Претражи Живе Речи Утехе

Епископ марчански Сава: Ако безнађе и јесте саставни дио људске природе, његово превазилажење нам отвара пут спасења, пут који узводи на небо Његово Преосвештенство Епископ марчански Сава, викар Патријарха српског, служио је, у недјељу 24. октобра, Свету Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу. Саслуживало му је свештенство Саборног храма. По прочитаном Јеванђељу (Лк. 5, 1-11) које говори о Христовој проповиједи мноштву народа на Генисаретском језеру, чудесном риболову и позиву апостола Јакова и Јована, бесједио је епископ Сава. Владика је истакао то што Христос за прве ученике није позвао људе који су се бавили наукама овога свијета, философе или професоре, већ обичне рибаре, оне који су се даноноћно трудили да прехране себе и своје породице. Апостоли су, према извјештају апостола Луке, цијеле претходне ноћи безуспјешно покушавали да улове рибу. У том расположењу, када уложи сав свој напор и вријеме, а остане без резултата, од кога не зависи само његов већ и животи више људи, човјек може да дође до тачке која се зове безнађе, истакао је владика. ”У сличној атмосфери били су и ови рибари, али ми сви добро знамо да смо често и сами бивали и јесмо у сличним ситуацијама и расположењима” рекао је и упитао колико је пута ”свако од нас стигао до некакве врсте безнађа или разочарења или имао осјећај да је све што ради узалуд”. ”Безнађе је саставни дио људске природе, сваког човјека, пале природе, и Христос то не осуђује. Зато и слушамо о томе у Јеванђељу. Међутим, ми као Хришћани можемо само дотле да идемо. Све испод тога већ прелази у очајање. Да бисмо се извукли из тешког стања безнађа потребан је труд, жртва, да никада не напустимо свој труд, да никада не одустанемо од тога да поправимо ситуацију, да никада не окренемо леђа Христу, зато што, ако безнађе и јесте саставни дио људске природе, превазилажење тог безнађа јесте онај дио или елемент који нам отвара пут нашег спасења, пут који нас узводи на небо. Труд и превазилажење проблема нам отварају могућност да својим трудом призовемо милост Божију, да Господ буде тај који ће одговорити на наш захтјев, на нашу молитву, на наше мољење, јер Христос се радује превазилажењима проблема”. казао је викар Патријарха српског. Владика Сава је рекао да је Христос Пантократор, онај који у својој руци држи све, свемоћан и свесилан и да има моћ да подигне из мртвих. Исто тако, казао је Епископ марчански, Христос има моћ и да нашу душу васкрсне и пошаље јој своју милост. ”Он нас никад не оставља саме. Увијек прати наш труд и наш пут, али интервенише само онда када је то потребно”. Владика је упоредио интервенције Христове у животима људи са односом који љекар има са пацијентима и казао да нам некад буде боље од лијека који добијемо, али и да је понекад потребно да исти љекар хируршки интервенише. ”Нама се чини послије те интервениције да се осјећамо много лошије и горе него што смо се осјећали када смо ушли у ординацију, али знамо да је то на нашу корист и наше спасење. Потребно је само да не одустанемо, да будемо спремни, као што је био спреман апостол Петар, да кренемо из почетка. Када му је Христос рекао: ‘Отиђи и баци мреже поново’, он је рекао: ‘Господе, сву ноћ смо ловили и ништа нисмо ухватили, али на твоју ријеч бацићу мрежу’. Дакле, апостол Петар је показао смирење и послушност. Извршавао је вољу и ријеч Божију. Дакле: ‘Господе, ако си Ти рекао да бацим мрежу, а читаву ноћ нисам ништа уловио, бацићу је опет зато што Tи то тако кажеш’. И какав резултат бива? Такав да су се мреже напуниле да апостол Петар и његов брат нису могли сами да их извуку из воде него зову сусједне рибаре Јакова и Јована да им помогну”, казао је Епископ марчански. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

