Претражи Живе Речи Утехе

Увек сам знала да је моја небеска заштитница Блажена Ксенија Петроградска. То се десило некако само по себи. Рођена сам и одрасла у Санкт-Петербургу и од самог рођења сам била веома болесно дете... ...Час ме је болело једно, час друго и моја јадна мајка ме је стално лечила од неких болести. Једном сам с мамом отишла у мали град недалеко од Санкт-Петербурга. Не сећам се како се звао тај град, јер је прошло већ око петнаест година, сећам се само да се тамо налазила потпуно бела велика и лепа црква, у коју смо одлучиле да удјемо. У црквеном киоску сам угледала малу икону Блажене Ксеније о којој ни ја ни моја мама ништа нисмо знале. Иконица ми се веома свидела иако се ничим није издвајала, мама ми ју је купила и данас иако живим у другој земљи та иконица је увек са мном. Без обзира на то што сам радила на Васиљевском острву морам са стидом да признам да сам на Смоленско гробље дошла први пут тек пре две године, иако сам прочитала књигу о Блаженој Ксенији одавно и знала сам да се њена капелица налази близу. Три године сам била заљубљена у једног човека и била уверена у његову љубав према себи, али се ништа није дешавало - очигледно нам није било судјено да будемо заједно. У том за мене тешком периоду први пут сам дошла у капелицу али је она већ била затворена, само је на вратима висио дјачић за цедуљице. Написала сам своју и замолила Светитељку да ми пошаље човека који ће ме заиста волети и са којим ћу моћи да оформим породицу. Кроз неко време у ноћ на 6 фебруар сањала сам сан као трчим из све снаге у капелицу Блажене Ксеније и бојим се да нећу успети да ће се затворити. Дотрчала сам и видим да су врата заиста затворена а около су шетале огорчене жене са децом и још неки људи. Зауставила сам се збуњена и одједном су се врата отворила, провирила је једна жена и рекла ми: "Уђи, остало је још једно место". Ушла сам а унутра као да није била црква, већ нека кућа у којој су људи шетали и нешто разгледали. Било је јако пуно људи, поред прозора је стајала читава гомила, и сви су нешто гледали само ја нисам видела због леђа. Одједном се жена која ми је била окренута леђима окренула и ја схватам да је то Блажена Ксенија преда мном, падам на колена и молим је за помоћ да средим свој приватни живот. Она ме пита; "А колико имаш година?" - "Двадесет пет, - кажем - већ је одавно време да се удам, а ништа се не дешава". "Да - каже, - време је да се удаш". Даље се сећам како је изашла из капелице, а преда мном је седела старица и питала ме да ли сам чула нешто о Ксенијином сину Андреју. "Нисам, - кажем - Андреј је био њен муж, а децу није ни имала!" - "Како није имала_ - каже ми она. - Имала је сина Андреја". Тада сам се пробудила. Тачно после годину дана у фебруару сам се удала. Срећан стицај околности који су довели до мог брака ме подстиче да мислим да се то није десило без Божијег Промисла. Мој муж је странац, али његово име практично у потпуности одговара руском имену Андреј. Ана Голубева http://lepavina.teleklik.net/vijest_cir.php?id=668

Христос је говорио тако једноставно, јасно о току живота, о овом проласку сваког од нас на овој прелепој земљи, и говорио је о тугама... да, о многим тугама и патњама , о животним олујама, милијардама удараца, оним немилосрдним, који боле и тело и дух и душу и све ово на нама, на мени, на сваком човеку. Истину говориш Христе мој, то је реалност и већина људи то свакодневно доживљава - падају и повијају се, даве се у проблемима, боре се и гунђају, неки падају у очајање... Да, ми смо на удару. Сваког минута нашег живота дешавају се непријатељски напади, деструктивни по нашу веру и наду. И питам те, Христе мој, молим ти се и исповедам искрено, како да поднесем толику патњу, како да ходам, када ме сваког тренутка туга гони, када болести и страсти пустоши моје тело и моје биће, када свакодневни живот губи мир и постаје угњетавајући, када сила мамона тлачи и лишава сваку наду. Живимо у мору, Христе мој, у олујном мору, сада у нашим данима, у последњим данима времена света, и