Претражи Живе Речи Утехе

И вечерас су хиљаде Подгоричана, предвођене Митрополитом Амфилохијем, учествовале у Литији од Саборног храма Васкрсења Христовог до цркве Светог Димитрија на Крушевцу и назад, у молитвеном отпору антизакону о слободи вјероисповијести. Литији је претходио молебан у Саборном храму Христовог Васкресења. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На Крушевцу се вјернима обратио протојереј-ставрофор Борис Брајовић, старјешина цркве Светог Димитрија који је рекао да их поздравља црква солунског ратника и Христовог првоборца. По повратку пред саборни храм Митрополит Амфилохије је вјерном народу пренио благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог синода СПЦ. Замолио је сабране за нарочити аплауз за дјецу. Властодршцима је поручио да је отимање светих храмова од Бога живога и од светаца Божјих најгори гријех. Затим је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског прочитао данашње саопштење Светог синода СПЦ, у којем се наглашава да би Закон о слободи вјероисповести било правилније назвати законом против Православне цркве у Црној Гори. Владика диселдорфски и све Њемачке г. Григорије је казао да у последње вријеме, до ових најновијих догађаја није баш било похвално говорити о свом црногорском поријеклу. „Сада је највећа похвала ма коме у свијету да је поријеклом из Црне Горе, јер сте ви најживља Црква живога Бога у данашњој Европи. Сваки вјерник у Њемачкој диви се вашој борби за слободу. Према томе, није могуће да ми будемо поражени, јер ко је са Христом, зна да Христос побјеђује“, поручио је владика Григорије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Даница Црногорчевић, наша млада и најпознатија вокална солисткиња и интерпретаторка духовне и етномузике са њеним супругом ђаконом (црква светог Ђорђа, Подгорица) Иваном Црногорчевићем. Недавно је изашао и први ЦД Данице Црногорчевић- плод њеног дугодишњег рада али и љубави према етно музици и духовној музици. У томе јој је помагао и њен супруг млади теолог и ђакон Иван. ЦД носи назив: Господе дођи по благослову митрополита у издању манастира Острог. У емисији Даница изводи нову пјесму са албума а и приказан је нови спот. Интервју сниман у књижари Матице Српске у Подгорици. Аутор и водитељ емисије: Љубица Гојковић. Извор: Српска РТВ

Протопрезвитер Никола Пејовић, настојатељ храма у Момишићима и главни и одговорни уредник радија Светигоре, био је гост емисије "Огледало" на подгоричкој српској РТВ. У надахнутом разговору отац Никола је говорио о торжественој прослави Преподобног Симеона Мироточивог који се торжествено прославља као небески покровитељ Митрополије црногорско-приморске. Молитвени входови су заиста дивни и благословени обичаји, преко којих се призива благослов Божји на све нас, а литија у част Преподобног Симеона је за Митрополију веома важан догађај, наглашава отац Никола. У даљем току разговора прота Никола је говорио и о светитељском лику Преподобног Симеона Мироточивог као родоначалнику нашег народа, нагласивши да је Подгорица благословен град јер је у непосредној близини храма Васкрсења Христовог засађена лоза Преподобног Симеона Мироточивог. У оквиру емисије посебан нагласак је стављен на велики јубилеј наше помесне Цркве - осам векова самосталности Српске Православне Цркве. Аутор и водитељ емисије: Љубица Гојковић Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Бесједа Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија коју је изговорио у суботу 1. децембра 2018. године на свечаној академији поводом стогодишњице Подгоричке скупштине и Дана уједињења Црне Горе и Србије у препуном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Појашњавајући свима који се питају одкуд он на овој свечаности, Митрополит Амфилохије је казао да као наследник Митрополита Митрофана Бана који је када је наш краљ напустио Црну Гору, остао на Цетињу а и 1918. у име Митрополије послао телеграм и подржао уједињење, не види другу могућност, него да буде овдје присутан, а ту обавезу нарочито има и као наследник Митрополита Гаврила Дожића, који је у то вријеме био Митрополит пећки. Подсјетио је да је он био први Митрополит након објаве Пећке патријаршије постављен управо од краља Николе. У вријеме капитулације Црне Горе и Мојковачке битке, Митрополит Дожић је био са Јанком Вукотићем, а када је окупирана Црна Гора одведен је у аустроугарски затвор, а Патријаршија и његов кабинет били су покрадени. Ослобођен је 1918. године. Владика је подсјетио да је „Онамо намо“ била химна Црне Горе до 1918. године, и да је животно опредјељење и циљ краља Николе био да се врати на Косово: „Краљ Никола је после ослобођења Пећи и Дечана који су постали дио Црне Горе, предао кључеве манастира Дечана и Пећке патријаршије тадашњем Митрополиту Пећке патријаршије Гаврилу и оставио их у ћивоту Светог Петра Цетињског, и тиме потврдио у ствари какав је у то вријеме био дух Црне Горе.“ Додао је да је након Брозове револуције у Црној Гори православни корпус који је до тада био јединствен подијељен. Митрополит је истакао да је 1918. дошло до династичке борбе у Црној Гори, и да оно што се догодило са Божићном побуном није био сукоб какав се данас продубио у Црној Гори, већ да је то била борба између Петровића и Карађорђевића. Посебно је истакао да се у резолуцији коју је усвојила Скупштина Црне Горе нападнута и Црква: „Одлука о обнови Пећке патријаршије је независна од Подгоричке скупштине. То није била политичка већ црквена одлука. Запањујуће је да Скупштина Црне Горе у ово наше вријеме то уклапа везујући за Подгоричку скупштину и питање Митрополије црногорско-приморске.“ Митрополит Амфилохије је казао да само Црногорци могу да поништавају одлуке од прије сто година, наглашавајући да он то не разумије. Замолио је представнике власти да не граде будућност Црне Горе на братоубилаштву и истакао да насиље над Црквом ствара дубинске расколе. 02.12.-2018_-MITROPOLIT_-PODGORICKA_SKUPSTINA.m4a светигора

