Православље и либертаријанизам

[Marjanovic]

За националисте је идол - нација, за расисте је идол - раса, за комунисте је идол - класа, за фашисте је идол - држава, за либертеријанце је идол - тржиште.

[Аурор]

За националисте је идол - нација, за расисте је идол - раса, за комунисте је идол - класа, за фашисте је идол - држава, за либертеријанце је идол - тржиште.

A nemoj paušalne ocene...

Libertarijanci su za individualizam umesto kolektivizama.

[Marjanovic]

"Тржиште решава све проблеме, тржиште доноси само добро и никада не греши. Њему све мора бити подређено." То је мање више став либертеријанаца.

То исто или слично националисти мисле за нацију, расисти за расу, комунисти за класу тј. пролетеријат, фашисти за њихово полубожанство државу. Мало упрошћено, али у суштини истинито.

Проблем је што у свим тим идеологијама нема места за конкретног човека, већ он мора бити подређен идолима државе, нације, класе, расе или тржишта.

Наравно да човек припада одређеној раси и нацији, живи у некој држави, припада овом или оном слоју, класи или сталежу, купује и продаје на тржишту, али када се неки од тих сегмената људског живота предимензионирају онда имамо посла са идолопоклонством, претеривањем или екстремизмом.

[Аурор]

Ne relativizuj, nije tako.

Kao kada bi rekao da je neskupljanje markica hobi ili da je ateizam religija.

Dakle nema jednakosti između libertarijanizma i npr. komunizma ili nacionalizma.

Svi ti kolektivizmi nekome ukidaju slobode, libertarijanizam se zalaže za individualne slobode pre svega, nikakav kolektivizam i tačka.

[Juan Valdez]

Проблем је што у свим тим идеологијама нема места за конкретног човека, већ он мора бити подређен идолима државе, нације, класе, расе или тржишта.

Тржиште није никакав колектив, то је економски појам. То само значи да слободни појединци слободно тргују међусобно. И то је сва мудрост. Како ту неко може бити потчињен тржишту, није ми јасно. Сасвим је друга ствар што су нас у школи, а тебе на факултету учили људи који тржиште схватају комунистички.

[Marjanovic]

Моје сумње у свемоћ тржишта и тржишни фундаментализам су мало другачије природе.

[nedeljko]

Ne relativizuj, nije tako.

Kao kada bi rekao da je neskupljanje markica hobi ili da je ateizam religija.

Dakle nema jednakosti između libertarijanizma i npr. komunizma ili nacionalizma.

Svi ti kolektivizmi nekome ukidaju slobode, libertarijanizam se zalaže za individualne slobode pre svega, nikakav kolektivizam i tačka.

О ТРАЖЕЊУ РАЈА НА ЗЕМЉИ

Једно од највећих открића, које је Христос даровао свету јесте бесцена вредност служења и страдања у овом животу ради вечног спасења. Две највидније одлике Спаситељеве биле су служење и страдање. Он је то изрекао речима, а речи је потврдио животом и делима. Призивајући све уморне овога света да следују њему Он је рекао : Јарам је мој лак, а бреме моје лако. Јарам означава служење, а бреме означава страдање. То јест : служење са љубављу увек је лако, а страдање са надом увек је благо. Језовито је служење без љубави, и језовито је страдање без наде.

О нашем народу

И наш народ је схватио безграничну вредност хришћанског служења и страдања, то јест служења са љубављу трпељивог страдања са надом. Код Срба се слуге нису разликовали од господара, нити господари од слугу. Наши православни цареви и кнежеви били су слуге и страдалници. Није ли Немања био сав слуга и сав страдалник ?

