Претражи Живе Речи Утехе

Епископ диоклијски Г.Методије, викар Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у недјељу праштања, уочи Часног поста, 1.марта 2020. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог великомученика Теодора Тирона. Саслуживали су му архимандрит Сергије из Америке, као и острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакон Роман, јереј Ненад Бубања парох бучичко-виницки и лубнички из Епархије будимљанско-никшићке, као и јерођакон Јаков, сабрат Цетињског манастира. Одговарала је острошка братија, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа. Посебну радост евхаристијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце. На крају богослужења сабранима се бесједећи обратио Владика Методије, који је казао да улазећи у Велики васкршњи и Часни пост вјерни се припремају да гледају Лице Божије. – Спремамо се за ту свејтолост Васкрсења и само онај човјек који се дубоко смири, гдје је Христос рекао ”блажени су они који се смире и који дубоко у себи осјете и открију Лик Христов”, он ће видјети тај Лик. Онај Лик који се мјесецима гледа у овим литијама које иду кроз све градове Црне Горе – рекао је Преосвећени Владика. Само онај који се смирио, додао је Владика Методије, тај ће и да се покаје, а онај који доживи дубоко покајање, биће у стању да опрости. – Само ако опростимо једни другима, опростиће Господ гријехе наше. Само кроз дубоко смирење, кроз дубоко покајање и праштање са свима ближњима, ми ћемо доћи у стање задобијања благодати Светог Духа. То је оно што смо осјетили на овој Литургији кад смо примили Тијело и Крв Христову, примили живога Бога у себе. То ниједне ријечи не могу исказати – нагласио је Владика Методије и честитао сабранима почетак поста и пожелио да Господ све удостоји стања смирења духа. Извор: Митрополија црногорско-приморска

На почетку емисије протојереј-ставрофор Слободан Зековић архијерејски намјесник барски говорио је о диксриминаторском Закону о слободи вјероисповијести и увјерења чије усвајање је ,,дигло на ноге“ часну Црну Гору и велики број вјерног народа који је пројавио слогу, јединство, искрену, праву вјеру и оданост. Отац Слободан је истакао да је част бити свештеник у Црној Гори и имати овакаве вјернике који су понос Цркве Христове. Звучни запис емисије У наставку емисије отац Слободан је говорио о томе како на најбољи начин да припремимо своје душе, своја срца, своје витлејемске пећине да се у њима роди Богомладенац Христос, подсјећајући на дивне обичаје слављења Божића као и недјеље које му претходе, Дјетињци, Материце и Оци. У наставку емисије отац Слободан је одговарао и на остала питања наших слушалаца на која ћете наћи одговоре ако одслушате ово издање емисије ,,Питајте свештеника“ коју вам топло препоручујемо за слушање. Извор: Радио Светигора

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије саопштио је данас да је добио писмо од Његовог блаженства Патријарха јерусалимског Теофила III, који је освештао Храм Светога Јована Владимира у Бару, у којем изражава бригу због ситуације у Црној Гори, настале након усвајања дискриминаторног Закона о слободи вјеросиповјести: „Јерусалимски Патријарх Теофило III шаље благослов Свете цркве јерусалимске, Мајке цркве свих цркава, нашој Цркви, Митрополији црногорско-приморској и свима вјернима, изражавајући своју бригу за збивања у Црној Гори, уз обећање да ће послати некога да се овдје, заједно са нама моли и тиме посвједочи то јединство наше са Светом јерусалимском црквом којој ми припадамо. Ми смо Црква рођена у Светом граду Јерусалиму у Храму Ваксрсења, оно мјесто гдје је Господ био сахрањен и гдје је васкрсао из мртвих, тако да нас тајна Христовог распеће и васкрсења повезује са Мајком црквом свих цркава и са свима светим Божијим душама кроз вјекове који су Господу послужили“, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Високопреосвећени владика Амфилохије је ово казао након Свете службе Божије коју је са свештенством служио у манастиру Бешка на Скадарском језеру. У