“Честитам вам новог Митрополита којег смо јутрос, по промислу Божјем, Духом Светим, молитвама светих саборних отаца и молитвама свих вас, устоличили у Цетињском манастиру. Данас се радује читава Црква православна, и небеска и земаљска, али пре свега, радује се данас Свети Петар Цетињски, радује се Свети Василије Острошки, и толики број светитеља Божијих на трону митрополита цетињских, црногорско-приморских, све до вашег незаборавног, духовног оца, и нашег учитеља и оца свих овде сабраних, блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Радују се због достојног наследника, и честитог и достојног, браћо и сестре, вашег заступника пред Господом.” Овим ријечима се данас Његова светост Патријарх српски г. Порфирије обратио народу у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици по доласку са Цетиња гдје је свечано увео у трон црногорско-приморских митрополита Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на овогодишњем мајском засједању изабрао за насљедника блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Патријарха Порфирија, Митрополита Јоаникија и владику крушевачког Давида испред Саборног храма дочекали су ријечима Достојан – Аксиос, архијереји наше и других помјесних цркава: Архиепископ катарски Макарије (Јеруслимска патријаршија), Митрополит тверски и кашински Амвросије (Руска православна црква), Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Украјинска православна црква), Митрополит теронопољски и кременецки Сергије (Украјинска православна црква), Митрополит берлински Марко (Руска православна загранична црква), Митрополит ловчански Гаврил (Бугарска православна црква – БП), Епископ сјемјатички Варсонуфије (Пољска православна црква), Митрополит ђирокастријски Димитрије (Албанска православна црква), Архиепископ кошицки Георгије ((Православна црква чешких земаља и Словачке), Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован, Митрополит дабробосански Хризостом, Епископ сремски Василије, Епископ банатски Никанор, Епископ будимски Лукијан, Епископ британско-скандинавски Доситеј, Епископ жички Јустин, Епископ шумадијски Јован, Епископ зворничко-тузлански Фотије, Епископ милешевски Атанасије, Епископ диселдорфски и њемачки Григорије, Епископ полошко-кумановски Јоаким, Епископ брегалнички Марко, Епископ рашко-призренски Теодосије, Епископ славонски Јован, Епископ аустријско-швајцарски Андреј, Епископ бихаћко-петровачки Сергије, Епископ нишки Арсеније, Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, Епископ захумско-херцеговачки Димитрије, Епископ ваљевски Исихије, Епископ изабрани будимљанско-никшићки Методије, Епископ моравички Антоније, Епископ ремезијански Стефан, Епископ топлички Јеротеј, Епископ умировљени канадски Георгије, Епископ изабрани марчански архим. Сава (Бундало), Епископ изабрани хвостански архим. Јустин (Јеремић), архимандрит Методије, игуман манастира Хиландар, са многобројним свештенством и свештеномонаштвом и вјерним народом. Дочеку је присуствовао и Здравко Кривокапић, предсједник Владе Црне Горе, представници политичког и јавног живота у Црној Гори. Сабраним се обратио и Митрополит Јоаникије, који је поручио да је устоличење библијски догађај када дође Његова светост и 40 архијереја из светих Божијих цркава. “Ми знамо да нам је то призив, да се што више Богу молимо да се Божија благодат преко њихових молитава што више умножи међу нама. И наравно било је доста искушења. Ми смо се том искушењу одупрли на такав начин што смо се Богу молили и што нијесмо дозволили да узвраћамо истом мјером, нити у било ком моменту да уђе мржња у наша срца, јер знамо да су ове подијеле, које су у Црној Гори, а које поједини људи користе, вјештачки изазване, и да се на томе много радило.” Нагласио је да је ово све што се догађало око устоличења, оптерећивало Црну Гору и њене грађане и да сви ми у Црној Гори доживљавамо да смо одговорни и за оно зашта нијесмо одговорни. “Није лијепо да Црна Гора, посебно град Цетиње, шаље поруке да неко није добродошао, не само ја, него ево данас се тако догодило да нам нијесу могло доћи ни представници наших сестринских помјесних цркава, који су дошли да увеличају нашу радост и да Црној Гори и свима нама дају подршку”, бесједио је високопреосвећени Митрополит Јоаникије, додајући да је ово највише оптерећивало Владу Црне Горе и лично премијера господина Здравка Кривокапића. Даље је објаснио да је Црква гледала да све учини да се раздор међу браћом смањи: “Сви имамо искушења, али је