Претражи Живе Речи Утехе

Jelena (21) i Jovana (18) su sestre i obe imaju istu tešku i retku bolest, jedna je dobila terapiju i šansu za život, a druga postaje žrtva srpskog zdravstvenog sistema, administracije i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Jovana već tri meseca prima inovativnu terapiju Trikafta o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i to joj je za kratko vreme potpuno promenilo život nabolje. Dok Jovana počinje da živi, njena starija sestra se bukvalno bori za život i dah. Jelena je na listi čekanja, dok se bukvalno guši od kašlja. Trikafta je spas za pacijente sa cističnom fibrozom i šansa za život, umesto smrtne presude. Cistična fibroza (CF) je oboljenje koje pogađa jedno od 2.500 do 3.500 novorođene dece, a u Srbiji ima oko 250 registrovanih pacijenata obolelih od ove retke i često fatalne urođene bolesti. Ta dijagnoza sa sobom nosi probleme s plućima, pankreasom, varenjem, s gubitkom težine, ali i druge komplikacije, poput dijabetesa. Srbija je od decembra 2021. godine putem Republičkog fonda za zdravstveno osoiguranje počela da nabavlja Trikaftu, ali očigledno ne za sve. Postoje surove liste čekanja, a Jelena ima samo 21 godinu i u ovom najvažnijem životnom izvlačenju i lutriji do sada nije imala sreće. Posebno surovo je to što Jelena zna da nada postoji, gleda svoju sestru kako konačno udiše život punim plućima, bukvalno. Dok Jelena čeka na lek i naša redakcija čeka na odgovor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Ministarstva zdravlja. Pitali smo ih – ima li leka i za nju, dokle će čekati na Trikaftu? RFZO nam je obećao odgovor, ali do objavljivanja ovog teksta on još nije stigao. Jelenino stanje je sve teže, danima ne izlazi iz kuće. Studiranje u Novom Sadu stavila je na čekanju zbog zdravstvenog stanja. Oseća se loše, neprestano kašlje, ne može na noge. Šta još treba da se desi, čime to treba da zasluži lek, da li su je Srbija i Republički fond za zdravstveno osiguranje otpisali? U redu, neki će reći dobro je da je Trikafta uopšte stigla u Srbiju, skup je to lek. Prema navodima specijalizovanog sajta drugs.com, cena ovog leka je nešto veća od 26.400 dolara u Americi za 84 tablete. Nema para za sve. Kako to nema para za lek u zemlji koja sebe smatra ekonomskim liderom u regionu i tigrom, kako to ima para za nacionalne stadione, milione je država dala i da pomogne izgradnju hrama Svetog Sve, a za lek para nema ni za lek? RFZO se za sada ne oglašava, ali i te kako ume da se oglasi i pohvali kada se neki lek doda na listu onih odobrenih, onih koji kojinačno stižu za napaćene pacijente u Srbiji. Umeju i da sastave saoptenje kada se „zavrti“ priča o nestašici leka koji koristi oko milion pacijenata sa dijabetesom, umeju da nas ubeđuju u to da nema problema čak i kada u svim apotekama čujemo isti odgovor – leka nema i nemamo pojma kada će ga biti. Sada su zaćutali. Da li je neophodno da mediji počnu da grme, da li mora da odjekne nečija teška i bolna priča, da li naša junakinja Jelena mora da zavapi da bi je neko (čitaj RFZO) čuo? Ako je tako, mi ćemo biti Jelenin glas, mi ćemo da grmimo i vičemo za nju? Jelenino ime ne sme da bude upisano na spisak žrtava srpskog zdravstva. Kao bolnu opomenu i uspomenu na sve one koje smo izgubili, treba da dobijemo i Bulevar žrtava srpskog zdravstva, to nam priliči. U svakom slučaju, pravda i Trikafta za Jelenu. https://nova.rs/vesti/drustvo/bulevar-zrtava-srpskog-zdravstva-jelena-ima-samo-21-godinu-i-ne-sme-da-osvane-na-tom-spisku/

Autor: Tanjug 15/05/2023 22:27 Američki Stejt department objavio je Međunarodni izveštaj o verskim slobodama za 2022. godinu, koji donosi sveobuhvatnu procenu uslova za slobodu veroispovesti u 199 zemalja, među kojima su najbliži saveznici SAD, ali i zemlje sa kojima Amerika nema diplomatske odnose, navodi se u saopštenju. Dokument se, između ostalog, odnosi na politike državnih vlasti kojima se krše verska uverenja različitih grupa, denominacija i pojedinaca, kao i nastojanja SAD da se unaprede verske slobode širom sveta, prenosi Glas Amerike (VOA). Izveštaj o verskim slobodama - deo koji se odnosi na Srbiju U izveštaju je navedeno da su u Srbiji verske grupe prijavile manji broj nasilnih incidenata u odnosu na 2021. godinu, kao i da su u julu 2022. vandalizovane dve izložbe na otvorenom u Novom Sadu, od kojih je jedna bila posvećena sećanju na Holokaust. Nekoliko izložbenih panela je bilo ispisano neonacističkim i proruskim simbolima. Primećeno je da su nacionalističke grupe koristile društvene mreže za širenje antimigrantskih i antimuslimanskih poruka. "Izrazi antimuslimanskog raspoloženja, kao što su ispisivanje grafita i murala koji veličaju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i upotreba pežorativnog jezika za opisivanje etničkih Albanaca, pojavili su se širom zemlje", navedeno je u dokumentu. Ukazano je da je to što su pojedini mediji i internet stranice koristili pojam ''sekta'', za manje hrišćanske i netradicionalne verske