архипастирској бесједи Митрополит је нагласио да причешћујући се Тијелом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа у себе примамо божанску вјечну љубав – Бога као љубав, и од смртних постајемо бесмртна бића, од пролазних, непролазна: „Примајући ту Божију Светињу, ми се сједињујемо са Христом Господом, Оцем Његовим, са Духом Светим и са свима који су Христови кроз вјекове, и онима који су се упокојили и Богу послужили, и онима који су још живи широм васељене. Велика Света тајна примање Бога као љубави и тиме задобијање вјечнога и непролазнога, бесмртнога живота је оно ради чега је човјек и створен на земљи, ради чега и постоји.“ Навео је да се све што се догађа овдје на земљи, завршава смрћу – ништавилом, а пуни смисао живота на земљи се добија управо тиме што се човјек причешћује Тијела и Крви Господа – Божије љубави, која је уграђена у свеукупну Божију творевину и плод је те љубави. Подсјећајући на ријечи Ловћенског Тајновидца да је Бог када је стварао свијет, у дубинама бића уградио честицу свога васкресења – силе Своје, владика Амфилохије је казао да је то, што је у самој природи творевине уграђено, своју пуноћу добило у Тајни рођења Сина Божијег распетог и дарујућег за живот свијета, и васкрслог из мртвих: „Васкрсење Христово је пуноћа свеукупне божанске творевине и најдубљи смисао и божанске творевине и нашега људскога бића, створеног по лику и подобоју Божијем. Примајући Њега у себе и ми постајемо слични самоме јединородноме Сину Божијем .“ Још једном подјсећајући да је то Велика и света тајна, Митрополит је навео да су зато и светиње на Скадарском језеру подизане кроз вјекове, и увијек изнова обнављане, да би кроз њих и преко њих се обнављале и препорађале наше душе и задобијале тај дар вјечнога и непролазнога живота. „Диван је Господ у светима својим, предиван и у Светоме мученику Севастијану који је не само примио божанску љубав и Христа Господа, него је својим животом задобио да постане као сам Господ, и у Светом Модесту Патријарху јерусалимском који је такође својим подвигом и трудом примио Господа, а које данас прослављамо. Господу нашем, Оцу и Сину и Духу Светоме, Богу љубави, дивноме у светима својим, нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин“, закључио је на крају бесједе Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У знак подршке Православној цркви и вјерном народу у Црној Гори, са благословом Његовог преосвештенства Епископа рашко-призренског Теодосија, у суботу, 4. јануара 2020. у 17 часова послије вечерње служиће се молебан са литијом од Цркве Св. Апостола Петра и Павла – Петрове цркве до Цркве Св. Николе у Новом Пазару. У недјељу 5. јаунара служиће се Света архијерејска литургија у Цркви Св. Николе, са почетком у 9 часова. Молебан са литијом за светиње и вјерни народ у Црној Гори организује Епархија рашко – призренска са Српском православном црквеном општином за Рашку област. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У двадесетшесту недељу по Духовима, Свету литургију у Храму Светог Јована Владимира у Бару служио је протојереј Љубомир Јовановић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић и јереј Младен Томовић. У пастирској бесједи отац Слободан је казао да ако пажљиво читамо Јеванђеље видјећемо да Господ није осудио никога од великих грешника који се помињу кроз јеванђељске, него је свакога пригрлио са очинском љубављу, поучио и упутио да више не гријеше, и свакоме опростио. А једино кога Господ у Јеванђељу осуђује јесу лицемјери. И тога, како га Господ назива, злога квасца да се чувамо. „Да не робујемо тим неким спољашњим формама и да се тиме задовољавамо, него да своју вјеру заиста срцем исповједамо и дјелима да је творимо. На то смо призвани и позвани да се тако трудимо, да не би и ми дошли под осуду због свога лицемјерја и своје неискрености. Најљепши примјер творења ријечи Божије и живота по њој дају нам Светитељи Божији.