преовладао разум, али и осјећај части и поштења, посебно према гостима. И ево радујем се, што су нам дошли гости јер на такав начин се прожима љубав и заједништво у цијелој Црној Гори”, казао је владика, рекавши да је у Цетињском манастиру било довољно народа да испуни њихове душе и срца, као и овдје у овоме Светоме храму, гдје почивају мошти његовога претходника блаженопочившег Митрополита Амфилохија, гдје су служили браћа архијереји који су дошли да нас молитвено подрже. Честитке Митрополиту Јоаникију упутили су и представници помјесних цркава који су му том приликом уручили и пригодне поклоне. Митрополит Јоаникије је 56. епископ ове Светосавске епископије, која је установљена прије 800 година, касније уздигнута на степен митрополије, а 41. митрополит црногорско-приморски који се устоличава у Цетињском манастиру. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Патријарх српски господин Иринеј вечерас је изјавио да се догађају у Подластви радује цијело Српство и да је овај догађај велико охрабрење за сав православан народ ма гдје се налазио. Он је то рекао након вечерње у манастиру Подластва у Грбљу, гдје се данас и сјутра обиљежава 1500 година постојања овога храма, а сјутра ће бити освећен и параклис Кнеза Лазара, као и манастирски конаци. –Хвала Богу да учествујем у овој свечаности и то је велика радост. Ово није радост само Црне Горе него цијелог Српства и ван Србије, већ и из расејања. Ова радост ће допринијети до свих. У свијету влада мишљења да је слаба вјера у Црној Гори. Ово што данас видимо, обновљене цркве и свештенство је заиста чудо божје и велико охрабрење за све нас. Овдје је жива вјера и то од првих дана хришћанства и данас се преноси и вјерујем да ће се тако наставити. Oве цркве које су окитиле ове просторе и оживјело свештенство су заиста чудо Божије. Ово је велико охрабрење за цијело Српство. Тај облачак се разилази, али истина божја је неуништива и што Бог благослови човјек не може да уништи. Да је то истина увјерили смо се у прошлости када смо се охладили од цркве, а наш једини пут је пут повратка богу и цркви и оној вјери и истини наших предака који су стварали су велика дјела. Славимо 15 вијека ове светиње и оно што Бог подржава човјек му ништа не може. Нека је благоловен дан и нека смо сви благословени и једини наш пут је да се вратимо Богу, цркви и истини и онда нас Бог неће напустити. Нека Србе Бог умножи благослови и овдје у Црној Гори и свуда гдје живи православни народ, рекао је патријарх Иринеј. На свечаној академији митрополит црногорско приморски Амфилохије у краткој беседи рекао је да је долазак патријарха дар Божји. – Овдје је долазио и Свети Сава, па редом сви патријарси у ову садашњу Црну Гору и древну Боку Которску. До Св. Петра па до Петра Другог Тајновица. Ваша светости добродошли на многаја и благаја лета, рекао је митрополит Амфилохије. Добродошлицу патријарху упутио је и градоначелник Будве Марко Бато Царевића. Он је поздравио је патријарха Иринеја пожелевши му „добро здравље у светој земљи, светог оца Лазара грбаљског и косовског“. Од поподневних сати у Подластву се са свих страна скупљао народ који је желио да поздрави патријарха Иринеја. Међу њима је био и Бошко Радановић (89). – Срце ми је пуно. Долази његова светост. Сад кад сам ово дочекао могу да умрем, прича крепка старина, који је 62 године ктитор многих цркава на српским просторима. Сјутра у 9 часова одржаће се Света патријаршијска литургија са освећењем параклиса Светог великомученика косовског цара Лаза и манастирских конака са свенародним сабором. У 12 часова за све присутне вјернике биће приређена трпеза љубави уз културно умјетнички програм на коме ће наступити Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Српски православни појци, хор Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Пјевачко друштво Грбаљ. Вјерницима ће се обратити патријарх српски Иринеј, митрополит црногорско приморски Амфилохије, Станко Магуд и Марко Бато Царевић. Извор: Ин4с

