Претражи Живе Речи Утехе

БЕЗОПАСАН ПАД Блажено почивши с. Дионисије Румун био је познати светогорски духовник. Између многих прича о њему, забележена је и ова.Старац је био већ у дубокој старости, преко деведесет година и слеп. Келија у којој је старац боравио стварана је насипањем земље у испуне подзида, тако да је висинска разлика између каскада била између 2 и 4 метара. Једном приликом старац је ходао кроз врт, и како на ивицама каскада није било ограде, пао је са висине од четири метара. Али, чудом Божјим, старац је неозлеђен устао, отресао се од прашине, и наставио да хода. Братија су, ипак, убрзо почела да поставља дрвену ограду на ивицама каскада врта. БУДИ ОНО ШТО ЈЕСИ Колико је битно да правилним духовним подвигом дођемо до самих себе, тј. до онога каквим нас је Бог саздао, потврђује и савет који је један Србин светогорац добио од свог духовника: "Ти не треба да се трудиш да се подвизаваш као ова грчка деца овде. Ти са твојом прошлошћу и образовањем, са целом твојом личношћу не треба да њих подражаваш; не треба да се на силу трудиш да будеш неко ко ниси и не можеш да будеш." Након тога је уследило добијање молитвеног правила које је одговорало снази и природи нашег саговорника. БЛАГОСИЉАЊЕ ВОДЕ Вода је велики благослов за Свету Гору. Скоро сви велики манастири су подигнути поред јачих потока-речица, које само лети губе своју водену снагу, а скитови и келије у близини многобројних извора. Нарочито је Кареја позната по јаким изворима, као и падине Атоса, који отапањем снега храни подземним воденим струјама бројне изворе. Поред осталих улога воде у домостроју спасења људског рода, и ово је један од разлога за благосиљање вода на Светој Гори. Тако се у ман. Ватопеду сваке прве недеље у месецу, пре почетка Свете Литургије врши освећење воде. Прави се литија до агијазме, смештене јужно од западног улаза у главни саборни храм. Износи се икона Пресвете Богородице - Виматариса, која иначе стоји на горњем месту у олтару храма, и једна је од највећих светиња ове обитељи. Освећивање врши игуман и након тога кропи братију и манастирске госте, а затим се прави литија по читавом манастирском кругу и редом се кропе и освећују трпезарија, продавница, порта, вешерај, пекара и друге радионице. После тога се икона поставља на постоље лево од царских двери, а после Литургије свечано се враћа и поставља на њено уобичајено место у олтару. БОГ ДРУГАЧИЈЕ СУДИ У кутлумушкој келији Ваведења Пресвете Богородице, живео је старац Илија и његов послушник, монах Дамјан. За старца се не би могло рећи да је био типичан светогорски монах. Имао је пушку, ловио је дивље свиње, па су многи за њега говорили да је био прилично "светски". Али Бог другачије суди, Он другачије гледа и мери. О. Илија је једног дана рекао о. Дамјану, који је и данас у истој келији, да припреми послужење: ракију, воду, ратлук, чаше, салвете, и да донесе епитрахиље. Послушник је све то извршио. Уследила је старчева молба да му помогне да се пресвуче. Када су то уредили, старац је рекао да ће данас отићи. Тек тада је о. Дамјан схватио шта се догађа и почео да плаче за старцем. Овај га је благословио, легао у кревет, и пошто је положио руке на груди, почео је да говори повишеним гласом: "Богородице, Богородице..." Старац Илија се упокојио у Господу 1993. године. ДОБРОДОШЛИЦА Причао нам је један Хиландарац да је лично проверио код с. Јефрема Аризонског (Филотејског) једну причу о њему. Питао га је да ли је тачно да га је, када је дошао у Америку, сам Сатана у току сна закачио канџом по стомаку и рекао му: "Зашто си дошао овде у моје царство?" Старац Јефрем је, не прекидајући ход, погледао нашег монаха и два пута климнуо главом. ТРИДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА НА СВЕТОЈ ГОРИ Срело се неколико светогораца и започело причу о томе колико је ко дуго у врту Мајке Божије. Први каже двадесет, други двадесет и пет, трећи тридесет година, а четврти ће рећи: „Ја сам тридесет и пет година на Светој Гори, исто колико и ова мула; и након толико година исти сам као она.“ И БОЛ ЈЕ МОЛИТВА О. Антоније је као монах провео 25 година у манастиру Григоријат. Већ као остарелог у кревет га је оборила болест. Када је једног јутра његов сабрат дошао да га посети, на питање како му је, старац се пожалио да је целу ноћ имао болове. Сабрат га је упитао да ли је могао да се моли од болести, на шта је о. Антоније одговорио да није, али је као утеху чуо глас који му је рекао: „И бол је молитва.“ У ЦРКВИ ЈЕ СЛОБОДА Ново придошло братство манастира Григоријат затекло је међу старим монасима и о. Авксентија, дубоке старости и слепог. Нови игуман, о. Георгије, желећи да покаже своју благонаклоност и снисхођење према затеченим старцима, благословио је о. Авксентију да може слободно да остане у келији, тј. да није обавезан да посећује заједничка богослужења у цркви, претпостављајући да су она за старца напорна. Стари светогорац је одговорио да то није потребно, рекавши: „У цркви је једино слобода.“ ИЗНУЂЕНИ БЛАГОСЛОВ Јеромонах Хризостом, дугогодишњи григоријатски пекар, одлучио је да од игумана затражи благослов да се rolex копиор пресели у келију поред пештере манастирског ктитора, преподобног Григорија, која се налази осамљена изнад манастира. Благослов, међутим, није добио. О.Хризостом се примирио неко време и затим поново затражио исто. На његово наваљивање игуман му је дао благослов за селидбу, али не са пуном вољом. Задовољан, отац се убрзо преселио у своју нову, подвижничку, келију. Али, већ прве ноћи уследила су искушења. У пола ноћи га је пробудило клепало, затим се након пет минута огласило звоно, па опет клепало, и тако наизменично. Престрашени монах је једва изноћио ту ноћ, а већ сутрадан се, с пуним игумановим благословом, вратио у своју „безбедну“ манастирску келију. извор