grupe, kao što su Jehovini svedoci ili protestanti, nosilo snažnu negativnu konotaciju. Precizirano je i da su predstavnici nekoliko verskih grupa ukazali da su vlasti u Srbiji nastavile da favorizuju Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) u odnosu na druge verske grupe. "Vlada je odobrila sredstva za završetak pravoslavnog verskog objekta, ali slična izdvajanja nije namenila drugim verskim grupama", navedeno je u tekstu. Navedeno je i da je SPC juna 2022. godine priznala autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve - Ohridske arhiepiskopije, čime je rešen dugogodišnji spor između dve crkve. U izveštaju je navedeno da su vlasti Srbije nastavile sa vraćanjem imovine zaplenjene tokom Holokausta, kao i restituciju verske imovine oduzete posle 1945. godine, kada je uspostavljena država zasnovana na komunističkoj ideologiji, ali da se taj proces odvija sporo. Izveštaj o verskim slobodama - deo koji se odnosi na Crnu Goru U delu izvještaja Stejt departmenta koji se odnosi na Crnu Goru, podseća se da su premijer Dritan Abazović i patrijarh srpski Porfirije 3. avgusta 2022. godine potpisali “okvirni sporazum” kojim se regulišu odnosi države i SPC “uprkos protivljenju civilnog društva, drugih verskih organizacija i opozicionih političkih stranaka, koje su tvrdile da su aspekti sporazuma neustavni, kao i da je sporazum potpisan bez adekvatne javne rasprave. “Nevladina organizacija Akcija za ljudska prava (HRA) identifikovala je nekoliko odredbi po kojima sporazum odstupa od postojećeg vladinog pravnog okvira, uključujući one koji se odnose na davanje određenih pravnih ovlašćenja Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i odredba o verskom obrazovanju u državnim školama kroz mehanizam suprotno Zakonu o slobodi veroispovesti”, ističe se u izveštaju. U dokumentu je takođe navedeno da je predsjednik Milo Đukanović davao izjave kojima je SPC označavao "kriminalnom i paravojnom strukturom". U izveštaju se navodi i da je islamska zajednica u Crnoj Gori prijavila anti-islamske i srpske nacionalističke poruke navijača iz Petrovca, tokom gostovanja tima iz Plava (FK Jezero). Stejt department u izvještaju ukazuje i na to da su zvaničnici Katoličke crkve nastavili da navode da su, kao jedan od najvećih vlasnika imovine u zemlji, i dalje uključeni u brojne imovinske sporove sa crnogorskom vladom i SPC. Stejt department navodi da su američka ambasadorka i drugi službenici ambasade sa zvaničnicima crnogorske vlade razgovarali “o slučajevima verske diskriminacije, rastu verskih tenzija posle potpisivanja okvirnog sporazuma SPC i vlade, pitanjima restitucije i odnosima verskih grupa i vlade". Stejt department izveštaje Kongresu, u skladu sa Zakonom o verskim slobodama iz 1998, podnosi svake godine. Blinken: Ostvaren napredak, ali nastavljeni i veoma zabrinjavajući trendovi Američki državni sekretar Entoni Blinken danas je povodom objavljivanja godišnjeg Izveštaja o verskim slobodama Stejt departmenta izjavio da je tokom prethodne godine ostvaren napredak u nekim delovima sveta kada je reč o verskim slobodama, ali da su, istovremeno, nastavljeni veoma zabrinjavajući trendovi. "Verske slobode su ključne za stabilna i sigurna društva. Kada se svaka osoba poštuje zbog svojih uverenja, ona je osnažena da dostigne svoj puni potencijal, što zauzvrat podiže čitave zajednice i društva", rekao je Blinken. On je ukazao da su civilno društvo i druge zainteresovane vlade širom sveta uspešno dovele do oslobađanja mnogih zatvorenika, saopšteno je iz Stejt departmenta. Naveo je da je Belgija formalno priznala svoju budističku manjinu, kao i da je Brazil kodifikovao garancije verskih sloboda za starosedelačke zajednice. Jonathan Ernst/Pool Photo via AP "Kanada i Evropska unija otvorile su nove kancelarije za borbu protiv islamofobije, dok je Hrvatska imenovala svog prvog specijalnog savetnika za borbu protiv antisemitizma", rekao je Blinken, dodavši da u Centralnoafričkoj Republici specijalni krivični sud nastavlja da goni slučajeve verskog nasilja i drugih kršenja ljudskih prava. Sa druge strane, Blinken je ukazao da su vlade u mnogim delovima sveta nastavile sa diskriminacijom verskih manjina koristeći niz metoda, uključujući mučenje, premlaćivanje i nezakonit nadzor. Istovremeno, kako je istakao, nastavljeni su i drugi oblici diskriminacije na osnovu vere ili nedostatka vere, kao što je isključivanje verskih manjina iz određenih profesija ili njihovo prisiljavanje da rade u vreme verskih obreda. Blinken je, kao primere, naveo zločine nad muslimanskim Ujgurima u Kini, napade vlasti Nikaragve na Katoličku crkvu, ali i stalnu represiju vojnog režima u Mjanmaru nad verskim manjinama. Državni sekretar SAD je istakao da će Vašington nastaviti da podržava hrabre zagovornike verskih sloboda. "Nastavićemo da se zalažemo za verske slobode u zemljama u kojima su prava na udaru. Nastavićemo da radimo na odbrani i promovisanju verskih sloboda ovde kod kuće", zaključio je Blinken.