После Свете Литургије у манастиру Ћелије, била је трпеза љубави којој су поред верног народа присуствовали служашчи Архијереји. Поред домаћина, Епископа ваљевског Милутина, на радост присутних обратио се Архиепископ берлински Марко из Руске Заграничне цркве који се присетио својих долазака код Аве Јустина који је пресудно утицао на његов монашки пут. Иако родом Немац, Епископ Марко је примио православље и потом постао Епископ Руске Заграничне цркве. Поред Епископа, обратили су се редом: гдин Жуков, секретар Руске амбасаде, др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама и отац Пантелејмон из Веријске Митрополије. Епископ Милутин, домаћин сабрања којим је Епархија ваљевска у својим оквирима заокружила велику прославу – 800 година самосталности СПЦ, рекао је да је само једном служио Свету Литургију са Авом Јустином, али да му је то довољно за цео живот, као и за вечност. „Посебну благодарност дугујем Мати Гликерији и њеним сестрама“, рекао је ваљевски архијереј, док је игуманија свете ћелијске обитељи, мати Гликерија, уручила иконе са ликом Јустина присутним архијерејима. Епископ бачки Иринеј је још једном изразио задовољство што је учествовао у овом великом догађају. Извор: Радио Источник

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Свету Архијерејску Литургију у недељу о блудном сину у храму Светог Лазара у београдском насељу Звездара. Патријарху су саслуживали старешина протојереј-ставрофор Драгослав Стикић, јереј Срећко Богићевић, ђакони др Иван Чаировић, Драган Танасијевић, Мирослав Николић и Радомир Врућинић уз присуство верних парохијана. Прилог радија Слово љубве Потом се Свјатјеши обратио верном народу и у рекао о значају Јеванђеља и речи Божије. Патријарх је у току беседе казао да је данашњи одломак из Јеванђеља, прича о блудном сину, суштина Јеванђеља и дао јој тумачење. Нагласивши значај покајања, Његова Светост је рекао да у току припремних недеља пред Велики Пост обратимо пажњу на себе и своје поступке, и додао да се Господ радује, као добри отац, сваком ко се покаје и врати у заједницу. Извор: Српска Православна Црква

Данас су у Бијелом пољу у Зети сахрањени земни остаци дванаестогодишње Нине Кумбуровић и њене мајке Јане, које су 3. фебруара пострадале у таласима Скадарског језера, по повратку са Литургије у манастиру Врањина. Са њима је пострадао и њихов отац и супруг Ратко Кумбуровић и њихов пријатељ Дарко Вујошевић, за чијим земним остацима рониоци још трагају. На сахрани је протојереј Предраг Шћепановић, ожалошћеној породици Кумбуровић и Лутовац, пренио молитве и најдубље изразе саучешћа Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, који је у Бразилу и Аргентини, владике будимљанско- никшићког г. Јоаникија и диоклијског г. Методија, који су ван Црне Горе. Прилог радија Светигоре Истакао је да Митрополија црногорско-приморска и манастир Врањина нијесу имали у својој крстоваскрсној историји тужнијег дана и да би требао да има ријеч и снагу Марка Миљанова, који је сахрањивао сина јединца од непуних 12 година, колико је Нина имала, па да каже ријеч достојну туге која је већа од Ловћена и Румије: „Је ли то Божије око, које је недремљиво, заспало или је ђаво, који је мрзитељ човјека од искона, пожелио да искористи прилику да из овога свијета истргне најбоље међу нама. Шта рећи о Ратку? Шта рећи о Јани?…Шта рећи о Нини? Оно мало материјалног што су имали давали су светињи, Богу, потребитима. Читав живот Јанин и Нинин је у Светом писму. Као она удовичина лепта, која је дала више од свих богаташа овога свијета, тако су и они давали Богу и добрим људима и зато их данас испраћамо не као сиромахе, него као богаташе који су нам показали како се живи.“ Отац Предраг је казао да није Божије око заспало, него да их је Господ призвао јер су били чисти за овај свијет који живи између добра и зла – два пола људског карактера: „Као сунце су били чисти, као анђели, зато молим породицу да стисне срце и буде поносна јер их данас пратимо као најбоље синове, а овдје смо у Зети, костурници соколова, која је покапана крвљу младића и дјевојака који су се вјековима борили за слободу и част.