Након "Горског вијенца", објављена и "Луча микрокозма" у стрипу

[александар живаљев]

"ЛУЧА" СИЈА У СТРИПУ: Нада да ће речи мудраца са Цетиња допрети до много ширег круга читалаца

М. Мирковић, Вечерње новости

28. 12. 2021.  

 

ЗА све љубитеље девете уметности и поезије непревазиђеног песника Његоша, непуну годину после "Горског вијенца" у стрипу, уредници и издавачи из куће "Форма Б" објавили су ново стриповано дело пустињака цетињског.

 

 

За претакање у стрип великог дела, "Луча микрокозма", овако брзо након великог успеха који је получио "Горски вијенац", највећи је "кривац" сам аутор - великан духовног стрипа Геза Шетет, сликар из Тавакута.

- Геза је из библиотеке, не би ли се подсетио великог дела, узео издање у коме се уз "Горски вијенац", међу истим корицама нашла и "Луча микрокозма" - прича Илија Мировић, један од издавача и уредника, уз Предрага Роћеновића и Радојицу Тодорова. - Прочитао је оба и рекао, "Мени је "Луча" чак и боља. Нацртаћу "Горски вијенац", али и "Лучу", а ви ми је само објавите, молим вас". И заиста их је завршио практично упоредо.

Цртајући дело у коме је, како кажу, Владика Раде можда дао највише себе, а ипак су га, због дубине филозофско-теолошке мисли, заиста ишчитали само одабрани, аутор је био посебно инспирисан. Сви учесници у овом подухвату надају се да ће, у овом издању, поново са насловницом маестра Жељка Пахека, "Луча" допрети до много ширег круга читалаца и поштовалаца речи мудраца са Цетиња.

 

 

Foto: Фото ВН

POGLEDAJ GALERIJU

Филозофско - религијски спев из кога израња Његошева велика склоност ка мистици, наравно, није доживео ни изблиза једнаку популарност у народу као "Вијенац" и "Шћепан Мали", па ипак су се неизмерним дубинама владикине мисли бавиле и баве многе умне главе, од настанка 1845. па до данас. Посве је другачији био изазов и за цртача, свакако, илустровати нешто до те мере дубоко филозофско и мистично.

 

 

- Описујући борбу добра и зла, свевишњег и Сотоне, Његош на моменте делује попут сценаристе неког од модерних филмова. Његово виђење пакла и раја и свега што се у тој борби дешава, очигледно је резултат и пишчеве велике ерудиције и познавања научних достигнућа доба у коме је живео - наводе уредници, говорећи о дубини дела и мисли владике који је, из много разлога зналцима и тумачима махом јасних, управо овај спев посветио свом учитељу, господину Сими Милутиновићу Сарајлији.

У међувремену је Шетет, чија се давнашња идеја поклапа са мисијом издавача, о претакању великих књижевних дела у стрип, не би ли се приближила младим читаоцима, илустровао тј. "стриповао" и Нушићеве "Хајдуке".

А недавно је овај уметник посетио Цетиње, не би ли упио што више детаља за следећу илустрацију Његоша - дела "Лажни цар Шћепан Мали", у истом тиму који побеђује, а који ће тако заокружити трилинг најчувенијих Његошевих дела у форми стрипа.

[Тражитељ]

На форуму смо, па можда неко из Цркве одговори... макар и анонимно:

Колико се Луча микрокозма посматра као јерес? Око ње је углавном подигнут зид ћутања, каже се само да је "филозофско-религијски спев" и не иде даље од тога.

 

Луча описује рат анђела и пад Сатане са Небеса.

Каже како су постојале четири армије (а не три) предвођене са четири арханђела: Михаилом, Гаврилом, Сатаном и Адамом. Дакле, Адама приказује као арханђела, а Адамова анђеоска војска смо сви ми, људи. Адам је био савезник Сатане и борба је била неизвесна, али је последњег дана Адам прешао на страну Михаила и Гаврила, а Сатана је побеђен, сатанини анђели су постали демони и прогнани су у поднебесје, док је Адаму и Адамовим анђелима одређена казна да проживе живот као људи, без сећања на своје анђеоско порекло, па да се након тога суди ко је за рај а ко за пакао. Због тога су и Сатана и демони толико љути на људе јер их доживљавају као издајнике, а у самој Адамовој војсци је било и анђела који су били за Сатану и анђела који су били за Михаила и Гаврила, па зато треба да проживимо живот као људи на земљи, да се види ко је чији.

[mirko1929]

пре 7 минута, Тражитељ рече

На форуму смо, па можда неко из Цркве одговори... макар и анонимно:

Колико се Луча микрокозма посматра као јерес? Око ње је углавном подигнут зид ћутања, каже се само да је "филозофско-религијски спев" и не иде даље од тога.

Луча описује рат анђела и пад Сатане са Небеса.

Каже како су постојале четири армије (а не три) предвођене са четири арханђела: Михаилом, Гаврилом, Сатаном и Адамом. Дакле, Адама приказује као арханђела, а Адамова анђеоска војска смо сви ми, људи. Адам је био савезник Сатане и борба је била неизвесна, али је последњег дана Адам прешао на страну Михаила и Гаврила, а Сатана је побеђен, сатанини анђели су постали демони и прогнани су у поднебесје, док је Адаму и Адамовим анђелима одређена казна да проживе живот као људи, без сећања на своје анђеоско порекло, па да се након тога суди ко је за рај а ко за пакао. Због тога су и Сатана и демони толико љути на људе јер их доживљавају као издајнике, а у самој Адамовој војсци је било и анђела који су били за Сатану и анђела који су били за Михаила и Гаврила, па зато треба да проживимо живот као људи на земљи, да се види ко је чији.

Личи на Оригена.

One of Origen's main teachings was the doctrine of the preexistence of souls, which held that before God created the material world he created a vast number of incorporeal "spiritual intelligences". All of these souls were at first devoted to the contemplation and love of their Creator, but as the fervor of the divine fire cooled, almost all of these intelligences eventually grew bored of contemplating God, and their love for him "cooled off". When God created the world, the souls which had previously existed without bodies became incarnate. Those whose love for God diminished the most became demons. Those whose love diminished moderately became human souls, eventually to be incarnated in fleshly bodies. Those whose love diminished the least became angels. One soul, however, who remained perfectly devoted to God became, through love, one with the Word of God.