Претражи Живе Речи Утехе

Заповести Божије, дела светих отаца, савети свештеника некако пролазе данашњег човека. Напротив, он из читавог овог драгоценог складишта живота покушава да одсече информације и узме само оно што му се допада. Колико пута сте видели: човек чита на интернету на непровереним блоговима, сајтовима, групама, разне псеудоправославне фикције, а онда све ово прихвата као истину, и прослеђује другима. Такав човек каже: „Јеси ли чуо да се икона чудесно појавила на некој брези у тој и тој шуми. И ми хитно морамо да одемо тамо. Или, тамо се појавио тај и тај старац, који је рекао то и то (а та особа можда уопште и не постоји, фантастичан лик којег је неко измислио у своје себичне сврхе). И ти поверујеш у то. Али зашто не читате дела великих учитеља Цркве, светог Јована Златоустог, Василија Великог, Григорија Богослова? Или других дивних светитеља, чијим делима су спасене стотине генерација православних хришћана. Стотине генерација су се уздигле на небо захваљујући читању ових књига и животу по њима. А ви пролазите поред свега овога и тражите некакав апсурдни отров који је опасан по ваше духовно здравље. Али ако вас дела светих отаца не занимају, онда размислите какав сте хришћанин? Шта није у реду са вама, ако су ове творевине врата спасења, а ви не желите да уђете у њих. Свети апостол Павле писао је посланицу свом духовном сину, апостолу Тимотеју, који важи за све нас: „Пази на себе и на науку, и стој у томе; јер ово чинећи спашћеш и самога себе и оне који те слушају.“ (1. Тим. 4, 16). Свети апостол Павле даље пише да ако то учиниш, бићеш спасен. Бићеш спасен! Шта је још потребно? Али гордом човеку ово није довољно. Он жели да створи сопствену религију, сопствену мањкаву копију Православља, у којој би се усудио да скине Бога са престола и сам седне на њега. И жели да уради то непримећено, као случајно, под уверљивим изговором, напајајући чудовиште своје гордости и удостојећи себе скоро као светог пророка. Из свештеничке праксе бих издвојио неколико знакова ове болести под називом „прелест“. 1. Жеља да подучавате и водите друге. 2. Болно одбацивање сопствене погрешности и критике. 3. Напуштање свештеничке јерархије. У прелести, ђаво толико изврће човека, да он прво почне да критикује свештенике, затим им не верује, сматра их безблагодатнима и, сходно томе, све мање учествује у Светим Тајнама Цркве и богослужењима, а затим потпуно напушта Цркву. Одлази у неки стан, подрум, у коме „слуга“ попут њега, у заблуди, „служи“. А у исто време, таква особа почиње да себе сматра носиоцем великог, тајног знања, које поседује уски круг људи, што значи да је виши од многих (ту је видљива гордост ), заборављајући на речи Спаситеља: „Ако вам дакле реку: ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не вјерујте. “ (Матеј 24:26). А ово су речи самога Бога! И такав човек отпада од Цркве као јединог пута ка спасењу, идући погубним путем јереси или раскола. У закључку бих желео да кажем: Православље не треба само волети. То је мали квасац који диже цело тесто. Оно мора променити душу, понизити је и разбеснети. Али за то треба отворити врата душе према Богу. И Он, Позвани, ући ће у њу и спасти је ако и сами искрено, потпуно и без компромиса то желите. протојереј Андреј Чиженко https://pravlife.org

На почетку емисије протојереј-ставрофор Слободан Зековић архијерејски намјесник барски говорио је о диксриминаторском Закону о слободи вјероисповијести и увјерења чије усвајање је ,,дигло на ноге“ часну Црну Гору и велики број вјерног народа који је пројавио слогу, јединство, искрену, праву вјеру и оданост. Отац Слободан је истакао да је част бити свештеник у Црној Гори и имати овакаве вјернике који су понос Цркве Христове. Звучни запис емисије У наставку емисије отац Слободан је говорио о томе како на најбољи начин да припремимо своје душе, своја срца, своје витлејемске пећине да се у њима роди Богомладенац Христос, подсјећајући на дивне обичаје слављења Божића као и недјеље које му претходе, Дјетињци, Материце и Оци. У наставку емисије отац Слободан је одговарао и на остала питања наших слушалаца на која ћете наћи одговоре ако одслушате ово издање емисије ,,Питајте свештеника“ коју вам топло препоручујемо за слушање. Извор: Радио Светигора