“ Подјсећајући на ријечи Господње: У чему те нађем у томе ћу ти судити, отац Предраг је казао да они нису били ни у каквом нечасном дјелу него су земаљски живот завршили са пјесмом на устима. Помолимо се да их Господ Бог још данас сретне са ријечима: Дођи добри слуго, на земљи си ми био вјеран, уђи у радост Господа свога! „Сви смо на овој земљи гости и путници, проживимо викенд вјечности кратко, али остају дијела. Остаће Нинин златни лик, Нинино срце и Нинина жртва, Јанина жртва… Нека њих двије измоле Господа да и Ратка, његово часно и честито тијело, његове руке намучене, поштене, људске који су сваки свој динар овдје на земљи зарадили часно, заједно са дивним и племенитим Кучем, Дарком Вујошевићем, ставимо у земљу да чекају трубе Судњега дана и други Христов Долазак.“ Парох подгорички захвалио се у име породице Кумбуровић, Дарку Вујошевићу који је био близу спасења, али је дао живот знајући за какву светињу га даје. Захвалио се свима који су са часном породицом Кумбуровић и Лутовац у болу и тузи, а њих замолио да буду јаки и пуни вјере као што су били Нина и Ана. Бог да им душу прости! Претходно је у Манастиру Светог Јована Владимира у селу Курило служена Света заупокојена литургија. Началствовао је парох подгорички протојереј Бранко Вујачић, уз саслужење зетских пароха јереја Младена Балаћа, Златка Васића, Блажа Петровића и ђакона Ивана Црногорчевића. Отац Бранко је у бесједи подсјетио на ријечи Светог апостола Павла: Нећу да тугујете као они који немају наде. „Сасвим је природно да тугујемо за нашим ближњима и вољенима када се од њих привремено растајемо овдје на земљи, али ми хришћани имамо велику наду. Јер, како каже Јеванђеље – као што умиремо сви у Адаму, у Христу ћемо васкрснути. Као што је кроз човјека ушао гријех и смрт, тако се кроз Богочовјека Христа објавио живот вјечни и царство Божије“, рекао је отац Бранко. Додао је да ћемо се сви ми призвани на живот вјечни кроз Христа васкрлога поново срести једнога дана са смрћу. „Али, ми смо они који вјерујемо у васкрсење, и који га исповиједамо. Јер је Христос, будући Бог, постао човјек, наш брат и вјечни сабрат, један од нас, и Он је првенац васкрсења. Он је побиједио смрт, а ми, Његова дјеца смо дјеца васкрсења и живота вјечнога“, подсјетио је он. Рекао је да су и страдали Ратко, Дарко, Јана и Нина, дјеца васкрсења и вјере у васкрслога Христа: „Они су несебично живјели за Христа, били су дио Тијела Његовога, удови Цркве Христове. Они су свој живот живјели са Христом и у Његовој Цркви непрестано о Христу мислили, Њему се предавали. Они су истинска дјеца васкрсења.“ Рекао је да је њихово страдање само умножило њихов мученички вијенац. „Сама породица Кумбуровић није имала лаган крст Христов. И њихов живот је био прожет мучеништвом. Тако, како им је Бог дао, живјели су са Христом. Али њихово страдање само је увјенчало њихово досадашње мучеништво. И Бог их је тим вијенцем обдарио“, нагласио је отац Бранко. Подсјетио је на Господње ријечи да нема веће љубави од оне да неко положи живот за ближњега. „Тако су, они једно за другим, у трен положили живот за ближњег свога и стали пред Христа васкрслога. Земља тугује, али се небо радује. Нека им се душа спаси, а спомен на земљи никад не угаси“, поручио је отац Бранко Вујачић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј казао је у обраћању медијима у Цетињском манастиру да се радује што је у Црној Гори заједно са Патријархом антиохијским и цијелог Истока Јованом X. „Био сам пре 1969/1970 године управник у Острогу, те сам тада имао прилику да посетим готово целу Црну Гору из које је и моја мајка пореклом, тако да имам блискост са Црном Гором. Радује ме што је садашња Црна Гора у односу на тадашњу у погледу Цркве нешто што је нормално за Црну Гору, да има живу Цркву, да има свештенство, монаштво. Посебно ме радује што сам у прилици да будем овде заједно са Патријархом антиохијским, Патријархом древне хришћанске апостолске Цркве који нам свима доноси благослов свој и Његову жељу да у нашем народу владају слога, мир и љубав, оно што је нормално јер смо један народ, иако смо подељени. Али то не значи да смо раздељини. Треба једни друге да помажемо и да будемо народ какав Господ и наша историја очекује и жели“, поручио је Његова Светост. Весна Девић/Рајо Војиновић извор