Православље и либертаријанизам

[Marjanovic]

Критика либертеријанизма са позиција католичког социјалног учења:

 

 

http://www.remnantnewspaper.com/Archives/2010-ferrara-church-libertarian.htm

 

https://www.createspace.com/3606247

[Душко Дугоушко]

Ма да, не знају људи. Слабо читају овај наш форум.

Па заиста не знају. То што клир воли да забада нос посвуда, не значи да се разумеју у све (често се не разумеју ни у оно што би требало* - теологију, а да не причамо о другим стварима).

 

* - Ту су разне беседе које садрже сијасет којекаквих јереси нпр. „и онда су се две природе слиле у једну”, или „ми славимо једног Оца Небесног који се јавља у три лица”... Свака част оним клирицима који су богословски потковани (теолошки образовани), али чак ни то не значи да знају све о свему, те стога не треба ни да се баве стварима које не разумеју и о којима не знају ништа, што уосталом важи за свакога - то је једино морално... 

[Душко Дугоушко]

Критика либертеријанизма са позиција католичког социјалног учења:

 

 

http://www.remnantnewspaper.com/Archives/2010-ferrara-church-libertarian.htm

 

https://www.createspace.com/3606247

Познато нам је од раније да би Ватикан највише волео да се врати феудализам, нема потребе да нас обавештаваш о томе...

[Marjanovic]

Пази сад ово:

 

"Слобода? Капитализам своди слободу на слободу профита. Суштински грех демократије је та веза се капитализмом. Капитализму је потребна слобода коју грантује демократија, али онда ту слободу капиталисти издају и изопачују. Зачарани круг Западног света је демократија без морала - барем се мени тако чини. Избор који се нуди је застрашујући: ужасна "десница" или још гора "левица"- и једни и други презиру и човека и живот. Изгледа да нема трећег, што би требало да буде хришћански избор."

Из Дневника Александра Шмемана, Понедељак, 7. октобар 1974. године

 

 

„У сваком сличају, и капитализам - индивидуализам и комунизам - колективизам супротни су православном учењу у његовом савршеном облику, јер су и либерализам и марксизам, као идеологије и теорије света, неприхватљиви за православно Предање, у коме се нашироко говори о неопходности избегавања сваке похлепе, али и о искуству љубави према ближљима, а нарочито онима који страдају. Овај спој љубави и слободе јесте решење за проблем, јер слобода личности без љубави води у необуздани либерализам, док „љубав према човечанству“ без слободе води у необуздани колективизам.“

Митрополит Нафпактоса и Св. Власија Јеротеј

 

http://www.oodegr.co...pitalismou1.htm

 

"Православље не може бранити капиталистички систем привреде као такав, јер се он темељи на експлоатацији најамног рада, иако се привремено с њим може мирити – с обзиром на његове заслуге у подизању продуктивности рада и опште производне енергије. Али, ту постоје неспорне границе чије прекорачење нема оправдања. Као што Хришћанство не може да се мири, а и не би требало да се мири, с ропским положајем црнаца, тако не би требало ни да се мири ни с експлоатацијом рада деце, чега је било у првим стадијумима капитализма."

о. Сергеј Булгаков

Из књиге „Православље“

 

 

"Човек није постављен у средиште привреде. Управо економски либерализам и индивидуализам не постављају човека у средиште привреде. Капиталистичка привреда је дубоко антиперсоналистична. Она представља дехуманизацију економског живота и постварење живота."

 

Николај Берђајев

[Душко Дугоушко]

Decameron: The Sixth Story

 

 

Emilia, who sat next after Fiammetta,—the courage of the marchioness and the quaint rebuke administered by her to the King of France having been commended of all the ladies,—began, by the queen's pleasure, boldly to speak as follows: "I also, I will not keep silence of a biting reproof given by an honest layman to a covetous monk with a speech no less laughable than commendable.