Хор ученика веронауке из основних школа са леве обале Дунава Свети Симеон Богопримац, кога заједно воде вероучитељ хаџи Драган Поповић и учитељица Маја Поповић, прославио је Сретење Господње, своју крсну славу и то дванаесту годину за редом. Овај хорић иза себе има многобројне наступе - последњи 13.јануара 2019. године на Распеваној јелки у Божићном сеоцету код храма - али пре свега поје у цркви на светој Литургији недељом почев од храма Светих Петра и Павла у Котежу, храму Светог пророка Илије у Миријеву, а сада у цркви Свете Петке на Овчанском путу, јединствен је и по томе што и није хор већ дечја певница која негује једногласно певничко појање и пева песме свога вероучитеља из песмарице Тројице је престо љубав. Хорић ће, ако Бог да, ове године појати и на слави општине Палилула празник Светог јеванђелисте и апостола Марка, за коју прилику је вероучитељ Драган спевао песму о том славном светитељу која ће том приликом бити премијерно изведена. До сада хорић има три објављена музичка цд-а, а у припреми је и четврти као и нова песмарица њиховог вероучитеља. И ове године мали хористи су освојили прегршт награда на општинском такмичењу у соло певању млађих разреда Златна сирена. Ове године хорић се окупио у знатно мањем броју, не само због ледене цркве већ и због опаког грипа, са својим марљивим свештеницима и на светој Литургији, која је почела у 9 часова у цркви Свете Петке на Овчанском путу, отпојали и обред ломљења славског колача. Добри парохијани и гости на слави били су послужени доброчинством родитеља без којих овакве ваннаставне активности са децом не би могле да се остварују. Реч срећа изведена је из појма Сретења Господњег, јер је срећа једино у сусрету са Богом, који јесте и који ће бити. Христос каже: „Не будете ли као деца нећете ући у Царство Небеско“, а дух овога света учи децу, погрешно, да треба да буду као одрасли. Један велики свети српски старац, који је добио име по Светом Сави Равноапостолном, говорио је: „Ако не знаш шта да урадиш, а немаш кога паметног да питаш, а ти питај мало дете, и шта ти оно одговори послушај га и учини тако“. Хорић управо брине и размишља о деци јер већ двадесетчетворо деце из те мале музичке дружине уписало је и похађа музичке школе у Београду, а у хорићу је до сада било преко три стотине деце. Наша земља је даровита са дечјим талентима али је и историјски значајна за целокупну културу света. Рад са децом изискује пуно одрицања и напора, али заузврат деца, као нико, то најискреније враћају са љубављу која мора стално да се обнавља и негује лепим понашањем. Извор: Српска Православна Црква

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј поучио је окупљени народ речима о чудима створених по промислу Божјем, а као једно од тих чуда навео је управо цркву Сабора Светог архангела Гаврила у Предејану која је некада давно била „чудо од запуштености“, а данас се након велике обнове пројављује као прелепи храм – „чудо на понос свакога града, обновљен, живописан и украшен“. Патријарх је захвалио свим људима који су помогли обнову храма како онима који су за тај труд награђени признањима тако и „добром народу који живи на овим просторима“. Као што је најављено, додељена су признања свима који су несебично помогли обнову овог храма. Орден Светог Саве другог реда додељен је породици Павловић, а орден Светог краља Милутина г. Драгану Савићу и г. Милчи Декићу. Грамате су добили добротвори храма г. Влада Банковић, г. Бранислав Милановић и фрескописац храма Бојан Станојевић. Захвалнице Црквене општине добило је више од двадесет прегалаца. Извор: Српска Православна Црква

