Прељуба

[Лазар Нешић]

  On 17. 2. 2012. at 19:38, Срђан Шијакињић рече

Хм, мени није јасан коцепт каменовања, иначе, без обзира на узрок.

Можда би вам се разјаснио када би сте прочитали Стари Завет.

Наравно, не кажем да би сте се сложили са истим, али би било јасно, чини ми се.

  On 17. 2. 2012. at 19:40, Katarina N рече

Ma ceo koncept kamenovanja mi je umobolan...zato i ne mogu da citam Stari Zavet.

И мени, и мени.

Али Јудејима изгледа није било.

Кажем, каменовање је против мојих стилских уверења.

Али, да ли баш све треба опростити у вези са прељубом и под било каквим околностима, е ту нисам спреман да се сложим.

[Natasa.]

  On 17. 2. 2012. at 19:46, Лазар Нешић рече

Можда би вам се разјаснио када би сте прочитали Стари Завет.

Наравно, не кажем да би сте се сложили са истим, али би било јасно, чини ми се.

И мени, и мени.

Али Јудејима изгледа није било.

Кажем, каменовање је против мојих стилских уверења.

Али, да ли баш све треба опростити у вези са прељубом и под било каквим околностима, е ту нисам спреман да се сложим.

To za oprost je stvar dogovora izmedju supruznika, ali kamenovanje :229229229: :229229229: :229229229:

[marko_13]

Прељубу никада и ничију не треба опростити. Она се увек чини слободно и иста је и за мушкарце и за жене, као што је подједнако тешка телесна и свака друга "подврста" која постоји.

[Natasa.]

To je izmedju individualno kod svakog para, nema univerzalnog pravila, samo oni znaju okolnosti i kako ce dalje.

[Лазар Нешић]

  On 17. 2. 2012. at 19:49, Katarina N рече

To za oprost je stvar dogovora izmedju supruznika

  On 17. 2. 2012. at 19:56, Katarina N рече

To je izmedju individualno kod svakog para, nema univerzalnog pravila, samo oni znaju okolnosti i kako ce dalje.

Ја никада не волим да глумим моралног чистунца и да каким другима о етици, али мислим да прељуба (за верујуће људе, тј. црквене) не може бити само ствар њиховог договора...онда мора бити и ствар Цркве, јер колико год неко некоме опростио и остало, мора се сносити и епитимја за исто, а она је (макар канонски) врло строга.

Искрено, мени је мука што се толико (међу хришћанима) форсира истицање грешности педерства, а о прељуби се ћути.

Да подсетим, за рану Цркву су постојала само 4 смртна греха ("смртан" у значењу доживотног искључивања из Цркве и одлучења од Причешћа):

1. Јавно одрицање од Христа

2. Убиство

3. Малтретирање удовица и сирочади

и

4. Прељуба

Дакле, није само ствар супружника, али од њих свакако највише зависи, ту се слажем.

Ипак, то је само пола део проблема.

Не заборавимо, прељуба није грех против супружника. већ против завета датог Христу, у светој тајни брака.

Сходно томе, не може бити само ствар супружника, макар ја тако мислим.

[Natasa.]

  On 17. 2. 2012. at 20:02, Лазар Нешић рече

Ја никада не волим да глумим моралног чистунца и да каким другима о етици, али мислим да прељуба (за верујуће људе, тј. црквене) не може бити само ствар њиховог договора...онда мора бити и ствар Цркве, јер колико год неко некоме опростио и остало, мора се сносити и епитимја за исто, а она је (макар канонски) врло строга.

Nisam stigla do tog stupnja da dozvolim da mi se Crkva mesa u privatnost.

[Срђан Шијакињић]

  On 17. 2. 2012. at 20:02, Лазар Нешић рече

Ја никада не волим да глумим моралног чистунца и да каким другима о етици, али мислим да прељуба (за верујуће људе, тј. црквене) не може бити само ствар њиховог договора...онда мора бити и ствар Цркве, јер колико год неко некоме опростио и остало, мора се сносити и епитимја за исто, а она је (макар канонски) врло строга.

Искрено, мени је мука што се толико (међу хришћанима) форсира истицање грешности педерства, а о прељуби се ћути.