Balet "Krcko Oraščić" u koreografiji Konstantina Kostjukova biće emitovan 3. januara u 12.00 sati, opera "Pepeljuga" u režiji Jagoša Markovića biće emitovana 4. januara u isto vreme, a tačno u podne 5. januara je komedija "Gospođa ministarka". Narodno pozorište navodi da je, poštujući sve propisane mere Vlade Srbije i Кriznog štaba, uspelo je da u ovoj godini uradi sedam premijera, a radi se na još dve koje su u pripremi. Tokom vanrednog stanja strimingom je na Jutjub kanalu emitovano 114 predstava koje je pratilo preko 300.000 gledalaca, a opera je organizovala veliki broj ambijentalnih koncerata "Opera u vašem kraju", obilazeći različite delove Beograda. Održano je i 16 gostovanja u zemlji i inostranstvu. http://rs.n1info.com/Kultura/a688985/Narodno-pozoriste-za-Novu-godinu-poklanja-tri-predstave.html

Kaže prijatelj pre tačno godinu dana – umro Vladeta Jerotić. – Nije – nešto razmišljam a već dugo razmišljam o njemu, godinama – takvi ljudi su sveprisutni, u svemu što su dali, da nikada ne umiru, nikada ne mogu da odu – Ako za nekoga to posebno važi, važi za Vladetu Ako neko nije umro i ne može da umre, to je on Čovek sposoban da shvati i prihvati tolike različitosti a opet da rečima mudraca sve to objedini i oboji svojim bojama Mnogi su u njemu videli svog oca i učitelja Zadivljujući je broj onih koji su u njemu uspeli da pronađu inspiraciju, podsticaj I da, preko njega, razreše mnoge svoje dileme, zapitanosti Šta prvo reći osim da je mnogo šta radio bez honorara Pristajao da drži svoja predavanja gotovo uvek i svuda, svestan koliko je potreban Obilazio i gradove koje su svi zaboravili, šireći sve ono divno, predivno što je nosio u sebi Zašto, zato što je imao misiju, ljudsku, hrišćansku, pastirsku Spreman i sposoban da pomiri u sebi mnogo šta, ne samo psihijatra, mislioca Već i čoveka Jerotić se davao do neslućenih granica, i to u godinama kada se ljudi povuku, zatvore Ili ih odavno više nema On je istrajavao, imao snagu, volju, veru, prkos Menjale su se vlasti, države, slike i prilike A on kao da je sve više rastao i svojim bićem i duhom nadrastao sve ovo Vladetin opus je fascinantan, njegova intelektualna radoznalost, blaženost kojom je zračio Sposobnost da objedini toliko toga i da iz svega izvuče ono najbolje A da malo šta odbaci Vladeta je, čini mi se, kao malo ko razumeo čoveka Prvo kao psihijatar, nakon decenija i decenija rada u praksi Shvatio je da psihijatrija nije dovoljna i otišao je u duhovnost ali ne neku preterano spiritualnu, mističnu Već onu koja unosi smiraj i red Koja ne čini čoveka isključenim i nadmenim Već koja ga čini bratom i prijateljem svih ljudi Nije bio čovek dogme, nije bio radikalan, zadrt, naprotiv Možda najotvoreniji um koji smo imali, koji je uvek iznova učio I to zadovoljstvo otkrića koje je nosio u sebi, prenosio i na druge Vladeta nije imao decu, svoju ali mislim da su njegova deca čitav Srpski narod Svi mi, kojima se posvećivao, davao, u neprekidnoj razmeni koja je trajala i traje… Svi smo mi njegova deca a on naš otac, duhovni Koga smo voleli i poštovali i kada se sa njim nismo slagali Osećajući da nam želi dobro Vladeta je čovek nekog drugog vremena i zato je nestvarno koliko je uspeo da ostavi traga u ovom našem Neviđene su bile gužve na njegovim predavanjima Prosto se osećala čarolija kada izađe na scenu i govori Znale se i osećalo da se dešava nešto veliko Sam njegov ton, način, još kada nešto želi da naglasi – kao da to otpeva Unosio je smirenje, nadu, veru, smisao Bukvalno u sve Istinski primer čoveka, pred našim očima, kakvih je malo Vladeta je dokazao koliko može da se bude intelektualan, duhovan, otvoren a da te ljudi prihvate, vole, slave takvog Pokazao je put, dao najbolje moguće smernice i dokazao da ni približno nije sve tako crno Kao što se na prvi pogled čini Bio je čovek velikog kontinuiteta koji nije unosio razdor, strah Naprotiv, već je imao tu sposobnost da pomirljivim tonom sve ujedini, okupi… Stalno je ponavljao – budite lukavi kao zmije i bezazleni kao golubovi – Možda je zato Vladeta toliko i trajao Zbog svoje nevinosti ali ne i naivnosti Zbog onog najlepšeg što je budio u ljudima Kao neki pali anđeo, među svima nama, koji je držao konce Uz svoj mudri prepoznatljivi osmeh kojim je zračio Emisija „Agape“ gde je bio gost-domaćin postala je kultna, zahvaljujući njemu A njegovi izgovoreni eseji o Kafki, Dostojevskom, Tomasu Masu, Tolstoju… Preslušavaće se iznova i iznova Ne samo da je bio dobar govornik, bio je, pre svega, pisac, vrhunski Od njegovih stručnih radova, eseja sve do poslednjih faza Gde je objedinio svoja znanja i približio ih