Звучни запис беседе Извор: Радио Слово љубве

Овогодишња Парада поноса заказана је за 6. октобар, а уз њу су заказана још три слична улична догађаја од којих је најинтересантнија парада ратних ветерана названа Парадом срама. Овде можете погледати/преузети емисију "Око 11" Може ли Парада поноса од манифестације високог ризика да прерасте у прилику за указивање на сваку врсту дискриминације у друштву, тема је о којој су разговарали гости емисије "Око 11". Председник Савеза ратних ветерана Србије Миле Милошевић рекао је да се држава стиди својих ветерана, учесника рата, али да они 6. октобра неће правити протест, него желе да искажу проблеме ветерана. "Имате 500 хиљада ветерана, али се држава за њих не интересује, не примећује их. Наш скуп ће бити јако достојанствен, видеће се колико Србија има инвалида, мајки и очева који су изгубили своју децу, и колико има ветерана. Наместило се да то буде 6. октобар, заказали смо, и онда чули да и они имају своју параду", каже Милошевић. Један од организатора Параде поноса Адорјан Куруцз, каже да све о чему говори у јавности осећа на својој кожи, и да му је важно да се "ствари изгурају, као што је то важно и ратним ветеранима". "Видимо некакве помаке у односу на прошлу годину, променили смо читав концепт Прајда, не само шетњу, него и читав концепт фестивала који ће се одржати у наша четири зида", каже Куруцз. Мехо Омеровић, председник Одбора за људска и мањинска права и родну равноправност Скупштине Србије, нада се да је Милошевић у праву, да ће 6. октобар бити леп дан, који ће протећи у миру и достојанству, без крви, ломљаве, туче, и да ће учесници протеста јасно артикулисати своје захтеве како би им се могло помоћи. "Сматрам да сви који имају проблем и чија су права угрожена, имају право на протест, имају право да скрећу пажњу на себе и да траже да им се помогне, али уз коректан однос једних према другима, и равноправан третман од државе", каже Омеровић. Куруцз каже да се унапред радује 6. октобру, да се нада да ће се људска права поштовати, као и рањиве групе које уопште не могу да се чују. "Прија ми још један скуп истог дана, јер нам је заједничко то што нека права не можемо да остваримо, немамо адекватну комуникацију са неким институцијама". Милошевић се слаже и наводи да се "тим проблемима нико не бави, и да је то страшно". Безбедност - ризична тачка Мехо Омеровић сматра да за проблеме унутар организација не треба кривити Расима Љајића, којег је Милошевић прозвао као једног од криваца, и за чијег се мандата као министра рада и социјалне политике нису решили бројни проблеми ветерана. Куруцз најављује да ће уторак 2. октобар бити посвећен породици, деци, да ће гостовати припадници геј популације који ће причати о односима са својом децом. "Једне те исте аргументе слушамо већ четири године, нема ту ничег новог", наводи Куруцз. Мехо Омеровић истиче да ризична тачка може бити безбедносно питање, а Куруцз наводи да искуство 2010. године, када се наводно говорило о мирним скуповима, није доброг донело, и да се он тога плаши. "Ми имамо захтев да се процесуирају све особе које су претиле током организације прошлогодишњег Прајда, не постоје никакве санкције за такве претње", каже Адорјан Куруцз. Милошевић такође наводи да свако има право да се бори, али без насиља. "Ми ћемо Влади и Скупштини поднети захтеве, најпре Закон о ратним и војним инвалидима, па ћемо тражити смену помоћника министра, па да се испита коме су дате паре, који пројекти живе, који не живе", каже Милошевић. Омеровић наводи да је пре три године ухапшена група која се бавила криминалом сакривена иза лажних инвалидских пензија, "То што Милошевић говори није нетачно, истрага траје, и на њеном крају ћемо сазнати шта се дешавало", наводи Омеровић. Неколико манифестација 6. октобра "Одржава се неколико манифестација 6. октобра, грађани ће присуствовати и преносу моштију кнеза Павла Карађорђевића, биће ту и протести Образа, али то све треба одвојити", каже Омеровић и упозорава на летке који су се појавили на Врачару а који најављују линчовања представника Параде поноса. "Ако тог дана безбедност не буде на највишем нивоу, биће то тужан дан за нас", каже Куруцз, и наводи да је прошлогодишњи Прајд забрањен, као и да се тај случај налази пред европским судом. Милошевић предлаже да два протеста могу да иду и истом маршрутом, каже и да се не плаши, јер верује да протест неће бити забрањен и да ће проћи у миру. Омеровић наводи да би ноћ 6. на 7. октобар била идеална ако би светски медији преносили мирну слику, демонстрације које би протекле на такав начин да свако од државе тражи оно што му припада, са животом у нади да ће своје жеље једном и остварити. Милошевић закључује да ће резултат тога дана бити да се њихов глас више чује, а Куруцз се нада да неће бити штете, повређених људи и слике која је 2009. године отишла у свет. Извор: РТС