“ Отац је казао да читајући њихова житија ми богатимо своје срце и треба да се трудимо онолико колико смо кадри, колико можемо, да и ми њиховом светом примјеру подражавамо. Подсјетио је да данас прослављамо и два светитеља из нашега рода: Светога великомученика цара Уроша нејаког и Светога Јоаникија Девичког Чудотворца: „Свети цар Урош у младости својој примио је тешко бреме управљања моћном и великом државом коју је наслиједио од свога оца великога цара Душана Силног, који је у напону своје снаге напрасно умро. Био је кротак срцем, имао је љубав велику према Господу и ближњима својим. Урош кротак и смирен срцем и духом није хтио да врши насиље и да силом власти покорава своју браћу и сроднике и великаше, него је то чинио кротко и смирено позивајући их на слогу и љубав. Презрели су тај његов позив љубави и Урош је мученички пострадао у тридесетој својој години. Али га је Господ убрзо прославио, пројавио силу своју преко нетљених моштију Светога цара Уроша, које и до данас чудотворе. Почивају на Фрушкој Гори у манастиру Јаску и Господа прослављају и свједоче Христа васкрслога. Велика благодат Божија се кроз вијекове излива преко његових светих и чудотворних моштију.“ Свети Јоаникије Девички је велики чудотворц родом из ових крајева. На подвиг монашки, пустињачки, је отишао у Црну Реку, а након тога, бјежећи од људске славе, у још дубљу пустињу, Дреничке шуме, гдје је наставио свој подвиг. Али ни тамо се није могао сакрити. „По ријечи Божијој да се не може сакрити град кад на гори стоји, тако и светост његовог живота се прочула и дошла је вијест о њему и до деспота Ђурђа Бранковића, који је имао болесну кћер. И он је отишао да тражи тога угодника Божијег, и да га моли да се помоли за њу. И на молитве Светога Јоаникија деспотова кћерка је оздравила, а он је у знак благодарности у Дреничкој шуми непроходној подигао манастир, који и до дан данас стоји. Манастир Девич. Једна од највећих наших светиња на Косову и Метохији. Као и све наше друге светиње на Косову, и манастир Девич је имао тешку историју. Много пута страдао, много пута био паљен и скрнављен, али опстао до данашњега дана.“ Говорио је отац и о страдању ове светиње, 2004 године, у мартовском погрому, када је био спаљен, а гробница Светог Јоаникија оскрнављена, али, Богу хвала, манастир се опет обнавља. Даље је говорио о данашњем животу манастира у којем живи и подвизава се мало монашко сестринство на челу са мати Анастасијом. „Мало их има по броју, али имају срце Обилића. И опстају у немогућим и тешким условима, у непријатељском окружењу, на простору гдје су били највећи терористи а гдје су многи наши сународници мученички пострадали. И оне су страдале, биле изложене насиљу. Али имале су велику вјеру, велико повјерење у Господа и Светога Јоаникија и сва та искушења издржале мушки и храбро и остале на томе светоме мјесту да се моле Богу за спасење своје и својега рода и цијелога свијета.“ Позвао је прота да се девичког сестринства увијек сјетимо у нашим молитвама а када можемо и да пођемо до њих и да им помогнемо ако смо у могућности: “ Али изнад свега да се молимо за њих, да им Господ подари снаге и трпљења да опстану на томе светоме мјесту. Јер њихов опстанак, опстанак наших светиња јесте сигурни гарант да ће се и народ наш, прије или касније, вратити на своја огњишта и у своје светиње.“ У својој бесједи отац Слободан се дотакао и страдања Цркве, истичући да је читава историја наше Цркве и нашега рода била у знаку страдања, у знаку крста Христовога, али и у знаку васкрсења. „Па ево видимо и у ове наше дане да Црква Христова страда по свему свијету. Страда Црква и наш народ и на Косову и Метохији, страда Црква у Украјини, страда Црква у Сирији, у Палестини, у Етиопији. И дан данас се пролива мученичка крв многих Хришћана. Али крв мученика је увијек била, како кажу Свети оци, сјеме нових хришћана. После сваког страдања, Црква је излазила још јача. Зато што је она саздана по ријечи Господњој на тврдој стијени вјере и врата пакла неће јој одољети. Не постоји та сила овога свијета која може бити јача од Цркве Христове и која је може савладати.