/.../ Но, ко је тако свето и честито служио Богу Христу као онај дивни Лазар Косовски ? Посветио се и он, посветила му се и жена, царица Милица, посветио му се и син Стеван високи. Од светог корена света и лоза. Он је чинио сва Богу угодна дела као Немањићи, а владао је, или боље рећи, служио је, у тежа времена него Немањићи. Подигао је многе задужбине, од којих и до данас служе Раваница, Лазарица, и Горњак. Обновио је из рушевине манастир светог Романа. Био је велики дародацац светиња светогорских. Ходио је на хаџилук на Христог гроб. Био је отац сиротнима и заштитник беднима. А поврх свега положио је живот свој на Косову за крст часни и слободу златну. Зато га је народ србски заволео и опевао, а Бог га прославио тиме што га је посветио увенчавши га двојним венцем : као свога слугу и као мученика. /.../

Слуге и страдалници били су и сви крштени жупани пре немање и сви краљеви и цареви после Немање. Све је то из духа једног народа, који се приволео царству небеском од када се крстом крстио ; народа који је разумео Јеванђеље у пракси као службу и трпљење ; народа који није тражио Раја на земљи, нити је веровао у такав Рај. Очовечити служење и ублажити страдање - на то је наш православни народ вазда био готов. Но избрисати то двоје из живота овде на земљи народ је сматрао самообманом и занесењаштвом.

Забуна у наше дане

Са таквим духовним устројством ми смо ушли у садашњи период историје белих народа. Забуна, која је у наше дане настала на оба бела континента, збунила је неке наше људе. А забуна се састоји у томе што су неки кругови у Европи и Америци почели веровати у могућност Раја овде на земљи. А то ништа друго није него враћање на староримски пагански менталитет, на онај менталитет који је одводио самоубиству и најмоћније и најученије и најбогатије у римској империји. Вара се свак ко говори о новом духу у Европи. Оно што је једино ново у Европи јесте техничка култура. А дух који је створио садашњу забуну у Европи и збио ју са њенога пута то је прастари буђави дух паганизма, дух који је најбоље изражен у епикурејској фрази : једимо и пијмо, јер сутра смо мртви ! По тој филозофији док је џеп пун и стомак здрав дотле смо у Рају на земљи : када то двоје изда, тада витриол спасава.

Хоћемо ли поћи за неопаганима у Европи ?

Зар ћемо ми тим путем ходити и народ водити 'Зар је наша историјска мисија у томе да будемо најгори од Европејаца и подражавамо оно што је најгоре у Европи ? Хоћемо ли се држати духа и морала Драшковога или оних којима Драшко онако прича ? Ако ми дозволимо да се дух и морал наш паганизира могу неки неопагани из Европе нама ласкати и хвалити нас за извесно време за то што ми усвајамо уз њихове машине и њихов дух, али на крају крајева ругаће нам се, када виде шта смо ми створили од себе слушајући њих. И догодиће нам се оно што се догодило једном великом вајару јелинском Поликлиту. Наиме, он је својевремено почео да ради два кипа у мермеру. Један је радио на улици, а други у својојк кући. Када је радио на улици људи су пролазили, загледали и чинили своје примедбе. Неко је рекао, да нос није правилан, други да очи нису довољно велике, трећи да руке и ноге нису симетричне, и тако редом. уметник је слушао примедбе и одмах сваку усвајао. А други кип радио је код своје куће у тајности према правилима уметности и своме дару. Кад је довршио оба кипа он их изложи пред народом. Сви гледаоци дивили су се оном кипу што га је уметник правио код своје куће, а смејали су се над оним другим као над накарадом. Онда одговори Поликлит : онај кип сам радио према своме укусу, а овај према вашем.

МИСЛИ СРПСКЕ

Савиндан и Видовдан два су вечна празника српска. Први нас учи путу савршеног живљења по вери, други пут савршеног умирања за веру. Пут светог живота и пут свете смрти. Сва остала тзв. " национална " празновања, која не могу да се ставе у оквир једног од ова два вечита празника улазе у оквир журналистике с којим и пролазе.

Пут Светог Саве водио је путу Косовском. Да није било славе Светог Саве не би било ни славе Косовске. Слава суза и зноја потврђена је славом крви. Хришћанство не зна за трећи пут - за вечни живот.

Ако икад, не дај Боже, Срби напусте ова два празновања, њихово ће име бити избрисано из историје и календара и Књиге живота. И пут њихов биће замршенији од мреже паукове.