Подсјећамо да иницијатива за градњу храма њему посвећеног у Подгорици траје ево скоро двије деценије. Поред чињенице да је Митрополија црногорско-приморска и Црквена општина подгоричка испоштовала сву законску процедуру која се односи на планирање простора и остале законом превиђене обавезе за изградњу храма од надлежних још увијек нијесмо добили конкретан одговор. Да је ова иницијатива о изградњи храма насушна духовна потреба вјерника који живе на Конику и околним насељима потврдилаје и петиција потписана од готово 7.000 грађана за недјељу дана. Нарочито смо поносни што су ту иницијативу потписала и наша браћа и комшије римокатолици, муслимани и Роми и што ову петицију чини најбројнијом у историји Погорице када је у питању просторно планирање и изградња града. Подсјећамо и оне који непрестано понављају да им је грађанин на првом мјесту, да ту своју бригу потвре тако што ће донијети одлуку да се, оно што је законом предвиђено спроведе до краја и да храм Светог Василија почне да се гради, на радост и благослов свих грађана Подгорице, ма како се национално,вјерски или политички изјашњавали, а које Свети Василије вјековима сабира. Градњом храма Светог Василија вјерници овог дијела града коначно би добили могућност за остваривање својих духовних потреба, а својом архитектуром и пратећим садржајима храм и порта би уљепшали наш град, гдје би се сабирала наша дјеца и омладина. Обзиром да је овај дио града препознатљив по становништву које живи на ивици егзистенције, градњом храма Црква би била у могућности да прошири своју харитативну дјелатност. Због свега наведеног, не видимо ни јеан разлог за одлагање стварања могућности за почетак градње храма Светог Василија Острошког на Конику. Са своје стране Црквена општина подгоричка, свештенство и вјерни народ ће користити сва расположива законска средства и бројне активности да се ова вишегодишња жеља вјерника Коника и околних насеља оствари на добробит свих. У нади да ћемо се убрзо сабрати у храму Светог Василија у Подгорици, честитамо празник Светог Василија Острошког и призивамо његов благослов на све житеље Подгорице и све људе добре воље. Извор: Митрополија црногорско-приморска

По свјeдочењу старих становника Коника, на мјесту бивше пијаце осамдесетих година прошлог вијека пронађени су земни остаци страдалника, највјероватније ту сахрањених у једној од бројних јама, насталих у Подгорици од кратера авионског бомбардовања. О свему овоме тада је писала и титоградска Трибина и јављао радио Титоград. Зато је постављање Крста на овом мјесту значило и обиљежавање светиње људских гробова чије кости вапију да се изваде из земље, окаде и сахране достојанствено уз молитву. Будући да је велики број наше браће исламске и римокатоличке вјероисповијести потписао петицију и дао свој прилог за градњу Цркве Светог Василија Острошког, сигурни смо да ово недјело није инспирисано вјерским разликама, већ да иза свега стоје лични интереси појединаца. Зато оне који атакују на ово мјесто вођени трговачким духом и личним интересима треба да знају да скрнављењем Крста и иконе вријеђају светињу вјере и светињу људских гробова, а свима је добро познато како пролазе они који се огријеше о светињу крста, гроба и Светог Василија Острошког Чудотворца. Црквена Општина подгоричка http://www.mitropolija.com/saopstenje-crkvene-opstine-podgoricke-povodom-skrnavljenja-krsta-i-ikone-svetog-vasilija-ostroskog-na-koniku-u-podgorici/