Претражи Живе Речи Утехе

Приход прикупљен на вечери поезије Матије Бећковића крајем прошле године, директор Звездара театра Душан Ковачевић и песник Матија Бећковић данас су у Звездара театру уручили Његовом преосвештенству Епископу рашко-призренском и косовско-метохијском г. Теодосију. Приход је намењен Косову и Метохији. Вече са Матијом је традиционални добротворни програм који Матија Бећковић одржава у Звездара театру преко 20 година. Свих претходних година приход је дарован онима којима је помоћ била најпотребнија. Наш славни песник Матија Бећковић у изјави за Танјуг каже да нема ништа лепше и радосније него да се новац љубитеља поезије неком дарује. „Коме би то било природније и примереније него владики рашко-призренском Теодосију за светиње Косова и Метохије! Косово је дело поезије и ко воли и брани поезију, воли и брани Косово. Косово је изгубљено, али нам га траже, а песници су отпевали своје, али их се тирани још боје“, казао је Бећковић. Захвалио се Звездара театру који га је, како каже, већ 22. пут учинио добротвором. „Има дародаваца са више пара, али чистијих пара нема од оних добијених за поезију и дарованих за Косово“, казао је Бећковић. Своју захвалност исказао је и владика рашко-призренски Теодосије у писаној изјави медијима, јер је био спречен да се сретне са новинарима у Звездара театру. „Веома смо благодарни нашем драгом пријатељу господину Матији Бећковићу који је посетио Призренску богословију и лично се уверио како наши ученици и професори живе и раде. Такође смо благодарни што је одвојио овај приход Призренској богословији. То нам даје обавезу, али нас и охрабрује да истрајемо на нашем путу који данас није нимало лак и да опстанемо на тим нашим светим просторима“, пише у изјави владике рашко-призренског. Владика Теодосије наводи да би био задовољнији када би „што више наших људи било срцем присутно на Косову и Метохији, ако то нису или не могу да буду физички“. „Мислим да ће Матијин пример подстаћи многе друге да своју пажњу, мисао и све што поседујемо усмеримо ка томе да сачувамо наше Косово и Метохију“, навео је у изјави владика Теодосије. Крајем ове године у Звездара театру биће организовано 23. вече поезије песника Матије Бећковића. Читаће се познати, али и нови стихови уваженог песника, а приход ће бити дониран као и претходних година. Извор: РТВ Војводине

У центру Новог Сада у току је рестаурација Владичанског двора. То здање је под заштитом државе, а након ових радова он ће задржати свој аутентични изглед. Владичански двор, један од симбола Новог Сада има своју посебну намену, али је уједно и важан споменик културе и симбол једног времена. Због тога је увршћен у план рестаурације и након обнове фасаде наставиће се и остали радови на његовој обнови. Године 2007. двор је проглашен за културно добро, а осим потврде његове важности кроз рестаурацију, постоји идеја и да се у будућности неки његов део отвори и за јавне посете. "Кад се ради споменик културе, морам рећи нашој јавности да се не гледа новац и да се не гледају рокови, колико је битан квалитет радова. То је скоро 120 година стар објекат. Он је ремек дело, с обзиром на сличан постоји само у Бечу и нигде друго. То је један спој византијско српске цивилизације", каже Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе. Владичански двор изграђен је 1901. године, а иако је он један од препознатљивих тачки Новог Сада, баш због рестаурације биће омогућено да се у наредних 100 година он сачува у најбољем могућем светлу. Извор: РТВ

Да је Европска престоница културе 2021. све атрактивнија за госте, потврђују подаци Републичког завода за статистику, који кажу да Нови Сад постаје све атрактивнија дестинација, како за домаће, тако и за стране туристе. Петроварадинска тврђава, Фрушка гора и центар града само су неке од локација које сваког месеца посети преко 50 туриста из различитих земаља. Гости најчешће долазе из Кине, Русије, Азербејџана, Норвешке и Индије. Туристичка организација Новог Сада је током године спроводила бројне кампање, како би промовисала Нови Сад као све пожељнију туристичку дестинацију, а промет туриста никад није био већи него ове године. "Када причамо о Новом Саду, ми можемо да причамо о врло разноврсној понуди. Тако да ми одговарамо потребама и омладинског туризма, када причамо о фестивалима, када причамо о породичном туризму, када причамо о културном туризму, дакле све, скоро сви велики облици туризма развијени у сити брејк дестинацијама развијени су код нас, и наравно конгресни туризам јер ми имамо ипак најбоље уређени Мастер центар у југо-источној Европи", каже Тихана Путин из Туристичке организације Новог Сада. Према плаћеној боравишној такси у Новом Саду забележен је раст туриста чак за 22 одсто, у односу на претходну годину. Овог месеца у Новом Саду одржаће се низ манифестација што ће довести до повећаног броја домаћих и страних туриста. Извор: РТВ

На данашњи дан пре 20 година догодио се масакр у Старом Грацком, један од највећих злочина над Србима на Косову и Метохији од завршетка рата 1999. године и доласка међународних снага. Епископ рашко-призренски Теодосије служиће данас парастос погинулима у Старом Гацком код Липљана, којем ће присуствовати и помоћник директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Петар Петковић. Убиство 14 српских жетелаца догодило се када су припадници ОВК у атару села Бујанце код Липљана из заседе убили 14 Срба из суседног села Старо Грацко, који су жњели пшеницу на својим њивама. У нападу су убијена четири члана породице Јанићијевић - Слободан, Миле, Момир и најмлађи Новица, који је имао 17 година, затим Андрија Одаловић, браћа Јовица и Раде Живић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић, Миодраг Тепшић и Милован Јовановић. Починиоци злочина никада нису пронађени и за злочин нико није одговарао, а под истрагом је било седам Албанаца, припадника ОВК. Полиција УНМИК је у октобру 2007. ухапсила Мазљума Битићија из села Велики Алас код Липљана због сумње да је учествовао у том убиству, али је он, два месеца касније, пуштен из притвора услед недостатка доказа. Гробље у Старом Грацку где су сахрањени страдали жетеоци више пута је скрнављено и минирано. Извор: РТВ

Протопрезвитер Никола Пејовић, настојатељ храма у Момишићима и главни и одговорни уредник радија Светигоре, био је гост емисије "Огледало" на подгоричкој српској РТВ. У надахнутом разговору отац Никола је говорио о торжественој прослави Преподобног Симеона Мироточивог који се торжествено прославља као небески покровитељ Митрополије црногорско-приморске. Молитвени входови су заиста дивни и благословени обичаји, преко којих се призива благослов Божји на све нас, а литија у част Преподобног Симеона је за Митрополију веома важан догађај, наглашава отац Никола. У даљем току разговора прота Никола је говорио и о светитељском лику Преподобног Симеона Мироточивог као родоначалнику нашег народа, нагласивши да је Подгорица благословен град јер је у непосредној близини храма Васкрсења Христовог засађена лоза Преподобног Симеона Мироточивог. У оквиру емисије посебан нагласак је стављен на велики јубилеј наше помесне Цркве - осам векова самосталности Српске Православне Цркве. Аутор и водитељ емисије: Љубица Гојковић Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Извор: Радио Телевизија Војводине