“ И у Црној Гори се надвио облак и пријетња некога новога страдања за Цркву, казао је отац, подсјетивши да они којима је у овом моменту дато да имају власт у Црној Гори, они на своју срамоту и на своју бруку сврставају се противно свој традицији и историји Црне Горе, у ред гонитеља Цркве. Држава коју је створила Црква, Митрополија Цетињска и митрополити, на своју срамоту и бруку гони Цркву. „А знамо како су звршили и римски императори и турски султани и како су прошли бољшевички диктатори. Сви су они били, па прошли. И њихова сила била, па прошла и пропала. А Црква Божија остала чврста, јака и непоколебљива. И тако ће бити до краја свијета и вијека.“ Истакао је да је нама пало у дио, у ове дане, да следујући нашим светим прецима, покажемо одлучност, спремност и храброст да станемо у одбрану наших светиња, и позвао, преносећи благослов и позив наших архијереја, Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, да се 21. децембра сви саберемо у Саборни Храм Светог Василија Острошког чудотворца у Никшићу. „Да се заједно Богу помолимо, да још једном потврдимо наш завјет који смо дали и љетос на Тројичинданском сабору, да ћемо неоступно бранити наше светиње, цркве и манастире, нашу свету мајку Цркву и бити јој одани до краја. И да се заједно помолимо да Господ просвијетли ум и срце оних који најављују насиље над Црквом, да од тога одустану. И да се вратимо братској љубави и слози која нам је данас потребнија него икада. Да живимо као браћа у миру и слози и све своје проблеме и неспоразуме које имамо, у духу мира и помирења да решавамо. Ако смо људи и браћа тако ће бити. А у томе нека би нам Господ помогао, Мајка Божија и сви Свети из рода нашега.“ Даље је протојереј-ставрофор Слободан Зековић информисао сабране да ће тог дана свете и чудотворне мошти Светог Василија да нас походе и благослове: „А ми да останемо као и наши свети преци вјерни његовом светом ћивоту и његовом завјету који нам је оставио. Да будемо народ Божији, да будемо одани Христовом Јеванђељу, да будемо одани свима светима из нашега рода који су нам показали пут којим треба да идемо и како да живимо и како да се спасавамо. Да тога дана да се потрудимо да своје обавезе, оставимо по страни, и да се саберемо око ћивота Светог Василија и да се заједно, братски Богу помолимо и покажемо нашу снагу, наше јединство која је у Христу Господу, која је у Светом Василију, Светом Јоаникију Девичком и свима светима из рода нашега. Богу нашем нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Бог вас благословио и свако добро даровао.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије најавио је данас да заједно са Високопреосвећеним Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, свештенством Митрополије и другим епархијама које су присутне у Црној Гори, 21. децембра организује велик Предбожићни народни сабор који ће се одржати у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. По његовим ријечима на овај начин православни вјерници и Црква још једном желе да скрену пажњу домаћој и страној јавности на неправду којој су изложени, као и да потврде спремност да ће своје светиње бранити, ако буде требало и својим животима. „Не можемо допустити да се наша вјера прља и понижава, да се газе завјештања наших Светих предака“, поручио је владика Јоаникије у манастиру Ђурђеви Ступови гдје је на празник Светог мученика Платона, 1. децембра, служио Свету архијерејску литургију. Владици је саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархије уз молитвено учешће бројног вјерног народа. У архипастирској бесједи Преосвећени Епископ Јоаникије сабранима је саопштио резултате које је Црква постигла у заштити својих права код државе Црне Горе. По ријечима владике Јоаникија „у правном смислу, апсолутно, потпуно и до краја, је разобличена зла намјера, манифестована, најприје, кроз Нацрт закона о слободи вјере, потом кроз Предлог закона о слободи вјере“, али то, сматра он, није био Нацрт, нити Предлог закона о слободи вјере, него план нове отимачине црквене