ljudima Vladeta se čita, sluša, tumači, postao je klasik i za života, stub naše kulture I ko se ozbiljnije bavio njime zna da gotovo nema teme illi značajnijeg mislioca O kome Vladeta nije pisao Od ruskih religioznih mislilaca, Šestova, Berđajeva, Fjodorova… pa do klasika književnosti Dopisivao se i sa Heseom u mladosti i objavio ta pisma Bio je psihijatar našim najvećim umetnicima Radio sa Selimovićem, Andrićem, Makavejevim, družio se sa Isidorom Sekulić, oduševljavala su ga predavanja Nikole Miloševića… Kao da je uzeo ono najlepše iz XIX veka, zagrlio XX vek a svoj vrhunac doživeo u XXI Čovek čiji je vek trajao toliko vekova i sposobnost da sve to izrazi Oplemeni, očoveči, daruje „Darovi naših rođaka“, čuven Vladetin ciklus knjiga Možda ga najbolje opisuje kao našeg plemenitog rođaka Koji je dugo ostao sa nama, na ovom svetu, da nam sve to prenese i saopšti Vladeta je bio i mudrac trenutka, nikada neću da zaboravim scenu kada mu prilazi majka koja ima problema sa sinom i moli ga za savet A on je izgovorio samo jednu reč – empatija – i potvrdno klimnuo glavom Da joj je time sve rekao a ona ga zahvalno zagrlila Vladeta je možda bio najpribližniji onom izrazu Dostojevskog – SVEČOVEK Koji je često upotrebljavao i Vladika Nikolaj Velimirović, koga je Jerotić posebno poštovao Na koga je najviše ličio Vladeta – na Aljošu Karamazova, Kneza Miškina, starca Zosimu… Ne znam, možda Sve je to bio pomalo Vladeta i ko zna šta je sve još bio a da mi i ne znamo Iako je toliko puta bio sa nama Ostaje večita tajna, zagonetka, njegov rajski um i njegova rajska misija Šta reći na kraju Osim nema više našeg Vladete Namerno kažem našeg jer ako je neko bio naš, svih nas zajedno, onda je to bio on Istinski primer pravoslavne sabornosti Ne bih da ovo zvuči kao poslednji pomen, Vladeta zaslužuje sve, samo ne poslednji Pričaće se i pisaće se o njemu Tek Toliko je ostalo divnih njegovih citata, knjiga, predavanja, susreta Da će ostati večno, sa nama, u nama Ako za nekoga to znamo Znamo za njega Zaista je bio najbolji Kao jedinstvo svega, što je živelo u njemu, i sposobnost da sve to prenese, daruje Dobiće svoje zasluženo mesto pored naših najvećih I treba da bude tu Mora Hvala Vladeta Družićemo se svi mi još Tvoja predavanja i dalje traju Tvoja misija i dalje traje Zauvek Dok nas ima https://radiogornjigrad.wordpress.com/2019/09/04/stefan-simic-godinu-dana-bez-vladete-jerotica/

Danas se navršava tačno godinu dana od kako se vojni avion Super galeb G-4 srušiona području sela Slatina kod Šapca tokom izvođenjа redovne borbene letаčke obuke. U udesu su tada stradala dva pilota – potpukovnik Nenad Ćulibrk iz Komande RV i PVO i kapetan Dejan Pandurović iz 252. školsko-trenažne avijacijske eskadrile 204. vazduhoplovne brigade. Nakon udesa, prijatelji i kolege pokojnih pilota osnovali su „Fondaciju Dejan Pandurović“ uz saglasnost porodice Pandurović. Kako navode u svom osnivačkom aktu, fondacija definiše nekoliko ciljeva: – Negovanje sećanja na lik i delo pilota kapetana avijacije Vojske Srbije Dejana Pandurovića; – Pružanje pomoći i podrške članovima njegove uže i šire porodice i članovima porodica poginulih ili teško povređenih pilota, letača i ostalih pripadnika Vojske Srbije u vazduhoplovnim i drugim nesrećama, u skladu sa mogućnostima; – Podizanje nivoa bezbednosne kulture u svim segmentima sistema bezbednosti letenja, kao i promocija prediktivnih i proaktivnih mera za unapređenje bezbednosti letenja u srpskom vazduhoplovstvu; – Ostvarivanje saradnje sa obrazovnim institucijama u zemlji i inostranstvu na svim nivoima obrazovanja; – Promovisanje pozitivnih vrednosti i sportskog duha kod dece i omladine; – Promovisanje amaterskog sporta; – Ostvarivanje saradnje sa drugim organima i organizacijama u zemlji i inostranstvu sličnog interesovanja kao Fondacija. Fondacija će raditi na unapređenju svesti o bezbednosti letenja u srpskom vazduhoplovstvu / Foto: Fondacija „Dejan Pandurović“ Takođe, oni ističu i nekoliko različitih aktivnosti kroz koje fondacija planira da ostvaruje svoje ciljeve: – Prikupljanjem donacija, novčanih i drugih sredstava; – Obeležavanjem godišnjice od vazduhoplovnog udesa pilota kapetana avijacije Vojske Srbije Dejana Pandurovića na prikladan način u skladu sa odlukom Upravnog odbora; – Organizacijom aktivnosti “Memorijal Dejan Pandurović “; – Organizacijom seminara iz oblasti bezbednosti letenja; – Objavljivanjem knjiga i drugih publikacija sa temama koje se odnose na negovanje tradicije srpskog vazduhoplovstva, u skladu sa pozitivnim vrednostima koje promoviše Fondacija; – Saradnjom sa naučnim institucijama, univerzitetima