Духовна дилема

[Шимке]

Имао сам дилему са пријатељем, пре свега из верског аспекта али и генерално, те ме занима ваше мишљење и да ли су по вама овде оба става исправна, или један, или други.

 

У разговору провучемо да је једна особа, бивши ученик наше средње школе (нисмо га познавали лично) преминуо у саобраћаној несрећи. Наиме, сео је пијан за волан, возило које је возио било је технички неисправно и погинуо. Погинула је и девојка у коју се закуцао, која је возила по прописима.

Ја сам рекао - о покојнику све најбоље али није ми га жао, заслужено му се догодило, жао ми је његових родитеља и пријатеља, и жао ми је девојке која је настрадала због њега. У моменту сам рекао и да је џукела што уби недужну девојку - схватам да није на месту рећи тако за покојника и покајао сам се што сам то рекао. Он ме је напао - како можеш ти да му судиш, јеси безгрешан, ја сам рекао, знам да нисам али не судим њему као човеку већ осуђујем његово дело. Он ми каже, па кад је био пијан није био свестан шта ради, притом је млад и нормално да међу људима наше генерације, многи нису зрели. Јел не можемо да га кривимо ако је незрео и није био свестан штете коју чини? 

 

Да не преписујем цео разговор, у принципу, дотични седне за волан пијан, за технички неисправно возило, настрада и притом погине и једна недужна особа. Да ли је нехришћански од мене што га не жалим? Пријатељ ми набија кривицу за моје речи, да као неко ко тежи да буде веран човек не треба да има такав став.

[mirko1929]

Са људско-животне стране ти си скроз у праву. За духовно-хришћанску не знам.

[Ćiriličar]

пре 41 минута, Шимке рече

Да ли је нехришћански од мене што га не жалим?

Наша грешна природа скичи и за мање ствари, камоли за такве. Има ту примеса жеђи з анаком нашом љуском (не)правдом...него две ствари што ми падају на памет:

1. Шта је хришћански/нехришћански? Владика Атанасије је говорио, посматрајући ствари са више аспеката (зато не схватај ово буквално) да ћемо одговарати и за наша добра дела. Како ли тек за лоша. Поента је да да је Бог Добро, и да ако и нешто добро  учинимо то Он чини кроз на, с тим да смо ми саучесници, али да се не годимо ...ово наводим да видиш да није то само тако "хришћански/нехришћански".  Пази, замисли сејача који 'ода по ливади и млати шаком, фол да сеје, али нема семена! Е то је човек који мисли да је добар! Да он нешто добро чини! Али, кад има семе у шаци, баци га оно ниче! И земља, и семе, и ницање, и раст семена, и плод семена - све је то у Божијем, а ми само млатарамо рукама!

Има ту и прича о талантима, има и то да није грех само чинити зло, него је грех не чинити (довољно) добро...и тд. Е сад...има и прича о најамнику који је дошао у последњи час...знаш....једно је ако неко ко је рецимо био убица, злотвор, мисли тако к'о ти - друго је ако неко ко је био, рецимо у стању да сваког жали и моли се, почне да осуђује - значи први случај имамо узрастање човека, а други пад човека...разумеш? Дакле, оно што је некоме на спасење, некоме је на пад!

2. Везано за ту трагедију...брате, што би ти или ја мисаоно "ратовали" са људима који су се пресели у други свет, што кажу "отишли Богу на истину"? Чуо си за ону, мислим да је од Св. Матеја да је "доста сваком дану зла његова" (он то говори у контексту брига, али већи и буквално и увек....доста је те трагедије страшне - пробај се молити за њега, за њих обоје...није то лако...али моли се кроз ту своју дилему, кроз то што те мучи...веруј(ем) да ће баш збок те дилеме, и најмања молитва бити услишенија, ако превагнеш у срцу да није Суд наш!

Знаш...господ је припремио Царство, а Његова перспектива је преко гроба...не овај наш јад овде...не знамо ми ништа, али баш ништа...моли се за њега и проћиће те та горчина...а мсилим да треба то и да исповедиш - не да поднесеш извештај....то је Тајна Света, и врши се у Цркви, и ту сила Духа Свеог делује...и ослобађа човека.

 

[Шимке]

пре 14 часа, Ćiriličar рече

Наша грешна природа скичи и за мање ствари, камоли за такве. Има ту примеса жеђи з анаком нашом љуском (не)правдом...него две ствари што ми падају на памет:

1. Шта је хришћански/нехришћански? Владика Атанасије је говорио, посматрајући ствари са више аспеката (зато не схватај ово буквално) да ћемо одговарати и за наша добра дела. Како ли тек за лоша. Поента је да да је Бог Добро, и да ако и нешто добро  учинимо то Он чини кроз на, с тим да смо ми саучесници, али да се не годимо ...ово наводим да видиш да није то само тако "хришћански/нехришћански".  Пази, замисли сејача који 'ода по ливади и млати шаком, фол да сеје, али нема семена! Е то је човек који мисли да је добар! Да он нешто добро чини! Али, кад има семе у шаци, баци га оно ниче! И земља, и семе, и ницање, и раст семена, и плод семена - све је то у Божијем, а ми само млатарамо рукама!

Има ту и прича о талантима, има и то да није грех само чинити зло, него је грех не чинити (довољно) добро...и тд. Е сад...има и прича о најамнику који је дошао у последњи час...знаш....једно је ако неко ко је рецимо био убица, злотвор, мисли тако к'о ти - друго је ако неко ко је био, рецимо у стању да сваког жали и моли се, почне да осуђује - значи први случај имамо узрастање човека, а други пад човека...разумеш? Дакле, оно што је некоме на спасење, некоме је на пад!

2. Везано за ту трагедију...брате, што би ти или ја мисаоно "ратовали" са људима који су се пресели у други свет, што кажу "отишли Богу на истину"? Чуо си за ону, мислим да је од Св. Матеја да је "доста сваком дану зла његова" (он то говори у контексту брига, али већи и буквално и увек....доста је те трагедије страшне - пробај се молити за њега, за њих обоје...није то лако...али моли се кроз ту своју дилему, кроз то што те мучи...веруј(ем) да ће баш збок те дилеме, и најмања молитва бити услишенија, ако превагнеш у срцу да није Суд наш!

Знаш...господ је припремио Царство, а Његова перспектива је преко гроба...не овај наш јад овде...не знамо ми ништа, али баш ништа...моли се за њега и проћиће те та горчина...а мсилим да треба то и да исповедиш - не да поднесеш извештај....то је Тајна Света, и врши се у Цркви, и ту сила Духа Свеог делује...и ослобађа човека.

 

Не мислим да је случај као случај битан јер ни ја ни он дотичног нисмо познавали, већ смо само навели причу и брзо је прелистали, али ми је отворило духовну дилему у том смислу, небитно да ли је ово или хипотетички нека друга ситуација, да ли је против темеља наше вере да немамо емпатију за неке људе у неким случајевима. 

Може бити 100 других примера, овај се десио али рецимо - човек се кида и плаче, истински очајава због губитка љубави, а знао је и претходно да је та девојка промискуитетна и оваква и онаква, и одлучио да буде са њом. И сад једна страна вам каже да се саосећате са њим, ал друга каже - па ко га... знао је у шта се упушта?

[sanja84]

Prijatelj je po meni u pravu.A inače ste obojica tračare...

[JESSY]

и у овој теми постоји дилема али и нека сагледавања и анализе...