земље и храмова Божјих. „Хтјела је наша власт, ја у овом случају не поистовјећујем државу и власт, ми државу поштујемо, поштујемо и власт коју је овај народ изабрао, али смо дужни пред и Богом, и пред свијетом, и пред државом и пред потомством, да бранимо своја права. Без обзира што је на идејном плану, на плану науке и струке, власт потпуно разобличена, она има намјеру да тај закон спроведе“, рекао је Његово преосвештенство. Подсјетио је да је исту намјеру власт имала и љетос, али је, како је казао, зауставио велики Тројчиндански народни скуп у Подгорици. „Том приликом смо заједнички као архијереји, свештеници, монаси, монахиње, вјерујући народ, и старо и младо, заједно, једним устима подигли глас против неправде. То је скренуло пажњу домаће, а посебно иностране јавности Европе, па чак и Америке, гдје се културни, цивилизовани свијет чуди како неко може Српској православној цркви, која слави 800 година од утемељења, данас одузимати храмове и принуђавати је да се региструје као секта, као нека новооснована вјерска заједница, да тиме поништи своју историју и све што је радила кроз ових 800 година“, навео је Преосвећени Епископ. Запитао је како је могуће да се у једној држави дају сва права путем уговора католичкој Цркви, исламској и јеврејској заједници. Са њима је држава потписала уговоре и гарантује им све, а православну Цркву, као најбројнију у Црној Гори и која је стварала ову државу, понижава и доводи у неравноправан положај у односу на претходно поменуте. „Хтјела је наша власт да се пред свијетом покаже како је демократски расположена, да поштује вјере, његује хармонију међу вјерама и како су све вјере равноправне, па је са овим трима потписала, ето, Јеврејска заједница се у Црној Гори први пут сад појављује и свечано се потписује са њом уговор, и нека, нека потписују. Дакле, хтјела је пред свима, пред Западом, и пред Истоком исламским и пред Јеврејима, да се покаже као веома отворена и благонаклона и да тиме прикрије злу намјеру према СПЦ“, оцијенио је владика Јоаникије. По његовим ријечима, ових дана, одржан је састанак на коме, ако је ријеч о принципима, о праву, о правди, континуитету православне вјере, која је у Црној Гори толико убједљива и свуда присутна, представници власти нијесу имали шта да кажу. „Међутим, још више су упорни да спроведу своју намјеру као и остало што су спровели. Како год било, ми се, ако имамо вјере и образа, томе морамо супроставити. Као што су то и наши преци радили. Морамо чувати своју вјеру, и своје храмове, своје светиње. О томе се ради. Није ово никаква борба наша против државе. То је лаж! Ово је борба против неправде! Нападнути смо, морамо се бранити и то нам свако у свијету одобрава, да се бранимо свим могућим цивилизованим и културним средствима. Ми се тако и понашамо“, казао је Епископ будимљанско-никшићки. Преосвећени Епископ је устврдио да у свему овоме постоји још једна зла намјера за шта, како је навео, има доказе. Припремљени закон, напоменуо је он, неће моћи да се примјењује, без обзира да ли ће проћи или не, али то властима није много ни важно. „Само да прође, било како, да би помогли шиптарима на Косову и Метохији да, по истом принципу, донесу закон којим би одузели све светиње СПЦ и приписали шиптарима, на квази-државу. Ево, нека ме било ко демантује, спреман сам за ове ријечи да одговарам. Ово су тешке ријечи, али нека ме демантују за ово. О томе се ради и зато још једном морамо скренути пажњу. Прошли скуп у Подгорици, који је био масован, и овај у Никшићу треба да буде, такође, је скренуо пажњу Европе, па је дошло десетак дипломата, дали су врло позитивне изјаве. Културни свијет се пита како може једна секуларна држава да отима храмове, шта ће њој храмови и за шта ће да служе“, казао је владика будимљанско-никшићки. Додао је да немају никаквог основа да то раде, а познато је да онај ко је власник има право да одреди чему ће, оно што му припада, служити.