i školama u zemlji i inostranstvu; – Saradnjom sa stručnim udruženjima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu koje se bave sličnom delatnošću kao Fondacija. Potpukovnik Nenаd Đure Ćulibrk rođen je 30. avgusta 1968. godine u Virovitici. Obаvljаo je dužnost referentа u Odseku zа vаzduhoplovnu podršku Odeljenjа zа operаtivne poslove Komаnde RV i PVO. Nа službi u Vojsci Srbije je od 20. jula 1991.godine. Tokom vojničke kаrijere obаvljаo je niz dužnosti i više putа je nаgrаđivаn i pohvаljivаn. Potpukovnik Ćulibrk bio je nаstаvnik i instruktor letenjа, nosilаc je Zlаtnog letаčkog znаkа. Ćulibrk je bio oženjen i imа dvoje dece, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Dejan Pandurović, kapetan avijacije srpskog ratnog vazduhoplovstva, rođen je 15. aprila 1978. godine u Vrbasu. Septembra 1993. godine upisuje Vojnu gimnaziju u Beogradu koju uspešno pohađa kao učenik 5. vazduhoplovnog odeljenja 23. klase. Nakon selektivnog letenja na avionu Utva 75 1997. godine, postaje student 54. klase Vojne akademije u Beogradu na smeru avijacija. Kao diplomirani oficir, usmerenja – pilot aviona, 2001. godine stupa na prvu dužnost u 239. lbae u Podgorici. Nakon završenog kursa nastavnika letenja prekomandovan je na aerodrom Kovin u 251. lbae gde školuje mnoge generacije mlađih pilota. U „Kurjacima sa Ušća“ dobija zvanje starijeg nastavnika letenja na avionu Super Galeb G-4. Poznato je i da se Pandurović jednom katapultirao – u padu vojnog aviona 24. oktobra 2000. godine. Tada je bio kadet na obuci i leteo je sa majorom Asimom Pandžićem u naselju Rakića Kuće kod Podgorice, kada je Super Galebu G4 otkazao motor.

RV i PVO Vojske Srbije je u odnosu na 2016. godinu, ovogodišnju zajedničku rusko-srpsku vazduhoplovnu letno-taktičku vežbu BARS dočekalo sa povećanim kapacitetima kada je u pitanju lovačka avijacija a u to su se prilikom posete Batajnici četvrtog dana održavanja vežbe mogli uveriti i mediji. Izvođenje BARS-a poklopilo se sa godišnjicom isporuke aviona MiG-29 koje je Rusija donirala Srbiji pa smo rešili da analiziramo dokle se stiglo sa njihovim uvođenjem u upotrebu. Podsetimo, u periodu od 2. do 4. oktobra 2017. godine Srbiji je isporučeno 6 bivših ruskih MiG-ova 29 od kojih je jedan odmah vraćen u Rusiju na generalni remont. Izgled instrument table jednog od doniranih MiG-ova nakon izvršenih radova / Foto: Screenshot iz video materijala Ministarstva odbrane Rusije o vežbi BARS-2018 Ubrzo nakon njihovog prvog javnog prikazivanja na vežbi “Sloboda-2017“ koja je održana 20. oktobra 2017, na 5 aviona koji su ostali u Srbiji su u hangarima aerodroma Batajnica započeti remonti manjeg obima i dovođenje na isti nivo na kome se nalaze postojeća 4 srpska aviona tj. dorada na približan standard verzije MiG-29SD. 9.12A 18151 na vežbi BARS-2018 / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Na radovima su ostala tri jednoseda, jedan u verziji 9.12A kao i dva 9.13 a pored njih još i dva dvoseda 9.51. Prvi koji je poleteo 27. avgusta ove godine bio je jednosed 9.12A evidencijskog broja 18151 a par dana kasnije svoj prvi let imao je i dvosed ev. broja 18351. MiG-29 9.13 18203 / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Prvi let dvosed 18352 imao je istog dana kada smo posetili Batajnicu / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Tokom meseca septembra poletela su oba 9.13 i to 18202 i 18203 dok je upravo za vreme vežbe BARS-2018 4. oktobra prvi let obavljen i na dvosedu 18352. Prisustvujući aktivnostima istog dana primetili smo da su na vežbi tada bila upotrebljena 4 aviona i to po dva jednoseda (od kojih jedan 9.13) i oba dvoseda. Dežurna para 4. oktobra, 9.12A 18151 i 9.12B 18102 / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six U dežurnoj pari nalazio se jedan stariji avion, jednosed 9.12B ev. broja 18102kome, pošto mu je remont završen početkom 2011. godine, resursi ističu 2021. (ukoliko do tada ne naleti 700 sati od remonta) kao i jednosed 9.12A koji je istog dana povremeno korišćen za potrebe uvežbavanja zajedničkih rusko-srpskih posada. Avion 9.13 18201 u 121. remontnom zavodu u Kubinki. Moguće je da će već ovog meseca biti na Batajnici / Foto: Jevgenij Gordejev Može se dakle konstatovati da Srbija trenutno raspolaže sa 6 operativnih 29-kiod kojih 5 iz ruske donacije odnosno da su na bivšim ruskim primercima radovi završeni i da su oni sada operativni. Šesti MiG-29, jednosed 9.13 ev. broja 18201, koji je Rusija poklonila Srbiji još uvek je u 121. remontom zavodu u Kubinki i kako smo saznali, do kraja godine a možda već ovog meseca, stići će na Batajnicu. Jedan