 

There was, then, dear lasses, no great while agone, in our city, a Minor friar and inquisitor of heretical pravity, who, for all he studied hard to appear a devout and tender lover of the Christian religion, as do they all, was no less diligent in enquiring of who had a well-filled purse than of whom he might find wanting in the things of the Faith. Thanks to this his diligence, he lit by chance upon a good simple man, richer, by far in coin than in wit, who, of no lack of religion, but speaking thoughtlessly and belike overheated with wine or excess of mirth, chanced one day to say to a company of his friends that he had a wine so good that Christ himself might drink thereof. This being reported to the inquisitor and he understanding that the man's means were large and his purse well filled, ran in a violent hurry cum gladiis et fustibus to clap up a right grievous suit against him, looking not for an amendment of misbelief in the defendant, but for the filling of his own hand with florins to ensue thereof (as indeed it did,) and causing him to be cited, asked him if that which had been alleged against him were true.

 

The good man replied that it was and told him how it chanced; whereupon quoth the most holy inquisitor, who was a devotee of St. John Goldenbeard, 'Then hast thou made Christ a wine-bibber and curious in wines of choice, as if he were Cinciglione or what not other of your drunken sots and tavern-haunters; and now thou speakest lowly and wouldst feign this to be a very light matter! It is not as thou deemest; thou hast merited the fire therefor, an we were minded to deal with thee as we ought.' With these and many other words he bespoke him, with as menacing a countenance as if the poor wretch had been Epicurus denying the immortality of the soul, and in brief so terrified him that the good simple soul, by means of certain intermediaries, let grease his palm with a good dose of St. John Goldenmouth's ointment (the which is a sovereign remedy for the pestilential covetise of the clergy and especially of the Minor Brethren, who dare not touch money), so he should deal mercifully with him.

 

This unguent, being of great virtue (albeit Galen speaketh not thereof in any part of his Medicines), wrought to such purpose that the fire denounced against him was by favour commuted into [the wearing, by way of penance, of] a cross, and to make the finer banner, as he were to go a crusading beyond seas, the inquisitor imposed it him yellow upon black. Moreover, whenas he had gotten the money, he detained him about himself some days, enjoining him, by way of penance, hear a mass every morning at Santa Croce and present himself before him at dinner-time, and after that he might do what most pleased him the rest of the day; all which he diligently performed.

 

One morning, amongst others, it chanced that at the Mass he heard a Gospel, wherein these words were chanted, 'For every one ye shall receive an hundred and shall possess eternal life.' This he laid fast up in his memory and according to the commandment given him, presented him at the eating hour before the inquisitor, whom he found at dinner. The friar asked him if he had heard mass that morning, whereto he promptly answered, 'Ay have I, sir.' Quoth the inquisitor, 'Heardest thou aught therein whereof thou doubtest or would question?' 'Certes,' replied the good man, 'I doubt not of aught that I heard, but do firmly believe all to be true. I did indeed hear something which caused and yet causeth me have the greatest compassion of you and your brother friars, bethinking me of the ill case wherein you will find yourselves over yonder in the next life.' 'And what was it that moved thee to such compassion of us?' asked the inquisitor. 'Sir,' answered the other, 'it was that verse of the Evangel, which saith, "For every one ye shall receive an hundred." 'That is true,' rejoined the inquisitor; 'but why did these words move thee thus?' 'Sir,' replied the good man, 'I will tell you. Since I have been used to resort hither, I have seen give out every day to a multitude of poor folk now one and now two vast great cauldrons of broth, which had been taken away from before yourself and the other brethren of this convent, as superfluous; wherefore, if for each one of these cauldrons of broth there be rendered you an hundred in the world to come, you will have so much thereof that you will assuredly all be drowned therein.'

 

All who were at the inquisitor's table fell a-laughing; but the latter, feeling the hit at the broth-swilling hypocrisy of himself and his brethren, was mightily incensed, and but that he had gotten blame for that which he had already done, he would have saddled him with another prosecution, for that with a laughable speech he had rebuked him and his brother good-for-noughts; wherefore, of his despite, he bade him thenceforward do what most pleased him and not come before him again."