осећамо потребу да нас држи твоја Света рука, да нас поново подигне, баш као у првим годинама гоњења, када су први хришћани исповедили своју веру и положили своје животе за Тебе. Реци ми Христе мој, молим те, причај са мном, покажи ми, поведи ме поново на пут твоје истине и заштити ме од насртаја зла, сада када очајање тражи да живи са мном, сада када стреле новца опседају моју душу и траже да те се одрекнем, да ропћем против Твоје Љубави. Чедо моје, не плачи и не буди запањен тугом овога света, нити сумњај у моју љубав према теби и свету, јер знаш да сам се за тебе жртвовао и умро на крсту. Због тебе сам претрпео зло и клевету фарисеја. Због тебе сам претрпео батине и увреде, трнов венац и ексере, пробијање копљем, исмевање. Не плачи, чедо моје, и не дај да се узнемири душа твоја. И знај да видим твој пут и твоју борбу. Знај да сам уз тебе у твојим тешким тренуцима. Знај да је моја љубав према теби бескрајна. Знај да је твоје стрпљење радост на небу. Научи да својом понизношћу раствориш зло. Знај да сам и ја у свакој твојој сузи. Да, ја сам близу тебе, поред тебе, као твој пријатељ, добар пријатељ који се жртвовао за твоје спасење. Не плачи, чедо моје, и настави да се бориш. Не прекидај свој труд, имај поверења, прати моје кораке и иди напред, не бој се. Смогни снаге, немој сумњати и имај храбрости, устани поново, чуј мој глас и узми ме за руку и пређи баријере, буди свет и праведан. Својом молитвом и праштањем, понизношћу, победи тугу и неправду. Не плачи, чедо моје, не плачи и буди храбар, пошто сам ја победио свет и ти можеш победити, Пошто сам ја узео крст и ти можеш узети свој, пошто сам ја опростио и ти се смилуј, пошто сам се ја борио и ти можеш да прођеш препреке. Био сам твој цар и Бог и трпео сам за тебе ходајући до Голготе. Радовао сам се и волео тебе и сваког човека, сваку моју творевину . Покушај, дакле, вођен вером и љубављу, да се бориш свим срцем за топлину и силу милосрђа, труди се за добру борбу, за врата раја. Труди се и увек ћу бити близу тебе, сваког тренутка твога живота, у свакој твојој тузи и сада и увек до краја века и олакшаћу твој бол, веруј, слушај мој глас и смогни снаге, дођи к мени, приближи ми се, ослони се на свог пријатеља и оца и брата и свог Бога, дођи и ја ћу поново носити терет твога искушења. Пробај дете моје, памти моје речи, „у свету ћеш имати тугу, али буди храбар, Ја победих свет“ (Јн. 16. 33) . https://www.vimaorthodoxias.gr/theologikos-logos-diafora/prospathise-gia-ton-kalo-agona-gia-tin-pyli-toy-oyranoy/#

“Честитам вам новог Митрополита којег смо јутрос, по промислу Божјем, Духом Светим, молитвама светих саборних отаца и молитвама свих вас, устоличили у Цетињском манастиру. Данас се радује читава Црква православна, и небеска и земаљска, али пре свега, радује се данас Свети Петар Цетињски, радује се Свети Василије Острошки, и толики број светитеља Божијих на трону митрополита цетињских, црногорско-приморских, све до вашег незаборавног, духовног оца, и нашег учитеља и оца свих овде сабраних, блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Радују се због достојног наследника, и честитог и достојног, браћо и сестре, вашег заступника пред Господом.” Овим ријечима се данас Његова светост Патријарх српски г. Порфирије обратио народу у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици по доласку са Цетиња гдје је свечано увео у трон црногорско-приморских митрополита Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на овогодишњем мајском засједању изабрао за насљедника блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Патријарха Порфирија, Митрополита Јоаникија и владику крушевачког Давида испред Саборног храма дочекали су ријечима Достојан – Аксиос, архијереји наше и других помјесних цркава: Архиепископ катарски Макарије (Јеруслимска патријаршија), Митрополит тверски и кашински Амвросије (Руска православна црква), Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Украјинска православна црква), Митрополит теронопољски и кременецки Сергије (Украјинска