od tri starija srpska aviona MiG-29, primerak 9.12B 18108 trenutno na radovima. Primetna su ojačanja vertikalnih stabilizatora kao na doniranim ruskim avionima / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Za vreme boravka na Batajnici, u hangarima i ispred njih videli smo i da su radovi na preostalim srpskim avionima u punom jeku. Na njima se ne radi opšta opravka već remonti manjeg obima kao i radovi na njihovom produžetku životnog veka a podsetimo njihovo održavanje će se u budućnosti raditi po stanju. Takođe smo saznali da će najverovatnije biti završeni do kraja godine tako da bi Srbija tada ili početkom 2019. mogla imati 9 ako ne i svih 10 aviona u eskadrili. Tokom 2019. godine u Srbiju bi trebalo da stigne i 4 aviona iz Belorusije, postoje špekulacije da će svi biti jednosedi 9.13. Ovom isporukom RV i PVO će zaokružiti pravu eskadrilu sa 14 aviona od toga 11 jednoseda i tri dvoseda. Kada je reč o daljem osavremenjavanju flote srpskih 29-ki još uvek nemamo zvaničnu potvrdu da je potpisan ugovor o njihovoj modernizaciji niti bilo kakve informacije o tome kako bi ona izgledala. Živojin BANKOVIĆ

Patrik Hermansson mjesecima je razgovarao s visokopozicioniranim nacistima Patrik Hermansson ima 25 godina i apsolvent je iz Švedske. Zadnjih godinu dana proveo je infiltritran u svijet ekstremne desnice u Americi i SAD-u, koja u posljednje vrijeme dobiva sve veći zamah. Predstavljajući se kao Erik Hellberg i pretvarajući se da piše doktorat o povredama prava slobode govora krajnje desnih skupina Hermansson je putovao od Londona do New Yorka i Charlottesvillea gdje je, između ostalog, svjedočio onim kobnim prosvjedima. Proveo je mjesece družeći se s alt-right skupinama i svjedočeći nekim nevjerojatnim stvarima. U operaciju infiltracije u rujnu prošle godine poslala ga je britanska antirasistička organizacija Hope not Hate, a u čitavoj stvari pomogla mu je njegova švedska nacionalnost. Naime, dobar dio neonacističkih pokreta zapravo je prilično opsjednut Nordijcima, smatrajući ih pravim arijevcima. “U nekim ih trenucima jednostavno želite udariti. Želite se izderati ili naprosto otići, ali ne možete. Morate samo sjediti i smješkati se”, ispričao je Hermansson za The New York Times nakon povratka iz svoje misije kojom je želio razotkriti svijet neonacističkih zajednica koje su u SAD-u sve bliže tamošnjoj vladi. RAST IZ MARGINALNE SKUPINE U MOĆAN POKRET Njegova saznanja prikupljena kroz godinu dana kao Erik Hellberg sada su objavljena u sklopu izvještaja Hope Not Hatea te su fascinantan putokaz kroz svijet alternativne desnice, pokreta o kojem se u svjetskim medijima puno priča, ali zapravo malo zna. Rastuća vidljivost donedavno marginalnih grupa u ekosistemu društvenih mreža rezultirao je rastom u članstvu. Posljednji val novih članova su mladi muškarci, uglavnom stariji tinejdžeri i dvadesetogodišnjaci koji sve češće pokazuju interes za ekstremno desne ideje za koje se, do prije koju godinu, mislilo da su davno premašene. Novi se članovi radikaliziraju kroz videe, blogove, tweetove i objave nove grupe desničarskih influencera, čiji rad zapravo stremi konstantnom pomicanju granice prihvatljivog govora udesno. Iako je u toj zajednici riječ globalist jedna od najprljavijih mogućih, alternativna desnica je danas u svakom smislu globalan pokret, s redovnom interakcijom između istaknutih ličnosti pokreta; od Škotske, Švedske do Seattlea. Hermanssonova priča daje uvid u taktike i ponekad doista bizarne prakse alt-right skupina. POTAJNO SNIMAO RAZGOVORE S DESNIČARIMA Hermansson, recimo, opisuje večernja druženja s naoružanim poricateljima holokausta i okupljanja na kojima su ekstremisti doslovno pili medovinu iz vikinških rogova i klanjali se nordijskom bogu Odinu. Za vrijeme boravka u Velikoj Britaniji, Hermansson je intervjuirao Grega Johnsona, inače ne pretjerano razgovorljivog urednika desničarskog izdavača Counter Currents Publishing, koji mu je objašnjavao zašto im je važno da na sebe privuku pažnju mainstreama. Johnson mu je objasnio i zašto misli da, kako se izrazio, proces djeluje. “Vidim porast u prometu na internetu i pozitivne trendove u kvaliteti i kvantiteti mladih ljudi koji se uključuju”, rekao je tijekom razgovora koji je Hermansson snimao. Iz onoga što je objavio, čini se kako je ulazak u mainstream ozbiljna fiksacija u svijetu alt-right skupina. U jednom od objavljenih tajno snimljenih videa, Colin Robertson, desničarski YouTuber koji objavljuje pod nickom Millennial Woes objasnio je nekom starijem kolegi ekstremistu kako je jako važno da pokret prezentira prijateljsko i privlačno lice, jer će