[Душко Дугоушко]

Пази сад ово:

 

"Слобода? Капитализам своди слободу на слободу профита. Суштински грех демократије је та веза се капитализмом. Капитализму је потребна слобода коју грантује демократија, али онда ту слободу капиталисти издају и изопачују. Зачарани круг Западног света је демократија без морала - барем се мени тако чини. Избор који се нуди је застрашујући: ужасна "десница" или још гора "левица"- и једни и други презиру и човека и живот. Изгледа да нема трећег, што би требало да буде хришћански избор."

Из Дневника Александра Шмемана, Понедељак, 7. октобар 1974. године

 

 

„У сваком сличају, и капитализам - индивидуализам и комунизам - колективизам супротни су православном учењу у његовом савршеном облику, јер су и либерализам и марксизам, као идеологије и теорије света, неприхватљиви за православно Предање, у коме се нашироко говори о неопходности избегавања сваке похлепе, али и о искуству љубави према ближљима, а нарочито онима који страдају. Овај спој љубави и слободе јесте решење за проблем, јер слобода личности без љубави води у необуздани либерализам, док „љубав према човечанству“ без слободе води у необуздани колективизам.“

Митрополит Нафпактоса и Св. Власија Јеротеј

 

http://www.oodegr.co...pitalismou1.htm

 

"Православље не може бранити капиталистички систем привреде као такав, јер се он темељи на експлоатацији најамног рада, иако се привремено с њим може мирити – с обзиром на његове заслуге у подизању продуктивности рада и опште производне енергије. Али, ту постоје неспорне границе чије прекорачење нема оправдања. Као што Хришћанство не може да се мири, а и не би требало да се мири, с ропским положајем црнаца, тако не би требало ни да се мири ни с експлоатацијом рада деце, чега је било у првим стадијумима капитализма."

о. Сергеј Булгаков

Из књиге „Православље“

 

 

"Човек није постављен у средиште привреде. Управо економски либерализам и индивидуализам не постављају човека у средиште привреде. Капиталистичка привреда је дубоко антиперсоналистична. Она представља дехуманизацију економског живота и постварење живота."

 

Николај Берђајев

На оно прво ја кажем да је обрнуто, демократија изопачује све и ограничава слободу, а лесефера нема нигде. 

На ово друго немам шта да кажем осим да је констатација скроз погрешна, капитализам ти не говори шта ћеш ти да урадиш са својим капиталом, ти можеш да буде велики капиталиста и големи аскета у исто време: да непрестано постиш, да живиш у шупи, и да све милијарде које зарадиш даш у добротворне сврхе...

Треће не видим као неку критику капитализма, већ више као констатацију неправде која је постојала у његово време (а која је била ако ћемо искрено много већа пре његовог времена, у средњем веку када је црква ведрила и облачила)...

Ово четврто не разумем. Како то ако ја мом комшији продам јаја, а он мени млеко а без да 20% оде држави, како то деперсонализује и дехуманизује?!

[Justin Waters]

Критика либертеријанизма са позиција католичког социјалног учења:

 

 

http://www.remnantnewspaper.com/Archives/2010-ferrara-church-libertarian.htm

 

Либерализам је тековина просветитељства, а просветитељство је срушило моћну католичку цркву, и аристократске владаре и западну цивилизацију извело из доба потлачености, затуцаности и омогућио цивилизацијски напредак од кога је и читаво човјечанство имало користи. Либерализам је срушио феудализам и омогућио обичном човјеку да буде самосталан и слободан и да привређује за своје добро и колико жели без да му други то одређује. Аутор књиге подмукло подмеће да је либерализам срушио наводно хришћански свијет, који је по његовом заправо свијет у коме католичка црква има највећи утицај и која одређује норме понашања у друштву како је то било у мрачно доба. 

[Marjanovic]

И марксизам је тековина просветитељства.

