Nekoliko izložbenih panela je bilo ispisano neonacističkim i proruskim simbolima.

 

Primećeno je da su nacionalističke grupe koristile društvene mreže za širenje antimigrantskih i antimuslimanskih poruka.

"Izrazi antimuslimanskog raspoloženja, kao što su ispisivanje grafita i murala koji veličaju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i upotreba pežorativnog jezika za opisivanje etničkih Albanaca, pojavili su se širom zemlje", navedeno je u dokumentu.

Ukazano je da je to što su pojedini mediji i internet stranice koristili pojam ''sekta'', za manje hrišćanske i netradicionalne verske grupe, kao što su Jehovini svedoci ili protestanti, nosilo snažnu negativnu konotaciju.

 

 

Precizirano je i da su predstavnici nekoliko verskih grupa ukazali da su vlasti u Srbiji nastavile da favorizuju Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) u odnosu na druge verske grupe.

"Vlada je odobrila sredstva za završetak pravoslavnog verskog objekta, ali slična izdvajanja nije namenila drugim verskim grupama", navedeno je u tekstu. 

Navedeno je i da je SPC juna 2022. godine priznala autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve - Ohridske arhiepiskopije, čime je rešen dugogodišnji spor između dve crkve.

U izveštaju je navedeno da su vlasti Srbije nastavile sa vraćanjem imovine zaplenjene tokom Holokausta, kao i restituciju verske imovine oduzete posle 1945. godine, kada je uspostavljena država zasnovana na komunističkoj ideologiji, ali da se taj proces odvija sporo.

Izveštaj o verskim slobodama - deo koji se odnosi na Crnu Goru

U delu izvještaja Stejt departmenta koji se odnosi na Crnu Goru, podseća se da su premijer Dritan Abazović i patrijarh srpski Porfirije 3. avgusta 2022. godine potpisali “okvirni sporazum” kojim se regulišu odnosi države i SPC “uprkos protivljenju civilnog društva, drugih verskih organizacija i opozicionih političkih stranaka, koje su tvrdile da su aspekti sporazuma neustavni, kao i da je sporazum potpisan bez adekvatne javne rasprave.

“Nevladina organizacija Akcija za ljudska prava (HRA) identifikovala je nekoliko odredbi po kojima sporazum odstupa od postojećeg vladinog pravnog okvira, uključujući one koji se odnose na davanje određenih pravnih ovlašćenja Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i odredba o verskom obrazovanju u državnim školama kroz mehanizam suprotno Zakonu o slobodi veroispovesti”, ističe se u izveštaju.

 

U dokumentu je takođe navedeno da je predsjednik Milo Đukanović davao izjave kojima je SPC označavao "kriminalnom i paravojnom strukturom". 

U izveštaju se navodi i da je islamska zajednica u Crnoj Gori prijavila anti-islamske i srpske nacionalističke poruke navijača iz Petrovca, tokom gostovanja tima iz Plava (FK Jezero). 

Stejt department u izvještaju ukazuje i na to da su zvaničnici Katoličke crkve nastavili da navode da su, kao jedan od najvećih vlasnika imovine u zemlji, i dalje uključeni u brojne imovinske sporove sa crnogorskom vladom i SPC.

Stejt department navodi da su američka ambasadorka i drugi službenici ambasade sa zvaničnicima crnogorske vlade razgovarali “o slučajevima verske diskriminacije, rastu verskih tenzija posle potpisivanja okvirnog sporazuma SPC i vlade, pitanjima restitucije i odnosima verskih grupa i vlade".

 

Stejt department izveštaje Kongresu, u skladu sa Zakonom o verskim slobodama iz 1998, podnosi svake godine.

Blinken: Ostvaren napredak, ali nastavljeni i veoma zabrinjavajući trendovi

Američki državni sekretar Entoni Blinken danas je povodom objavljivanja godišnjeg Izveštaja o verskim slobodama Stejt departmenta izjavio da je tokom prethodne godine ostvaren napredak u nekim delovima sveta kada je reč o verskim slobodama, ali da su, istovremeno, nastavljeni veoma zabrinjavajući trendovi.

"Verske slobode su ključne za stabilna i sigurna društva. Kada se svaka osoba poštuje zbog svojih uverenja, ona je osnažena da dostigne svoj puni potencijal, što zauzvrat podiže čitave zajednice i društva", rekao je Blinken.

On je ukazao da su civilno društvo i druge zainteresovane vlade širom sveta uspešno dovele do oslobađanja mnogih zatvorenika, saopšteno je iz Stejt departmenta.

Naveo je da je Belgija formalno priznala svoju budističku manjinu, kao i da je Brazil kodifikovao garancije verskih sloboda za starosedelačke zajednice.

Jonathan Ernst/Pool Photo via AP

 

"Kanada i Evropska unija otvorile su nove kancelarije za borbu protiv islamofobije, dok je Hrvatska imenovala svog prvog specijalnog savetnika za borbu protiv antisemitizma", rekao je Blinken, dodavši da u Centralnoafričkoj Republici specijalni krivični sud nastavlja da goni slučajeve verskog nasilja i drugih kršenja ljudskih prava.

Sa druge strane, Blinken je ukazao da su vlade u mnogim delovima sveta nastavile sa diskriminacijom verskih manjina koristeći niz metoda, uključujući mučenje, premlaćivanje i nezakonit nadzor.

Istovremeno, kako je istakao, nastavljeni su i drugi oblici diskriminacije na osnovu vere ili nedostatka vere, kao što je isključivanje verskih manjina iz određenih profesija ili njihovo prisiljavanje da rade u vreme verskih obreda.

Blinken je, kao primere, naveo zločine nad muslimanskim Ujgurima u Kini, napade vlasti Nikaragve na Katoličku crkvu, ali i stalnu represiju vojnog režima u Mjanmaru nad verskim manjinama.

Državni sekretar SAD je istakao da će Vašington nastaviti da podržava hrabre zagovornike verskih sloboda.

 

"Nastavićemo da se zalažemo za verske slobode u zemljama u kojima su prava na udaru. Nastavićemo da radimo na odbrani i promovisanju verskih sloboda ovde kod kuće", zaključio je Blinken.