"Kад отворим ормар, пун кʼо око. По две-три ствари на једној вешалици, нема места ни за шта. Kад треба да се обучем и изађем, по петнаест минута разбијам главу, не знам (немам) шта да обучем. Чекʼ да видим. Леп, нови сако, купљен пре више од петнаест година у Л. А., нежан цветни дезен… ццц… није ми то за дан, то чувам за неку прилику. Панталоне, три пута обучене, нове… и њих чувам за неку прилику. Од туцета белих кошуља, две су ми велике, три имају превелики деколте, једна се мало офуцала, три су ми већ досадиле, а три чувам за неку прилику. Мајице испадају на све стране… Ормар ми је крцат стварима које не носим, већ их чувам за неку специјалну прилику. Шта у Србији значи прилика? Некада се за младог, згодног, ситуираног момка говорило да је „добра прилика”. Сад је та прилика углавном у бесном аутомобилу, старији, не мора да буде згодан… Прилика је била кад сам ишла у банку да потписујем уговор о кредиту за стан, кад славим свој или дететов рођендан (али тада обучем фармерке и нешто комотно да могу да јурцам, да ми буде удобно кад имам госте), разговор за нови посао, Нова година, па годишњица фирме… Свега неколико прилика у једној години. Kад причам с пријатељима, онако дневно – шта се ради, шта има и тако то… сви се жале на „мале глупости које загорчавају живот и дан”. Те свекрва зове три пута дневно да пита да ли се дете спрема за матуру, те комшија се стално паркира на „мом месту” , „у пошти гужва до улазних врата, да полудиш”, „гужва у саобраћају петком”… Реално, кад погледам – све саме ситнице. На сву срећу. Често се питам зашто лепе ситнице мање примећујемо од оних лоших. Зашто памтимо лоше ситнице, а не оне лепе? А има тих дневних ситница напретек. Прва јутарња кафа викендом – кад осетим мирис, већ ми лепо. Док се кува, узмем кашичицу маминог слатког од вишања. Последња тегла, па га штедим. Уз поподневну кафу иде ратлук од руже, мекан као душа (од Босиљчића). Kућа ми је пуна неких ситница-успомена. Чувам чак и карте са концерата кад сам била девојка. Имам и колекцију „сакупљача прашине” које сам добијала у разним приликама. Нешто сам ставила у кутије, а нешто ми стоји на полицама. Значе ми и ако су мале и безвредне, али свака има причицу – где и од кога сам добила, у којој прилици… Желим да имам и трошим прилике. Ако се не десе саме од себе, ја ћу да их прогласим. Не мора свака да буде специјална. Уосталом, тих специјалних у животу има јако мало. Свадба, крштење, слава… Чекајући те велике, оне мале, лепе прилике пролазе више пута поред нас, само што их и не видимо. Мислимо да су ситнице. Прилика је и кад са другарицама идем на кафу, кад ми другови дођу на гибаницу и пиво, кад изненада отпутујем на два дана ван града. У ових мојих педесет и кусур година, стало је доста тога, крупног и ситног, лепог и ружног, радосног и тужног. Kао код сваког. У животу има неколико крупних ствари које подразумевају радост – дипломирање, свадба, прва плата, рођење деце, нови стан… а остало су ваљда ситнице. У сваком дану постоје ситнице које измаме сјај у очима. Тај сјај – то је живот.” https://stil.kurir.rs/lifestyle/209315/poslednja-kolumna-gorice-nesovic?utm_source=sa&utm_medium=referral&utm_campaign=sa&fbclid=IwAR0qc-pNfr_oHCOhsVWHxM8raNJvFJAmLm_ZhxYdqipOF7ENhEIzUMsMTL4