православна црква), Митрополит берлински Марко (Руска православна загранична црква), Митрополит ловчански Гаврил (Бугарска православна црква – БП), Епископ сјемјатички Варсонуфије (Пољска православна црква), Митрополит ђирокастријски Димитрије (Албанска православна црква), Архиепископ кошицки Георгије ((Православна црква чешких земаља и Словачке), Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован, Митрополит дабробосански Хризостом, Епископ сремски Василије, Епископ банатски Никанор, Епископ будимски Лукијан, Епископ британско-скандинавски Доситеј, Епископ жички Јустин, Епископ шумадијски Јован, Епископ зворничко-тузлански Фотије, Епископ милешевски Атанасије, Епископ диселдорфски и њемачки Григорије, Епископ полошко-кумановски Јоаким, Епископ брегалнички Марко, Епископ рашко-призренски Теодосије, Епископ славонски Јован, Епископ аустријско-швајцарски Андреј, Епископ бихаћко-петровачки Сергије, Епископ нишки Арсеније, Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, Епископ захумско-херцеговачки Димитрије, Епископ ваљевски Исихије, Епископ изабрани будимљанско-никшићки Методије, Епископ моравички Антоније, Епископ ремезијански Стефан, Епископ топлички Јеротеј, Епископ умировљени канадски Георгије, Епископ изабрани марчански архим. Сава (Бундало), Епископ изабрани хвостански архим. Јустин (Јеремић), архимандрит Методије, игуман манастира Хиландар, са многобројним свештенством и свештеномонаштвом и вјерним народом. Дочеку је присуствовао и Здравко Кривокапић, предсједник Владе Црне Горе, представници политичког и јавног живота у Црној Гори. Сабраним се обратио и Митрополит Јоаникије, који је поручио да је устоличење библијски догађај када дође Његова светост и 40 архијереја из светих Божијих цркава. “Ми знамо да нам је то призив, да се што више Богу молимо да се Божија благодат преко њихових молитава што више умножи међу нама. И наравно било је доста искушења. Ми смо се том искушењу одупрли на такав начин што смо се Богу молили и што нијесмо дозволили да узвраћамо истом мјером, нити у било ком моменту да уђе мржња у наша срца, јер знамо да су ове подијеле, које су у Црној Гори, а које поједини људи користе, вјештачки изазване, и да се на томе много радило.” Нагласио је да је ово све што се догађало око устоличења, оптерећивало Црну Гору и њене грађане и да сви ми у Црној Гори доживљавамо да смо одговорни и за оно зашта нијесмо одговорни. “Није лијепо да Црна Гора, посебно град Цетиње, шаље поруке да неко није добродошао, не само ја, него ево данас се тако догодило да нам нијесу могло доћи ни представници наших сестринских помјесних цркава, који су дошли да увеличају нашу радост и да Црној Гори и свима нама дају подршку”, бесједио је високопреосвећени Митрополит Јоаникије, додајући да је ово највише оптерећивало Владу Црне Горе и лично премијера господина Здравка Кривокапића. Даље је објаснио да је Црква гледала да све учини да се раздор међу браћом смањи: “Сви имамо искушења, али је преовладао разум, али и осјећај части и поштења, посебно према гостима. И ево радујем се, што су нам дошли гости јер на такав начин се прожима љубав и заједништво у цијелој Црној Гори”, казао је владика, рекавши да је у Цетињском манастиру било довољно народа да испуни њихове душе и срца, као и овдје у овоме Светоме храму, гдје почивају мошти његовога претходника блаженопочившег Митрополита Амфилохија, гдје су служили браћа архијереји који су дошли да нас молитвено подрже. Честитке Митрополиту Јоаникију упутили су и представници помјесних цркава који су му том приликом уручили и пригодне поклоне. Митрополит Јоаникије је 56. епископ ове Светосавске епископије, која је установљена прије 800 година, касније уздигнута на степен митрополије, а 41. митрополит црногорско-приморски који се устоличава у Цетињском манастиру. