Претражи Живе Речи Утехе

Данас је празник Св. Параскеве-Петке римљанке, био сам позван на храмовну славу од стране свог брата саслужитеља у месту Ћурлина код Малошишта, како би увеличали и заједно прославили храмовну славу посвећену овој дивној Светитељки. Када год у току недеље по позиву служим св.Литургију ван своје парохије о томе редовно и "обавезно" на недељној Литургији обавестим верни народ да ћу бити одсутан (нећу нагласити оправдано јер нема за шта да се правдам) и ту праксу нисам ја измислио већ наследио, јер ако желите да вама неко дође на славу, ред је да и ви својим присуством испоштујете оне који вас позову и тиме вам укажу велико поштовање. На овогодишњој преслави нашег храму да скромно кажем присуствовало је 17 свештеника и хвала драгом Богу, када би само поједини знали колика је то част за ово место. Али наравно има и оних изузетака који немају елементарно поштовање и познавање оваквог обичаја, поготово на парохијама где је само један свештеник. Наиме, јутрос је неко толико био упоран да је 45 минута звонио, човек је отворио врата и ушао у ходник куће, дете је било у соби уплашено није знало како да реаугје док је супруга била на другој страни својих обавеза. Наш парохијски храм Свете Параскеве прославаља своју храмовну славу 27 октобра она је српског порекла, док је данашња која се прославља 8 августа била римљанка другачије названа и трнова. За оне који би помислили да се није служило у храму "Свете Петеке" на дан "Свете Петке" да знају о че(с)му се ради. Наравно када нисам ту НИСАМ ТУ, да јесам био би ТУ много јасно, сигурно сам негде где бих свакако требало да будем. Доживљавати Цркву као шведски сто, а свештеника као конобара (уз поштовање према тој делатонсти) који ће на дугме увек бити ту за испуњавање нечијих потреба поготово оних индивидуалних типа : ја волим да сам сам у цркви када нема никога, тада се боље помолим, незнајући да се сваке недеље служи Св.Литургија која је средиште живота Цркве, за такве немам посебан коментар јер се из приложеног све "разуме". Црква није место медитације и не знам какаве контемплације, за људе који имају овакво поимње индивидуалистичког упражљавања духовности, и рај ће бити пакао јер ту ће бити и других личности, према томе нема раја без ближњега-заједнице. На вратима парохијског дома је мој број телефона, за сваку потребу када сам одсутан и ево пета година како све функционише, свако је испоштован, али само моја породица и ја знамо како успевамо, сматрам да ово није место за таква објашњења. Сваки свештеник је пре свега човек, са свим својим врлинама и манама, потребама и животним ситуацијама на које би требало да одговори. Свештеник није суперсонична антрополошка стварност, и њему дете добије температуру и њега позову пријатељи на излет, он има кумове и родбину, он се бави спортом слуша музику слика, свира неки инструмент и то је НОРМАЛНО. Дакле све што обичан човек чини чини и он, осим наравно његовог назначења које остварује сходно својој харизми или ти дару. Срећна Слава свима, коме није јасно у савко доба може да дође дакле било ко, и спреман сам да му подробније објасним и приближим све у вези са функционисањем живота наше парохијске заједнице у којој нема ни једног проблема напротив обнављамо све што се обновити може, дођите и видите. Овим путем се обраћам и онима који упорно шаљу захтеве за "пријатељство" на ФБ-у, смтрам да нема ама баш никаквог разлога да то будемо на мрежи а да то нисмо у реалном животу за мене првенствено на Св.Литургији. Воајеризам тима шта "поп" ради где иде са киме се дружи то све могу уживо да вам кажем, живим обичним животом са свим радостима и текобама-искушењима. Живи били срећан празник, хоћу да упутим свакога и да се посветим. Као што рече свети патријарх Павле Бог ће помоћи ако има коме, у том смислу помоћићу вам само нека вас буде-има!.