im tako biti moguće sklopiti savezništva i s ljudima koji se možda i ne slažu s njima. FAŠIZAM U EUROPI I HITLER NA NOVČANICI Neke od Hermanssonovih najzanimljivijih snimki nastale su kada se u lipnju sastao s Jasonom Jorjanijem, koji je s notornim američkim bijelim nacionalistom Richardom Spencerom osnovao organizaciju AltRight Corporation, čija je zadaća olakšavanje koordinacije između desničarskih skupina u Europi i Sjevernoj Americi. Hermansson i Jorjani sastali su se u jednom pubu u blizini Empire Statea u new Yorku, gdje je mladoliki Jorjani zamišljao budućnost u kojoj će Europa, zbog umišljenosti liberala koji više nemaju doticaj sa stvarnošću te migrantske krize, ponovno prihvatiti fašizam. “2050. godine imat ćemo Europu u kojoj će na novčanicama biti likovi Adolfa Hitlera, Napoleona Bonapartea i Aleksandra Velikog. Tako ćemo nekako i gledati na Hitlera. Kao na Aleksandra Velikog, a ne kao na neko čudno čudovište. Gledat će ga se kao na jednog velikog europskog vođu”, rekao je, između ostalog. HVALE SE VEZAMA U TRUMPOVOJ ADMINISTRACIJI Jorjani je, čini se, bio posebno ponosan na veze svoje organizacije s trenutnom američkom administracijom. “Imali smo veze s Trumpovom administracijom”, rekao je u jednom trenutku razgovora, a kasnije ponovio da je sam imao kontakte s Trumpovim ljudima. Objasnio je kako su se nadali kako će imati ozbiljniji utjecaj na politiku administracije, no politički establišment u međuvremenu ih je gotovo u potpunosti isključio. Kada je novinar The New York Timesa pokušao potvrditi te izjave, Jorjani je bio nešto zatvoreniji. Rekao je da je mislio na to da je bio u kontaktu s ljudima koji su imali pristup predsjedniku Trumpu, ali nije otkrio s kime. Iz Bijele kuće su rekli da nemaju nikakvih informacija o razgovorima s tim čovjekom. U svakom slučaju, s obzirom na odlaske Michaela Flynna i Stevea Bannona iz Trumpova najužeg kruga, Jorjani misli da su stremljenja alternativne desnice da se uvuče pod Trumpov kišobran propala i on je prošloga mjeseca napustio AltRight Corporation. KAKO SU MEMEOVIMA I IRONIJOM POČELI PRIVLAČITI MLADE Alternativna desnica velike koristi ima od energije koju stvara nešto umjerenija, ali i dalje ekstremno desna frakcija novih desničara, svojevrsno lijevo krilo alt-righta, koja se kolokvijalno naziva Alt-light. Ta podgrupa promiče nešto blaži oblik ekstremno desne ideologije, i njena istaknuta lica Milo Yiannopoulos i Paul Joseph Watson svoju propagandu uglavnom pakiraju u ideju obrane zapada i zapadne kulture od lijevo liberalne dominacije, umjesto da su baš kompletno otvoreno rasisti. Mnogi od njih deklarativno odbacuju rasističke i anti semitističke ideje, ali se u svom govoru redovno približavaju eksplicitnom rasizmu, posebno u tiradama o Islamu i imigraciji. Ta navodna umjerenost djelomično objašnjava činjenicu da glasnogovornici Alt-lighta imaju bitno veću publiku i od važnijih vođa nove desnice i Hope Not Hate ih naziva “manje ekstremnima ali opasnijima”. Tečni govornici internetskih slengova, suptilne ironije i apsurdizma, te vrlo uspješni u stvaranju viralnih memeova, postigli su neke zbilja nevjerojatne stvari. Učinili su desničarske ideje zanimljivima velikom broju mladih ljudi i postavili se u poziciju društvenih underdogova. Alt-light svojoj publici daje objašnjenja za sve njihove društvene, ekonomske i seksualne frustracije: liberale, feministe, migrante i, naravno, globaliste. KORISTAN I NEZAUSTAVLJIV USPJEH UMJERENIH VERZIJA Znanost kaže da je kod privlačenja novih regruta u ideološke tabore najvažnije pružiti im osjećaj zajednice i smisla, te im omogućiti da sudjeluju u aktivnostima. Namjerno ili ne, alt-right grupe u tome su vrlo uspješne, posebno na internetu. Svi novi simpatizeri odmah se mogu uključiti u borbu, u najmanju ruku tako da će, na primjer, širiti dezinformacije o Emmanuelu Macronu u nadi da će biti izabrana Marine Le Pen. Svatko može odmah početi širiti priču o medijskoj cenzuri vala kriminala koji su donijeli muslimanski imigranti, sve kroz klik, share ili retweet. I dok se novi regruti tako igraju rata s memeovima, netko od novih frendova na Twitteru će im reći: “Milo (Yiannopoulos) je O.K.,ali jesi li vidio onog tipa Grega Johnsona?”. Ili će ih pozvati na internetski forum u kojem se o obrani Europe od muslimana priča nešto iskrenije. Jasno je zato zašto članovi ekstremno desnih skupina s iskrenim oduševljenjem gledaju eksplozije uspjeha svojih umjerenijih verzija. “Sve se manje i manje moram boriti s otporom svojim idejama”, rekao je Greg Johnson Hermanssonu. I njegov je optimizam kako se čini, nažalost, opravdan.