“ Нагласио је да не можемо дозволити да се оно што је власништво Цркве, што је Цркви завјештано, преда у руке једне секуларне, односно, безбожне власти. „То не смијемо дозволити као народ, ми, свештенство и монаштво, видимо да нас наш народ подржава и то утврђује наше заједништво, нашу чврстину. То и други виде, да је овдје Црква јака, да је вјера јака, а држава се боји што је Црква и вјера јака, па се боји да ће Црква угрозити државу. Никада Црква неће угрозити државу. Може да угрози неправду, зло, отимачину и пљачку. Ми се увијек морамо борити за оно што је народу потребно. Умјесто да се наше власти позабрину што се испразни сјевер, што оде народ, што се толико лоше прича, сваког дана, о понашању државних функционера, па да заведе реда и обрати пажњу на омладину да не бјежи и однарођује се, пуста села, пусте куће. Томе би требали да се забринемо сви, а понајвише власт која може да учини за народ. Али, они имају преча посла“, бесједио је Епископ Јоаникије. На Литургији прије Светог причешћа бесједио је и архимандрит Никифор (Миловић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, говорећи о зачалу из Светог јеванђеља о исцјељењу крвоточиве жене и оживљавању мртве дјевојке. „Свети апостол и јеванђелист Лука нам је данас испричао два догађаја у једној причи – васкрсење Јаирове кћери и исцјељење крвоточиве жене. Шта је то што спаја једну презрену, безимену жену са угледним старјешином синагоге, Јаиром? Једна, једина ствар која може да спаја ове двије личности јесте вјера. Вјера, која је доступна свакоме, вјера која је непоколебљива, вјера која прати храбре. Вјера је учинила да се крвоточива жена исцијелила, а Јаирова кћи да је васкрсла. Велика је ово тајна, вјера нас води ка вјечном животу, а вјечни живот овдје примамо у Светој тајни Тијела и Крви Христове“, рекао је архимандрит Никифор. Свету архијерејску литургију, 21. децембра, у 9 часова, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу служиће више архијереја заједно са Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем и свештенством. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, сабраном монаштву и вјерном народу велики празник Богородичиног рођења честитао је о. Владимир, који је између осталог нагласио да је на данашњи дан рођена Она која ће се удостојити да роди самога Бога, вјечну Красоту, Љепоту, незалазну Свјетлост, која нас обасјава, просвећује и дарује живот вјечни. – Њени праведни родитељи Јоаким и Ана носили су страшни животни крст и прошли животни пут страшног трпљења. Они су били неродни, неплодни, нијесу могли да имају дјецу, а то је у јеврејском друштву тог времена, које је очекивало месију спаситеља свијета, сматрано великим проклетством од Богам, јер се сматало да од неродне породице не може да дође месија. Замислите њихову вјеру, љубав и трпљење. Јоакиму се јавио архнагел Гаврил и јавио му радосну вијест да ће они у поодмаклим годинама постати родитељи и добити преблагословену кћерку која ће родити Спаситеља свијета – подсјетио је о. Владимир. Поука је да наша вјера није неки тренутни сентиментални акт, нека лака пројава наше душе, већ, казао је о. Владимир, крвава борба нашег срца да останемо вјерни Богу онда када нам се чини да смо остављени од Бога. – Постоје ти моменти богоостављености у нашем животу, када нас Бог испитује, испитије нашу вјеру и вјерност према Њему, нашу љубав. Да ли заиста имамо вјеру да ће нас Он спасити и дати нам по Његовој милости на наше добро? То је порука овога празника да у страшном трпљењу морамо да очекујемо дарове Божије и да никако не смијемо да ропћемо на Бога. Овдје сретам људе који имају многе проблеме, на примјер болесну дјечицу. Ја се трудим као свештеник да им кажем да морају да изнесу тај свој крст благодарећи Богу. То је неки крст који им је Бог дао, да би их на крају наградио вјечним и непролазним животом у Царству небеском – казао је о. Владимир и додао да је и Матер Божија сама носила тежак крст гледајући свога Сина распетога, али и дочекала радост да види свог Сина Васкрслога из мртвих. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. Извор: Манастир Острог