Свештенство и верни народ парохијске заједнице Цркве Светог Марка на Ташмајдану, уз помоћ студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду, даровали су најмлађе пацијенте Института за мајку и дете "Др Вукан Чупић" Светосавским пакетићима, објавио је поменути храм на Инстаграму: Зраци сверадосне прославе Светог оца Саве, љубављу свештенства и верног народа цркве Светог Марка на Ташмајдану, обрадовали су и најмлађе пацијенте Института за мајку и дете ,,Др Вукан Чупић" којима су уз свесрдну помоћ студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду, овим поводом подељени празнични пакетићи. Мали Светосавци су на скромне дарове узвратили богатим уздарјем искрених осмеха и свима ставили до знања да је највећи дар сваком човеку, показати му да није усамљен. Зато увек да имамо једни друге, не само на речима него и кроз дела љубави. Извор: Црква Светог Марка, Инстаграм

Владика је истакао да је г. Радуловић увидео да литература коју су производили пустињаци, усамљеници, молитвени тиховатељи, није ван живота, него да се налази у сржи живота и проблема свакога човека. Духовни живот се доживљава као непрекидни подвиг, успињање на лествицу која води са земље на небо, а у том успињању има падова и успона, нису само успони. Једини прави лек за искушење којем је и један од апостола Христових који је гледао Његова чуда, слушао Његове речи, ипак подлегао, налази се у покајању, дубинском и суштинском унутрашњем преображају човековог бића, његове душе и савести, што је такође један од мотива Селимирове поезије, казао је Епископ бачки. Академик Предраг Пипер је рекао да су Селимиру Радуловићу, као песнику молитвене поезије, страна постмодернистичка претерана експериментисања са формом и садржајем молитве. Он структуру своје молитвене поезије гради следећи оно најбоље што је опстало кроз време, а најближе му је, рекао бих, исихастичко молитвено певање, као индивидуална комуникација са Богом, оценио је г. Пипер. Књига Дах мале молитве показује не еволутивне путеве песникове, него Селимира Радуловића као хришћанског песника, навео је Иван Негришорац, додајући да аутор из године у годину постиже духовне и песничке ефекте који заслужују сваку пажњу. Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске је захвалио Епископу бачком г. Иринеју на учествовању у представљању збирке песама Дах мале молитве, али и осталим беседницима који су увеличали промоцију. Књижевној вечери у Читаоници Градске библиотеке присуствовали су г. Игор Мировић, председник Покрајинске Владе, г. Мирослав Илић, помоћник Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, представници институција културе, песници. У књизи Дах мале молитве сабране су поједине песме из збирки Сенка осмог еона, О тајни ризничара свих суза, Снови светог путника и О пастиру и камену са седам очију, којима су придодате поеме Седам малих дрхтаја и Девет душа Јосифа Исихасте, а књигу заокружује ново певање, за српску, па можда и читаву светску поезију по много чему јединствено - Отровни пипци полипа Искариотског. Нову књигу песника Селимира Радуловића објавила је новосадска Фондација Група север. Извор: Радио Беседа

11. Новембар 2017 - 23:17 На празничном бденије уочи ктиторске славе манастира Грачанице Епископ Рашко-призренски Теодосије замонашио је две искушенице овог манастира. Расофорна монахиња Серафима (Плавшић) примила је чин мале схиме под истим монашким именом, а искушеница Јелица (Матовић) примила је чин мале схиме под именом Јулита. У свечаном бденију су поред сестара манастира Грачанице учестовали монаси и монахиње из више косовско-метохијских манастира. Две сестре је у име болесне игуманије Ефросиније привела игуманија манастира Девич, мати Анастасија. Бденију и монашењу присуствовало је и више свештеника Епархије као и верни народ који се окупио да прослави Бога који се тако чудесно прославио у ктитору манастира Св. Краљу Милутину.