СВЕТА СРБИЈА

Руси су одавно назвали своју земљу " Света Русија ". И то називање примљено је у свету, И оправдано. Но, питамо се, зашто не и Света Србија ?

Сама по себи ни једна земља као таква није света. Напротив, сва је земља због греха Адамова проклета. Јер у Светој Књизи пише, како Бог рече Адаму : " Земља нека је проклета с тебе " ( Књ. Постања, 3, 17 ). Али је сва земља освећена пречистом крвљу Христовом на Голготи. Ипак, не безусловно но условно, уколико народ једне земље следује Христу, и својом крвљу за Христа натапа своју земљу.

Сви хришћански народи дали су многе жртве за Христа, источни много више него западни, а српски народ сразмерно своме броју више него и много већи народи хришћанског Истока.

Света Србија. Она је заиста света. Освећена је постом и молитвом и причешћем целог народа кроз сву своју крштену историју. Освећена је многобројним олтарима, задужбинама, гробљима и даћама, које везују земаљске са небесним, крсним прослављањем богоугодника, сузама покајника, заветинама и крстоношама, светим моштима, крстовима и иконама. Али поврх свега тога посвећена је и милионома страдалника и мученика за Крст часни и Веру хришћанску. То је врховно освећење једне земље : крв мученика за Христа. И то колика крв ! Они Срби, који су сада стари само 40 година сведоци су преко два милиона српских мученика. А ко ће избројати све милионе српских мученика од Косова до краја четдесетих година. Кроз пуних пет столећа ! колика крв ! И освећена водица, којом свештеник кропи босиљком човека или дом или њиву или виноград или пчеле или стадо - и та водица освећује. А камо ли крв словесних Божјих људи. А камо ли крв ! И то толика крв, уз сузе и вапаје к Богу ! Зато Срби могу слободно и оправдано звати своју земљу светом. Света Србија.

И треба да знају, и својој деци да казују, да нема ништа јаче од светиње. Светој земљи не може одолети ни безбоштво, ни лаж, ни насиље, ни вулгарност, ни бруталност завојевача, нити икаква несвета привремена сила. Свету земљу држи сам Бог својом моћи и својим благословом. Њој се не може одолети. и штогод више мучеништва, то је она чвршћа.

Нека се радује сваки Србин, сада више него икада, што је његова отаџбина света земља. Света Србија ! И нека пази, да се не огреши о ту светињу ; да јој дода а не одузме. ( У Америци 1953 год. )

Свети Николај Жички и Охридски - САБРАНА ДЕЛА

[Grizzly Adams]

Марјановићу, да разјаснимо неке основне појмове. Прво шта је то идеологија? Кажу "скуп идеја", али то је непотпуно. Потпуна дефиниција била би - "скуп идеја које следбеници сматрају толико важним да желе да их наметну применом силе". Некада је та примена силе дословна, а некада индиректна преко силе државе и закона. И то је кључ сваке идеологије, то је главни циљ.

Е када имаш правилну дефиницију, онда видиш да Либертаријанизам уопште није идеологија јер учи да "не постоји ништа што треба наметати силом", да је свако слободан да живи како жели. У том смислу је Либертаријанизам у ствари одсуство било какве идеологије.

"Подређен тржишту" је оксиморон. Јер "тржиште" за нас значи "слободна сарадња међу људима", а када ми кажемо да тржиште нешто "решава" то у ствари значи - људи могу да реше сами, својом слободном вољом и без примене силе.

Зато је твој покушај да Либертаријанизам ставиш у исти кош са разним идеологијама промашај. Социјал-демократија је идеологија и њој човек може да буде "подређен" јер неке своје идеје жели да примени силом. Либертаријанизам је супротан свакој идеологији.

[Млађони]

Зато је твој покушај да Либертаријанизам ставиш у исти кош са разним идеологијама промашај. Социјал-демократија је идеологија и њој човек може да буде "подређен" јер неке своје идеје жели да примени силом. Либертаријанизам је супротан свакој идеологији.