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У недељу, дана 17. новембра, када Црква слави преподобног Јоаникија Великог, светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика Димитрија началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим. Преосвештеном Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман Богојевић (Епархија канадска), протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, протонамесник Немања Клајић, први парох даљски и ђакон Предраг Јелић из Даља. Владика Херувим је после заамвоне молитве изговорио следећу беседу: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је на здравље и спасење данашња света Литургија у нашем Саборном храму Светог великомученика Димитрија. Благодат Божја која нас увек позива сабрала нас је да будемо део Тела Христовог, да се са Богом сједињујемо кроз Тело и Крв Христову. То је највећи дар који човек може да прими, да Причешћем излечи своју душу и тело. Заиста је велики благослов Божји када се можемо сабрати око Тела и Крви Христове, то је пуноћа живота у Цркви Божјој. Нема лепшег примера заједничарења од онога у Цркви Божјој. На Литургији се налази испуњење, ту се задобијају небеска блага и врлине. Врлинама се успињемо ка Небеском Оцу, Творцу свих нас Који је из своје превелике љубави омогућио заједницу кроз Тело и Крв Христову. Зато се на сабрању сећамо тих истина које су нам дате и требају бити наш путовођ у овоземаљским бурама. Заиста је тешко у овом свету живети одвојен од Бога. Ако нисмо у заједници са Богом теже схватамо и прихватамо све оно што нам се у животу дешава. Догађаје у животу доживљавамо као страшне ствари које нас не воде ка испуњењу. Ако живимо са Богом онда све добија своју пуноћу. Овај свет је безнадежан и не води нас у смеру у којем нас руководи Црква Божја. Црква нас руководи ка Небеском Царству, ка вечној нади, вечној љубави и крепости. Свет нас овим не нуди, зато је савремени човек је безнадежан и нема свој пут ако није у Цркви Божјој. Данас смо из Светог Јеванђеља чули да се многи људи облаче у скупоцена одела, што је заправо овоземаљска страст. Човек хрли страстима јер су оне пријемчиве људској природи. Међутим, то нису оне вечне вредности и дође тренутак када више не знамо где смо и ко смо, одакле смо. Губимо се у бурама овоземаљских брига и невоља јер немамо Христа, немамо Бога пред собом. Ако имамо Бога пред собом онда се нећемо изгубити у вртлогу овоземаљског сладострашћа, него ћемо имати Светлост на крају тога тунела. Та Светлост је Црква Божја, та Светлост је Господ наш Исус Христос. Господ Исус Христос је наш Пут и Истина, наша вечна Врлина и Крепост. Требамо ходити Крстоносним путем који нас води ка Царству Небеском. Ван Цркве Божје не можемо то осетити, нити примити. У Цркву Божју морамо долазити и сабирати се око Тела и Крви Христове. Од апостолског времена, па све до данашњега дана Црква овенчана венцем светитељса сведочи Господа Исуса Христа. Светитељи су окренувши се Христу открили да свет нема у себи наде и утехе, него да је пролазан и испуњен страстима. Ходили су Крстоносним путем и задобили венац вечне славе. Пуноћа живота свих нас налази се у Цркви где смо сабрани око Тела и Крви Христове, где смо браћа у Христу. Браћа која немају ништа једни против других, који у суштини свог бића не носе сујету него Христа. Лепо је када је храм пун људи који вапију ка Господу и својим појањем и присуством пројављују благодатну заједницу. Ту је благодат Божја присутна. Наши родоначелници, свети Сава и свети Симеон, учили су нас да идемо путем у Царство Небеско. Пут у Царство Небеско јесте трновит и тежак, али је благословен. Ако тим путем ходимо бићемо благословен народ, народ који зна своје назначење у овом свету. Нема правог назначења нити истине без Господа Исуса Христа. Требамо да долазимо у свети храм, да посећујемо света богослужења и да се напајамо Речју Јеванђеља које је вечна истина и вечно откровење Бога човеку. Ако смо послушни тој Речи бићемо заиста светосавски народ, народ богоносан. Нека сте живи, срећни и благословени, нека је благословен данашњи дан у који смо се сабрали да још једном посведочимо Истину, пуноћу Сабрања и живота у Телу и Крви Христовој. Амин. Извор: Епархија осечкопољска и барањска