Medicinske sestre, vaspitači, vozači i varioci masovno se iseljavaju iz Srbije i prelaze u zemlje zapadne Evrope, Kanadu ili na Bliski istok, gde mogu mesečno da zarade i do pet svojih regularnih plata. Foto: Shutterstock Ubedljivo najveće interesovanje stranci pokazuju za naše medicinsko osoblje, tvrde u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Samo u prvih šest meseci ove godine 254 medicinske sestre napustile su srpske ambulante i zaposlile se u Nemačkoj. Prema podacima sindikata, u 2015. godini zemlju je napustilo preko 1.000 lekara i sestara, a u 2016. godini zemlju je napustilo oko 1.200 medicinskih radnika sa iskustvom. Najviše kadra odlilo se iz Novog Sada, Valjeva, Vršca, Sombora, što su osetili i pacijenti lečeni u zdravstvenim ustanovama u ovim mestima. Diplome naših srednjih i visokih medicinskih škola i fakulteta najlakše se nostrifikuju u Nemačkoj i Norveškoj, te tu i odlazi najveći broj ljudi. Oko godinu dana im je potrebno da steknu adekvatno znanje jezika, a dočekuje ih stalno radno mesto i plata od oko 2.000 do 4.500 evra. - Ovde rade za niske dnevnice od oko 3.600 dinara, neplaćen im je prekovremeni rad, neisplaćene beneficije - kažu u Komori medicinskih sestara i zdravstvenih radnika. Foto: EuroBlic / RAS Srbija Novosađanka Tatjana Zorić (39) već 12 meseci živi u dolini Švarcvalda i ima stalno radno mesto medicinske sestre. Trebalo joj je oko 2.000 evra za usluge agencija i 18 meseci da stekne potreban nivo znanja nemačkog jezika. - Radila sam na radiologiji i moj krajnji domet bila je mesečna zarada od 36.000 dinara. Nakon što sam se razvela i postala samohrana majka, bila sam suočena sa izazovom: da radim najmanje dva posla kako bih prehranila decu i pritom da ih uopšte ne viđam ili da se otisnem u neviđenu avanturu. Zasad sam zadovoljna svojim izborom - kaže Tatjana. Koliko je tačno vaspitača napustilo Srbiju ne vodi se evidencija jer je ova struka suficitarna na tržištu i relativno se lako nađe zamena. Dovoljno oslikava podatak da je samo preko jedne od 102 registrovane agencije za zapošljavanje Srbiju napustilo 27 vaspitača tokom ove godine. - U poslednje vreme veliko je interesovanje za našim vaspitačicama na Bliskom istoku, gde im je garantovana plata od 1.200 evra, što je za pet puta više nego što dobiju u Novom Sadu. Tradicionalno su tražene u Kanadi i skandinavskim zemljama. Mnoge čak odlaze da budu dadilje deci jer tako za nekoliko meseci zarade više nego u vrtićima u Srbiji za celu godinu - priča Jovanka Agić, vlasnica jedne od agencija za zapošljavanje. Foto: K. Kamenov / RAS Srbija Milena G. (54) napustila je novosadsko obdanište “Radosno detinjstvo” svega nekoliko godina do penzije da bi bila dadilja jednoj gastarbajterskoj porodici u Nemačkoj. Čeka da se približi na dve godine od starosne penzije, kako bi sama sebi uplatila staž. - Imam smeštaj, hranu i dodatnih 600 evra svakog meseca. Bez tog novca nikada ne bih mogla da platim studije svog sina - kaže ona. Vozači najbolje prolaze u Kanadi, gde mogu da zarade i po 2.500 evra mesečno, a samo u jednoj turi migrira po 50 vozača. Novosadsko Gradsko saobraćajno preduzeće ostalo je tako bez preko 90 iskusnih vozača za samo dve godine. Pročitajte još: VELIKA SERIJA BLICA Kako do posla u Nemačkoj OD JANUARA DO AVGUSTA 160.000 SRBA NAŠLO POSAO Evo koja zanimanja su najbolje prolazila Sociolozi upozoravaju da priča o odlivu mozgova ima znatno veću težinu od pojedinačnih priča o standardu i kvalitetu života. Procenjuje se da je Srbija od devedesetih do sada izgubila 12 milijardi evra školujući kadar koji se otisnuo u svet. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, u poslednjih 20 godina najmanje je 50.000 visokoobrazovanih napustilo Srbiju, a ukupan broj migranata je procenjen na pola miliona ljudi. Za deset godina manjak stručnjaka Posledice nedostatka kadra već se sada osećaju jer je za neke struke, poput varioca sa posebnim sertifikatima, nemoguće naći zainteresovane radnike u Srbiji. Predviđanja Srpske akademije nauka su da će se nedostatak visokoobrazovanih stručnjaka drastično osetiti već za 10 godina. Video: Šta JA mogu da uradim za državu? Mogu da ODEM IZ NJE http://www.blic.rs/vesti/drustvo/egzodus-za-godinu-dana-napustilo-nas-je-1000-lekara-i-sestara-sto-ne-cudi-kad-saznate/j4n8f0p