Јесте мало промашио са овим задњим што си рекао, али такође и има поенту.

Ви верујете да тржиште може да реши сваки проблем. Добровољна сарадња међу људима на основу отиамња понуде и таржње уз законе који штити слободу у том учешће да то мже све да реши. То вам је главна поставка идеологије.

Например један од сценарија.

Ниво овлашћења који би сте ви дали држави би направио то да се у тржишту изроди неки гиганг монополиста који би на крају постао моћнији него држава.

[Аурор]

Например један од сценарија.

Ниво овлашћења који би сте ви дали држави би направио то да се у тржишту изроди неки гиганг монополиста који би на крају постао моћнији него држава.

Slabo verovatno jer je to sistem sa najboljom redistribucijom kapitala.

Prosto je tržišna slika takva da je veoma povoljno za mala, srednja preduzeća - sitniju ribu.

U ovom sistemu su oni izbačeni iz igre dažbinama nebrojenim, velikim porezima, regulacijama i onda imaš tajkune.

[Млађони]

Slabo verovatno jer je to sistem sa najboljom redistribucijom kapitala.

Prosto je tržišna slika takva da je veoma povoljno za mala, srednja preduzeća - sitniju ribu.

Јесу повољна уз моћ државе да се избори са монополом. Међутим ако ограничиш моћ државе превише имаш проблема за борбу са монополом.

U ovom sistemu su oni izbačeni iz igre dažbinama nebrojenim, velikim porezima, regulacijama i onda imaš tajkune.

Ех ауроре имаш ти различите примере монопола. Узмимо например неку ретку материју која се копа из земље. Једна моћна коопорација би могла лагано у неком систему да да вољу цену за куповину земље са том материјом него мала предузећа и тиме да оствари монопол над поседством тог ресурса.

Дајем ти хипотетичке примере али апсолутно могуће у стварности.

Порези и регулације(одуство њихово) би свакако помогле малим предузећима да брже напредује, али би такоже и велика предузећа имала исти третман и исти тај новац да улажу.

Са друге стране држава би била сиромашнија и теже би могла да се избори са неким предузећем које би постало моћније од ње. Уз такву државу монопол физичке силе би лако могао да се пренесе са државе на то моћно предузеће или коопорацију.

[Juan Valdez]

Јесу повољна уз моћ државе да се избори са монополом. Међутим ако ограничиш моћ државе превише имаш проблема за борбу са монополом.

Али то просто не одговара стварности. Сви данашњи монополи су директна последица државног привилеговања. У Америци легалног (компаније финансирају кампању, а ти после лобираш за њихове интересе), у земљама као што је наша илегалног или полулегалног, али то не мења претерано ствар. Ниједна компанија није успела да оствари и задржи монопол слободним такмичењем на тржишту, већ увек кроз обилату помоћ држава.

[Млађони]

Али то просто не одговара стварности. Сви данашњи монополи су директна последица државног привилеговања. У Америци легалног (компаније финансирају кампању, а ти после лобираш за њихове интересе), у земљама као што је наша илегалног или полулегалног, али то не мења претерано ствар. Ниједна компанија није успела да оствари и задржи монопол слободним такмичењем на тржишту, већ увек кроз обилату помоћ држава.

Јел то значи да ће у екстремно слободном тржишти да имамо слабији монопол?

Ја се бојим да би имали још јачи.

Овај монопол данас можемо да индетификујемо и можемо да тражимо политичаре који ће спроводити јачу политику према томе са друге стране уколико коопорација надјча државу то не би могли.

[Аурор]

Šta ima država da se bori sa preduzećem?

I šta je monopol? I zašto je monopol zao?

Monopol će oboriti konkurencija.

Ali država stvara monopole i održava već postojeće.

[Аурор]

Јел то значи да ће у екстремно слободном тржишти да имамо слабији монопол?

Ја се бојим да би имали још јачи.

Ma kako ne, Mladene, Nokia je izgubila primat kada je vlada intervenisala i sprovela svoje prepametne zakone.

Don't be silly.