Да подсетим, за рану Цркву су постојала само 4 смртна греха ("смртан" у значењу доживотног искључивања из Цркве и одлучења од Причешћа):

1. Јавно одрицање од Христа

2. Убиство

3. Малтретирање удовица и сирочади

и

4. Прељуба

Дакле, није само ствар супружника, али од њих свакако највише зависи, ту се слажем.

Ипак, то је само пола део проблема.

Не заборавимо, прељуба није грех против супружника. већ против завета датог Христу, у светој тајни брака.

Сходно томе, не може бити само ствар супружника, макар ја тако мислим.

Хехе, невезано за моје мишљење, тај левоноги момак са Вашег профила се вероватно не би сложио са Вама.

[Лазар Нешић]

  On 17. 2. 2012. at 20:04, Katarina N рече

Nisam stigla do tog stupnja da dozvolim da mi se Crkva mesa u privatnost.

Разумљиво, с обзиром да си на нивоу на коме си.

Доживљаваш Цркву као једно, а себе као нешто друго.

Црква је за тебе, судећи по овоме што кажеш, нека институција која жели да затура нос у приватности.

Не знам да ли си удата, али брак склопљен у Цркви није више ствар приватности, већ целе Цркве.

[Лазар Нешић]

  On 17. 2. 2012. at 20:07, Срђан Шијакињић рече

Хехе, невезано за моје мишљење, тај левоноги момак са Вашег профила се вероватно не би сложио са Вама.

Ах, па он не би сигурно

[Natasa.]

  On 17. 2. 2012. at 20:07, Лазар Нешић рече

Разумљиво, с обзиром да си на нивоу на коме си.

Доживљаваш Цркву као једно, а себе као нешто друго.

Црква је за тебе, судећи по овоме што кажеш, нека институција која жели да затура нос у приватности.

Не знам да ли си удата, али брак склопљен у Цркви није више ствар приватности, већ целе Цркве.

Nisam, ali ne znam bas koliko bih pristala na to.

[obi-wan]

  On 17. 2. 2012. at 20:02, Лазар Нешић рече

Ја никада не волим да глумим моралног чистунца и да каким другима о етици, али мислим да прељуба (за верујуће људе, тј. црквене) не може бити само ствар њиховог договора...онда мора бити и ствар Цркве, јер колико год неко некоме опростио и остало, мора се сносити и епитимја за исто, а она је (макар канонски) врло строга.

Искрено, мени је мука што се толико (међу хришћанима) форсира истицање грешности педерства, а о прељуби се ћути.

Да подсетим, за рану Цркву су постојала само 4 смртна греха ("смртан" у значењу доживотног искључивања из Цркве и одлучења од Причешћа):

1. Јавно одрицање од Христа

2. Убиство

3. Малтретирање удовица и сирочади

и

4. Прељуба

Дакле, није само ствар супружника, али од њих свакако највише зависи, ту се слажем.

Ипак, то је само пола део проблема.

Не заборавимо, прељуба није грех против супружника. већ против завета датог Христу, у светој тајни брака.

Сходно томе, не може бити само ствар супружника, макар ја тако мислим.

Nije ovde bila u pitanju preljuba, nego protivprirodni blud, ako se ne varam...

[marko_13]

Прича око договора је избегавање реалности и повлађивање слабости, а не њено поражавање.

[obi-wan]

  On 17. 2. 2012. at 18:48, Срђан Шијакињић рече

Ја сам увек сматрао да ако је љубав (обострана) заиста дубока и права до прељубе нема шансе ни да дође...

"Koji misli da stoji, neka pazi da ne padne". stadaradim

[Natasa.]

  On 17. 2. 2012. at 20:12, marko_13 рече

Прича око договора је избегавање реалности и повлађивање слабости, а не њено поражавање.

Kao sto rekoh, tu se ni ti ni ja, niti bilo ko drugi pita...to je izmedju supruznika. Ako zeli da oprosti-ok, ako ne-i to je ok, i tu se niko ne mesa.

[marko_13]

Тачно је да је између супружника, али се мора знати исправан од неисправног односа. Нажалост, вероватно постоје и они који би прешли преко тога углавном због страха од самоће, неизвесности итд, итд.