[Душко Дугоушко]

Либерализам је тековина просветитељства, а просветитељство је срушило моћну католичку цркву, и аристократске владаре и западну цивилизацију извело из доба потлачености, затуцаности и омогућио цивилизацијски напредак од кога је и читаво човјечанство имало користи. Либерализам је срушио феудализам и омогућио обичном човјеку да буде самосталан и слободан и да привређује за своје добро и колико жели без да му други то одређује. Аутор књиге подмукло подмеће да је либерализам срушио наводно хришћански свијет, који је по његовом заправо свијет у коме католичка црква има највећи утицај и која одређује норме понашања у друштву како је то било у мрачно доба. 

Да, ни Црква (православна), а поготово Ватикан немају апсолутно никакво МОРАЛНО право да се изјашњавају о политичко-економским системима (посебно не да причају о праведности неког) с обзиром да су током историје подржавале најгоре системе: аутократију у Римском царству (у коме је постојало и робовласништво), феудализам (на Западу) и словенски квази-феудализам (на Истоку), апсолутистичку монархију... и за сво то време је сиромашан радио много више, а под много горим условима него у доба просветитељства и притом не за себе него за државу и цркву, а да једе добије шта му уделе клир и властела...

[Душко Дугоушко]

И марксизам је тековина просветитељства.

Марксизам је регресија на феудализам...

[Justin Waters]

И марксизам је тековина просветитељства.

 

По чему си ово закључио? Ни Маркс ни Енгелс се не третирају као просветитељи. 

 

Углавном, 99% најважнијих интелектуалних глава просветиљства су живјели у 18 вијеку. Неки раније као Хобс у 16. 

[Justin Waters]

Да, ни Црква (православна), а поготово Ватикан немају апсолутно никакво МОРАЛНО право да се изјашњавају о политичко-економским системима (посебно не да причају о праведности неког) с обзиром да су током историје подржавале најгоре системе: аутократију у Римском царству (у коме је постојало и робовласништво), феудализам (на Западу) и словенски квази-феудализам (на Истоку), апсолутистичку монархију... и за сво то време је сиромашан радио много више, а под много горим условима него у доба просветитељства и притом не за себе него за државу и цркву, а да једе добије шта му уделе клир и властела...

 

Нажлост, сушта истина. 

[Душко Дугоушко]

Марксизам је регресија на феудализам...

...само у нешто друкчијем облику, наиме наместо религије ту је културолошки марксизам, док су уместо племства повлашћене разноразне „мањине”!

[Marjanovic]

По чему си ово закључио? Ни Маркс ни Енгелс се не третирају као просветитељи. 

 

Углавном, 99% најважнијих интелектуалних глава просветиљства су живјели у 18 вијеку. Неки раније као Хобс у 16. 

Рекао сам да је марксизам (као и либерализам) тековина просветитељства  а не да је просветитељство. Конзервативизам је са друге стране је реакција на просветитељство  као и на либерализам и марксизам.

[Marjanovic]

Да, ни Црква (православна), а поготово Ватикан немају апсолутно никакво МОРАЛНО право да се изјашњавају о политичко-економским системима (посебно не да причају о праведности неког) с обзиром да су током историје подржавале најгоре системе: аутократију у Римском царству (у коме је постојало и робовласништво), феудализам (на Западу) и словенски квази-феудализам (на Истоку), апсолутистичку монархију... и за сво то време је сиромашан радио много више, а под много горим условима него у доба просветитељства и притом не за себе него за државу и цркву, а да једе добије шта му уделе клир и властела...

Плодови просветитељства и Француске револуције су још гори: крваве револуције, национализми, масовни ратови, комунистичке диктатуре...Кажу да је средњи век мрачан, векови који долазили касније су били још мрачнији, бруталниј и суровији, само су били увијени у обланде хуманистичких парола из којих је стајао голи терор.

 

И још нешто, Црква има морално право да говори о политичким и економским системима.